Tenk T-80(U)

[Brok]

Uprkos sankcijama, proizvođač ruskih tenkova T-80 i T-90 radi 24/7

17.02.2025.

Uprkos ekonomskim sankcijama koje je Zapad uveo nakon ruskog pripajanja Krima 2014. godine i invazije na Ukrajinu 2022. godine, Omsktransmaš, jedna od najvećih ruskih fabrika za proizvodnju tenkova, ne pokazuje znake usporavanja. Fabrika nastavlja sa radom 24 sata dnevno, a proizvodnja je značajno povećana kako bi zadovoljila potrebe ruske vojske.

Video koji je nedavno objavila Patricia Marins na svom X profilu, a koji potiče sa ruskog državnog TV kanala Rusija-1, pruža retki uvid u rad fabrike. „Kako bi zadovoljila zahteve ruske vojske, fabrika u Omsku radi 24 sata dnevno, a broj zaposlenih je utrostručen“, navodi se u izveštaju novinarke Ksenije Klimine, koja je pripremila prilog.

Video prikazuje veliki broj šasija tenkova koje se montiraju i modernizuju. Ruske snage su već počele da šalju unapređene T-80BVM i T-90M Proryv tenkove u Ukrajinu, opremljene fabrički instaliranim anti-dron mrežama, poznatim kao „cope cages“.



Ono što se posebno ističe u snimku jeste izuzetno manuelna priroda proizvodnog procesa. Jedina mehanizovana operacija koja se vidi jeste upotreba železničkog krana, koji premešta šasije tenkova iz jednog dela fabrike u drugi. Ovo naglašava koliko je montaža u Omsktransmašu još uvek zasnovana na radu ljudi.

Pored toga, video otkriva da je fabrika angažovala bivše vojnike, od kojih su mnogi učestvovali u aktuelnom ratu u Ukrajini. Ovi veterani, nakon što su otpušteni iz službe, vratili su se civilnom životu i sada rade u fabrici kao montažeri i na drugim pozicijama. „Ne radim ovo zbog sebe, već zbog momaka koji se bore na frontu“, kaže Sergej, jedan od bivših vojnika koji su prešli u fabriku.

Iako nije jasno kada je tačno snimak napravljen, Patricia Marins primećuje da „rad u Omsktransmašu 2025. godine deluje znatno intenzivnije nego prethodnih godina“, što ukazuje na značajan porast proizvodnje u fabrici.

Marins takođe deli zanimljive uvide iz snimka, posebno u vezi sa T-80 tenkom. Ona ističe da je modernizovani T-80BVM verovatno jedan od najboljih ruskih tenkova, iako je njegov proces popravke poznat kao izuzetno dugotrajan.

Dizel motori na ovim tenkovima su više puta modifikovani, dok su gasne turbine doživele nekoliko iteracija sa ciljem da se razvije snažnija i pouzdanija turbina nove generacije. „Verovatno je to razlog zbog kojeg su Ukrajinci brzo prešli na dizel motor u svojoj verziji T-80UD“, sugeriše Marins.

Problem sa gasnim turbinama je što one nisu nužno isplativa investicija za vojnu industriju. Tenkovi poput M1 Abramsa, koji koriste ovu tehnologiju, imaju 40% veće troškove održavanja i emituju toliko toplote da pešadija ne može efikasno da deluje iza njih.

Ovo je jedan od glavnih razloga zašto T-72, najmasovniji tenk ruske vojske, ostaje okosnica ruskih oklopnih snaga. T-72 je izuzetno pouzdan, jeftin, lak za održavanje i relativno lagan. Uprkos decenijama zapadnih istraživanja, još uvek nije razvijen tenk koji bi mogao da mu parira po ovom skupu karakteristika.

U senci aktuelnog sukoba u Ukrajini, Rusija je intenzivirala modernizaciju svojih oklopnih snaga, s posebnim fokusom na T-80BVM – unapređenje koje pretvara tenk iz Hladnog rata u savremenu borbenu mašinu.



T-80BVM nije samo stari model izvučen iz vojnih skladišta; on je deo strategije Kremlja da poboljša postojeću tehniku, umesto da razvija potpuno nove platforme, zbog ekonomskih i tehnoloških ograničenja sa kojima se danas suočava.

T-80BVM predstavlja most između sovjetske prošlosti i savremenih ruskih vojnih ambicija. Njegova modernizacija započela je 2017. godine, kada su prvi unapređeni modeli izašli iz fabrike, kombinujući staru i novu tehnologiju kako bi se produžio životni vek i borbena efikasnost ovog tenka.

Srce ovog unapređenja leži u poboljšanju vatrene moći, oklopa i mobilnosti – segmenata u kojima je originalni T-80 pokazivao slabosti, naročito u urbanim borbenim situacijama.

Izvor

[Kubovac]

Tihi predator na bojnom polju

Duboko modernizovana „osamdesetka” najbolje se pokazuje u Zoni specijalne vojne operacije

Nova verzija tenka je opremljena gasnoturbinskim motorom od 1.250 KS, koji je snažniji i ekonomičniji od svojih prethodnika. Omogućava vozilu od 48 tona da ubrza u pravoj liniji do 80 km/h, napravi spektakularne okrete i izvede skokove. U isto vreme, T-80BVM je zadržao sposobnost da dobro radi u uslovima najtežeg mraza - tenk može da startuje pri temperaturama od -50 ℃.

Borbeno vozilo je opremljeno kombinovanom oklopnom zaštitom protiv protivoklopnih projektila sa sistemom dinamičke zaštite Relikt.

Na osnovu iskustva korišćenja oklopnih vozila tokom specijalne operacije, T-80BVM je dobio specijalne "ogrtače" koje smanjuju mogućnost gađanja raznih visokopreciznih oružja, kao i „vizir“ koji štiti od udara lutajuće municije, bombi bačenih iz kvadrokoptera i napada FPV dronova.

Značajno je porasla i udarna snaga nove „osamdesetke”. Vozilo koristi stabilizator oružja, TVN-5 uređaj za osmatranje vozača i mehaničara i novi višekanalni nišan nišana Sosna-U. Sistem koristi laserski zrak za vođenje supersoničnih projektila lansiranih iz cevi topa do cilja. Ovo omogućava tenku da uništi oklopne ciljeve bez ulaska u njihovu zonu uništenja.




Izvor

[micha]

   TVN-5 uređaj za osmatranje vozača-mehaničara. U ruskoj vojsci se formacijsko mesto vozača tenka zove  Механик-водитель tj. vozač ujedno mehaničar. T-80 ima tri člana posade. Komandir, nišandžija i vozač-mehaničar.

[Brok]

Ruski tenk T-80 slavi 45 godina u službi: Da li ovaj borbeni monstrum na gasnu turbinu ima budućnost?

Godina 2021. obeležava 45 godina od kada je tenk T-80 ušao u upotrebu u sovjetskoj vojsci. Dizajn ovog tenka se naširoko smatra jednim od najnaprednijih iz perioda Hladnog rata, jer je uneo niz revolucionarnih sposobnosti za svoje vreme. Tenk je bio labavo zasnovan na starijem modelu T-64, ali za razliku od T-72, koji je bio projektovan kao lakša i jeftinija verzija T-64, T-80 je bio sličnih dimenzija, ali skuplji i težio je oko 45 tona u zavisnosti od varijante. Kao i T-64, a za razliku od T-72, T-80 je bio rezervisan isključivo za sovjetske oružane snage i nije se nudio za izvoz sve do raspada SSSR-a.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
T-80 je bio prvi tenk na svetu koji je koristio gasnu turbinu kao svoj glavni pogonski sistem. Ovaj motor je imao mnogo prednosti u pogledu performansi, naročito u hladnijim klimama, ali je imao i svoje mane - pre svega kraći operativni domet zbog velike potrošnje goriva. Tenk je takođe bio među prvim modelima, nakon T-64 i T-72, koji je bio naoružan topom kalibra 125 mm, i to glatkocevnim 2A46 topom, koji je mogao ispaljivati kako klasične projektile, tako i vođene protivtenkovske rakete.

Među najznačajnijim karakteristikama T-80 bio je i pouzdani automatski punjač "Korzina", koji je smanjio posadu na samo tri člana. Tokom više od četiri decenije službe, karakteristike ovog tenka su se znatno menjale, a najmodernija i najnaprednija varijanta danas je T-80BVM, koji se smatra najmoćnijim modelom. T-80BVM je dobio mnoge karakteristike koje su prvobitno razvijene za najnapredniju verziju T-90 - danas glavnog borbenog tenka Rusije. Među tim unapređenjima su Relikt eksplozivno-reaktivni oklop, unapređeni top 2A46M-4 kalibra 125 mm, novi sistem za upravljanje vatrom, poboljšani kompozitni oklop, snažniji motor i nišanski sistem PNM Sosna-U, zajedno sa mnogim drugim značajnim modernizacijama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Trenutno se u službi ruske vojske nalazi oko 330 tenkova T-80BV i 150 tenkova T-80BVM, dok se modernizacije na standard BVM i dalje nastavljaju. Pored toga, u skladištima se nalazi još oko 3000 tenkova T-80, od kojih su mnogi unapređeni na nivo BV, dok su ostali verzije iz sredine 1980-ih (varijanta B). Nagli kolaps ruske ekonomije nakon raspada Sovjetskog Saveza primorao je državu da se osloni na manje oklopne jedinice, dok je većina tenkova prebačena u rezervu.

T-80 je naročito cenjen kod ruskih jedinica koje deluju na Arktiku, upravo zbog prednosti koje njegov gasno-turbinski motor pruža u ekstremno hladnim uslovima - čak i u poređenju sa novijim tenkovima. Planirane nadogradnje ovog tenka bile su ozbiljno ugrožene raspadom SSSR-a. Na primer, ambiciozni program kojim se planiralo da se iskoristi snažni motor T-80 i upari ga sa topom kalibra 152 mm radi ogromnog povećanja vatrene moći, na kraju je otkazan.

Zbog visokih operativnih troškova i zahteva za održavanjem, Rusija se kasnije više oslanjala na nabavku lakšeg i ekonomičnijeg T-90 tenka, koji je bio izveden iz T-72. Ipak, nakon delimičnog oporavka ekonomije posle 2000-ih, Rusija je investirala u potpuno novu generaciju tenkova - T-14 Armata - ali su ovi tenkovi do sada uvedeni u službu u vrlo malim brojevima.

T-80 je doživeo i određeni izvoz. Južna Koreja, Tajland, Pakistan, Egipat i Jemen koristili su ga za borbene svrhe, dok su Kina i Velika Britanija kupili primerke za istraživačke potrebe nakon kraja Hladnog rata. Brojne bivše sovjetske republike takođe i dalje koriste T-80 u svojim oružanim snagama. Ukrajina je proizvodila sopstvene verzije ovog tenka, ali se suočavala sa stalnim problemima u performansama i proizvodnji, što ju je primoralo da se oslanja na starije T-64 za većinu svojih borbenih operacija.

Jedinstvena sposobnost T-80 da funkcioniše u ekstremnim klimatskim uslovima verovatno će mu osigurati mesto u ruskim oružanim snagama bar do kasnih 2040-ih. U međuvremenu, očekuje se da će tenk nastaviti da dobija dodatna unapređenja u pogledu oklopa, senzora i naoružanja.

Izvor