F-47 lovac šeste generacije Ratnog vazduhoplovstva SAD

[Brok]

F-47: Američki lovac šeste generacije sa 50% većim dometom od F-35 poleće pre 2030 godine

14.05.2025.

Borbeni radijus od 1.000 nautičkih milja koji će imati F-47 biće gotovo 50% veći od dometa F-35, čiji je radijus 670 nautičkih milja.

Kako američko Ratno vazduhoplovstvo širi svoje kapacitete, otkriveni su novi zanimljivi detalji o budućem lovcu šeste generacije – F-47.

U objavi na mreži X (bivši Tviter), načelnik Generalštaba USAF general Dejvid V. Olvin istakao je da će „Ratno vazduhoplovstvo SAD ostati najbolji svetski primer brzine, agilnosti i smrtonosnosti u razvoju aviona naredne generacije“.

F-47 sa borbenim dometom od 1.000+ milja

U objavi podržanoj infografikom, general Olvin otkrio je da će F-47 imati borbeni domet od 1.000 nautičkih milja (oko 1.850 km). To je za 50% više od F-35 i 70% više od F-22, koji ima domet od 590 nm.

Dodao je i da će „stealth++“ F-47 ući u operativnu upotrebu pre 2030. godine i leteti brzinom većom od 2 maha (dva puta brže od zvuka). Za poređenje, F-35 dostiže 1.6 maha, dok F-22 leti brzinom od nešto preko 2 maha.

Olvin je istakao da će USAF kupiti više od 185 jedinica F-47 kako bi obezbedio vazdušnu nadmoć.

„Modernizacija znači uvođenje sistema koji neprijatelju nameću jedinstvene dileme, uz usklađivanje sposobnosti sa pretnjama i kontrolu troškova“, napisao je Olvin.

Dometi drugih aviona šeste generacije

Džon Hoen, istraživač iz RAND korporacije, izjavio je da još uvek ne postoji zvanična definicija aviona šeste generacije, ali da se analitičari slažu da su to letelice sa unapređenim stealth karakteristikama, novom avionikom i većim dometom u odnosu na petu generaciju.

Dobar primer za to je kineski J-36, čiji domet se procenjuje na oko 1.500 nautičkih milja.

Velika Britanija je takođe podelila nove detalje o svom Tempest projektu – lovcu šeste generacije koji je osmišljen da „leti daleko, nosi mnogo i razmišlja brzo“.

Po rečima potpukovnika Bila iz tima Tempest, ovaj avion bi mogao da preleti Atlantik samo sa internim gorivom – što nijedan trenutni RAF lovac ne može bez višestrukog dopunjavanja.

Ove izjave potvrđuju da će domet od 1.000+ milja biti standard za lovce šeste generacije.

Naoružanje i nosivost

Međutim, domet sam po sebi nije dovoljan. Tempest će navodno moći da nosi dvostruko više ubojitog tereta od F-35A, uključujući kinetičko oružje, napredne senzore i kompjuterske sisteme. Očekuje se da unutrašnja nosivost premaši 10.000 funti (oko 4.500 kg), što ga stavlja u potpuno novu klasu.

Za poređenje, F-35A nosi oko 5.000 funti unutrašnjeg oružja – obično dve bombe od 2.000 funti i dva dalekometna raketna projektila.

S obzirom na do sada poznate karakteristike F-47 i drugih lovaca šeste generacije, postaje jasno da će to biti tehnološki vrhunske letelice, prava čuda inženjerstva.

Izvor

[Brok]

“Budući američki avion 6. generacije F-47 je beskoristan” – kritika nekada najbližeg saveznika

09.07.2025.

Ilon Mask udario na novi Trampov borbeni avion: „Umesto bespilotnih letelica – još jedna preskupa greška“. Mask za obustavljanje projekta F-35, svestan ogromnih troškova.

Milijarder i vlasnik kompanije SpaceX Ilon Mask, nekadašnji saveznik Donalda Trampa u pitanjima tehnološke i politike štednje, žestoko je kritikovao najnoviji projekat američkog ratnog vazduhoplovstva — borbeni avion šeste generacije, oznake F-47, koji je predsednik Tramp nedavno najavio kao „budućnost američke vazdušne superiornosti“.

„Trošiti više od bilion dolara na beskorisan, pilotiran borbeni avion umesto na program bespilotnih letelica ozbiljno potkopava našu nacionalnu bezbednost“, napisao je Mask na mreži X (bivši Tviter).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tramp je u okviru svoje izborne kampanje, obećao radikalno smanjenje vojne potrošnje, ali je u stvarnosti podigao odbrambeni budžet na rekordne nivoe. Uporedno sa najavom F-47, Tramp je odobrio budžet veći od bilion dolara, što je najveći vojni izdatak u američkoj istoriji.

Mask je i ranije kritikovao program F-35, poznat po brojnim tehničkim problemima i troškovima koji su premašili 1.7 biliona dolara, nazivajući ga „skupom greškom iz prošlog veka“. Prema Maskovom mišljenju, budućnost borbe u vazduhu pripada autonomnim sistemima i „rojevima dronova“, a ne klasičnim posadionim avionima čija je adaptacija sve teža u doba veštačke inteligencije.

Iako pristalice klasičnih letelica tvrde da piloti u kabini obezbeđuju neprocenjivu fleksibilnost i odlučivanje u haotičnim uslovima, sve više stručnjaka i političara dovodi u pitanje njihovu isplativost. Maskove izjave neće uticati na vojno-industrijski kompleks, Trampa, niti na članove Kongresa. Suviše veliki kolač je u pitanju.

Uprkos Trampovoj retorici o racionalizaciji troškova, F-47 već sada liči na novu „crnu rupu“ u budžetu - projekat koji bi, prema dosadašnjim iskustvima, mogao progutati milijarde, a da još godinama ne dobaci do operativne upotrebe. Za Maska, to je još jedan znak da Vašington ne prati stvarnu prirodu tehnološkog napretka, već nastavlja da finansira zastarele koncepte - na štetu bezbednosti i u korist vojne industrije. Sa druge strane, Kina aktivno razvija nekoliko verzija svojih aviona 6. generacije. Bez mnogo pompe, rendera, već sa pravim aparatima koji konstantno vrše letne testove.

Izvor

[Brok]

Boeing je počeo da sklapa prvi F-47: šta znamo o novoj „šestoj generaciji“ lovaca za USAF

23.09.2025.

Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) ušlo je u novu fazu programa Next Generation Air Dominance (NGAD): Boeing je počeo da sklapa prvi primerak F-47, budućeg lovca šeste generacije koji će postepeno zameniti F-22 u ulozi obezbeđenja vazdušne nadmoći.

Vest je zvanično potvrđena na jesenjoj konferenciji Air & Space Forces Association, gde je načelnik Generalštaba USAF, general Dejvid Olvin, rekao da je „proizvodnja prvog primerka već u toku“ i da je prvi let planiran za 2028. godinu.

Ugovorni temelji za ovo dostignuće postavljeni su još u martu: USAF je tada objavio da je Boeing izabran za glavnog izvođača u NGAD (sada i formalno F-47), čime je potvrđeno da je upravo ta kompanija podnela pobedničku ponudu i da program ulazi u razvojno-proizvodnu fazu. To je ujedno i prva zvanična upotreba oznake F-47 za NGAD platformu u saopštenjima USAF.

Šta F-47 treba da bude

USAF od početka naglašava da F-47 nije „samo avion“ već nukleus „porodice sistema“, posade i senzori F-47 orkestriraće čitav splet pratećih bespilotnih letelica (Collaborative Combat Aircraft, CCA), kao i mrežu senzora i oružja raspoređenih u više domena (vazduh, sajber, elektromagnetni spektar).

Cilj je da F-47 u realnom vremenu kombinuje stelt, fuziju podataka sa više senzora, napredne efektore i rojeve autonomnih „krilnih pratilaca“ kako bi se izborio sa složenim PVO okruženjima i protivnikom koji koristi naprednu elektronsku borbu.

Prema onome što je do sada javno rečeno, F-47 bi trebalo da donese:

- znatno veći borbeni radijus (oko 1.000 nautičkih milja i više, tj. oko 1.850 km) da bi delovao „iz dubine“ i ostao van dometa najopasnijih PVO zona;
- veće brzine (više od 2 Maha) uz naprednu upravljivost i ekonomičnost na velikim visinama;
- stelt nove generacije (oblikovanje, materijali, upravljanje potpisima u više spektralnih opsega);
- integraciju sa rojem dronova u ulozi izviđanja, mamaca, nosača senzora i naoružanja i sistema za elektronsku borbu. 

Iako su detalji i dalje poverljivi, ključni nosioci programa nagoveštavaju i novu filozofiju pogona (adaptivni motor, napredna termalna rešenja) i modularnu avioniku koja omogućava brže spiralno uvođenje softverskih i hardverskih novina.

USAF pritom jasno poručuje: F-47 je pre svega platforma za nadmoć u vazduhu, ali je osmišljen da komanduje borbom i „povuče“ čitav ešelon pratećih sistema — za razliku od F-22 koji je bio čistokrvni lovac-presretač.

Rokovi, brojke i industrijska baza

General Olvin je na AFA potvrdio cilj: prvi let 2028. i agresivan tempo ka početnoj operativnoj spremnosti u narednoj deceniji. Između marta i jeseni 2025. Boeing je, prema njegovim rečima, već „počeo da proizvodi prvi primerak“. 

Koliko će ih biti? USAF za sada pominje „185-plus“ aviona kao okvir za inicijalnu nabavku, uz očekivanje da će cena po primerku biti „u rangu više F-35 letelica“, što nezvanično pozicionira jediničnu cenu oko 200 miliona dolara (zavisi od konfiguracije i serije). Paralelno, planovi za stotine do potencijalno hiljadu pratećih bespilotnih platformi prate logiku „porodice sistema“.

Što se industrijske baze tiče, Boeing je godinama ulagao u tajnu proizvodnu infrastrukturu u Sent Luisu (Misuri), koju sada veže za F-47. Na istom širem kompleksu danas nastaju i F-15EX, F/A-18E/F, EA-18G, T-7A i MQ-25, što kompaniji daje mogućnost da relativno brzo „podigne“ tempo izrade napredne taktičke letelice kada program uđe u seriju.

Kako se F-47 uklapa u širu sliku

F-47 je nastao kao odgovor na realnost: zasićena PVO, veliki dometi protivničkih projektila, „senzorski rat“ i rastući rizik pristupa protivnikovom vazdušnom prostoru. USAF zato prelazi sa modela „jedna platformska zvezda“ na čitavu mrežu sistema koji rade u simbiozi. F-47 je komandno-senzorski centar tog roja dronova — ali i „batina“ kada treba brzo, precizno i duboko udariti.

U praktičnom smislu, to znači operacije na većim daljinama od granica SAD, smanjen rizik za posade pri prodoru, fleksibilnije kombinacije senzora i oružja, ali i zahtevniju logistiku i obuku: integracija rojeva dronova, nova generacija simulacije i „digitalnog blizanca“ platforme, ciklusi softverskih nadogradnji nalik komercijalnom IT svetu (česta i jednostavana ažuriranja).

Šta sledi

Do prvog leta 2028. očekuju se: završetak inicijalnih sklopova i podsistema, integracija senzora, napredak pogonskog rešenja, kao i sve veći obim ispitivanja CCA u tandemu sa postojećim lovcima (F-35, F-15EX) - pripremajući taktičke procedure koje će F-47 naslediti i proširiti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako naglašavaju i operativni i industrijski akteri u SAD, tempo je ključan: rivalitet velikih sila i tempo industrije zahtevaju brzo uvođenje realnih, operativno smislenih sposobnosti.

Ako F-47 ispuni projektne ambicije, USAF dobija prvu „šestu generaciju“ u operativnom arsenalu — platformu koja nadmašuje domet, količinu senzora i borbenu izdržljivost današnjih lovaca, i koja je od starta projektovana da upravlja rojevima autonomnih sistema.

To pomera težište od „jednog super-aviona“ ka sistemu koji je teže ometati i lakše skalirati, pa time i otpornijem na „rat protoka informacija“ u elektromagnetnom domenu koji već sada odlučuje ishod.

Izvor

[Brok]

Američki general potvrdio: F-47 kasni tri do četiri godine u odnosu na kineske konkurente

12.11.2025.

Na konferenciji održanoj 12. novembra, načelnik Generalštaba američkog Ratnog vazduhoplovstva, general Dejvid Olvin, potvrdio je da se prvi let lovca šeste generacije F-47 očekuje 2028. godine. Ovo je do sada najjasnije javno izjašnjavanje zvaničnika o vremenskom okviru testiranja tog programa. Prethodne procene ukazivale su da bi let mogao da se dogodi pre kraja mandata predsednika Donalda Trampa, koji ističe 20. januara 2029. Program je ranije bio pod znakom pitanja zbog ozbiljnih finansijskih problema koji su pogađali vazduhoplovstvo, sve dok dva kineska modela šeste generacije nisu poletela u decembru 2024, što je podstaklo novu administraciju da snažno podrži razvoj F-47.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Planirani let F-47 u 2028. godini znači da američki program kasni tri do četiri godine u odnosu na kineske konkurente. Mogućnost dodatnih odlaganja samo bi povećala razliku između dve zemlje. Kineski J-20, prvi lovac pete generacije, stigao je od demonstratora do operativne upotrebe za svega šest godina, dok su američki F-22 i F-35 za isti proces zahtevali čak petnaest. Ovakav tempo ukazuje da bi Kina mogla da uvede lovce šeste generacije gotovo deceniju pre Sjedinjenih Država. Još 2022. godine, komandant američke borbene avijacije, general Mark Keli, upozorio je da Kina ima sve preduslove da to i ostvari, a slična upozorenja dolazila su i od drugih zvaničnika.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Govoreći o brzini kineskog razvoja, general Olvin je ranije izjavio: „Protivnik ne pravi pauzu. Ne zaustavlja se i ne kaže, ‘možda će SAD da uspore, pa ćemo i mi.’ Možda mi možemo da stanemo, ali oni to ne rade.” Trenutno, samo Kina i Sjedinjene Države imaju domaće lovce pete generacije, dok je ruski Su-57 proizveden u malom broju i sa nižim tehnološkim dometom. Zbog kompleksnosti tehnologije šeste generacije, stručnjaci sve češće govore o trci između dve sile, dok se ruski i japansko-britanski projekti ne očekuju da dostignu slične sposobnosti, već eventualno da se približe modernizovanim modelima pete generacije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Podrška koju je F-47 dobio početkom 2025. godine došla je po cenu mornaričkog programa F/A-XX, koji je zamišljen kao budući lovac za nosače aviona. Dok je Ratno vazduhoplovstvo nabavilo značajan broj F-22 i F-35 aviona, i planira da kupi najmanje sto bombardera B-21, mornarica se i dalje oslanja na F-18E/F avione četvrte generacije, uz ograničenu narudžbinu F-35 modela. Zbog toga se smatra da je F/A-XX hitniji projekat za mornaricu nego što je F-47 za vazduhoplovstvo. Postoji realna mogućnost da će oba roda vojske biti primorana da uđu u zajednički program, slično kao kod F-35, kako bi se smanjili troškovi i povećala kompatibilnost. Međutim, prethodni pokušaj zajedničkog razvoja ostavio je loš primer, jer varijante F-35 za mornaricu i vazduhoplovstvo dele manje od 20 odsto zajedničkih komponenti. Ukoliko mornarica dodatno zaostane, mogla bi se pojaviti ozbiljna razlika u sposobnostima između kineskih i američkih vazdušnih grupa na nosačima, u korist prvih.

Izvor

[Brok]

Američki piloti kritikuju Trampa! „Nisi trebalo da izabereš Boing za lovac 6. generacije F-47“ – O čemu se radi?

04.02.2026.

Odluka Pentagona da kompaniji Boeing poveri razvoj i proizvodnju prvog američkog lovca šeste generacije, označenog kao F-47, sve češće se dovodi u pitanje, i to ne samo u stručnim krugovima van Sjedinjenih Država, već i među veteranima samog američkog vazduhoplovstva. Iako je program predstavljen kao tehnološki iskorak koji treba da obezbedi dugoročnu vazdušnu nadmoć SAD, sumnje u izbor glavnog izvođača postaju sve glasnije.

Podsetimo, u martu 2025. godine Tramp je zvanično objavio da je Boing izabran kao nosilac programa lovca šeste generacije, dok je krajem iste godine potvrđeno da je započeta proizvodnja prvog prototipa. Avion F-47 zamišljen je kao naslednik postojećih platformi pete generacije i kao ključni stub buduće strategije američkog ratnog vazduhoplovstva u potencijalnom sukobu visokog intenziteta, pre svega sa Kinom.

Međutim, ubrzo nakon objave, pojavile su se ozbiljne kritike koje se ne odnose na sam koncept aviona, već na sposobnost Boinga da iznese ovako složen i rizičan program.

Nepoverenje u Boing kao izvođača

Prema ocenama više vojnih analitičara, izbor Boinga predstavlja visok rizik, jer ta kompanija decenijama nije razvila potpuno novi borbeni avion od početka do operativne upotrebe. Na to su ukazivali i strani stručnjaci, uključujući urednike i analitičare specijalizovanih azijskih vazduhoplovnih časopisa, koji smatraju da Boing nema kontinuitet u razvoju savremenih lovaca kakav danas imaju pojedini konkurenti.

Ipak, s obzirom na rastuće rivalstvo između SAD i Kine, takve procene iz inostranstva često se tumače kao deo šireg geopolitičkog konteksta. Mnogo ozbiljniju težinu imaju kritike koje dolaze iz samog američkog vazduhoplovstva, posebno od pilota i oficira sa dugogodišnjim iskustvom.

Šta kažu američki piloti veterani

Jedan od najglasnijih kritičara je penzionisani pilot američkog vazduhoplovstva Si V. Lemoan, u javnosti poznat pod nadimkom Mover. Reč je o pilotu koji je veći deo karijere proveo leteći na F-16, a koji je nakon penzionisanja postao uticajan komentator vojno-vazduhoplovnih tema.

U video-analizi koja je privukla veliku pažnju, Lemoan je otvoreno doveo u pitanje odluku da se Boingu poveri razvoj F-47. Njegov argument nije politički, već tehnički i organizacioni. Prema njegovim rečima, Boing se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim problemima u gotovo svim vojnim programima koje vodi.

Kao primer naveo je činjenicu da je jedini relativno stabilan borbeni program kompanije modernizacija F-15EX, dok su ostali projekti pratili problemi, kašnjenja i tehnički nedostaci. Posebno je istakao poteškoće sa razvojem školskog aviona T-7 Red Hawk, kao i dugogodišnje probleme sa avionom za dopunu gorivom u vazduhu KC-46 Pegasus.

Prema njegovoj oceni, činjenica da čak i relativno jednostavnije platforme kasne ili ulaze u službu sa ograničenjima baca senku na sposobnost Boinga da uspešno realizuje program koji po kompleksnosti prevazilazi sve prethodne projekte.



Ključno pitanje, zašto baš Boing

Zbog svega navedenog, među američkim pilotima i vojnim analitičarima sve češće se postavlja pitanje šta je presudilo da upravo Boing dobije ugovor za F-47. Kritičari ukazuju da odluka možda nije zasnovana isključivo na tehničkim kriterijumima, već i na političkim, industrijskim i strateškim razlozima, uključujući potrebu da se održi konkurencija unutar američke vojne industrije.

Za sada, američko vazduhoplovstvo zvanično stoji iza izbora i tvrdi da je Boing ponudio najambiciozniji i dugoročno najodrživiji koncept. Ipak, kako program bude ulazio u zahtevnije faze razvoja, ostaje da se vidi da li će skeptici među pilotima i stručnjacima biti u pravu ili će F-47 postati dokaz da Boing još uvek može da nosi najteže projekte američke vojne avijacije.

Podsetimo, Tramp je nedavno otvorio pitanje brendiranja američkih vojnih programa, ovog puta dovodeći u pitanje samu oznaku F-47. Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Tramp je izjavio da bi mogao da ukloni broj „47“ iz naziva novog aviona ukoliko mu se program na kraju ne dopadne, unoseći dodatnu neizvesnost u identitet jednog od ključnih sistema buduće američke vazdušne moći.

Izvor

[kumbor]

Мааа, у чему је проблем!? Јасно је... пара вррртиии, пара вртии, где бургија нетјеее, где бургија нетјеее!. ... Сплавови су нам Мека и Медина, само нек`  се окреће турбииинааа! Па умножи на милијарду долара. Навикли да не раде ништа, сем озбиљног посла модернизације Ф-15, чији је прототип полетео још 1972. Као српско-руски националиста ја им само желим још више среће / несреће, тј. срећнога банкротства  у годинама које долазе.