PALUBA
February 24, 2024, 11:28:41 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5 6   Go Down
  Print  
Author Topic: Tvrđava Ram  (Read 42238 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #45 on: November 25, 2020, 09:04:16 am »




@Kubovac

Ako si napravio neke fotke kad si bio u i oko tvrđave, slobodno postavi  Wink

Tek sada pročitao.... Smiley


Nikad nije kasno  Wink


Kakva je ono okrugla građeviina (odn. njeni ostatci) unutar same tvrđava?

To su ostaci džamije iz osmanskog perioda. Ali nisu je obnavljali prilikom obnove i restauracije tvrđave.


Pomenuti objekat je bio potpuno zatrpan pre restauracije tvrđave i arheolozi nisu znali ništa o njemu.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Po svemu sudeći, nije džamija (odnosno minaret na koji oblikom podseća) već je najverovatnije u pitanju rimski mauzolej/hram.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


O tome se govori u dva snimka koje sam postavio na prethodnoj strani teme a ovde ostavljam linkove ka delovima gde se pominje ovaj objekat kao i rimsko svetilište/natpis (koje je pomenuo Jason) u steni ispod pozicije ovog objekta uz dunavski bedem u tvrđavi.








Valja odgledati oba snimka, pogotovo ovaj na drugom linku  Smiley


Čak neki stručnjaci za etimologiju povezuju ovaj objekat (hram) za poreklo imena mesta Ram.

Naime, u srpskom jeziku postoji veliki broj reči koje počinju na slovo H a u kojima se prilikom izgovora često gubi to slovo.  

Kao npr.: hleb/'leb, hajde/'ajde, hoću/'oću, hladno/'ladno, hamam/'amam, hilada/'iljada ... itd.

Quote
Gubljenje foneme /x/ je zaista karakteristika mnogih srbijanskih — posebno južno- i zapadno- srbijanskih govora. Ono se nekad potpuno gubi ('iljada, 'ladno, 'leb), nekad je zamenjeno sa /j/ (snaja<->snaha, streha<->streja), nekad sa /v/ (duhan<->duvan, uho<->uvo, kuhati<->kuvati). Zamena sa j ili v se javlja u međuvokalnoj poziciji. Jedan deo takvih reči su priznati dubleti (uvo, duvan, snaja, alal...) i običniji su u Srbiji nego u zapadnim govorima.


Pa tako, ovaj pomenuti objekat iz tvrđave, odnosno (rimski) Hram bi u tom gubljenju foneme H bio današnji 'Ram




* 2020-11-25_081645.jpg (180.59 KB, 1496x877 - viewed 35 times.)

* 2020-11-25_083041.jpg (262.57 KB, 1280x782 - viewed 36 times.)

* 2020-11-25_081950.jpg (202.63 KB, 1280x707 - viewed 34 times.)
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 258


« Reply #46 on: November 25, 2020, 10:44:48 pm »

Kakva je ono okrugla građeviina (odn. njeni ostatci) unutar same tvrđava?
To su ostaci džamije iz osmanskog perioda. Ali nisu je obnavljali prilikom obnove i restauracije tvrđave.
Археолози пожаревачког музеја установили су да кружна грађевина међу зидовима тврђаве представља маузолеј римског војног заповедника Гаја Лицинија Руфина, барјактара VII легије. Сматрало се да овај објекат представља цистерну за воду, али је утврђено да се ипак ради о маузолеју.


I meni je prvo cisterna pala na pamet.
Logged
dead1
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 560


« Reply #47 on: November 25, 2020, 10:52:16 pm »

Bas lijepo kako via u Srbiji poprave vase povijesne strukture.  Tu u Australiji i nema neke daleke povijesti a od onog cega ima cesto puste da totalno propadne.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #48 on: December 19, 2020, 03:13:45 pm »





Ramska tvrđava u toku restauracije, snimljeno 2018. godine. O istoriji tvrđave i arheološkim radovima i nalazima na njoj.






Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #49 on: December 21, 2020, 09:15:08 am »




Situacioni plan šire zone sa građevinama iz podgrađa.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ram.jpg (168.95 KB, 818x1024 - viewed 44 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #50 on: December 27, 2020, 03:48:12 pm »




Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #51 on: December 27, 2020, 04:32:32 pm »




Prilog iz 2017. godine, o arheološkom nalazima pre rekonstrukcije ...



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #52 on: December 27, 2020, 05:41:01 pm »



Prilog od letos ...


Quote
Dragan Jacanović o novim otkrićima na Ramskoj tvrđavi i o mauzoleju rimskog vojskovođe





Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #53 on: December 28, 2020, 04:10:29 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* ram.jpg (45.74 KB, 720x567 - viewed 28 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #54 on: January 06, 2021, 12:57:38 pm »



Quote
ТВРЂАВА Х РАМ


Одувек је било познато да су поред великих река настајале и развијале се цивилизације.

Дунав није изузетак на његовим обалама развиле су се најстарије познате културе (Винчанска,Старчевачка, Лепенски вир...). Тако да се слободно може рећи да је Српско подунавље извор европске и светске цивилизације.

На обалама Дунава грађене су тврђаве које су служиле за одбрану територије,једна од њих је тврђава Х Рам која се налази у истоименом селу Рам удаљеном 25км од Пожаревца односно 15км од Великог градишта.

Место око тврђаве насељавано је од праисторије у континуитету о чему сведоче многобројна археолосшка открића (главе и кљове мамута, носорога,грнчарије из разних периода као и оружја и мноштва других предмета такође из разних периода).

Није познато када је тврђава тачно настала, али спада у најстарије утврде на овим просторима. Најстарији запис датиран је у 1128 годину када су у близини тврђаве Ромејци потукли Угаре.

У централном делу тврђаве налази се кружно здање које је уједно и најстарије и које највише подсећа на старе Српске храмове, па је највероватније  најстарије предање о имену места и тврђаве то да је коришћено као храм на чијем месту се сакупљало становништво да ода почаст Богу. Касније је тврђава дограђивана  мењала је кориснике, а садашњи изглед добила је реконструкцијом последњег градитеља и корисника тврђаве.





Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« Reply #55 on: March 30, 2021, 08:21:26 pm »

уторак, 30.03.2021.
Небојша Јанковић

Драгуљ на Дунаву

С тврђаве Рам предиван је поглед на моћну реку широку овде и до пет километара, ово је место богате историје и разних предања, али и риболовачки рај

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Тврђава Рам и истоимено село леже на обали Дунава и ово подручје је насељено још од праисторије. Налази се на петнаестак километара од Великог Градишта, а 110 од Београда. Током историје подручје Рама имало је велики значај за Келте, Римску империју, Византију и oсманлијску Турску. Отуда на овом подручју келтско светилиште, Трајанова ледерата (утврђење), турска тврђава.

На каменој литици

Тврђава је споменик културе и заштићена је законом, а од пре неколико година и лепо обновљена. Уколико се у посету тврђави крене ауто-путем или из правца Смедерева, препоручује се пут преко села Кличевца и површинских копова ТЕ Костолац. Овде је рођен чувени војвода Миленко Стојковић, који је Рам ослободио од Турака. У селу основна школа носи његово име, а преко пута ње, на узвишици, прелепа је Црква Светог Трифуна из 1902. године. И једна улица у Београду на Вождовцу носи његово име. Од Кличевца се лако стиже до Виминацијума, великог археолошког налазишта, или у манастир Рукумију, на духовно окрепљење код игумана оца Симеона.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Тврђава Рам налази се на каменој литици. Наравно да ни приближно није грандиозна и моћна као тврђава Смедерево, а и мања је од голубачке тврђаве, али у сваком случају прави је драгуљ овог краја. Скоро до перфектности 2019. године обновљена је уз донације Турске, јер је Турци сматрају делом свог културног наслеђа, па је овај подухват био и, што се каже, вид турске меке моћи. Зашто је то тако, назире се из предања да се ту, на литици, неком приликом затекао султан Бајазит Други (1447–1512), задивио се лепотом предела, а вероватно опијен и ружом ветрова утонуо у сладак сан на свом ћилиму. Када се пробудио, наредио је да се на овом месту сагради тврђава: подигнута је 1483. године.

По старим мапама из 15. века, Турци, Угари и Аустријанци ову су тврђаву звали Храм, а не Рам. Ово је јасно ако знамо да је храм стара келтска реч за светилиште. Турци су за своје војне потребе, да би учврстили борбену линију Смедерево–Голубац, саградили чудо од тврђаве с „артиљеријском одбраном” – имала је чак 36 топовских места. Овим утврђењем Турци су поставили последњу одбрану према Византији, а касније и према Угарској. Одмах испод тврђаве је и добро очуван „караван сарај”, зграда за одмор трговаца и њихових каравана.

Кажу, према историјским изворима, а пре Христа, на простору Рама боравио је и Александар Македонски, који је ратовао против Трибала, односно против нас Срба, пошто неки верују да смо ми потомци овог древног народа који је живео у Великоморавској котлини. Истине ради, појам Трибали често се сусреће у радовима византијских и других европских аутора средњег века, који се искључиво односи на Србе. Такође, по некима, у овим крајевима боравио је и хунски краљ Атила (406–453), Бич Божији.

С тврђаве Рам предиван је поглед на Дунав. Мештани кажу да су овде најлепши заласци сунца. Ширина реке овде износи од 4 до 5 километара – Дунав је само шири код Голупца. Димензије утврђења су 25 пута 35 метара. У самом здању је кружна грађевина, вероватно маузолеј из старог Рима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Након Мохачке битке 1526. године, у којој су Турци поразили Угаре, ова тврђава изгубила је војни значај и остала је само трговачко седиште. Истина, тврђава се користила за ратна дејства у 18. веку током турско-аустријских ратова.

У време Првог српског устанка тврђаву од Турака освајају српски устаници. Предводио их је Карађорђев војвода Миленко Стојковић (1769–1831), који је том приликом, кажу, преузео за себе харем од 42 жене. Касније, када је морао да побегне из Србије због Карађорђеве освете, са собом је повео и комплетан харем. Такође, из Рама је кренула прва српска депутација у иностранство с протом Матејом Ненадовићем, али се баш на овом месту Карађорђе вратио из Русије у Србију. Овде је службовао, као цариник, и Вук Караџић. Скелом је успостављена и најкраћа свакодневна веза с Ковином и јужним Банатом, која и дан-данас превози људе и робу.

Црква Светог Архангела Михаила
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Риболовци испод зидина

Испод тврђаве свакодневно се окупља на десетине риболоваца. Посебно трза толстолобик, који може бити величине од петнаестак центиметара до једног метра, а као мамац користи се стиропорна куглица. Од ове рибе прави се укусна паштета.

После посете тврђави, препорука је да се обиђе и основна школа, у којој се може погледати стална музејска поставка о утврђењу. Свратите и у цркву посвећену Светом архангелу Михаилу, која је преко пута школе. Путем, тик уз Дунав, стиже се на Сребрно језеро, које је овог пута због пандемијских мера било аветињски пусто.

Свратите и до Великог Градишта, прошетајте кејом, а затим пођите према Пожаревцу. Обавезно свратите у село Курјаче и путем који води кроз непрегледне оранице дођите у манастир Нимник. Имају свој пчелињак, па према томе и прави правцати мед, а ту је и игуман Јелисеј свагда спреман за душекорисне разговоре.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ћумурана ради пуном паром

На неколико километара од Рама налази се ћумурана. Облаци дима ковитлају, што значи да је активна и да свакодневно производи ћумур спаљивањем букве, храста и цера.

Видиковац

На улазу у село Рам је и видиковац с погледом на Дунав, са заветном капелом с крстом, коју су подигли мештани у спомен преноса моштију Светог Николе Мирликијског.

Izvor: www.politika.rs


* 001.jpg (96.04 KB, 677x381 - viewed 26 times.)

* 002.jpg (309.69 KB, 677x450 - viewed 27 times.)

* 003.jpg (336.18 KB, 677x450 - viewed 26 times.)

* 004.jpg (302.48 KB, 677x450 - viewed 25 times.)

* 005.jpg (391.55 KB, 677x450 - viewed 24 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #56 on: May 27, 2021, 05:48:28 pm »




Prilaz sa Dunava - za pristan u Ramu 23 miliona dinara


Ministarstvo turizma opredelilo je ukupno 23 miliona dinara za projekat postavljanja pristana u Ramu.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je danas da će projekat postavljanje pristana u Ramu, za koji je nadležno ministarstvo turizma opredelilo ukupno 23 miliona dinara, dodatno doprineti atraktivnosti ovog lokaliteta i omogućiti prilaz destinaciji sa Dunava.

Ministarka je istakla da opština Veliko Gradište ima značajne turističke potencijale koji mogu da privuku putnike ne samo iz regiona u kojem je već poznata, već i iz cele Evrope i udaljenih destinacija.

Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT), prilikom obilaska Ramske tvrđave, Srebrnog jezera i drugih lokaliteta na toj opštini sa predsednikom opštine Draganom Milićem i drugim predstavnicima lokalne samouprave, Matić je podsetila da je MTTT u periodu od 2015. do 2021. za projekte razvoja turizma u Velikom Gradištu ukupno opredelilo 179,6 miliona dinara.

"O tome koliko moramo da vodimo računa da nastavimo da podižemo ovu destinaciju govori i podatak da je čak i u pandemiji, prošle godine, ova opština imala značajan turistički priliv sa čak 800 hiljada turista", navela je ministarka.

Ona je napomenula da je u planu kreiranje kulturno turističke rute koja će povezati Viminacijum, Ramsku i Golubačku tvrđavu, zbog čega je prioritetno brzo postavljanje pristana u Ramu.

Ministarka je takođe rekla da je ministarstvo do sada pomoglo izgradnju Basketbol kampa i Sportske hale na Srebrnom jezeru i istakla da je potrebno sređivanje i samog jezera.

"Ulaganjem u ovaj lokalitet podstičemo razvoj sportskog i nautičkog turizma, koji su među prioritetnim strateškim opredeljenjima. Za razvoj sportskog turizma značajno je i brdo Gorica pored Dunava, a treba uzeti u obzir i potencijale verskog turizma, budući da i manastir Nimnik privlači veliki broj vernika i drugih posetilaca kao spomenik kulture", poručila je ministarka.

izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #57 on: June 12, 2021, 10:58:44 am »



Misterija HRama – Tvrđava Ram






Quote
Реч Храм из нашег језика је уствари име овог места од памтивека. А ту се налазио храм из „келтског“ времена, па из римског а турци су га оставили у тврђави. Мистерија је зашто је тај храм опстао и како је име сачувано толико векова. Нама је све детаље о Раму испричао Драган Јацановић, археолог који је и радио на ископавању и реконструкцији.

Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #58 on: September 25, 2021, 01:03:31 pm »




Tvrđava Ram na grafici.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* ram1.jpg (284.75 KB, 1234x682 - viewed 32 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #59 on: September 25, 2021, 01:05:35 pm »




Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5 6   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 23 queries.