SAD strahuju da će Kina imati protivvazduhoplovne rakete dometa do 2000 km do 2050. godineZa bukvalno dve decenije, format rata u vazduhu može se promeniti do neprepoznatljivosti, ali ovde je pitanje ko će biti lider ovih promena.
Vazduhoplovstvo Sjedinjenih Američkih Država (Department of the Air Force) podnelo je Kongresu izveštaj o perspektivama razvoja do 2050. godine, u kojem se posebno navodi da bi do tog perioda Kina mogla da dobije protivvazduhoplovne rakete sa dometom lansiranja do 2.000 kilometara, što može suštinski da promeni prirodu rata u vazduhu. Međutim, nema razloga da se veruje da će prednost Kine u ovom segmentu biti apsolutna, kao i da same SAD neće raditi na sličnom razvoju situacije u ovoj situaciji. Ovo se navodi u publikaciji portala
The War Zone.
Za početak, želimo da istaknemo ovu tačku – još u martu 2024. prvi put se pojavila naznaka da Kina radi na protivvazduhoplovnoj raketi ekstremnog dometa od 2.000 kilometara, čija je baza eksperimentalna hipersonična raketa
Feitian-1. Odnosno, u ovom slučaju, vest je da SAD procenjuju horizont za konačnu pojavu takvog razvoja događaja do 2050. godine.
Osim toga, tekst pomenutog izveštaja otkriva i jednu tako zanimljivu tačku – autori dokumenta pišu, uopšteno govoreći , da bi „do 2050. godine mogle da se pojave protivvazduhoplovne rakete dometa od 2.000 kilometara, a to će biti izazov za američko ratno vazduhoplovstvo“, ali u istom dokumentu se navodi da će glavni neprijatelj biti Kina, a to je ono što nam omogućava da procenimo i nosioca razvoja.
Zauzvrat, ako i kada se rakete presretači pojave u Kini sa daljinama lansiranja do 2.000 kilometara, to će posebno značiti da će američko vazduhoplovstvo biti krajnje ograničeno u upotrebi čak i kada su u pitanju avioni za dopunjavanje goriva za delovanje u oblastima udaljenim od zona borbenih dejstava, a da ne govorimo o borbenim i udarnim avionima.
Štaviše, ako se u kineskom arsenalu pojave protivvazduhoplovne rakete od 2.000 kilometara, to će takođe značiti da će avioni američkog ratnog vazduhoplovstva izgubiti sposobnost sticanja vazdušne prednosti u odbrambenim ili ofanzivnim operacijama, a da ne pominjemo da Amerikanci neće moći da pokriju svoje vazduhoplovne baze u Tihom okeanu.
Drugim rečima, – u pozadini pretnje pojave takvih raketa presretača, koje Rusija u teoriji može da dobije do 2050. godine, generalno je nejasno kako će u savremenim uslovima biti moguće ratovati u vazduhu.
Međutim, kako dalje naglašavaju autori
TWZ, čak i ako Kina može da stvori raketu presretača sa tako velikim dometom gađanja, mora da izgradi i odgovarajuću infrastrukturu za upotrebu.
Drugim rečima, – stvoriti mrežu senzora, poput satelita, koji će moći da usmere raketu, jer inače presretač koji može da preleti 2.000 kilometara, ali neće moći da izvrši svoj direktan zadatak – nije baš potreban.
Osim toga, same Sjedinjene Države već rade na sopstvenom segmentu raketa-presretača dugog dometa. Primer ovde je projekat integracije
SM-6 pod indeksom
AIM-174 na palubnim avionima
F/A-18 Hornet, takve rakete u režimu vazduh-vazduh će moći da gađaju ciljeve na udaljenosti od +500 kilometara, pa čak i da budu sredstvo protivraketne odbrane.
Feitian-1: [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izvor
