Dešavanja u Moldaviji

[Dreadnought]

Moldavija krivi Ruminiju i Srbiju


13. april 2009.
Bukurešt, Kišinjev -- Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin izjavio je da su nasilnim protestima 7.aprila u Kisinjevu rukovodile rumunske bezbednosne službe i devet osoba iz Srbije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Neredi koji su izbili posle izbora (Beta, arhiva)

"Isti scenario kao u Beogradu, Tbilisiju, Biškeku i Kijevu", rekao je Voronjin španskom listu Pais, uz napomenu da ima sliku jednog "Jugoslovena" sa dokumentima jedne američke institucije. Dodao je da su 7. aprila devet osoba iz Srbije i agenti rumunskih bezbednosnih službi "dirigovali" događajima u Kišinjevu.

"Imamo sve snimljeno i možemo da identifikujemo sve zveri koje su napadali policiju. Uhapsićemo ih i sudićemo im", rekao je Voronjin.

Voronjin je optužio i profesore gimnazija i univerziteta, navodeći da su imali destruktivnu uloge, posebno u Kišinjevu, gde su formirali "sledbenike Jona Antoneskua".

Antonesku je bio diktator Rumunije od 1940 do 1944.koji je uvukao zemlju u rat, napravivši savez sa Hitlerom.

Posle rata mu je suđeno, proglašen je krivim za izdaju rumunskog naroda, za zločine protiv mira i za druga teška dela. Osuđen je na smrt i streljan.

Voronjin je naglasio da "Rumunija ne može odustati od svojih ekspansionističkih želja" i da "nije svesna da je članica EU i treba da poštuje utvrđena pravila".

"Mi želimo u Evropu kroz Brisel, ne kroz Bukurešt", naveo je predsednik Moldavije.

Neredi u Moldaviji su izbili posle objavljivnaja izbornih rezultata, prema kojima je Komunistička partija Voronjinova dobila većinu u parlamentu, a demonstranti su tvrdili da su izbori pokradeni.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Moldavije je objavilo listu sa 166 uhapsenih za vreme protesta u Kišinjevu, od kojih veliki broj maloletnika. U protestima su dve osobe poginule.

Većina rumunskih novinara koji su izveštavali o protestima u Kišinjevu je bilo privedeno u policiju i primorano da napusti Moldaviju, a ostali su se sami vratili u Rumuniju, strahujući za svoju bezbednost.

Trenutno se u Kišinjevu nalazi samo akreditovani dopisnik javne televizije TVR.

Izvor: Beta, Tanjug

[ZastavnikDjemo]

Kriza u Moldaviji, inače najsiromašnijoj Evropskoj zemlji, će potrajati. Oko trećine bruto društvenog proizvoda te zemlje proizilazi iz deviznih doznaka njihovih radnika u inostranstvu, i Moldaviju je napustila skoro polovina radno sposobnog stanovništva.
Evo i par korisnih linkova:
http://www.azi.md/en
http://www.infotag.md/en/
http://www.photo.md/

[Dreadnought]

Moldavija poziva Moskvu da povuče vojsku iz Pridnjestrovlja


06.08.2014

Ministarstvo inostranih poslova Moldavije pozvalo je juče Rusiju da povuče svoje vojnike i oružje iz Pridnjestrovlja, separatističke proruske enklave na istoku Moldavije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ministarstvo je apelovalo na Rusiju da, u skladu s obavezama koje je preuzela na samitu OEBS-a 1999. godine, iz Pridnjestrovlja povuče 1.500 vojnika koje je tamo stacionirala uz desetine tona oružja.

Rusija je juče optužila Moldaviju da pokušava da destabilizuje region i da silom otera ruske vojnike.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pridnjestrovlje je 1990. godine proglasilo otcepljenje od Moldavije, zbog bojazni da ta zemlja želi da se ujedini sa Rumunijom. U ratu koji je vođen 1992. godine poginulo je oko 1.500 ljudi.

Rusija negoduje i zato što je Moldavija juna ove godine potpisala sporazum o asocijaciji sa Evropskom unijom, a početkom avgusta je zabranila uvoz voća iz Moldavije.

Beta

[motorista 57 klasa]

Svi bivši pokušavaju da se "ogrebu" za nešto, dok je Veliki brat zauzet većim obavezama.

[kumbor]

Zabrana uvoza voća iz Moldavije  ozbiljna je mera. To je izuzetan voćarski kraj. A Rusi vojsku povući neće. Pridnjestrovlje i Moldavija važni su zbog delte Dunava. Na istorijskoj karti velike Rumunije(Romania Mare), po autoru,  velikom rumunskom nacionalisti Pavelu Gucu, Pridnjestrovlje nije rumunska zemlja.

[ZastavnikDjemo]

Nije, niti je ikada i bila. Međutim, za vreme SSSR je bilo unkorporirano u Moldaviju. Što se ujedinjenja Rumunije i Moldavije tiče, od toga nema ništa. Nema tu preterane ljubavi. Što se Moldavije koja "silom" pokušava da izbaci Rusiju iz Pridnjestrovlja, te optužbe su smešne. Pa Moldavija je užasno slaba. Štaviše, ukrajinski scenario u Moldaviji je sasvim moguć, naročito posle uvođenja ruskog embarga na voće i vino. Grad na koji posebno treba obratiti pažnju je Belci (Bălți). U tom gradu je stacionirana 1. brigada moldavske vojske "Moldova", ali pitanje je u kakvom je stanju. Nedavno je MO Moldavije Vitalij Marinuca podneo ostavku, pod pritiskom Predsednika Nikolaja Timoftija zbog "niskog stepena obučenosti" i discipline, dok je Marinuca izjavio da se u OS Moldavije ništa nije ulagalo od raspada SSSR, i da sa postojećim sredstvima koja se izdvajaju za vojsku nije ustanju ni da u potpunosti profesionalizuje vojsku. Inače, Vitalij Marinuca je ima prilično impresivnu biografiju. Završio je vojnu akademiju Specnaza (VDV) u Rjazanju, kao i komandno-štabnu školu u Fort Leavenworthu (njegova disertacije se upravo bavi Pridnjestrovljem; Link: http://oai.dtic.mil/oai/oai?verb=getRecord&metadataPrefix=html&identifier=ADA424634 ), a diplomirao je i međunarodne odnose i pravo u Kišinjevu.   

[Solaris]

Parlamentarni izbori
Moldavci danas biraju proevropsku ili prorusku vlast

30. 11. 2014

Moldavci su počeli glasanje u nedjelju u izborima na kojima moraju birati između stranaka koje se žele prbiližiti Evropskoj uniji i onih koje žele biti bliže Rusiji.

Parlamentarni izbori dobili su na dodatnom značaju u svjetlu nemira u susjednoj Ukrajini. Moldavija, poput Ukrajine, ima proruske separatiste u regiji na istoku zemlje, prenio je AP.

Ova bivša članica Sovjetskog Saveza, s manje od četiri miliona stanovnika, "rastrgana" je između glasanja za trenutnu proevropsku koaliciju i stranaka koje žele unaprijediti ekonomske odnose s Moskvom.

Rusija je postavila embargo na uvoz voća iz Moldavije nakon što je zemlja potpisala sporazum o trgovini s Evropskom unijom u junu.

Najmanje 600.000 Moldavaca radi u inostranstvu, od toga polovina radi u Rusiji, a druga polovina u EU.

http://www.avaz.ba/

[dzumba]

Па изгледа да како год се определили наје.... су. Најбоље би им било да се неопредељују и раде и са једним и другима, ако се може.

[lovac]

Između Moldavije (Pridnjestrovlja) i Rusije je Ukrajina - znači bitka za moldaviju se bije u Ukrajini.

[MOTORISTA]

20.10.2020.

Ruska služba optužuje SAD da žele da podstaknu revoluciju u Moldaviji
AUTOR: Beta

Ruska obaveštajna služba optužila je SAD da žele da podstaknu revoluciju za vreme predsedničkih izbora u Moldaviji 1. novembra, po modelu Belorusije i Kirgizije, koje potresaju narodni protesti.

"SAD nastavljaju bez uzdržavanja da se mešaju u unutrašnje poslove prijatelja Moskve. Danas vidimo da Amerikanci organizuju revolucionarni scenario za Moldaviju u novembru", navodi u saopštenju šef ruske Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin.

Na izborima u Moldaviji glavni kandidati su aktuelni predsednik Igor Dodon, koji se smatra proruskim i bivša premijerka Maja Sandu, koja se smatra više proevropskom. Te dve strane smenjivale su se na vlasti poslednjih godina i u prošlosti su se odvijali veliki postizborni protesti.  Nariškin optužuje Stejt department da ohrabruje opoziciju Dodonu da organizuje "masovne protestne akcije" posle izbora, dok smtra da bi američka ambasdada bila kriva ako bi tražila od bezbednosnih snaga da ne intervenišu u slučaju demonstracija. U saopštenju ruska obaveštajna služba navodi da su SAD već pokušale "na grub način da utiču na postizbornu situaciju u Belorusiji i u Kirgiziji" ove godine.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko suočen je sa protestima od izbora 9. avgusta, uz optužbe za izbornu prevaru i nasilnu represiju nad opozicijom. Prema Minsku i Moskvi zapad je iza tih protesta. Demonstracije obeležene nasiljem su primorale proruskog predsednika Kirgizije Sorobaja Ženbekova da podnese ostavku posle parlamentarnih izbora, na kojima se smatralo da su kupovani glasovi. Ženbekov nije optužio strane snage da su iza njegovog pada i ustupio je svoje mesto nacionalističkom političaru sumnjive reputacije Sadiru Žaparovu.

U bivšem sovjetskom prosturu bilo je brojnih pobuna, revolucija ili većih protestnih pokreta posle izbora koji su smatrani nameštenim i da favorizuju autoritane i korumpirane režime. To se desilo u Gruziji (2003), Ukrajini (2004-2005 i 2014), Kirgiziji (2005, 2010, 2020), Moldaviji (2009), Jermeniji (2008,2018), Belorusiji (2020).  Moskva je nazvala te pobune "obojene revolucije", i redovno u njima vidi uplitanje Zapada.

Nariškin je sredinom septembra izjavio za ruske novinske agencije da su SAD finansirale belorusku opoziciju i podstakle proteste. Nariškin je rekao da prema informacijama kojima raspolaže služba "SAD igraju ključnu ulogu u trenutnom razvoju događaja u Belorusiji" i da su izdvojile desetine miliona dolara za finansiranje beloruskih opozicionih grupa.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Šef ruske Spoljnoobaveštajne službe Sergej Nariškin upozorio je da Sjedinjene Američke Države žele da podstaknu novu obojenu revoluciju u Moldaviji tokom održavanja narednih predsedničkih izbora, koji se održavaju za dve nedelje.

O tome da li se spremaju novi nemiri na tlu Evrope, zbog čega je Moldavija toliko interesantna američkim stratezima i preti li zaista još jedna „obojena revolucija“, govori Dušan Proroković u emisiji Prorok.

[Dreadnought]

A presidential election is under way in Moldova, a country divided between those who favour closer ties with the European Union and those who prefer Russia.

The incumbent, Igor Dodon is the pro-Moscow frontrunner hoping to win another term, and will be facing the pro-EU former Prime Minister Maia Sandu.
But many Moldovans are sceptical that either candidate can improve their lives.

[Dreadnought]

Dodon izgubio u prvom krugu predsedničkih izbora u Moldaviji, čeka ga drugi krug


Bivša premijerka Moldavije Maja Sandu vodi na predsedničkim izborima u Moldaviji sa 36,12 odsto glasova, saopštio je predsednik Centralne izborne komisije Dorin Čimil.

Aktuelni predsednik Moldavije Igor Dodon, prema preliminarnim informacijama, osvojio je 32,64 odsto glasova, nakon obrađenih 99,1 odsto biračkih listića. Na trećem mestu se našao kandidat „Naše partije“ Renato Usati sa 16,9 odsto glasova.

Iz Centralne izborne komisije je saopšteno da je na izbore izašlo više od 33,33 odsto upisanih birača što je dovoljno da se prvi krug izbora proglasi validnim.

Pošto ni jedan od kandidata nije sakupio više od 50 odsto glasova, Moldaviju čeka drugi krug izbora koji bi trebalo da se održi 15. novembra.

izvor

[Dreadnought]

Tensions are growing between Russia and Turkey over an autonomous region of Moldova.

Gagauzia was once part of the Soviet Union and Russia maintains a strong influence.

The people of Gagauzia are ethnically Turkic and their language is also closer to Turkish than any other in the region but they are also mainly Orthodox Christians and strongly pro-Russia.

But Turkey also wants to exert its influence and has been helping to finance development projects.

While Turkey and Russia continue to vie for influence in the Caucasus and the Middle East - Gagauzia's governor says cooperation there, between Moscow, Ankara and the European Union, could offer another way of conducting diplomacy in the region.
 
Al Jazeera’s Sonia Gallego went to Moldova’s autonomous region of Gagauzia to meet people caught in the middle of this regional tug of war.

[Dreadnought]

Moldavija bira predsednika: Može li Dodon pobediti proevropskog kandidata


U Moldaviji se održava drugi krug predsedničkih izbora na kojima narod bira između aktuelnog predsednika Igora Dodona i predsednice proevropske Partije akcije i solidarnosti Maje Sandu.

U prvom krugu glasanja, pre dve nedelje, Dodon, koji se zalaže za čvršće veze sa Rusijom, osvojio je 32,6 odsto glasova, dok je Maja Sandu 36,1 odsto.

Prema svim anketama, oba kandidata imaju približno iste šanse za pobedu. Razlika između njih je oko 3-4 odsto, s tim što ankete ne uzimaju u obzir glasanje iz inostranstva. U prvom krugu, Maja Sandu je upravo iz inostranstva dobila 20 odsto svojih glasova. Zahvaljujući njima je i pobedila u prvom krugu.

U Moldaviji 1.368.516 građana imaju pravo glasa.


izvor