Snajperisti

[Bozo13]

Čista matematika.
Sve se odnosi na Hiljadit. Hiljadit je kut pod kojim vidimo 1 metar visoko telo na daljini 1 km.
Ako imaš razdeljak 2 hiljadita, i znanu visinu, možeš po pitagori izračunati daljinu do tamo. Uglavnom trebaš dve poznane stvari da dobiješ šta ti fali.
A ako se ne varam, na optici na snajperu, imaš levo dole sistem za merenje udaljenosti, koji za to upotrebljiva standardnu visinu čoveka od 1,75 m. Tako da samo poklopiš čoveka i dobiješ "odokativno" daljinu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Što se tiče podešavanja daljine gađanja, kad imaš jednom daljinu do cilja, trebaš znati, koliki pad ima metak da tod daljini. Pa opet preračunaš koliko je jedan hiljaditim na tu daljinu, i ondaa onda podesiš optiku na tu daljinu, preko "klikova" sa strane. Mislim da je jedan klik pola hiljadita. da dobiješ odgovarajuče elemente.

Imaš i onda za podešavat levo/desno zbog vjetra, pa ako se cilj nalai ispod /iznad vatrenog položaja.. Uglavnom puno matematike, ali da se.

Malo bolje objasnjeno na engleskom za Dragunov nišan, ali je isti princip i na M76:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


LPB

[Brok]

Tako je Božo, upravo se tako dobija daljina do cilja koja se kasnije namesti sa potenciometrom.
Ovo je Zrakova optika koja se koristi na snajperskoj pušci M76.

[Bozo13]

Taj princip se upotrebljiva svuda.
U tenku M84 sve se radi automatski, daljina se učitava laserom, izračun pravi računar, meteo senzor daje podatke o temperaturi, vetru, sistem sam zauzima osnovne elemente.. isti princip samo automatizovano.
u artileriji imaš Izviđače koji daju daljinu do cilja, meteo služba daje podatke o temperaturi i smjeru vetra,računači daju podatke o osnovnim elementima gađanja, posada na oruđu jih podesi na cevi..

Svuda isti princip.

Mada koliko znam, najteže od svega je definirati "odokativno" daljinu do cilja, odnosno tu je mogučnost največe greške.

LPB

[Brok]

Uglavnom je princip ono ako ne isti onda sličan, jel moderniji optički nišani poseduju lesersko merenje daljine koje je u mnogome preciznije od ovog prikazanog. Što reče, baš kao u tenku M-84. Ne malo puta smo davali daljinu snajperistima koju izmerimo laserom u tenku, takođe i "zoljašima" smo davali info o daljini cilja.

Potenciometar sa strane za vetar u praksi koriste samo elitni snajperisti.

Mada koliko znam, najteže od svega je definirati "odokativno" daljinu do cilja, odnosno tu je mogučnost največe greške.

To je već individualna sposobnost, osećaj, to se ne uči, sa tim se rodiš ili ne.

[vathra]

Čista matematika.
Sve se odnosi na Hiljadit. Hiljadit je kut pod kojim vidimo 1 metar visoko telo na daljini 1 km.
Ako imaš razdeljak 2 hiljadita, i znanu visinu, možeš po pitagori izračunati daljinu do tamo. Uglavnom trebaš dve poznane stvari da dobiješ šta ti fali.
A ako se ne varam, na optici na snajperu, imaš levo dole sistem za merenje udaljenosti, koji za to upotrebljiva standardnu visinu čoveka od 1,75 m. Tako da samo poklopiš čoveka i dobiješ "odokativno" daljinu.

Što se tiče podešavanja daljine gađanja, kad imaš jednom daljinu do cilja, trebaš znati, koliki pad ima metak da tod daljini. Pa opet preračunaš koliko je jedan hiljaditim na tu daljinu, i ondaa onda podesiš optiku na tu daljinu, preko "klikova" sa strane. Mislim da je jedan klik pola hiljadita. da dobiješ odgovarajuče elemente.

Ovde treba malo pojašnjenje:
Za male uglove važi formula:
Visina objekta = (ugao pod kojim ga vidimo (izraženom u radijanima)) puta (Daljina do objekta)

U krugu ima 2Pi radijana, odnosno 6283 hiljaditih radijana.

U artiljeriji se koristi podela na 6000 hiljaditih (bivši VU), odnosno na 6400 (NATO).
Obe mere su napravljene da budu blizu navedenih 6283, ali su zaokružene na približan broj, radi lakšeg računa.

Kad se ovo podeli, ispadne da pri NATO merama 1 hiljaditi na 1000 metara ima visinu od 102cm (1,8% greške na bilo kojoj daljini), dok po VU merama ima 95,5cm (-4,5% greške na svim daljinama)

Ovo se ne čini kao mnogo, ali ako dodamo da ako procenjujemo na odnosu visinu na osnovu osobe, dodaje se greška, te ona vrlo lako može da bude i do 15%.

Ovo za male daljine, gde je brisana putanja zrna, nije toliko bitno.

Primera radi, na daljinama od oko 1km, zrno 12,7 ima pad od oko 1cm na metar daljine, odnosno ako smo pogrešili za 10%, zrno ide metar više/niže od mete.
U istom slučaju, i da smo tačno procenili visinu, pri VU niljaditom promašujemo za 45cm!

Ukratko, ovakav način merenja nije primenjiv za veće daljine.

Ako imaš razdeljak 2 hiljadita, i znanu visinu, možeš po pitagori izračunati daljinu do tamo. Uglavnom trebaš dve poznane stvari da dobiješ šta ti fali.

Pitagora nema veze sa ovim.
Daljina = visina / ugao (izražen u Radijanima)
Pošto smo izmerili ugao, dovoljno je da znamo visinu ili daljinu, kako bi dobili drugu veličinu.

[Bozo13]

Mea culpa, i hvala Vathra na ispravci!

LPB

[dzumba]

Када сте почели са математиком да и ја мало додам теорије. Објашњење да је један "хиљадити" угао под којим се предмет висок 1м види на даљини 1000м је за "обичне" смртнике. "Хиљадити" је хиљадити део радијана или ти милирадијан. А радијан је у математици, првенствено у тригонометрији, основна јединица за мерење углова (супротно нашем лаичком уверењу да су то "степени"). Он се дефинише као централни угао неког круга који на томе кругу исеца лук чија је дужина једнака његовом полупречнику. Ова дефиниција је преузета из "Математичка - опште енциклопедије" Larousse, стр 85. Да се похвалим, добио сам је 1974.године од команданта Војне академије КоВ за показано "залагање у учењу, савесну војничку дисциплини..." Ето, сад ми баш користи да се правим важан (ха,ха). Хвала генерал-мајору Раду Клајншчеку који ми је уручио. И касније су ми најдражи поклони биле књиге.

Дакле, радијан је угловна мера која одговара дужини лука који исеца. Зато се може директно користити за израчунавање даљина (дужина)  у артиљерији, геодезији и сл.(гледано математички то су полупречници угла). Да се као мера користе степени то не би могло без претварања степена у радијане. Пун угао има 2п (пи) радијана, опружен угао "п" (пи) радијана, прав угао п/2. Један радијан има 57 степени 17 минута и 45 секунди.

Нешто око подешавања  оптичких нишана. Немам правило снајперске пушке М-76 при руци где је то лепо описано, па пишем по сећању. У принципу војничке снајперске пушке се "упуцавају" или ректифицирају ("recitificatio" значи поправљање) на даљинама 300м. Ловачки оптички нишани се обично упуцавају на 100м. Упуцавање значи подесити линију нишањења (односно врх нишана-стрелице на кончаници) тако да се поклапа са поготком на циљу. Може се то радити на више начина, али најбољи је онај описн у правилу сваке снајперске пушке.

Код М-76 гађа се у мету правоугаоног облика приближних димензија као папир формата А4. Мета је црна при чему су белим тачкама означене при дну "нишанска тачка" и при врху "контролна тачка". Мета се поставља на даљину 100м, а заузима се нишан 3 (300м) са којим се гађа. Стрелац нишани у нишанску тачку,а поготке треба да добије у рејону контролне тачке. Испаљује се метак по метак (чиним ми се серија од 5 метака) и сваки обележава како би се утврдио "средњи погодак", односно просечно одступање од контролне тачке.    Средњи погодак се проналази тако (исправите ме ако грешим) што се после прва два поготка њихово међусобно растојање дели на пола. После добијеног трећег поготка међусобно растојање између средине 1. и 2. и сада 3. поготка се дели на три. После добијеног четвртог поготка растојање између њега и њему ближе трећине претходног растојања се спаја и дели на четири. На крају, после добијеног петог поготка, њему ближа четвртина се спаја са њим и дели на пет. Место (тачка) између петог поготка и њему ближе петине је средњи погодак. Сада се измери одступање "средњег поготка" по висини и правцу у односу на контролну тачку и помоћу формуле коју је Vathra лепо објаснио добије угао (у милирадијанима) за колико треба поправити нишан, односно за колико треба померити кончаницу снајперског нишана.Одговарајућом одвртком из прибора нишана одвија се плочица добоша даљинара и прваца а кончаница помера а скала на добишима се ставља на нишан "три", односно "о" по правцу, па понови затежу.

Да напоменем, померање кончанице се обавља само ако је одступање средњег поготка преко дозвољене границе која је утврђена у правилу. Ако се неко сећа оних првих гађања војника када се користио метални обруч за проверу одступања. Обим тог обруча је представљао границу одступања за АП.

Након подешавања опет се испаљује серија од 5 метака по истом методу и провери јесмо ли то добро урадили. У правилу је наведено колико је дозвољено одступање погодака од контролне тачке (неколико сантиметара). На тај начин ћемо подесити оптички нишан да при гађању на 300м добијамо погодак у "пет банки". На ближим растојањима ће одступање бити још мање, а на већим (до 600м), нешто веће, али такво да се сигурно добија погодак у циљ величине главе.

Упуцавање се обавља по времену без ветра, на температурама око 15-20 степени, са истом серијом муниције (из истог паковања). Врхунски снајперисти користе муницију исте лаборације и при дејству и при подешавању нишана, али је то у војним условима тешко обезбедити.

Код самог гађања могућа су два метода. Прво, гађање са тзв. тешког постоља. Наиме, то је справа у коју се учврсти пушка и са које се гађа без утицај стрелца (има амортизере које на минимум смањују утицај одскога и трзаја, као и точкиће којим се пушка помера по правцу и висини) и скоро у потпуности елиминишу грешке стрелца при нишањењу. На тај начин ће пушка бити подешена универзално и једнако добро за све стрелце. Ова справа постоји на стрелишту у Бубањ Потоку и могла се користити. Други, можда бољи начин је гађање са наслона када гађа баш стрелац који дужи пушку. Тада се нишан подеси баш за њега, са све грешкама које стрелац ("природно") прави при нишањењу, уз услов да те грешке не прелазе неке оптималне границе. Са овако упуцаном пушком "власник" ће увек бити прецизан, док други стрелци можда неће (посебно ако праве друге, веће или мање грешке, па чак и када уопште не праве грешке).

Овако описани начин подешавања захтева поприлично времена, али гарантује јако добру прецизност. У пракси многи то раде одокативним методама, посебно код ловачких пушака са оптичким нишанима.

Напомињем да ипак треба увек пратити упутство из правила пушке, односно савете произвођача и балистичара. Ово моје писање је ипак по сећању и има сврху  објашњења.

[pvanja]

Ovo je koncanica cini mi se na dragunovu
https://www.paluba.info/smf/specijalne-jedinice/snaperisti/?action=dlattach;attach=20388

Slicna je i na SnP M-76 ali ima malih razlika (mislim da su podeoci za merenje daljine do 800 m).
Takodje (tako su mene barem ucili) sirina svake crtice odgovara 0.5 m na toj daljni.

Evo iskopao sam na netu sliku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Nenad]

0,5 je prosecna sirina coveka u sirini ramena. Sve ove vodoravne crtice su razlicite duzine (kao sto se i vidi na slici) i odgovaraju toj sirini na toj daljini. Ako neki covek sedi ili cuci ne mozes meriti rastojanje u odnosu na visinu nego u odnosu na sirinu...nije savrseno merenje, ali moze da posluzi.

[pvanja]

0,5 je prosecna sirina coveka u sirini ramena. Sve ove vodoravne crtice su razlicite duzine (kao sto se i vidi na slici) i odgovaraju toj sirini na toj daljini. Ako neki covek sedi ili cuci ne mozes meriti rastojanje u odnosu na visinu nego u odnosu na sirinu...nije savrseno merenje, ali moze da posluzi.

Da to sam propustio da napisem, mada na vecim daljinama (preko 500-600m) taj metod nije bas precizan. U principu iskustvo je najbitnije.
Neko je spomenuo merenje daljine laserom ali to u dosta taktickih situacija nije prihvatljivo resenje jer je demaskirajuce pogotovu sada kada je sve vise FLIR tj termoviziske optike dostupno.
Eventualno za pripremu zasede ili zaprecvanja nekog prvca na kome se ocekuje neprijatelj pa se izvrse merenja radi dobijanja poznatih daljina do odredjenih orjentira na terenu.
Jedino za dalekomente snajperske puske a i kod njih se mora biti oprezan sa upotrebom lasera.

[dzumba]

Очигледно је да добар снајпериста мора сасвим солидно да познају не само оружје (пушку), већ да познаје нишан и шта која ознака или "цртица" представља и како се користи, како се нишан подешава , као и зашто и када се нишан "раздеси" (није упуцан). Такође,  мора да зна,  бар мало, теорију гађања, да разуме како пројектил лети, шта утиче на њега током лета и како се то коригује, како даљина и карактеристике путање утичу на прецизност, утицај ветра и температуре и сл. Чак и када има балистички рачунар. И наравно, најбитнија је пракса, односно искуство у виду знања, сталног гађања и добре тактике гађања. Све то условљава да снајпериста, не само по својој "природи" (стрпљење, психичка стабилност и физичка издржљивост), већ и по знању мора бити далеко изнад просечног, чак и одличног  стрелца.

Дакле, није то само утрапиш војнику снајперску пушку (или је сам узмеш јер то волиш) и тај је снајпериста. То је "наука" која тражи таленат и напоран рад. А таленат се уочава добром селекцијом.

[Kuzma®]

Nekih pola sata pre mog ranjavanja moja grupa je bila na sastanku sa komandantom jedinice koja je bila u tom reonu KZB. Pomenuo nam je sta se sve desavalo u toj zoni i sa cim mozemo da se susretnemo pa je tako pomenuo i snajperiste ali nam je tom prilikom ispricao da je svojevremeno u JNA bio komandir neke cete za obuku snajperista. Kaze da je tadasnjim planom obuke bilo predvidjeno 24 (ili 26, nisam siguran) selektivnih gadjanja te da je posle svakog gadjanja po neko otpao sa obuke. Poslednje gadjanje je predvidjalo sledecu situaciju:
-vreme pojavljivanja cilja 0-24 casa
-daljina 100-1000 metara (mozda i vise, nisam siguran)
-zona pojavljivanja 45 stepeni levo i desno od zadatog pravca
-vreme pojavljivanja cilja cca.15-ak sekundi
-na raspolaganju 1 metak

Na tom poslednjem gadjanju u jednoj generaciji ostala su samo 2 vojnika,ostali su u medjuvremenu otpali. Jedan od te dvojice je pogodio cilj.


Slucajnost ili ne, 15-ak minuta posle te price krenemo sa pretragom terena radi uklanjanja mina i nadjemo se u situaciji da nas gadja siptarski snajperista. Srecom, nikog nije pogodio. Po informacijama u toku popodneva taj je lociran i eliminisan od strane nasih snaga.

[Brok]

Po meni je jako bitno i gađanje sa mehaničkim nišanom. Uglavnom svi znamo kako može biti nezgodno u datom trenutku kada se jednostavno ne vodi dovoljno računa o pušci sa optikom. Recimo dok je odložena puška neko je zakači i drosne o zemlju sa sve optikom. Čim nemaš optiku ako ne znaš da gađaš sa mehaničkim nišanom ti nisi nizašta na boištu.

Za to Kumzmar što pričaš mi je poznato ali ja znam za neki drugi kraj, da je više njih završilo obuku. Ustvari ja nisam imao tu čast da stignem do te završne obuke koju si sada pominjao (ako uopšte mislimo na istu stvar), ali smo recimo u toj nekoj selekcionoj obuci gađali mete čak i na 1.000 metara i pogađali ih. Mnogi danas kažu sreća. Pa ako isplaim 10 metaka i šest pogodim to već ne može da bude sreća (reč je naravno o statičkoj meti).
E ovo što Džumba navodi, strpljenje, psihička stabilnost, fizička izdržljivost. Jedan elemnt nisam zadovoljavao i zato i nisam prošao dalje. Pod pojmom psihička stabilnost je toliko veliki spektar da sam se u najmanju ruku zaprepastio kada sam čuo šta sve tu podpada. I dobrim delom sam i ja sam uticao na to da te prođem dalje jel bi to bilo jako loše kako za mene tako i za one oko mene. Vratio sam se na tenk.

[Kuzma®]

Ova prica o toj dvojici koji su ostali kao poslednji je imala jos jedan deo koji nisam i necu navoditi posto bi se kosio sa pravilnikom. Siguran sam da nije uvek bilo da samo dvojica ostanu na poslednjem gadjanju i da samo jedan uspesno prodje posto je ovo samo jedan slucaj za koji znam iz price.

[trpe grozni]

Slika snajperiste, verovatno iz vremena JNA. Primecuje se da je u pitanju SPAP M-76 i maskirna navlaka "Pesak", po meni, najbolja sara za sve nase predele (bivsa Jugoslavija).
Nikad mi nije bilo jasno zasto se ova maskirna sara nije uvela u JNA kada se resilo da se ide sa maskirnim uniformama.
Vidjao sam je i na kamenjaru, i u sumovitim predelima i u polju, i mislim da se odlicno stapa sa svim pozadinama.
Da ne duzim evo fotke.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika preuzeta sa MP foruma.