Tenk Leopard 2 MBT

[Brok]

Cena tenka Leopard 2A8 dostiže 30 miliona dolara – ekvivalent polovnog F-16

Austrija je u procesu jačanja svojih oklopnih snaga, ali cena modernih tenkova izaziva ozbiljan šok. Trenutno, austrijska vojska ima samo jedan tenkovski bataljon, Panzerbataillon 14, opremljen sa 58 tenkova Leopard 2A4.

Ovi tenkovi su i dalje moćni na bojnom polju, ali su prošli samo ograničene nadogradnje, uglavnom u oblasti elektronike i pogona kupole. Kako bi ojačala svoju odbranu, Austrija planira da kupi dodatnih 58 tenkova Leopard 2A8, sa procenjenom cenom od 1.7 milijardi evra (1.78 milijardi dolara).

Cena po tenku Leopard 2A8 iznosi 29 miliona evra, odnosno oko 30.3 miliona dolara. To je izuzetno visoka cena, a iako neki tvrde da je to premijum cena za izvozne kupce, ispostavilo se da i Nemačka plaća sličnu sumu za svoju flotu ovih tenkova.

Jedan od razloga za visoku cenu je integracija Trophy aktivnog zaštitnog sistema. Međutim, analiza troškova pokazuje da Trophy nije glavni uzrok enormne cene. Na primer, Američka vojska je kupila Trophy HV sisteme za svoje tenkove M1A2SEPv2 i M1A2SEPv3 Abrams za ukupno 193 miliona dolara, što znači da cena po jedinici iznosi oko 482.500 dolara.

Čak i bez Trophy sistema, Leopard 2A8 ostaje veoma skup, sa procenjenom cenom od oko 28 miliona evra (30 miliona dolara) po komadu, u zavisnosti od veličine narudžbine i specifičnih zahteva. Evropska praksa kupovine favorizuje velike porudžbine, što može smanjiti cenu po jedinici, ali to ne menja činjenicu da je ovo ogromna suma novca za samo jedan bataljon tenkova.

Za poređenje, Poljska je nedavno potrošila 4.75 milijardi dolara na kupovinu 250 tenkova M1A2SEPv3 Abrams, zajedno sa 26 oklopnih vozila za izvlačenje M88A2 i 17 jurišnih mostova M1110, kao i obukom, logistikom, municijom i rezervnim delovima. Kada se sve sabere, cena po vozilu iznosi oko 16.2 miliona dolara, što je znatno manje od Leopard 2A8.

Međutim, nije samo cena problem – postoje i veliki logistički izazovi. Isporuka celog tenkovskog bataljona, koji obično broji između 44 i 58 tenkova, mogla bi trajati između 6 i 8 godina. Ova kašnjenja ukazuju na širi problem: evropski industrijski kapaciteti su u padu, a odbrambeni sektor se sve više oslanja na male, skupe proizvodne serije, što rezultira dugim rokovima čekanja i ograničenom dostupnošću.

S obzirom na ove činjenice, postavlja se pitanje da li bi Austrija bolje prošla ako bi ta sredstva uložila u nešto operativno fleksibilnije i raznovrsnije. Tenkovi poput Leoparda 2A8 svakako imaju svoju ulogu, ali u savremenim, brzo promenljivim bojištima, lovci-bombarderi su daleko prilagodljiviji, sa većim dometom i udarnim kapacitetima. Iako je početna cena eskadrile borbenih aviona viša, njihova operativna vrednost je neuporediva.

Za cenu jednog bataljona Leoparda 2A8, Austrija bi mogla da kupi tri do četiri kompletne eskadrile modernih aviona. Stariji modeli kao što su Saab Gripen ili F-16 Fighting Falcon, koji se mogu nabaviti za oko 30 miliona dolara po komadu, mogli bi Austriji pružiti sasvim drugačiju stratešku prednost – veću mobilnost, brzinu i mogućnost napada iz vazduha, a ne samo sa tla.

Na kraju, odluka Austrije da kupi nove tenkove ne zavisi samo od cene, već i od strateških prioriteta. Evropska odbrambena politika se nalazi na raskršću, sa smanjenim industrijskim kapacitetima i rastućom zavisnošću od malih, skupih nabavki. Austrija mora pažljivo da proceni odnos između kopnenih i vazdušnih snaga i da investira u najefikasnije i najisplativije načine za očuvanje nacionalne bezbednosti.

Leopard 2A8 predstavlja najnoviju evoluciju u čuvenoj seriji nemačkih tenkova Leopard 2, razvoj koji predvode kompanije Krauss-Maffei Wegmann (KMW) i Rheinmetall. Ovaj model privlači pažnju vojnih analitičara i entuzijasta, jer nudi poboljšanu zaštitu, vatrenu moć i operativne sposobnosti, prilagođene zahtevima modernog ratovanja.

Leopard 2A8 je prvi put prikazan kao demonstracioni model na sajmu International Defence and Security Technologies Fair (IDET) u Brnu, Češka, u maju 2023. Od tada je evoluirao iz koncepta u proizvodni model, a svoju svetsku premijeru imao je na sajmu Eurosatory 2024. Ovaj model nije samo inkrementalno poboljšanje, već značajan tehnološki skok, sa ciljem da redefiniše sposobnosti glavnog borbenog tenka.

Osnovu tenka čini platforma Leopard 2A7+, ali sa značajnim poboljšanjima. Jedna od ključnih inovacija je integracija naprednih oklopnih sistema.

Oklop tenka koristi novu generaciju višeslojnog oklopa, koji kombinuje čelik, volfram, kompozitna punjenja i keramičke komponente kako bi pružio vrhunsku zaštitu od savremenih protivtenkovskih projektila i raketa RPG. Ova zaštita je dodatno poboljšana sistemom EuroTrophy Active Protection System (APS), koji nudi 360-stepeni radarski nadzor i može da presreće dolazne projektile.

Vatrena moć tenka Leopard 2A8 je takođe značajno unapređena. Naoružan je topom 120 mm/L55 A1, koji ima veću početnu brzinu projektila, bolju preciznost i veći domet.

Ovaj tenk je privukao pažnju više država, a Nemačka, Norveška i Holandija već su naručile određeni broj jedinica, planirajući da ih integrišu u svoje oklopne snage.

U zaključku, Leopard 2A8 predstavlja značajan iskorak u tehnologiji tenkova i verovatno će igrati ključnu ulogu u oklopnim formacijama u budućnosti.

Izvor

[Brok]

Rheinmetall pretvara Ukrajinu u centar za obnovu tenkova Leopard

U senci najdužeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, nemački industrijski gigant tiho menja logistiku ratovanja. Rheinmetall, odbrambeni konglomerat sa sedištem u Diseldorfu, ima ambiciju da uspostavi centar za popravku nemačkih tenkova i artiljerijskih sistema duboko unutar ratom razrušene Ukrajine.

Ovo je hrabar potez (prim.aut. ili nepromišljen) koji označava promenu u načinu na koji zapadni saveznici podržavaju Kijev u borbi protiv ruske invazije - promenu podstaknutu pragmatizmom i nužnošću.

Armin Papperger, izvršni direktor Rheinmetalla, izneo je precizan plan: logistički lanac koji će omogućiti brzu isporuku rezervnih delova u servisni centar na ukrajinskoj teritoriji, gde će oštećena borbena vozila Marder, tenkovi Leopard 1 i Leopard 2, kao i teška artiljerija poput Panzerhaubitze 2000 biti popravljeni i vraćeni na front. Vremenski okvir je ambiciozan - Papperger tvrdi da bi operacija mogla biti pokrenuta za samo nekoliko meseci, ali ulozi su još veći.

Gotovo tri godine ukrajinska vojska se u velikoj meri oslanja na zapadnu vojnu opremu kako bi zaustavila ruske napade. Nemačka vojna tehnika, posebno, postala je ključni deo arsenala Kijeva, od okretnih borbenih vozila Marder do moćnih tenkova Leopard koji su prošli kroz blatnjave terene i razorene gradove.

Međutim, rat nemilosrdno troši opremu. Tenkovi se kvare, cevi artiljerije se habaju, a svaka oštećena šasija ili pokvaren motor zahteva popravku. Do sada, taj proces je zahtevao dug i skup put izvan Ukrajine - u Litvaniju, Španiju, Poljsku ili dalje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Takav sistem predstavlja logističku noćnu moru, jer oštećena oprema mora biti transportovana preko granica, kroz teritoriju NATO-a i nazad, dok ruske snage neprestano napreduju. Plan Rheinmetalla da donese radionicu u zonu rata mogao bi u potpunosti promeniti taj proces.

Pappergerova najava dolazi u ključnom trenutku. Ukrajinske snage su pod velikim pritiskom, iscrpljene stalnim ruskim napadima i oštrom zimom koja ne donosi predah. Brzina postaje ključna - vraćanje opreme u borbu što je brže moguće nikada nije bilo važnije.

Osnivanje centra za popravku u Ukrajini nije samo pitanje pogodnosti, već pitanje opstanka. Izvršni direktor Rheinmetalla nije otkrio sve detalje, ali osnovni plan je jasan: razvija se logistička ruta koja će omogućiti transport rezervnih delova iz nemačkih fabrika Rheinmetalla direktno na front.

Cilj je stvaranje samoodrživog ekosistema u kojem će mehaničari moći da ožive oštećene tenkove Leopard i borbena vozila Marder bez kašnjenja usled međunarodnog transporta. To je vizija koja kombinuje industrijsku moć i ratnu hitnost, a već je počela da se ostvaruje.

Prošle godine, Rheinmetall je načinio prvi korak u ovom neistraženom pravcu, uspostavljanjem operacija za popravku i održavanje borbenih vozila Marder u Ukrajini. Ovaj potez je bio test - provera da li se nemačka inženjerska stručnost može prilagoditi haosu aktivne ratne zone.

Prema svim procenama, eksperiment je uspeo. Vozila Marder, okretna i teško naoružana, pokazala su se kao vitalna podrška ukrajinskoj pešadiji, a njihovo održavanje u Ukrajini umesto slanja u inostranstvo uštedelo je dragoceno vreme. Sada je kompanija spremna za širenje operacija, fokusirajući se na teže tenkove Leopard i samohodnu haubicu Panzerhaubitze 2000, koja je zadala ozbiljne gubitke ruskim snagama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovo proširenje nije samo tehnički izazov; to je i strateška izjava kompanije koja već decenijama balansira između industrijske moći i etičkih dilema proizvodnje naoružanja.

Rheinmetall ima kompleksnu istoriju. Osnovan pre više od jednog veka, prvobitno je proizvodio artiljeriju za nemačke carističke snage, a zatim se u 1930-im i 1940-im godinama uključio u proizvodnju oružja za nacističku ratnu mašinu. Posle Drugog svetskog rata, kompanija se preorijentisala na civilne proizvode, da bi se zatim ponovo vratila u vojni sektor tokom Hladnog rata.

Danas je globalni igrač, sa logotipom koji se pojavljuje na svemu, od tenkovskih kupola do kamionskih osovina. Međutim, rat u Ukrajini gurnuo je Rheinmetall u novi fokus. Nemačka, koja je u početku bila nevoljna da snabdeva Kijev oružjem kako bi izbegla eskalaciju sukoba, promenila je svoj stav pod kancelarom Olafom Šolcom, odobravajući isporuke naprednog naoružanja.

Rheinmetall se našao na čelu tih napora, isporučujući vozila i municiju kako bi ojačao ukrajinsku odbranu. Ali proizvodnja je samo pola bitke; održavanje opreme je druga polovina, i upravo na tom polju kompanija sada pojačava svoje napore.

Postojeći sistem popravki nemačke vojne opreme zavisi od međunarodne saradnje. U Litvaniji, centar za popravke koji vode Rheinmetall i Krauss-Maffei Wegmann bavi se održavanjem Panzerhaubitze 2000 i tenkova Leopard 2.



Međutim, transport oštećenog tenka iz Donbasa u Litvaniju ili Španiju nije jednostavan poduhvat. Potrebne su sigurne rute, međunarodna koordinacija i vreme - vreme koje Ukrajina nema. Postavljanje centra za popravke unutar Ukrajine moglo bi dramatično smanjiti ove vremenske rokove.

Logistički izazovi su veliki - ukrajinska infrastruktura je teško oštećena, a železnica i putevi su pod stalnim ruskim napadima - ali potencijalni dobitak je ogroman. Papperger je nagovestio obim operacije, sugerišući da će obuhvatiti ne samo Marder, već i sve verzije tenkova Leopard.

Plan nosi i rizike. Postavljanje pogona u ratnoj zoni znači da bi mogao postati meta napada; ruske bespilotne letelice i projektili već su gađali ukrajinske remontne centre i skladišta. Postrojenje Rheinmetalla bi moralo imati snažne sisteme zaštite, verovatno uz podršku ukrajinske PVO i NATO savetnika.

Osim praktičnih aspekata, ovaj potez takođe nagoveštava dublju posvećenost Nemačke Ukrajini, što ukazuje da Berlin ovaj rat vidi kao dugoročnu borbu. Godinama je Nemačka bila oprezna u vojnoj politici, ali invazija na Ukrajinu promenila je taj stav.

Za Ukrajinu, ulozi su egzistencijalni. Svaki tenk koji se popravi i vrati u borbu znači dobijeno vreme - vreme da se odbrani, pregrupiše i eventualno pređe u kontraofanzivu. Rheinmetallova radionica neće sama odlučiti ishod rata, ali bi mogla značajno uticati na tok borbi.

Izvor