Snajperisti

[dzumba]

Очигледно је да добар снајпериста мора сасвим солидно да познају не само оружје (пушку), већ да познаје нишан и шта која ознака или "цртица" представља и како се користи, како се нишан подешава , као и зашто и када се нишан "раздеси" (није упуцан). Такође,  мора да зна,  бар мало, теорију гађања, да разуме како пројектил лети, шта утиче на њега током лета и како се то коригује, како даљина и карактеристике путање утичу на прецизност, утицај ветра и температуре и сл. Чак и када има балистички рачунар. И наравно, најбитнија је пракса, односно искуство у виду знања, сталног гађања и добре тактике гађања. Све то условљава да снајпериста, не само по својој "природи" (стрпљење, психичка стабилност и физичка издржљивост), већ и по знању мора бити далеко изнад просечног, чак и одличног  стрелца.

Дакле, није то само утрапиш војнику снајперску пушку (или је сам узмеш јер то волиш) и тај је снајпериста. То је "наука" која тражи таленат и напоран рад. А таленат се уочава добром селекцијом.

[Kuzma®]

Nekih pola sata pre mog ranjavanja moja grupa je bila na sastanku sa komandantom jedinice koja je bila u tom reonu KZB. Pomenuo nam je sta se sve desavalo u toj zoni i sa cim mozemo da se susretnemo pa je tako pomenuo i snajperiste ali nam je tom prilikom ispricao da je svojevremeno u JNA bio komandir neke cete za obuku snajperista. Kaze da je tadasnjim planom obuke bilo predvidjeno 24 (ili 26, nisam siguran) selektivnih gadjanja te da je posle svakog gadjanja po neko otpao sa obuke. Poslednje gadjanje je predvidjalo sledecu situaciju:
-vreme pojavljivanja cilja 0-24 casa
-daljina 100-1000 metara (mozda i vise, nisam siguran)
-zona pojavljivanja 45 stepeni levo i desno od zadatog pravca
-vreme pojavljivanja cilja cca.15-ak sekundi
-na raspolaganju 1 metak

Na tom poslednjem gadjanju u jednoj generaciji ostala su samo 2 vojnika,ostali su u medjuvremenu otpali. Jedan od te dvojice je pogodio cilj.


Slucajnost ili ne, 15-ak minuta posle te price krenemo sa pretragom terena radi uklanjanja mina i nadjemo se u situaciji da nas gadja siptarski snajperista. Srecom, nikog nije pogodio. Po informacijama u toku popodneva taj je lociran i eliminisan od strane nasih snaga.

[Brok]

Po meni je jako bitno i gađanje sa mehaničkim nišanom. Uglavnom svi znamo kako može biti nezgodno u datom trenutku kada se jednostavno ne vodi dovoljno računa o pušci sa optikom. Recimo dok je odložena puška neko je zakači i drosne o zemlju sa sve optikom. Čim nemaš optiku ako ne znaš da gađaš sa mehaničkim nišanom ti nisi nizašta na boištu.

Za to Kumzmar što pričaš mi je poznato ali ja znam za neki drugi kraj, da je više njih završilo obuku. Ustvari ja nisam imao tu čast da stignem do te završne obuke koju si sada pominjao (ako uopšte mislimo na istu stvar), ali smo recimo u toj nekoj selekcionoj obuci gađali mete čak i na 1.000 metara i pogađali ih. Mnogi danas kažu sreća. Pa ako isplaim 10 metaka i šest pogodim to već ne može da bude sreća (reč je naravno o statičkoj meti).
E ovo što Džumba navodi, strpljenje, psihička stabilnost, fizička izdržljivost. Jedan elemnt nisam zadovoljavao i zato i nisam prošao dalje. Pod pojmom psihička stabilnost je toliko veliki spektar da sam se u najmanju ruku zaprepastio kada sam čuo šta sve tu podpada. I dobrim delom sam i ja sam uticao na to da te prođem dalje jel bi to bilo jako loše kako za mene tako i za one oko mene. Vratio sam se na tenk.

[Kuzma®]

Ova prica o toj dvojici koji su ostali kao poslednji je imala jos jedan deo koji nisam i necu navoditi posto bi se kosio sa pravilnikom. Siguran sam da nije uvek bilo da samo dvojica ostanu na poslednjem gadjanju i da samo jedan uspesno prodje posto je ovo samo jedan slucaj za koji znam iz price.

[trpe grozni]

Slika snajperiste, verovatno iz vremena JNA. Primecuje se da je u pitanju SPAP M-76 i maskirna navlaka "Pesak", po meni, najbolja sara za sve nase predele (bivsa Jugoslavija).
Nikad mi nije bilo jasno zasto se ova maskirna sara nije uvela u JNA kada se resilo da se ide sa maskirnim uniformama.
Vidjao sam je i na kamenjaru, i u sumovitim predelima i u polju, i mislim da se odlicno stapa sa svim pozadinama.
Da ne duzim evo fotke.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Slika preuzeta sa MP foruma.

[dzumba]

Кузмар ме је подсетио на нека прошла времена.

Нешто мало из историјата обуке снајпериста ЈНА. Не знам за раније, али негде 1982-3. године Управа пешадије је организовала једна курс снајпериста намењен инструкторима (подофицирима) ове обуке. Курс је за то време био јако добро конципиран и трајао је око месец дана са већим бројем гађања. Изведен је у Пазарићу код Сарајева а спровели су га наставници наставе гађања Пешадијског школског центра (ПШЦ). Свршени курсисти су имали обавезу (уствари њихове команде) да сличне курсеве спроведу са другима инструкторима на нивоу армија (војних области). Намера је била да се добије квалификован кадар који би сада на нивоу батаљона, са сваком генерацијом војника изводио курс снајпериста. Тако је и у јединици где сам службовао организован  курс за инструкторе РВ и ПВО. Стицајем околности сам био одређен за руководиоца курса па сам га са подофициром који је био на инструкторском курсу У Пазарићу и реализовао. Бићу нескроман - сасвим добро. Ја сам иначе јако добро знао теорију гађања и то ми је користило (наравно, био сам солидан стрелац). Курс је био практичан, али је имао све оно што сам у ранијим текстовима написао (психологија,теорија + пракса). На почетку се обављало ректифицирање нишана. Посебна пажња се посвећивала припремним радњама а нарочито ставовима за гађање и јачању стрпљења.  На пример: кандидати заузму став за гађање и чекају појављивање циља за који не знају где је осим да је у зони од око 45 степени испред. Први се циљ појави после пар минута. После се време повећавало до око 2-3 сата.На вежби се није гађало бојевим метком већ се само мерило-пратило када ће снајпериста да уочи циљ и да ли је миран (не демаскира се).  (Ова вежба је на курсу који је касније, у време ВЈ конципиран, организована као гађање на сличан начин како описује Кузмар). Гађања су била на крају и било их је доста. Кандидати су добијали оцене на крају курса. Ипак праве селекције пре курса није било. Кандидати су одређени декретом (наредбом). Ипак, спроведена је сасвим солидна обука и они су отишли у јединице са солидним знањем и умењем. Међутим, ако се не кондицира, бар два пута недељно ништа од доброг снајперисте.   Због малог броја адекватних стрелишта и њихове пребукираности у ЈНА су снајперисти (бар у већини јединица) мало гађали (само по пар гађања са СнП за годину дана), поготову не војници.  Међутим, треба рећи да је за ово потребно време и наравно новац и не може се масовно спроводити.

Са војницима своје јединице спроводио сам (заједно са два подофицира) овај курс све док сам био у трупи. Војници су на крају курса били тако добри да су четири године за редом  "побеђивали" на гађањима чак и професионалне припаднике Гардијске бригаде (из противтерористичке чете) са којима смо ишли заједно на терен.

[Brok]

Više od pola ove priče mi se uklapa ali ne sve. Recimo jeste, obuka je bila organizovana na nivou armijske oblasti. Znam jel je bilo nas iz (najmanje) tri korpusa. Samo nije tu bilo aktivnih vojnika već samo profesionalaca iz gotovo svih rodova koji se nisu javljali naredbom već ne nekoj dobrovoljnoj bazi. Uglavnom se znalo ko je ranije imao bilo kakva iskustva sa snajperskom puškom ili jednostavno ko je bio dobar strelac sa AP on se i javljao. Barem je to moje iskustvo. Ovo moje iskustvo je uz doba VJ, mada sam kao vojnik imao obuku i u doba JNA kao vojni policajac.

[dzumba]

Брокер, не знам шта ти се не уклапа. Све што сам написао, осим једне реченице у загради, односи се на ЈНА, не ВЈ. И причао сам о наменској обуци у облику курса не редовној обуци  војника.

[Brok]

Ništa, moja greška, izvini.
Neke stvari sam očigledno pomešao.

[dexy]

Na poligonu Naro-Fominsk pored Moskve, ruski vojnici su počeli vežbu i obuku gađanja iz snajpera. U opisu videa stoji da koriste puške Dragunov, za gađanje meta na daljinama od 300 metara. Takođe se navodi da je pored preciznosti, imperativ maskiranje. Nakon završene vežbe, koja će trajati do aprila, instruktori će dati ocenu svakog strelca, i oni koji budu zadovoljili kriterijume, moći će da se prijave u službu kako bi postali profesionalni snajperisti.