Vazduhoplovni savez Jugoslavije

[kosta1961]

Prvo pojavljivanje ideje o osnivanju Aerokluba je nastalo u kafani „Kod belog orla“ u Beogradu 1921g.Demobilisani piloti iz 1S.R. su osnovali prvo „Srpski aeroklub“ koji je već 1922g postao „Aeroklub Srba,Hrvata i Slovenaca“.Tako se zvao do 1929g kada menja ime u „Aeroklub Kraljevine Jugoslavije“ a 1935g u „Naša krila“

Početke Vazduhoplovnog saveza Jugoslavje posle 2 s.r. možemo da tražimo u predratnom klubu „Naša krila“On je uspešno  razvijao  sportsko vazduhoplovstvo u tom periodu,kao i tehniku uopšte.Imao je impresivne spehe ,naročito u poslednjoj deceniji  pred 2 SR.jer je obučio oko 400 sportskih pilota,1700 pilota jedrilica,u svojim školama ,koje  su bile u Rumi i Vršcu .Širenje tehničke kulture se ogleda i u preko 10.000 modelara raznih interesovanja.Izdavali su časopis „Naša Krila“ i bili su član  Medjunarodne vazduhoplovne federacije(FAI).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Beograd Zvezdara 1936g takmičenje modelara


Pred rat 1940g ,vojska je preuzela sve motorne avione,i tako onemogućila rad Aerokluba u obuci motornih pilota.Okupacija je označila prekid rada Aerokluba,a onda je novembra 1942g naredjena likvidacija AK“Naša krila“ i drušva za vazdušni saobraćaj „Aeroput“

Tako je bilo sve do 1946g kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova FNRJ celokupnu imovinu Aero kluba predalo komandi vazduhoplovstva JA.Ovo je uradjeno jer je ustanovljeno da pravno udruženje ne postoji.Medjutim značaj tehničke pa i vazduhoplovne aktivnosti nije zaboravljen i smatra se da je već krajem 1944g počelo okupljanje modelara i ostalih entuzijasta u tek oslobodjenom Splitu i Beogradu,a ubrzo i u još nekim mestima.

Posebno je zanimljivo da je na inicijativu boraca Petog korpusa osnovana modelarska sekcija u Splitu 1944g. Po oslobodjenu  se osnivaju Vazduhoplovna društva ,da bi do kraja 1945g bilo osnovano petnaest Vazduhoplonih društava sa preko 1000 članova. Ova društva nisu imala skoro ništa za rad,jer je sve od aerokuba “Naša krila” uništeno.Onda komanda vazduhoplovstva pokreće jedriličarski kurs u zimu 1945g.

Ipak,vlast nije sa odobravanjem pratila rad ovih društava,jer je članstvo u tom periodu uglavnom bilo ranije u Aeroklubu “Naša krila”,što je ocenjeno kao „nezdrava pojava“,a naziva „aeroklub „ je odbačen kao raskid sa predratnim radom sportskog vazduhoplovstva .Ipak,najaktivnija društva su bila upravo ona gde su postojala i pre rata.Interesovanje za rad u nekim klubovima,pa i tehničkim, je bilo veliko pa je septembra 1945g osnovana komisija „Tehnika i sport“ kao deo Fiskulturnog saveza Jugoslavije.Zadatak komisije je bio da pokrene klubove za razne oblasti tehnike,kao što su automobilizam,vazduhoplovstvo,foto amaterizam,radio amaterizam...

Komisija je naredne godine osnovala Savezni odbor za Sportsko vazduhoplovstvo ,a potom u svim Republikama i Republičke odbore.Zatim se dele na različlite grane ,prvo modelarstvo i jedriličarstvo,a potom motorno letenje i padobranstvo.Jedriličarstvo je počelo skromno,jer su samo u Beogradu i Zagrebu bile jedrilice sposobne za letenje.U Beogradu „Salamandra“ i Zagrebu jedna „Salamandra“ i dva „Komar“,dok su u Splitu i Zagrebu bili spremni za izredu jedrilice „Vrabac“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Jedrilica Salamandra odmah posle rata bez registarskog broja

Vazduhoplovna društva ,čije su jedrilice preživele rat ,su radila na njihovoj popravci i pokušavali da osnuju jedriličarske škole.Razmišljalo se o radu na padobranstvu i motornom letenju.U to vreme je bilo veliko interesovanje omladine za rad u vazduhoplovnim društvima, bilo je novih članova ali i puno onih koji su bili u predratnom “Naša krila”.
Komanda vazduhoplovstva je odmah po oslobodjenju,aprila 1945g obnovila rad vazduhoplovnog centra u Vršcu,koji je postojao i pre rata,a u zimu 1946g je pokrenula jedriličarski kurs za instruktore jedriličarstva. Tada je Vršac  proglašen za jedriličarski centar Ratnog vazduhoplovstva Jugoslavije.
Na aerodromu je pre rata bila škola za jedriličare,a za vreme rata je Nemci nisu koristili jer je travnata pista (1300 X 550m) bila natoplenja vodom od novembra do aprila i nije bilo hangara.

Svi aerokubovi su se bavili modelarstvom,jer je to najmanje zahtevno i mogu se baviti svi.Počela su i takmičenja ,prvo modelarsko takmičenje je bilo avgusta 1946g u Zagrebu,pa savezna ,republička i medjugradska.Novembra 1946g je održano prvo savezno sportsko vazduhoplovno savetovanje u Beogradu.Rad se odnosio na republičke odbore Srbiju,Hrvatsku ,Sloveniju,BiH ,i Makedoniju.Pored njih pokrajnskim odborom za Vojvodinu i oblasnim odborom za Dalmaciju.Prisustvovala je i komanda Saveznog vazduhoplovnog centa u Vršcu,predsednik komisije „Tehnika i sport“gen.maj.Ladislav Ambrožič i Miro Kreačić generalni sekretar FISAJ.

Neki od zaključaka su bili da treba dalje omasoviti vazduhoplovnu kulturu,osnovati časopis,nove jedriličarske škole,povećanje broja instruktora itd.Jedan od načina je bio održavanje vazduhoplovnih mitinga po celoj FNRJ.

Kako je AK „Naša Krila“ bio član Medjunarodne vazduhoplovne federacije(Fédération Aéronautique  Internationale, FAI) traženo je već 1947g da se ,tadašnji Savezni odbor za Sportsko vazduhoplovstvo,izjasni o statusu u ovoj organizaciji.Sa naše strane nije odgovoreno jer se smatralo da je to strana kapitalistička tvorevina.Ali u radu FAI su učestvovale i druge socijalističke zemlje,pa i SSSR,što je dovelo do  promene odnosa prema FAI,i smatralo se da je to dobro jer će doći do razmene iskustava i upoznavanja sa novim tendencijama u vazduhoplovstvu.

Jedan od značajnih dogadjaja je bio kada je vazduhoplovni centar u Vršcu predat na civilno upravljanje  u leto  1947g i tada postao - Savezni jedriličarski vazduhoplovni centar.Tako je postao centar vazduhoplovne aktivnosti  u Jugoslaviji.Tu su se vršile obuke za jedriličare,a kasnije samo za jedriličare instruktore i pripreme za takmičenja.Kandidati za instuktore su morali da imaju dobru političku podobnost dobijenu od Omladinske organuzacije.Po završetku su upućeni po celoj Jugoslaviji.

Početnici su obučavani na klizačima „Vrabac“,zatim na školskim jedrilicama „Čavka“ ili „Jastreb“na kojima su sticali iskustvo i poboljšavali svoje veštine,a najbolji su leteli na visokosposobnim jedrilicama „Triglav“ i „Orao“ napravljenim u Jugoslaviji  ili stranim „Orlik“,“Ždral“ ili „Vaja“

U Zagrebu je 1947g je formirana Savezna pilotska škola za motorne pilote. Formirana je jer se ukazala potreba za novim mladjim ,školovanim kadrom kako za vojsku tako i za civilno vazduhoplovstvo.Medjutim pokazalo se da je položaj škole neodgovarajući.Škola  je početkom sledeće godine prešla u Rumu,gde je i pre rata bila pilotska škola Aero kluba “Naša krila”. Ovde je prva klasa letela na avionima DAR-9,a zatim druga klasa na Bücker Bü 131 Jungmann i Havilland DH.82 Tiger Moth .Četvrta klasa je već letela na domaćim avionima Utva 251BC 3 popularno Trojka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Savezna pilotska škola u Rumi

Za sedam godina rada u školi je obučeno devet redovnih i nekoliko vanrednih klasa(kao što su lekari da mogu brzo da stignu do zabačenih krajeva). Sve ukupno 1200 pilota (56 žena).Značajno je i to da je u ovoj školi 1958g formirana prva padobranska baza.

Aerodrom je pre rata koristila vojska i civili za  obuku jedriličara.To je bila travnata površina 1300X 1200m koja je zimi bila natoplena vodom.Za vreme rata Nemci su je ponekad koristili.Posle rata je ostalo nešto objekata,radionica i nekoliko baraka za smeštaj ljudi.

U Rumi je bila  od 1948g do 1954g  kada je preseljena u Vršac. Ona je radila po vojnom  modelu,kao vojna jedinica.Polaznici su morali da imaju dobru moralno-političku karakteristiku.Za ono vreme su  imali odličan smeštaj ,ishranu ,teorisku i praktičnu pilotsku obuku kao i političku nastavu.Avioni su bili različiti,školski,dobijeni od ratnog vazduhoplovstva.Mnogi polaznici su postajali instruktori letenja,piloti u privrednoj avijaciji i piloti saobraćajne avijacije.

Radi unapredjenja letenja u Alpskim uslovima u Sloveniji je 1947g osnovan –Alpski letalski centar u blizini Bleda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kosta1961]

Sledeći značajan dogadjaj  je bio 1948g. Kada komisija „Tehnika i sport“ izlazi iz Fiskulturnog saveza Jugoslavije.Postala je samostalna organizacija sa imenom „Narodna tehnika“.Njeni odbori su prerasli u saveze ,pa je tako aprila 1948g nastao Vazduhoplovni savez Jugoslavije.Prema statutu to je masovna patriotska organizacija koja na dobrovoljnoj bazi okuplja rodoljubive gradjanje FNRJ u cilju da gradjanstvo upoznaje sa savremenim vazduhoplovstvom,da vaspita nove kadrove vazduhoplovstva i da unapredjuje vazduhoplovstvo potrebama zemlje.

Pored toga organizacija treba da izvrši obuku vazduhoplovnih modelara ,jedriličara.padobranaca i motornih pilota,kako bi se time podigla njihova tehnička sprema,kako bi se osposobili za civino i vojno vazduhoplovstvo.
Za potrebe civilnog vazduhoplovstva 1948g je počela proizvodnja avion Trojka ,kao pobednik na konkursu  koji je još 1946g raspisala Komanda vazduhoplovstva.To je bio avion dvosed sa motorom od 60 k.s.Napravljeno je ukupno 80 aviona koji su prvo predati Komandi vazduhoplovstva a ona ih je predala vazduhoplovnim savezima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Treba reći da vlast u FNRJ nije smatrala podobnim bavljenje sportskog vazduhoplovstva radi sporta.To je smatrano negativnom pojavom i to je trebalo suzbijati.Ono je zamišljeno kao rezerva i mesto odabira budućih pripadnika ratnog vazduhoplovstva.Trebalo je da bude ovako- svi se bave modelarstvom,najbolji modelari idu za jedriličare,ovi za motorne pilote a odatle u vojne škole.Oni koji se osposobe za padobrance idu u padobranske jedinice.Na taj način bi barem deo ljudi bio već obučen za vojnu službu.Dakle,  stvara osnovu iz koje se regrutuju kadrovi za potrebe vazduhoplovne privrede, RV i PVO i TO.Zbog toga su najveću podršku klubovi imali od vojnog vazduhoplovstva,teritorijalne odbrane ,Saveza za fižičku kulturu.

Ovo nisu izmislili naši organi vlasti već je nešto slično postojalo.U SSSR-u je bilo nešto slično Narodnoj tehnici,gde je postojala neka vrsta predvojničke obuke,u V.Britaniji su postojale University Air Squadrons gde su dobijali osnovnu letačku obuku i tako postajali rezervni oficiri RAF-a.I kao najbolji primer predratna Nemačka,koja je imala razvijeno sportsko vazduhoplovstvo iz kojeg su nastajali izvesni piloti i mehaničari Luftwaffe.Sekundarna uloga VSJ je bio tehničko prosvetljivanje gradjanja FNRJ.

Iste godine su formirani i republički vazduhoplovni savezi Srbije,Hrvatske,Slovenije,Bosne i Hercegovine,potom poseban odbor za Vojvodinu,a u Hrvatskoj poseban Oblasni odbor za Dalmaciju.Treba pomenuti da republički savezi za Crnu Goru i Makedoniju formirani 1950g.U Rumi tokom jula meseca je održan Savezni vazduhoplovni slet,gde su održana savezna takmičenja u raznim kategorijama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1948g je u Parizu održana godišnja skupština FAI na koju je pozvana i Jugoslavija.Odredjeni su delegati ,ali ipak nisu otišli na skupštinu,verovatno jer je  poziv povučen.
Krajem 1949g je na Četvrtom plenumu Saveznog odbora VSJ ,pored drugih odluka ,krenulo je formiranje posebne komisije za ispitivanje udesa u civilnom vazduhoplovstvu,ali i pokretanje časopisa Vazduhoplovni modelar i Vazduhoplovno jedriličarstvo.Od 1950g počinje dencentralizacija svih delova Narodne tehnike,što se objašnjavalo da će to pojednostavi rukovodjenje organizacijama.
Saradnja VSJ sa drugim stranim organizacijama u  to vreme je bila u takmičenjima modelara ili dolazak stranih takmičara u Jugoslaviju,ali uglavnom sa drugim socijalistilkin zemljama.

FAI je 1950g obavestio VSJ da će pitanje članstva u tu organizaciju biti razmatran na godišnjoj skupštini u Stoholmu.Predhodno je naša komisija upućena u Generalni sekretarijat FAI u Parizu i Švajcarskoj,gde je razgovarala sa generalnim sekretarom FAI ,Žanom Bleriom-sinom Luja Blerioa.Napokon je primljena na 43 godišnjoj skupštini juna 1950g.Verovatno je pomogla i činjenica da su članice Varšavskog ugovora bojkotovale rad skupštine,i što je Jugoslavija prekinula odnose sa SSSR-om  zbog napada Informbiroa.

Na ovom skupu je jugoslovenska delegacija ostvarila uspeh jer je na njenu inicijativu,uz podršku drugih,padobranstvo priznato kao medjunarodna sportska disciplina.Tako je prvo svetsko prvenstvo u padobranstvu pripalo baš Jugoslaviji.Održano je avgusta 1951g kod Bleda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Vojska je aktivno učestvovala u pripremama za takmičenja 1956g –Generalmajor Sava Jaksimović predaje nagrade ,Predsednik Tito od delegacije Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije dobija maketu jedrilice „Meteor“ i aviona KB-11 „Branko“

VSJ je imao uspeha u medjunarodnom takmičenju,1950g u Švedskoj na  jedriličarskom tamičenju je ekipno  zauzela prvo mesto ,dok je   pojedinačno osvojeno drugo(Milan Borišek – “orao II”) i treće mesto(Marks Arbajter -“Vaja”). A 1954g dvosed(Zvonko Rajn i Božidar Komac- „Košava“) je osvojila prvo mesto u V.Britaniji.
Saradnja sa drugim socialističkim zemljama je rekinuta posle Inforbiroa.Tokom politike Balkanskog pakta 1953g ostvarena je vrlo dobra saradnja sa vazduhoplovnim organizacijama Turke i Grčke.

Zanimljivo je bilo označavanje i registracija vazduhoplova do 1954g.Na početku rada VSJ sve njihove letelice nisu bile unete u registar civilnog vazduhoplovstva –JRCV.Avioni i jedrilice su nosle vojni evidencioni broj u zastavu na repu,a VSJ je izdavao dokumenta za letelicu , pilote i mehaničare .1954g je doneta uredba o vazduhoplovnoj plovidbi gde su vazduhoplovi podeljeni na –vojne,carinske i letelice državne bezbednosti - i civine -vazduhoplovi vazdušnog saobraćaja,sanutetski,sportski,pojedinih društava i organizacija koje ne spadaju u službene.

Tada je definisano označavanje  aviona VSJ  i jedrilica ,avioni su nosili oznaku YU-XXX (tri slova),a jedrilice YU-XXXX(četiri broja).Pored toga državni organi su izdavali pilotske dozvole i dozvole za rad mehaničarima.

I pored svega ovoga VSJ je prvo smanjio a zatim 1951g potpuno prekinuo saradnju sa Glavnom upravom civilnog vazduhoplovstva-GUCVJ.Oni su od početka bili pod vojnom upravom,pa su uglavnom bili nezavisni.Hteli su da tako i ostane pa su razloge naveli da rad GUCV  toliko birokratski komplikovan da smeta radu VSJ.Pored toga smatrali su da je odavanje vojne tajne ,javno dostupan broj civilnih pilota i njihovih dozvola.

Stvar se toliko zakoplikovala da je VSJ prijave za letenje tražila isključivo  od komande JRV,kao i obraćanje jedino vojnoj kontroli saobraćaja.Civilnoj upravi su se javljali samo kada su vršeni preleti van zemlje i za takmičenja u drugim državama.Iako je civilna uprava proglasila sve dozvole za pilote i plovidbne za avione nevažećim od 1 jula 1951g,situacija je ostala nepromenjena do polovine 1953g kada tadašnji direktor Uprave civilnog vazduhoplovstva Batrić Jovanović nije uspeo da popravi situaciju.Posle toga je VSJ saradjivao sa Upravom.

Početkom pedesetih se desila još jedna važna stvar sa VSJ.Narodna tehnika se sa svojim savezima veoma razvila i njena upravljačka stuktura je postala preglomazna i neefikasna.Smatralo se da bi njenom decentralizacijom postala efikasnija sa manje rukovodećeg kadra i smanjenje finansiskih izdataka.Zbog toga je na Trećem plenumu 1950g odlučeno da se poslovi Narodne tehnike prebace na saveze i na njihove odbore.Definitivno je VSJ postala samostalna 1953g.

Narodna tehnika je tada imala –Vazduhoplovni savez ,Auto-moto savez , Pomorsko-brodarski savez ,Elektromašinski savez , Savez radio amatera, savez foto i kino amatera  i Savez gradjevinaca.U 3000 svojih saveza imala je oko pola miliona članova.Zanimljivo je da su svi Republički degati bili za decentralizaciju,jedino su protiv bili delegati iz Slovenije.

Do 1952g je VSJ postao velika organizacija koja je u svom sastavu imala 250 aeroklubova sa 60 000 članova ,raspolagala sa 42 aerodroma na kojima je bilo 23 hangara ,imala 135 motornih aviona,oko 300 jedrilica raznih tipova,raspolagali su sa preko 200 padobrana.Procenjeno je da je do tada obučeno 800 motornih pilota,5000 jedriličara, 12000 padobranaca i 15000 modelara uz napomenu „od kojih su mnogi kasnije postali aktivni ili rezervni oficiri JRV“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Podržavano je konstrusanje i izrada domaćih jedrilaca-Orao 2C iz 1951g  i Munja 1958g

Jedini stalni i veliki problem koji je imao VSJ,kao uostalom i druge organizacije,su bile finansije.Ono što su prikupili od članarine i donacije je bilo daleko od stvarnih potreba.Zbog toga su stalno finansiski pomagani od JNA,Države,Republika ,Radnih organizacija itd.

Prvi kongres VSJ je održan maja 1953g u Beogradu.Pored delegata i gostiju prisistvovao je i tada najstariji vazduhopovac u Jugoslaviji Miloš Ilić.Čitani su izveštaji i konstatovano je da je VSJ masovna patriotska dobrovoljna organizacija koja doprinosi „Izgradnji socijalizma u FNRJ i jačanju odbrambenih snaga naše zemlje“ kao i da je  „Masovna rezerva za vazduhoplovstvo“. I da je „u jednoj školi ratnog vazduhoplovstva 70% pitomaca  prošao neki od tečajeva u VSJ“

Treba istaći da je Vršac 1954g postao Savezni vazduhoplovni centar.Sada su pored jedriličara obučavani i motorni piloti ,padobranci i modelari.Organizovan je tečaj za vazduhoplovne modelare i konstruktore letećih modela,a potom i seminare za učitelje u osnovnim školama,koji su u školama razvijali podmladak.1956g centar je imao dva paviljona  sa 117 kreveta,kuhinju koja je mogla da dnevno napravi obroke za 200 osoba,imao je kabinete za aerodinamiku,meteorologiju,navigaciju,modelarstvo i padobranstvo.Imao je dvoranu za učenje slepog letenja na Link-treneru,čitaonicu,biblioteku i bioskop.Za avione i jedrilice su postojala tri hangara,radionice za njihovu popravku,autovitlo i dr.Te godine je posedovao 23 motorna aviona raznih tipova i 32 jedrilice.

Tu je bio i Vazduhoplovno tehnički centar gde su konstruisane i pravljene jedrilice. Radjene su i strane jedrilice po licenci i za strane kupce.Radila je do kraja osamdesetih godina. U Vršcu od 1972g osnivaju škola JAT-a za pilote komercijalnih aviona.

VSJ se reorganizuje  1971g u Savez vazduhoplovnih organizacija Jugoslavije, da bi 1975g ponovo vraćen naziv Vazduhoplovni savez Jugoslavije.

Masovnost i prižanje pomoći države Jugoslovenskom vazduhoplovstvu je trajalo negde do kraja semandesetih.Promena okolnosti počinje da se odražava na nedostatak sredstava i nezainteresovanosti mladje generacije.Klubovi koji su preostali nabavljaju jedrilice iz inostranstva jer domaćih jednostavno nema.Opstaje nekoliko sredina koje su dovoljno snažne, a jedriličarstvom se ne bave zaljubljenici već oni sa dubokim džepom.U međuvremenu se svetsko jedriličarstvo  usavršilo, tehnika i tehnika letenja je grabila napred. Jugoslovensko vazduhoplovstvo, je samo deo istorije.

[kosta1961]

U septembru 1957g je održano takmičenje hidro jedrilica.To je bio III Jugohidro kup u Splitu,odnosno uvali Stobreč,koji je organizovao aeroklub Split.Bilo je 30 takmičara iz Pančeva ,Sarajeva,Titograda(Podgorica),Zagreba i Beograda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[obrad]

Salamandra sa zastavicom ukoso ima broj 026 ispod hprizontalnog repa, slikano u Vršcu.
Trebalo bi da je kasnije dobila YU-2026.
Odmah posle rata jedrilice su letele bez oznaka ili sa vojnim oznakama ili sa tvorničkim oznakama.
Da podsetim, YU brojčane oznake su dodeljivane ovako:

YU-1000 i dalje - klizači
YU-2000 i dalje -školske jedrilice
YU-3000 i dalje - prelazne
YU-4000 i dalje - visokosposobne
YU-5000 i dalje - dvosede
YU-6000 i dalje - hidro i (kasnije) motorne
YU-7000 i dalje - vitla
YU-8000 i dalje - motorni zmajevi

[kosta1961]

Školski padobran 1974g model PD 08 2

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]