Snajperisti

[madmitch]

Civilni naziv je ime, pod kojim je mogu kupiti fizične osobe. A nismo ni daleko od toga, da budu i snajperisti s.p.

Čekaj malo, fizična lica sa snajperskom puškom. Šta ja tu ne razumijem?

[ORIĆAREB]

Добре фотографије.

Мало изван тема. Једно језичко питање. Да ли се даљина одређује "одока" или "одокативно". Ја сам до малопре веровао да је израз "одокативно" жаргонски, коришћен често у војсци и негативном контексту као замена  за још "тежи" жаргонски израз "офрље", а све уместо израза "по слободној процени". Овде новинар то корисити у озбиљном (предпостављам лекторисаном) тексту.

Riječ "odokativno" je kovanica, nastala od dviju riječi "od oka". Preneseno bi značilo izmjeriti ili ocjeniti nešto okom, tj, od oka.
Još konkretnije bi bilo u ovom slučaju ocijeniti uzmimo daljinu "otprilike" koristeći se očnim vidom. Suštinski bi značilo i "ofrlje",
jer je tu nemoguće biti precizan. Da je to moguće nebi ljudi izmislili kojekakve naprave za preciznost.

Svako drugo tumačenje mislim da je pogrešno.  

[Bozo13]

MItch ne kod nas, nažalost, nego u USA.

http://www.knesekguns.com/commercial/Barrett-4
http://www.impactguns.com/barrett-82a1-50bmg-semi-auto-rifle-29in-barrel-black-finish-82a1.aspx

[ORIĆAREB]

MItch ne kod nas, nažalost, nego u USA.

http://www.knesekguns.com/commercial/Barrett-4
http://www.impactguns.com/barrett-82a1-50bmg-semi-auto-rifle-29in-barrel-black-finish-82a1.aspx

Zašto "Boža...", nažalost. Nerazumijem te i u najboljem nastojanju. Taman posla da i pojedinci dolaze
olako do toga. Ja sam žestoki protivnik bilo kakvog oružja da se vuče po državi, tipa Amerika.
Pa vidiš li šta se tamo dešava. Bar mi koji smo čitav život bili pod oružjem znamo šta je to....

[madmitch]

Ja nisam bio tako reči nikada pod oružjem ali se nekako uvijek vrtjelo oko mene kroz RSUP i slične "plave" službe i slažem se sa Ćirom. Ima kojekakvih budala koje i sada sve prelako dolaze do oružja, kamoli, da ga kupiš "kod kruha". Ne tražim po crnom tržištu pa znam da mi za pristojan NOV pištolj ili pušku treba maksimalno tjedan dana, da jih dobijem. Da mi je to "alat od zanata", ko zna, dan možda?!

Baš me zanima, koliko bi trebalo na crnjaku za takav snajper? Dva tijedna, tri?

Božo, ovo su civili sa oružjem.
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13912.msg233654#msg233654

[vitez koja]

Na Palubi je vec postavljena tema Snajper, ali sam se odlucio za nesto drugaciji prikaz, odnosno da teziste dam na rukovanje snajperom i to prikazom kroz osnovne pojmove snajperskih dejstava, razvojem i upotrebom najpoznatijih snajperskih pusaka II svetskog rata, neke osnovne stvari obuke (mada je toga vec dosta receno) i prikazem najpoznatije snajperiste iz II svetskog rata, sa posebnim tezistem na zenama-snajperistima.

Temu cu prikazati samo na osnovu dostupne dokumentacije koju sam proucio i pripremio da je ovde prezentujem.

S obzirom da ja nisam strucnjak za snajperska dejstva, bilo bi veoma drago da clanovi, koji daleko bolje poznaju ovu tematiku i imaju licnog iskustva, dopune ova moja izlaganja.

Izvinjavam se sto sam negde mesao cirilicu i latinicu. U toku obrade materijala mesao sam oba pisma, pa me posle mrzelo da to prepravljam.Nemojte mi na tome zameriti!

[vitez koja]

Istorija snajperskih dejstava

Od pojave vatrenog oružja, komandanti su tokom borbenih aktivnosti imali potrebu izdavanja posebnih zadataka najboljim strelcima - gađanje posebno važnih ciljeva - protivničkih oficira, barjaktara, kurira, trubača, dobošara i sl. Zbog toga su odabrani strelci imali i posebno mjesto u borbenom rasporedu jedinice, najčešće u neposrednoj blizini komandanta, kako bi mogli biti brzo uporabljeni i kako bi im zadatke izdavao neposredno komandant. Iako je to daleko od savremenih snajperskih dejstava, termin "snajper" i dolazi od engleske reči "sniper", koja u prevodu označava odličnog strelca, borca koji dobro vlada veštinom gađanja, prikrivanja i osmatranja. Praktično od I. svetskog rata taj se termin upotrebljava za označavanje strelca naoružanog posebno izrađenom i opremljenom puškom (iako nema tačnih podataka o vremenu pojave snajpera, pouzdano je utvrđeno da su se puškama s optičkim nišanima prve koristile britanske oružane snage u I. svetskom ratu).

Pozicijski rat koji se vodio na zapadnom ratištu, a posle i na svim ostalim ratištima tokom I. svetskog rata, pružao je relativno dobre uslove za razvoj snajperske borbe, koja je na mnogim delovima postala
jedini uspešan oblik upotrebe pešadije u zatišju borbenih dejstava većih operacija. U tim okolnostima vrlo brzo su došle do izražaja karakteristike snajperske borbe, kao što su:
vrlo uspešno  uništavanje odabranih živih ciljeva; redovno postizanje iznenađenja; veliki uticaj na slabljenje borbenog morala protivnika; pronalaženje najadekvatnijeg manevra po cilju, prostoru i vremenu; relativno mali utrošak municije potreban za uništenje cilja i sl.

Britanska armija je u Prvom svetskom ratu uvela u operativnu upotrebu to vrlo efikasno vatreno oružje- poluautomatsku pušku sa optičkim nišanom, nišanskom spravom koja znatno povećava vidljivost ciljeva i time i preciznost gadjanja .U pitanju su nišanske sprave „ durbini“, koji deset i više puta povećavaju vidljivost cilja ,odnosno mete.


Zbog tih specifičnosti snajperske borbe vrlo brzo i druge zaraćene strane uvode snajperiste u svoje jedinice, a isto tako počinju i s proizvodnjom snajperskih pušaka (u načelu, na malo probranije standardne puške u naoružanju pojedinih oružanih snaga, ugrađivani su optički nišani, to načelo zadržano je i u II. svetskom ratu).

[vitez koja]

Tokom II. svetskog rata gotovo sve zaraćene strane vode masovna, vrlo uspešna snajperska dejstva. Iskustva iz tih dejstava pokazala su najveću uspešnost snajperista u uslovima koji inače ograničavaju manevar i smanjuju udarnu moć teške ratne tehnike, kao što su npr. ulične borbe (naročito većih urbanih sredina), pošumljena područja (naročito tropske prašume i područja visoke šikare), brdsko-planinsko zemljište i sl. Posebno važne snajperske borbe vođene su na istočnom ratištu i u borbama za tihookeanska ostrva, a snajperiste je najmasovnije koristila sovjetska armija (posebno su se istakli u bitkama za Staljingrad, gdje su bili naročito uspešni u uličnim borbama). Procjenjuje se da su samo sovjetski snajperisti tokom rata likvidirali više od 40 000 protivničkih vojnika. Oni su delovali samostalno u sklopu streljačkih vodova, a po potrebi su formirane grupe snajperista na nivou voda ili čete, za uništavanje naročito važnih ciljeva. Takva taktika dovela je do sticanja važnih iskustava u snajperizmu, kao specifičnoj borbenoj delatnosti, pa nije nimalo čudno da je od 80 najuspešnijih snajperista II. svetskog rata njih 56-oro bilo iz redova sovjetske armije, pri čemu je na prvom mestu Ivan Sidorenko s potvrđenih 500 likvidiranih protivnika (ujedno i drugi najuspješniji snajperist svih vremena, iza Finca Simo Hayha). Proslavljeni heroj Staljingrada Vasilij Zajcev tek je na 14. mjestu s oko 400 potvrđeno likvidiranih protivnika, a najuspješnija žena-snajperka je Ljudmila Pavličenko sa 309 pogodaka.

[vitez koja]

U II. svetskom ratu znatno više su korišćeni snajperisti za uništavanje protivničke žive sile, nego u I. svetskom ratu, a naročito intenzivne snajperske borbe vođene su na istočnom ratištu i u borbama za tihookeanska ostrva. Snajperistima se najviše koristila Crvena armija u bitkama za Staljingrad i Moskvu, gdje su bili izuzetno uspešni u uličnim borbama.
Kroz relativno kratko razdoblje od završetka I. svetskog rata, u kojem Rusija nije imala snajperiste, do izbijanja II. svetskog rata, Sovjetski Savez prošao je trnovit period permanentnih ratova i revolucija (socijalistička revolucija, građanski rat, sovjetsko-poljski rat, sukobi s Japancima u Mongoliji, sovjetsko-finski rat, sukobi na Zakavkazju i sl.) u kojima je Crvena armija itekako dobro shvatila važnost snajperista i počela ih masovno koristiti, osmislivši i posebnu taktiku njihove upotrebe - ad hoc formiranje veće ili manje grupe snajperista za uništavanje važnih ciljeva, odnosno zatvaranje pojedinih taktičkih pravaca ili kontrolu određenog prostora. Zadatke takvim grupama definisali su po pravilu komandanti viših taktičkih jedinica (pukova i brigada, a ponekad čak i komande divizija).
Crvena armija je izbijanjem rata uvela i jednu novinu koja u drugim oružanim snagama nije bila izražena u većoj mjeri - žene snajperisti. Radilo se načelno o ženama i djevojkama koje su se pre rata u većoj ili manjoj meri bavile streljačkim sportom ili nekom drugom sličnom aktivnošću, a po izbijanju rata uključile su se u jedinice Crvene armije ili partizanske odrede isključivo na dobrovoljnoj osnovi (po nekim podacima angažirano je više od 2000 žena-snajperista u jedinicama Crvene armije). One su podjednako podnosile teret rata kao i njihove muške kolege, nekad sa znatno većom uspešnošću (najuspješnijim snajperistom smatra se Ljudmila Pavličenko s potvrđenih 309 likvidiranih protivnika). Ljudmila Pavličenko je pre rata bila student istorije i radnica u Kijevu, a intenzivno se bavila streljaštvom u kojem je postizala odlične rezultate. Lično se istakla tokom uličnih borbi u bitki za Odesu, i kasnije prilikom odbrane Sevastopolja, a najviše uspeha postigla je standardnom sovjetskom snajperskom puškom Mosin-Nagant opremljenom nišanom PU uvećanja 3,5X (poluautomatsku pušku SVT-40 dobila je znatno kasnije, sa kojom se isto tako dobro pokazala.)

Tokom II. svetskog rata razvijaju se taktike koje omogućavaju još uspešniku upotrebu snajperista. Tako npr. američki snajperisti uglavnom djeluju u paru, pokrivajući se međusobno vatrom i pokretom. Sovjetski snajperisti djeluju samostalno u okviru streljačkih vodova, a po potrebi se formiraju grupe snajperista za uništavanje posebno značajnih ciljeva Britanska vojska snajperiste uporablja uglavnom kao individualne strelce kojima se najčešće izdaje načelan zadatak, a konkretizacija se prepušta njihovoj ličnoj inicijativi. Nemci su u principu formirali snajperske grupe od 3-5 snajperista, dok su samostalni strelci bili retkost i u tom slučaju se uglavnom radilo o vrlo iskusnim snajperistima.


Osim sto nanosi gubitke u zivoj sili, ovo oruzje ima i jak psiholoski efekat na protivnika, izaziva strah i paniku, jer je tesko uocljivo, iznenadno i visokoprecizno. Zbog toga je taktika upotrebe ovog oruzja posebno razvijena u specijalnim vojnim i policijskim jedinicama.Snajperi su se pokazali efikasnim ne samo na frontu vec i u urbanim sredinama, posebno u akcijama antiteroristickih jedinica prilikom oslobadjanja talaca. Osnovna namena snajperskih pusaka - precizno gadjanje pojedinacnih ciljeva na relativno velikim daljinama i u zatvorenim objektima sto uslovljava posebnu konstrukciju. Funkcionisu ili poluautomatski, ili se posle svakog ispaljenog metka vrsi rucno repetiranje zatvaraca.

[vitez koja]

E, sad nesto o snajperskoj puski:

Снајперска пушка је намењена за уништавање циљева на великим раздаљинама, прецизном ватром и уз што мањи утрошак муниције. У већини случајева под циљевима се подразумева човек (непријатељски војник, терориста, наоружани криминалац, председник или неки други високи државни званичник и др.), док се под „што мањим утрошком муниције“ обично мисли на „један хитац“. Раздаљине на којима снајперска пушка дејствује крећу се од 100 m и мање (полицијске и антитерористичке акције) па до 1 km и више (војне и специјалне операције). Неке снајперске пушке, углавном великог калибра могу се користити и за уништавање и онеспособљавање материјалних циљева као што су радарске кабине, авиони на стајанци, џипови и др.

Историја прецизног гађања ватреним оружјем вуче своје корене још из 18 и 19. века. Увидевши значај прецизног гађања армије многих земаља формирале су посебне јединице састављене од одличних стрелаца, углавном наоружаних стандардним армијским пушкама.

Током Првог и Другог светског рата такође су коришћене снајперске пушке. У Првом светском рату који је био позиционог карактера и у којем је доминирала рововска борба, улога снајперске пушке није дошла до изражаја. Разлог за то је што није било борби у урбаним подручјима у којима ово оружје има посебан значај. Такође, линија фронта која је била испресецана рововима и преорана експлозијама артиљеријских граната није пружала довољно природно заклоњених положаја (вегетација је у овим подручјима била потпуно уништена) и узвишења са којих би снајпериста могао да дејствује због чега је улога снајперске пушке у овом сукобу била незнатна.

У Другом светском рату, који су одликовале жестоке битке које су се водиле у великим градовима као што су Стаљинград, Лењинград, Харков, Берлин и др. као и у Нормандији у Француској, снајперска пушка стекла је мрачну репутацију. У вештим рукама претворила се у ефикасно смртоносно оружје.
После Другог светског рата снајперска пушка коришћена је у многим локалним сукобима широм света.

Модернe снајперскe пушкe
Модерна снајперска пушка може бити или стандардна армијска пушка, одабрана због његе прецизности и опремљена оптичким нишаном са увећањем или пушка посебно израђена за ту намену. Чест је случај да се као стандардна снајперска пушка у многим армијама света користе ловачки карабини познати по својој прецизности, који су у свом основном облику доступни цивилним лицима. Наравно, овакве пушке се такође опремају оптичким нишаном и на њима се врше одређене мање модификације како би се прилагодиле војној употреби.
Све модерне снајперске пушке могу се поделити у три главне категорије:
•   војне снајперске пушке
•   полицијске снајперске пушке
•   снајперске пушке специјалне намене

Војна снајперска пушка
Војна снајперска пушка, поред основног захева за прецизношћу мора да испуњава и неке друге услове који произлазе из овакве њене употребе. Прво, не сме бити превише тешка како би војник могао поред ње да носи довољно резервне муниције и остале опреме. Друго, мора бити изузетно отпорна на различите климатске услове као што су изузетно високе и ниске температуре, влага и др. Треће, мора да буде лака за одржавање и поправку у теренским условима.
Један од свакако најважнијих услова које војна снајперска пушка мора да испуни тиче се муниције. Наиме, ова пушка мора да користи стандардну муницију која се користи у армији у чијем наоружању се налази. Повећање домета војне снајперске пушке обично се постиже тако што се модификује стандардна муниција.

Полицијска снајперска пушка
Улога полицијске најперске пушке се знатно разликује од улоге војне снајперске пушке па отуда и разлике у конструкцији. Полицијска снајперска пушка намењена је за дејства на раздаљинама до 300 m, а у појединим случајевима и на раздаљинама мањим од 100 m. У рату, рањени непријатељ се исто као и убијени непријатељ сматра избаченим из строја. Међутим, код полицијских и антитерористичких ацкија, у којима је главни циљ спасавање талаца, рањени терориста или криминалац није избачен из строја. Иако рањен, он може започети ликвидацију талаца пре него што буде неутралисан. Због тога је код полицијске снајперске пушке акценат на прецизности, а не на домету.
Полицијска снајперска пушка није подвргнута ограничењима које трпи војна снајперска пушка због чега је има у најразличитијим калибрима и користи најразличитију муницију. Њене нишанске справе су компликоване и имају разна подешавања. С обзиром да се користи за борбу са малих одстојања и у урбаној средини произвођачи савремене полицијске снајперске пушке се труде да је учине компактном и функционалном како би се олакшала њена употреба.

Снајперска пушка специјалне намене
Снајперске пушке специјлане намене могу се поделити у две категорије:
Снајперска пушка великог калибра, најчешће 12.7 mm која углавном користи муницију коју користе тешки митраљези. Ефективни домет ове пушке је преко 1.500 m. Могу се користити не само за уништавање живих циљева већ и непријатељских возила, хеликоптера, авиона и др.
Пригушена снајперска пушка користи специјалну подзвучну муницију и опремљена је измењивим или уграђеним пригушивачем пуцња. Подзвучна муниција ограничава домет пушке на 300-500 m али се правилном применом у урбаној средини у којој је стално присутан одређен ниво буке може постићи то да се пуцањ не чује са раздањине од 30-50 m.