Snajperisti

[dzumba]

Кузмар ме је подсетио на нека прошла времена.

Нешто мало из историјата обуке снајпериста ЈНА. Не знам за раније, али негде 1982-3. године Управа пешадије је организовала једна курс снајпериста намењен инструкторима (подофицирима) ове обуке. Курс је за то време био јако добро конципиран и трајао је око месец дана са већим бројем гађања. Изведен је у Пазарићу код Сарајева а спровели су га наставници наставе гађања Пешадијског школског центра (ПШЦ). Свршени курсисти су имали обавезу (уствари њихове команде) да сличне курсеве спроведу са другима инструкторима на нивоу армија (војних области). Намера је била да се добије квалификован кадар који би сада на нивоу батаљона, са сваком генерацијом војника изводио курс снајпериста. Тако је и у јединици где сам службовао организован  курс за инструкторе РВ и ПВО. Стицајем околности сам био одређен за руководиоца курса па сам га са подофициром који је био на инструкторском курсу У Пазарићу и реализовао. Бићу нескроман - сасвим добро. Ја сам иначе јако добро знао теорију гађања и то ми је користило (наравно, био сам солидан стрелац). Курс је био практичан, али је имао све оно што сам у ранијим текстовима написао (психологија,теорија + пракса). На почетку се обављало ректифицирање нишана. Посебна пажња се посвећивала припремним радњама а нарочито ставовима за гађање и јачању стрпљења.  На пример: кандидати заузму став за гађање и чекају појављивање циља за који не знају где је осим да је у зони од око 45 степени испред. Први се циљ појави после пар минута. После се време повећавало до око 2-3 сата.На вежби се није гађало бојевим метком већ се само мерило-пратило када ће снајпериста да уочи циљ и да ли је миран (не демаскира се).  (Ова вежба је на курсу који је касније, у време ВЈ конципиран, организована као гађање на сличан начин како описује Кузмар). Гађања су била на крају и било их је доста. Кандидати су добијали оцене на крају курса. Ипак праве селекције пре курса није било. Кандидати су одређени декретом (наредбом). Ипак, спроведена је сасвим солидна обука и они су отишли у јединице са солидним знањем и умењем. Међутим, ако се не кондицира, бар два пута недељно ништа од доброг снајперисте.   Због малог броја адекватних стрелишта и њихове пребукираности у ЈНА су снајперисти (бар у већини јединица) мало гађали (само по пар гађања са СнП за годину дана), поготову не војници.  Међутим, треба рећи да је за ово потребно време и наравно новац и не може се масовно спроводити.

Са војницима своје јединице спроводио сам (заједно са два подофицира) овај курс све док сам био у трупи. Војници су на крају курса били тако добри да су четири године за редом  "побеђивали" на гађањима чак и професионалне припаднике Гардијске бригаде (из противтерористичке чете) са којима смо ишли заједно на терен.

[Brok]

Više od pola ove priče mi se uklapa ali ne sve. Recimo jeste, obuka je bila organizovana na nivou armijske oblasti. Znam jel je bilo nas iz (najmanje) tri korpusa. Samo nije tu bilo aktivnih vojnika već samo profesionalaca iz gotovo svih rodova koji se nisu javljali naredbom već ne nekoj dobrovoljnoj bazi. Uglavnom se znalo ko je ranije imao bilo kakva iskustva sa snajperskom puškom ili jednostavno ko je bio dobar strelac sa AP on se i javljao. Barem je to moje iskustvo. Ovo moje iskustvo je uz doba VJ, mada sam kao vojnik imao obuku i u doba JNA kao vojni policajac.

[dzumba]

Брокер, не знам шта ти се не уклапа. Све што сам написао, осим једне реченице у загради, односи се на ЈНА, не ВЈ. И причао сам о наменској обуци у облику курса не редовној обуци  војника.

[Brok]

Ništa, moja greška, izvini.
Neke stvari sam očigledno pomešao.

[dexy]

Na poligonu Naro-Fominsk pored Moskve, ruski vojnici su počeli vežbu i obuku gađanja iz snajpera. U opisu videa stoji da koriste puške Dragunov, za gađanje meta na daljinama od 300 metara. Takođe se navodi da je pored preciznosti, imperativ maskiranje. Nakon završene vežbe, koja će trajati do aprila, instruktori će dati ocenu svakog strelca, i oni koji budu zadovoljili kriterijume, moći će da se prijave u službu kako bi postali profesionalni snajperisti.

[Rocker]

Puška koja se vidi negde na 3:00...jel' ono prigušivač za .50 kalibar? Nisam ni znao da taj kalibar može uopšte da se priguši...a sam prigušivač uopšte ne deluje preterano velik.

[pvanja]

Puška koja se vidi negde na 3:00...jel' ono prigušivač za .50 kalibar? Nisam ni znao da taj kalibar može uopšte da se priguši...a sam prigušivač uopšte ne deluje preterano velik.

Mislim da je primereniji naziv razbijac pucnja. Zrno iz 12.7mm ima brzinu od 880 do oko 920 m/s sto je oko 3 puta vece od brzine zvuka, tako da ostaje zvuk zrna koje probija zvucni zid. Na osnovu ovog zvuka jako je tesko odretidti polozaj strela sto je jako povoljno za snajeperistu a dodatni dobitak je i eliminisanje bljeska sa usta cevi.
Naravno i sama udaljenost na kojima se koriste ove puske dodatno pomaze da strelac ostane neotkriven.

Jedino me interesuje kolika je prakticna brzina gadjanja prilikom upotrebe razbijaca pucnja na ovom kalibru.

Inace u zandarmeriji su eksperimentisali i sa prigusivacem za puskomitraljez M-84.

[Rocker]

Da, u pravu si, taj pucanj nikako ne može da bude tih zbog brzine zrna...možda jedino ako se koristi neka sporija municija, mada nisam čuo da postoji podzvučna municija u ovom kalibru...možda donekle smanjene brzine, ali ipak nadzvučne. A pored brzine gađanja, koliko jedan ovakav prigušivač/razbijač pucnja može da izdrži opaljenja? Ne verujem da se radi o nekoj iole većoj cifri.

[petar]

Prvo da pozdravim sve kao nov na forumu.
@ kuzmar
E, mladosti! Ne sećam se više plana obuke (jbg. prošlo je skoro 30 godina), ali to poslednje se koristilo na svearmijskom takmičenju '82... Samo što je "...45 stepeni levo i desno od pravca...", bilo od pravca mete, tj. dejstvovalo se iz tog ugla. Lično mislim, da je to bilo više pravilo zbog rasporeda kontrolnih oficira, koji su ocenjivali i prilaz i dejstvovanje, kao i izvlačenje.
I mislim da nije bilo definisana udaljenost kod dejstva, a početna kota je bila oko 6 km od mete. Vreme polaska 00:00, meta se pojavljivala na zadatoj koti ("negde" na obronku brda, sa dosta gustom vegetacijom), i to 2 puta, po 15 sekundi, plus-minus 1 sat u odnosu na podne. Praktično si imao 10 sati za ulazak i prilazak i ostatak do 00:00 za izvlačenje - to je tih 24 sata.
Ja sam imao sreće, pošto sam (po mom planu) stigao pre jutra i oko 6-7 ujutru je kontrolni otišao da proveri metu i rad mehanizma  
Tako da sam je skinuo kod prvog dizanja, odma nakon par sekundi, a usput i malo odspavao, i pre i posle... Bio sam toliko siguran u položaj, da sam tu ostao do mraka i onda bež. Ali, bio sam tek 2. Navodno sam "uočen" u prilasku, tačnije čuo me neki kontrolni iz 1. armije!? Mislim da je lik bio besan, jer sam prepričavao posle naširoko i nadugačko, kako sam ispratio kontrolnog dok proverava metu. Ajd' pogodi ko je taj bio? E, taj što me je navodno čuo... Naša posla. Ali nek mu je.
E, da puška je bila M-76, broj SN-12048A, lepotica, prva i nezaboravljena i teško zrno M-49, daljina oko 200 meteri.

@broker
Osnovna obuka sa M-76, je podrazumevala i gađanje mehaničkim nišanom: npr. mislm da je na broju dva bilo: Glava stojeće na 100, grudna na 200 i kombinovana grudna na 400. Na broju 4 ili 5, stojeća na 200, grudna 450? i kombinovana na 600. Valjda, jbm li ga, ne sećam se više. To je zato što se puška po PS-u, nosila bez nišana, pa ako uztreba, a nema se vremena... Borbena norma za tu pušku je zato (a i iz više drugih razloga) bilo 95% glava na 100 metara i 75% grudi na 200 metara, sa SN 4x30. Mada je mogla, a i radilo se sa njom mnogo bolje, ali se za pravi rad ipak koristila M-69 sa teškom cevi.

[trpe grozni]

Dobro nam dosao @DVC Virus, znam da ces nam biti korisan.
Zamolio bih te da nam se pretstavis ovde https://www.paluba.info/smf/predstavljanje-clanova-foruma/ , jer to je pravo mesto za pretstavljanje.
Inace imas znanje i iskustvo, pa ce nam biti zadovoljestvo citati tvoje postove.

[Brok]

Znam @petar da se podrazumevalo prevashodno gađanje sa mehaničkim nišanom.
Samo sam hteo da istaknem da mnogi to nisu voleli i da su gotovo svi jedva čekali optiku.

[DVC virus]

Ima li ko kakvih informacija o upotrebi SN puske M-69 u JNA i VJ.

[dzumba]

Који тип информација желиш. Ево нешто из праксе. Њен највећи проблем је био оптички нишан. Брзо се губила ректификација (подешеност оптичког нишана). Прво, монтажа је била слаба па се нишан доста лако померао из лежишта после 20-так испаљених метака.Друго, кончаница се такође лако померала, односно приликом ректификације није могла добро да се учврсти.Сама пушка је класични карабин  система маузер (М-48) и била је сасвим солидна.

[pvanja]

Od kad je bila u upotrebi i koje jedinic esu koristile M-69.

[DVC virus]

Bas ta vrsta informacija od korisnika plus i to sto kolega pita ko je i kad koristio.
Ako imas i sliku da proverimo da li govorimo o istoj pusci,jer ovo sto si napisao mnogo mi lici na naredni model
M-93.