Samohodna haubica PzH 2000
Rade:
PzH 2000 (Panzerhaubitze 2000) samohodno je orudje artiljerije, delo kompanija Krauss-Maffei Wegmann (KMW) i Rheinmetall Landsysteme. Orudje je razvijano za potrebe nemačkih oružanih snaga.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kompanija KMW je 1996. godine ugovorila proizvodnju i isporuku 185 samohodnih orudja PzH 2000. Prvo orudje bilo je isporučeno jula 1998. godine.
Ukupni zahtevi nemačkih oružanih snaga za ovim orudjem iznosila je 450 orudja, ali je redukovana na 260. Ovo orudje su za svoje oružane snage naručile i Italija, Holandija i Grčka. Grčka je naručila 24 orudja i sva orudja su isporučena u periodu od jula 2003. do juna 2004. godine.
Italijanske potrebe, u saradnji sa nemačkim kompanijama, podmiruje italijanski konzorcijum Iveco-Oto Melara, proizvodnjom 70 samohodnih orudja. Nemački KMW isporučio je 2 primerka, dok će italijanski partner proizvesti preostalih 68 komada. Prve isporuke su realizovane maja 2007. godine, dok u operativu ulazi juna 2007. godine. Završetak isporuka zakazan je za 2009. godinu.
Holandija je poručila 57 komada, ali je kasnije smanjila na 39 komada. Preostalih 18 primeraka ponudjeno je australijskim oružanim snagama, ali je ponuda odbijena.
Prvo vatreno krštenje samohodna haubica PzH 2000 imala je u Avganistanu, u operaciji Meduza, a u sklopu angažovanja holandskog kontingenta. U operaciji protiv Talibana, samohodne haubice su pružale vatrenu podršku na daljini većoj od 30 km.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Municija
Tokom probnih ispitivanja u grčkim oružanim snagama, koristeći municiju M2000BB Assegai, dostignuta je daljina gadjanja od oko 40 000 metara. Projektili M2000BB Assegai proizvod su južnoafričke kompanije Naschem/Denel. Sa kasnije proizvedenim projektilima RH 40 BB, kompanije Rheinmetall, postignuti su slični rezultati.
Kupola samohodne haubice je, u sklopu demonstracije mogućnosti primene u mornarici, bila montirana i na fregatu Hamburg (F 124) nemačke ratne mornarice. Ovakav koncept nazvan je MONARC.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Top 155mm L52 koji je ugradjen u samohotku, proizvod je firme ESW Extel Systems Wedel, a razvijen je u firmi Rheinmetall DeTec. Cev je duga 52 kalibara, sa komorom zapremine 32 litara. Unutrašnjost cevi je hromirana. Parametri topa, kao što je temperatura komore, prate se automatski. PzH 2000 je opremljen potpuno automatizovanim punjačem, sa sistemom za odabir municije.
Rheinmetall DeTec je za potrebe ove samohotke razvio i modularna punjenja (6 modula), čijom se upotrebom cev manje haba, manja je opasnost od samozapaljenja, dok je domet projektila povećan. Korišćenjem svih 6 modula punjenja maksimalni domet haubice iznosi 30 km sa standardnim projektilom L15A2 i do 40 km sa projektilima novije konstrukcije.
Kompanija Honeywell Maintal proizvela je sistem za pozivcioniranje i položaj orudja. Montiran je na kolevci orudja. Sistem automatski odredjuje smer orudja, poziciju i elevaciju. Integrisani GPS prijemnik, zajedno sa senzorima na vozilu čine hibridni navigacijski sistem orudja.
Automatski punjač rukuje sa 60 projektila 155 mm. Projektili se izuzimaju iz zadnjeg dela vozila i automatski se smeštaju u punjač, koji se nalazi u centralnoj osi šasije. Punjač omogućava brzinu gadjanja od 3 projektila u 10 sekundi, dok 2 operatora pune punjač sa 60 projektila za vreme do 12 minuta.
Tokom testiranja izvedenih oktobra 1997. godine, postignuta je brzina gadjanja od 12 projektila za 59,74 sekundi i 20 projektila za vreme od minut i 47 sekundi.
Kod PzH je postignut visoki stepen automatizacije upotrebom linka za prenos podataka sa eksternim sistemom kontrole i komandovanja. Funkcije kontrole vatre kontrolišu se putem on-board računara koji je delo kompanije EADS (bivši DaimlerChrysler Aerospace). Korišćenjem ovog sistema gadjanje ciljeva može da se izvede poslugom od samo 2 člana.
Pogon samohotke smešten je u prednjem delu vozila i čini ga osmocilindrični dizel motor sa turbo punjačem, MTU MT881 Ka-500 snage 736 KW, sa menjačem HSWL 284C. Tankovi goriva obezbedjuju autonomiju od 420 km.
TT karakteristike:
Posluga 5 poslužioca (komandir, vozač, nišandžija, 2 manipulanta municije)
Dimenzije:
Dužina tela 7,9 m
Ukupna dužina 11,7 m
Barrel Overhang 3,3 m
Širina 3,6 m
Visina 3,1 m
Masa u borbi 55 t
Performanse:
Brzina kretanja na putu preko 60 km/h
Brzina kretanja po terenu preko 45 km/h
Akcioni radijus 420 km
Pogon:
Motor: MTU type 881
Odnos snaga/masa 13,4 KW/t
Snaga pogona: 736 KW
Transmisija Renk HSWL 284C
Bane:
Ako se ne varam, ova haubica može da zaspe metu sa četiri projektila istovremeno. Prvi projektil se na metu ispaljuje pod izuzetno velikim uglom, pa se cev automatski spušta i ispaljuje sledeći projektil... Rezultat je što četiri projektila stižu na cilj skoro istovremeno. Jednostavno, a odlično rešenje.
trpe grozni:
Pricalo se o nabavci ovog orudja i za makedonsku armiju , ali kao sto obicno ide , od ovoga jos uvek nema nista , a i pitanje je oce li uopste biti.
MOTORISTA:
Quote from: Bane on March 21, 2009, 12:12:15 pm
Ako se ne varam, ova haubica može da zaspe metu sa četiri projektila istovremeno. Prvi projektil se na metu ispaljuje pod izuzetno velikim uglom, pa se cev automatski spušta i ispaljuje sledeći projektil... Rezultat je što četiri projektila stižu na cilj skoro istovremeno. Jednostavno, a odlično rešenje.
Kako sa četiri projektila istovremeno, nije mi to baš najjasnije?
Bane:
Quote from: MOTORISTA on March 21, 2009, 02:48:36 pm
Kako sa četiri projektila istovremeno, nije mi to baš najjasnije?
Primera radi - prvi projektil na metu se ispaljuje pod uglom od 75 stepeni, cev se odmah spušta na 60 stepeni i ispaljuje se sledeći, pa se cev spušta na 45 stepeni i ispaljuje se sledeći i poslednji se ispaljuje na 30 stepeni. Zbog različitih lukova putanje, pa samim tim i puta koji prelaze, svi projektil skoro istovremeno stižu na cilj.
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page