Tenk T-80(U)

[Brok]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mene odavno živo zanima jedna stvar. Jel on na ovom prikazu pored, kada dejstvuje iz topa u letu, puca sa njegovim kalibrom iili sa umetnutom cevi manjeg kalibra. I ono najbitnije, jel ima neke šanse da iz te situacije nešto pogodi, ustvari pogodiće sigurno nešto a da bi to bila unapred odabrana meta.


I još nešto, to sam vala zaboravio kako ide. Ako bi naša četvorka dejstvovala po kontaminiranoj oblasti kako je regulisano automatsko izbacivanje danceta. Džaba mu onda i DRHT i sve ako ima lufta. Jedino ako se u tom slučaju ne prelazi na ručno punjenje topa.
Bio je slučaj mom kolegi da mu je otkazao automatski bacač danceta, te ga nije izbacivao, podigne on ram, otvor se otvori ali ga hvatač ne izbaci. Pričaju da je malo neprijatno kada lupi dance u hvatač sa dancetom koji se ne može izbaciti ali su išli tako do prvog zastoja i ispalili nekoliko granata.

[Trifko]

Živo me zanima kako je posadi u tenku sa Vladinog prvog snimka, u onom momentu kada tenk skače pa kad udari od zemlju (mogu samo zamislit kakvi modri oni  izađu)...

P.S.
Još jedno pitanje možda će nekom djelovati glupo, ali šta se tu može
Što je topovska cijev na tnku zadebljana oko sredine?
Toliko od mene

[Brok]

Sam si i opisao, kako je otprilike, moraš se držati veoma čvrsto, a neretko bude modrica. Ja sam imao ne baš ovakve skokove, prilično manje od ovog prikaza na snimku.
Kada smo maršovali, pošto sam poznavao dobro ljude iz tehničkog začelja i rekao im da prećute i da nas ostave (naš vod, tri tenka) jedno kilometar iza njih. Marš je bio oko 70-80 kilometara dugačak po obroncima Golije. Tada smo se iza kolene malo trkali pa kada naletiš na neku prirodnu prepreku nalik ovoj skakaonici tada smo imali priliku da osetim približno kako to izgleda.
Da ne dužim puno, kada smo stigli začelje i priključili se normalno koloni imao sam utisak da su mi bubrezi negde u predelu pluća , i da mi je svaki unutrašnji organ dobro rastreseni. Pošto pri ovakvim trkama znatno skoči nivo adrenalina omah ne osećaš sve posledice, ali kada što bi se reklo ohladiš i adrenalin prestane da deluje, onda nema šta te ne boli.
Ne luči se tu samo adrenalin u izobilju već i druge žlezde rade ubrazano, i sve to doprinosi jednom posebnom stanju, ali to sada nije tema.

Ovo zadebljanje na sredini cevke topa je gasna komora za odvođenje barutnih gasova prilikom opaljenja iz topa.

[tpku_2b]

... da li ja to cujem prizvuk avanturistickog duha ili mi se cini? ... he he , u svoje vreme i ja sam imao slicne izlive ... sto na poligonu u Nikincima, pred sam kraj poligona , sto na Pasuljanama, blizu "trece rampe" ... svaki rov preko pola metra koji se predje popreko je izvor adrenalina, a kamoli prepreka od dobrih  metar - metar i po ... u svakom slucaju, organi definitivno menjaju mesta, ali mislim da vredi svaki novi raspored ... a sto se zastoja sa dancetom tice, to je sasvim normalna stvar, tako da se to resava u hodu, "rucno" ...

[Vladimir Ivanović]

Postoje dva vozača tenka M84. Obadvojica su nekad radili u ĐĐ. Sad je jedan u Kruševcu, Steva, a drugi, Ivan, Z I kl. u Pančevu u penziji.  Oni nisu bili samo vozači. Oni su bili piloti. Letjeli su. Obišao sam svijet sa njima. Ako hoćeš da izvućeš 100 % snage iz tenka tu su njih dvojica. Kad sam gađao iz pokreta negdje u svijetu, pokretnu metu, obično je Steva vozio. Razumjeli smo se pogledom.

Nikad neću zaboraviti ispitivanje motora u Kini. Tenk bez kupole, samo šasija, ispituje se u pustinji. I nalete na rupu široku 6 metara i duboku oko 2 metra. I Stevo hoće da je preskoči iz zaleta. I zapne negdje kod doskoka. Prešao je on rupu, ali je tenk odskočio kod doskoka. I njih pet- šest koji su bili u rupi na koju se montira kupola ispadnu iz tenka kod doskoka. Samo jedna polomljena ruka. Modrice ne brojim. Flastere ne brojim. Pošto dio ekipe nije mogao raditi nekoliko dana išli smo na izlete tih dana.

Kod ispitivanja tenka T59, top 105 mm, L7A1, kojeg sam napravio u Taksili pored Ravalpindija u Pakistanu, prvi put sam vidio da je kod njih najnormalnije da svi koji mogu da se popnu na tenk budu na njemu u toku vožnje i gađanja. A ja do  najsitnijeg detalja radio po našoj knjizi Pravilo gađanja. Nisam smio da dopustim sebi da neko nastrada u nekoj nedođiji pa da se zaglavi eventualno u zatvoru ili ko zna gdje u zemlji u kojoj vrijede šerijatski zakoni. I treba ja da gađam, a njih desetak sjedi na kupoli i neće da mrdnu sa kupole. Molio, kumio. Niko ne mrda. Na engleskom, na urdu, na arapskom itd. Niko ne mrda. Vozač bio moj bivši komšija, sad je KIK, u penziji, sad radi kao noćni čuvar na stovarištu građe. Nosioc Ordena Obilića. Bio na prvoj prezentaciji M84 u Kuvajtu. Tad je bio stariji vodnik. I kažem ja njemu da napravi nekoliko krugova sa tenkom dok ovi ne pospadaju. I kružili mi dok nisu pospadali. To je bila vožnja. Na mlazni pogon. I meni je bubrege odbio, ali ispoštovao sam Pravilo gađanja. Poligon na Kašmiru. Da se smrzneš. Na vrhu neke planine.

Zastoj zbog danceta je normalna stvar. Ako neće da ga izbaci, kod dizanja zrna iz obrtnog transportera, kad se digna ram treba isključiti osigurač elektro okidanje na jednoj od dvije table sa osiguračima. I dance izvaditi ručno i izbaciti ga. Nakon toga uključiti osigurač. Često pukne žica koja daje kontakt za signal dance u hvataču. Treba je ponovo spojiti. Ali ako ja borbena situacija nema vremena za to. Neka dance udara u dance i kasnije to popravljaj. Neka komandir kupi dance sa poda i ručno izbacuje. Ako dance ode ispod topa često top ne može da ima maksimalnu elevaciju. Gadnije je kad se izližu ili puknu izbacivači danceta. Pa dance opali po ramenu, ne uhvati se u hvatač danceta. Gadno boli. Da se jauče. Meni je zgulilo kožu na desnom ramenu, plus opekotine od vrelog danceta. Ali opet ako je borbena situacija jauči i gađaj.

Šljemafon je zakon. Ja sam imao svoj koji sam svuda nosio. Čist i uredan. Nema vaški i ulja na njemu. I uvijek suv. Nije za pozajmljivanje. Spas kod ovakvih stvari.

[Bandzi]

I vozač se oseća kao u fliperu pri ovakvoj vožnji. Na poligonu Međa smo dobili naređenje da pri povratku sa okretnice tenk što brže vraćamo, ne ispod šestog stepena prenosa. Staza je šamotna i prilično ravna, ali ima ulegnuća i izbočina. Ja u jednom povratku opletem tenk pun gas u sedmom stepenu prenosa, gde se pri brzini od oko 70 Km/h tenk jako teško kontroliše i svaki potez na komande mora biti odmeren. Ovi što su posmatrali sa strane kažu da je tenk u nekoliko navrata bukvalno leteo u vazduhu, a posada me je kolektivno poslala u mesto rođenja. I ja sam se ugruvao udarajući glavom o luk.

[Brok]

... da li ja to cujem prizvuk avanturistickog duha ili mi se cini? ... he he , u svoje vreme i ja sam imao slicne izlive ... sto na poligonu u Nikincima, pred sam kraj poligona , sto na Pasuljanama, blizu "trece rampe" ...

Nisam ni sumnjao da tako nešto nisi probao

Znam da su problemi sa izbacivanjem danceta bili uvek prisutni, ovo sam opisao jel se dešavalo u mojoj neposrednoj blizini. Znami za slučajeve kada ram uopšte neće da se podigne a kamoli da izbaci dance. Jedini razlog zbog kojeg nisu izbacivali dance jel nisu imali barem jednu rukavicu pri ruci, a onako vrelog da ga hataju i izbaciju nisu radili.

Bandzi cenim ja tvoje iskustvo, ali Međa je mala da se izvode vratolomije o kojima sam pominjao gore. Znaš šta je Golija brate, pa kada ga ocepiš, zemljani put, livade, prirodne sakakonice, a ispred tebe nema niko...milina živa i neopisiva...

[Bandzi]

Bandzi cenim ja tvoje iskustvo, ali Međa je mala da se izvode vratolomije o kojima sam pominjao gore. Znaš šta je Golija brate, pa kada ga ocepiš, zemljani put, livade, prirodne sakakonice, a ispred tebe nema niko...milina živa i neopisiva...

E u tome je caka, da ga na dužini staze od 500 metara voziš u sedmom stepenu a da ne izletiš sa staze ili se zakucaš u parkirana vozila na početku staze.
Jedini veći poligon gde sam imao priliku da vozim brzo je bio u Vršcu, ali su tenkovi bili sa polu izdahnulim motorima.

[Brok]

Nismo se razumeli baš najbolje. Nisam pisao o stručnosti vožnje i osećaju kako da održiš tenk na uskom putu pri velikoj brzini, već o osećaju slobode. Ja inače delim vozače tenka na vozače i šofere. Spoj te dve osobina je dobitna ali i retka kombinacija.

Imao sam šofera koji je imao takav istančan filing gde, kako i kada sme da protera tenk da je to za priču, ali kada ga u toku vožnje pitam za temperaturu ulja i rashladne tečnosti on me pita gde se to gleda. Ja mu kažem uradi obavezno otkačku, a on na to meni, ma ukočio sam tenk bez brige. On je takve stvari radio na uskom asfaltnom putu nalik ovome što si ti radio na Međi da je to samo za priču. Prvom brzinom je jako retko i kretao, sve drugom, sa potpisivanjem. I to je urado jednom (potpisao ga) čak i pred k-dantom brigade kada smo preparkiravali tenkove, misleći da će ovaj da ga za to pohvali ili nagradi. Kasnije je zbog toga ušao u "Klub 10" na dva meseca.
Druga, da kažem vrsta, su vozači koji znaju te stvari i relativno su dobro obučeni ali nemaju filing kao što imaju šoferi. Dobitna kobinacija je nešto između što je kao što rekoh jako retko naći. I samo jedna napomena, ovo govorim o profesionalcima a ne o aktivnim vojnicima.

[Vladimir Ivanović]

Kad si rekao otkačka crkavaju li još prekidači otkačke. Nezgodno ih je zamijeniti. Mislim da sam u svim jedinicama bivše JNA podijelio pean, dugačke klješta štipaljke koje se koriste u ambulantama. Imam ih sad dvoje u alatu. Stara mi je bila glavna sestra u Domu zdravlja u Banja Luci. Rashodovanih peana koliko hoćeš. I kad krenem na teren svratim po malo peana.
Mislim da se kasnije rješio problem otkačke. Gustina ulja koje treba da ispumpa pumpa koja se uključuje prekidačem otkačke je prevelik otpor za pumpu koja tad povuče veliku struju i prekidač pumpe crkne. Jedan iz moje ekipe ih je zamijenio nekoliko stotina komada. U Kuvajtu smo, u toku Pustinjske oluje, skidali prekidače sa T55 i T59. Isti su.

Ne znam kako da dodam sliku sa Google eartha ( kmz), pa da vam malo dočaram kakva je staza u Kini i ostalim zemljama.

Pozdrav

Vlado