Dešavanja u Južnom i Istočnom kineskom moru

[Boro Prodanic]

Ако Кина нападне Тајван, Америка ће у борбама изгубити 400 авиона, укључујући и невидљиве Ф-22 и Ф-35

Све симулације о могућем нападу Кине на Тајван завршавају се истим резултатом. Кина увек губи. Али, то би била Пирова победа за Америку и Јапан. Њихове поморске и ваздушне снаге  би  претрпеле толико високе губитке, да би они највероватније искључили могућност успешног супротстављања новом кинеском нападу. Та опција, ипак, није толико важна јер је мала вероватноћа да би Кина после првог пораза смогла снаге за још један напад. Она би преостале војне ефективе морала да сачува за одбрану.   

Ратне игре које је спровела јапанска Мировна фондација „Сасакаве” у обзир је узела тренутне војне снаге Кине, Тајвана, Јапана и Америке. Замишљена кинеска инвазија на Тајван постављена је у временски оквир од две седмице, 2026. године. Ратна дејства би обухватила Кину, Тајван и делове Јапана.

Тајвански мореуз

Пре ваздушног и поморског десанта на Тајван Кина би морала да успостави ваздушну премоћ над Тајванским мореузом. Америка на то одговара ударним групама носача авиона али те снаге нису довољне да зауставе кинеске нападе. Америка због тога мора да укључи и ваздушне снаге из базе Кадена на Окинави. Осим тога, америчко ратно ваздухопловство користи и инфраструктуру цивилних аеродрома у Јапану.

То додатно компликује ситуацију јер Кина изводи ракетне ударе на америчке војне циљеве у Јапану. Јапан то проглашава егзистенцијалном кризом због чега своје војне снаге прикључује Американцима.

Након низа ваздушних окршаја, Америка успева да постигне ваздушну премоћ након чега пресеца снабдевање кинеским трупама које су се искрцале на обале Тајвана. Током тих борби Кина је изгубила више од 150 бродова, укључујући два носача авиона, 168 ловаца и 48 транспортних авиона. Погинуло је или рањено 40.000 припадника кинеских оружаних снага.

Више од 700 борбених авиона

Истовремено, Америка би изгубила 19 ратних бродова, 400 ловаца и око десет хиљада војника и морнара. И Јапан има озбиљне губитке и то 15 бродова, 144 ловца међу којима и авиони типа Ф-35 и Мицубиши Ј-2 „рајден”.

Тајванске снаге су у ратним играма изгубиле 13.000 војника, 18 бродова и 200 авиона.

Када се све сабере, Кина би изгубила већи део својих поморских снага док би противничка коалиција остала без 750 авиона. То су скупе летелице. које не би  могле брзо да надокнади чак ни Америка.

У ратним играма није предвиђена употреба нуклеарног оружја и Јужна и Северна Кореја нису укључене у сукоб.

Izvor

[dzumba]

Све те објаве су део пропаганде и одвраћања потенцијалног противника, у овом случају Кинеза од евентуалног напада.

[Boro Prodanic]

Све те објаве су део пропаганде и одвраћања потенцијалног противника, у овом случају Кинеза од евентуалног напада.

Znam, ali bilo mi je interesantno da malo razmišljam o tome. Inače, kad rat počne, obično se svi planovi mogu baciti već prvog dana.

[fazan]

Ове симулације превиђају један битан детаљ, а то је индустријска способност државе да произведе нову војну опрему.

Када су способности јачања поморских снага у питању, вреди погледати https://asiatimes.com/2023/02/us-navy-laments-chinas-shipbuilding-supremacy/ од пре месец дана. Нећу га преводити, али ево пар детаља, заједно са мојим коментарима:

- Кинеска морнарица има 13, а америчка 7 бродоградилишта. Највеће кинеско бродоградилиште има веће капацитете него свих 7 америчких бродоградилишта заједно.

- Када је у питању комерцијална бродоградња, Кина је прошле године произвела 44,2% нове трговачке флоте. Кореја је друга са 32,4%, Јапан трећи са 17,6%. Америчко учешће је занемарљиво, 0.053%. Кореја и Јапан су произвели више него Кина, али је питање којом брзином и колико успешно би се та бродоградилишта могла пребацити на војне бродове.

- У америчкој морнарици је остало свега 300 људи који раде на инжењерингу и пројектовању бродова (од 1200 пре пада берлинског зида).

- Кинези и даље имају неке изазове и увозе одређене компонете (2015. су увезли бродске моторе за разараче). Али тај јаз се све више смањује.

Модерно јапанско друштво има стару популацију и пацифистички је настројено, сушта супротност од онога од пре 1945. Отпор укључивању Јапана у сукобе пко Тајвана би био поприлично велик. Главно острво Окинаве (група острва на југу) је преко 500 км ваздушне линије од Тајвана. Постоје нека мања острва на мањој удаљености (150-250 км), али цивилни аеродроми на тим острвима су релативно мали. Американци би могли да полећу са Окинаве, али за Јапанце нисам сигуран да ли би могли да досегну море између НР Кине и Тајвана, где би требали деловати по бродовима.

Симулација игнорише и психологију, односно антагонизам између Кинеза и Корејанаца у односу према Јапану. Подршка Јапана у кинеско-кинеском сукобу не би била популарна ни на Тајвану, а у НР Кини би била дочекана као прилика да се изравнају рачуни из прошлости. Кореја је још већи проблем. Није укључена у симулацију, али уколико би Северна Кореја напала Јапан - не постоји влада у Јужној Кореји која би могла да војно подржи Јапан и преживи. Већ би војне вежбе Северне Кореје и нуклеарни ватромет били довољни да вежу највећи део јапанског ваздухопловства.

[Milan (longtrip)]

Agencija za saradnju u oblasti odbrane američkog Ministarstva odbrane (DSCA)  1. marta poslala obaveštenje američkom Kongresu o planiranoj prodaji  naoružanja Tajvanu (kroz program američke inostrane vojne prodaje (FMS) . U pitanju su navođene rakete za RV Tajvana. Isporuka bi trebalo da uključuje 100 antiradarskih raketa AGM-88B HARM (plus 23 trenažne rakete HARM) i 200 raketa vazduh-vazduh AIM-120C-8 AMRAAM. Glavni isporučioci biće Raitheon i Lockheed Martin. Cena planirane isporuke procenjena je na 619 miliona dolara.

Opširnije na zvaničnom sajtu DSCA

[Kubovac]

Kina objavila budžet za odbranu, za 7,2 odsto veći u 2023.

Visoki američki zvaničnici nedavno su optužili Kinu da u narednim godinama želi napasti Tajvan, kao i da upravlja "flotom" vojnih balona koji špijuniraju cijeli svijet

Kina je u nedjelju objavila da će njen budžet za odbranu, drugi u svijetu nakon američkog, biti za 7,2 odsto veći u 2023. godini.

Izdvajanja za odbranu su veća u odnosu na 2022., kada su bila povećana za 7,1 odsto, navodi se u izvještaju Ministarstva finansija objavljenom na marginama otvaranja godišnjeg zasjedanja Svekineskog narodnog kongresa.

Peking planira potrošiti 225 milijardi dolara na odbranu, što je i dalje oko tri puta manje od budžeta Washingtona.

Premijer Li Keqiang apelovao je u nedjelju u parlamentu da se "intenziviraju obuka vojske i borbena gotovost", kao i da se "sprovedu inovacije u strateškim pravcima".

Visoki američki zvaničnici nedavno su optužili Kinu da u narednim godinama želi napasti Tajvan, kao i da upravlja "flotom" vojnih balona koji špijuniraju cijeli svijet.

I NATO od prošle godine ocjenjuje azijskog giganta kao "izazov interesima" zemalja Alijanse.

Kina navodi da je njena vojska isključivo "odbrambena" i da ima samo jednu vojnu bazu u inostranstvu, u Džibutiju, naspram nekoliko stotina baza američke vojske.


Izvor

[Boro Prodanic]

Кина током маневара симулирала ударе на кључне мете на Тајвану

ПЕКИНГ– Кина је симулирала данас ударе на „кључне мете” на Тајвану, другог дана војних вежби, у којима се симулира „потпуно окружење” тог острва, а за које Пекинг каже да су озбиљно упозорење властима Тајвана после сусрета председнице Цаи Инг-вен и председника Представничког дома САД Кевина Макартија.

Вежбе назване „Уједињени мач” треба да трају до понедељка. Њих су оштро осудили Тајван и САД и позвали Пекинг на „уздржаност”, наводећи да држе отворене своје канале комуникација са Кином.

Вежбе су организоване после сусреда тајванске председнице Цаи Инг-вен и председника Представничког дома америчког Конгреса Кевина Макартија у Калифорнији у среду, на које је Пекинг обећао да ће реаговати „чврстим и енергичним” мерама, јавља Бета.

Циљ вежби Кине је провера капацитета преузимања контроле над морем, ваздушним простором и информацијама, ради одвраћања и потпуног окружења Тајвана, саопштено је јуче у Кини.

Данас је тајванско Министарство одбране приметило девет кинеских ратних бродова и 58 авиона око острва, пошто је претходног дана регистровало исто толико ратних бродова и 71 авион.

Тајванско министарство је навело да прати кретања кинеске војске захваљујући заједничком систему обавештавања и извиђања, наводећи број борбених авиона и бомбардера примећених данас до подне по локалном времену.

Кинеска војска симулирала је данас и „прецизне ударе” на кључне мете на Тавјану и у околним водама, а у њима је учествовало десетине авиона и копнених трупа, јавила је кинеска државна телевизија.

Према Пекингу мобилисани су разарачи, брзи бродови за лансирање ракета, борбени авиони и друге летелице, током маневара.

Тајван од грађанског рата 1949. жели независност од Кине која га сматра делом своје територије и осуђује сваки вид политичке комуникације са владом на острву. Кина тврди да ће сачувати Тајван у свом саставу „макар и силом”.

Пекинг је у петак увео забрану путовања и финансијске санкције појединцима који су били повезани са посетом тајванске председнице САД.

Тајванска војска је саопштила да су активирани противракетни одбрамбени системи и да су ваздушне и поморске патроле послате да прате кинеске летелице.

Војне вежбе представљају озбиљно упозорење против дослуха између сепареатистичких снага које траже 'независност Тајвана' и спољних сила, као и против њихових провокативних активности, упозорио је портпарол кинеске војске Ши Ји.

Вашингтон је у суботу поновио апел да се не мења статус кво.

Вежбе са бојевом муницијом ће бити одржане сутра у Тајванском мореузу близу обала Фуџијана, провинције која се налази наспрам острва, навеле су кинеске локалне поморске власти.

Председница Цаи Инг-вен у суботу је осудила ауторитарни експанзионизам Кине и дала уверавања да ће Тајван наставити да ради са САД-ом и другим земљама на одбрани вредности слободе и демократије.

Izvor

[Kubovac]

Tajvan od SAD kupuje 400 protivbrodskih raketa

Tajvan će od SAD kupiti 400 protivbrodskih raketa namenjenih da odbiju potencijalni kineski napad, kompletirajući sporazum koji je američki Kongres odobrio 2020. godine, rekao je izvor Blumberga. Tajvan je prethodno naručio rakete tipa "harpun", koje pravi "Boing".

Ugovor sa "Boingom", koji je u ime Tajvana izdala Komanda američkih pomorsko-vazdušnih sistema, predstavlja prvu mobilnu verziju raketa koja se lansiraju sa kopna, rekao je Rupert Hamond-Čejmbers, predsednik američko-tajvanskog poslovnog saveta.

Još tri osobe upoznate sa dogovorom, uključujući zvaničnika vojne industrije, potvrdile su da se ugovor tiče Tajvana.

Pentagon je 7. aprila objavio da postoji dogovor vredan 1,7 milijardi dolara sa "Boingom" o prodaji, ali nije pominjao da je Tajvan kupac.

Dogovor je došao u vreme kada su tenzije na relaciji SAD-Kina velike, posebno zbog Tajvana.

Vojne vežbe Kine

Ugovor sa "Boingom", koji je u ime Tajvana izdala Komanda američkih pomorsko-vazdušnih sistema, predstavlja prvu mobilnu verziju raketa koja se lansiraju sa kopna, rekao je Rupert Hamond-Čejmbers, predsednik američko-tajvanskog poslovnog saveta.

Još tri osobe upoznate sa dogovorom, uključujući zvaničnika vojne industrije, potvrdile su da se ugovor tiče Tajvana.

Pentagon je 7. aprila objavio da postoji dogovor vredan 1,7 milijardi dolara sa "Boingom" o prodaji, ali nije pominjao da je Tajvan kupac.

Dogovor je došao u vreme kada su tenzije na relaciji SAD-Kina velike, posebno zbog Tajvana.

Kina je održala vojne vežbe oko Tajvana nakon što se predsednica tog ostrva Caj Ing-ven susrela ovog meseca sa predsedavajućim Predstavničkog doma Kongresa SAD Kevinom Mekartijem u Kaliforniji.

Potpukovnik Martin Majners, portparol ministarstva odbrane, odbio je da kaže da li je Tajvan kupac raketa "harpun", ali je rekao da će SAD "nastaviti da rade sa vojnom industrijom kako bi pravovremeno snabdeli Tajvan defanzivnom vojnom opremom".

- Američko snabdevanje odbrambenih mehanizama, putem vojne i direktne komercijalne prodaje, od suštinskog je značaja za bezbednost Tajvana - rekao je Majners.

Članovi Kongresa, uključujući i Majkla Mekola, predsednika Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, naveli su da ugovor oko "harpuna", kao deo "zaostalih" američkih prodaja Tajvanu od 19 milijardi dolara, treba da se ubrza.

Pored "harpuna", na listi su lovac F-16 Blok 70, torpedo "MK-48", samohodna haubica "M109A6 paladin" i raketa "stinger".

O prodaji "harpuna" će se verovatno razgovarati sutra, na saslušanju u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma na temu Indo-Pacifik, dodaje Blumberg.


Izvor

[Milan (longtrip)]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]