Dešavanja u Moldaviji

[Dreadnought]

EU razmatra dodatnu vojnu podršku Moldaviji


Evropska unija razmatra dodatnu vojnu podršku Moldaviji, rekao je predsednik Saveta EU Šarl Mišel tokom posete Kišinjevu.

Blok od 27 zemalja istražuje kako može da pruži veću vojnu podršku Moldaviji, uključujući veću pomoć u izgradnji snaga zemlje, rekao je Mišel na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Moldavije Majom Sandu.

Rojters prenosi da je rekao da će to biti uz pomoć u oblastima logistike i sajber odbrane koju je EU već dogovorila.

Mišel je odbio da iznese bilo kakve detalje, ali je rekao da je izuzetno važno da se izbegne bilo kakva eskalacija.


izvor

[Dreadnought]

Priprema za moguće vanredne situacije


Uprkos provokacijama proruskih separatista poslednjih dana Moldavija ne vidi neposrednu pretnju od prelivanja nemira iz Ukrajine.

Ipak, ta zemlja pravi planove za vanredne situacije i pesimistične scenarije, izjavila je danas predsednica te zemlje Maja Sandu.

Prošlonedeljne optužbe koje su na račun Kijeva uputili proruski separatisti iz samoproglašene Pridnjestrovske Moldavske Republike, a u kojima se tvrdi da su ukrajinske snage odgovorne za brojne napade i eksplozije izazvale su strahovanje da bi i Moldavija mogla biti uvučena u ukrajinski sukob, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Modlavija: Vojna pomoć EU ne podrazumeva smrtonosno oružje


Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije izdalo je danas saopštenje u kojem se navodi da vojna pomoć EU koju je najavio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ne podrazumeva isporuke smrtonosnog oružja.

"Moldavija dobija vojnu pomoć od Evropske unije preko Evropske fondacije za mir. Ova pomoć ne uključuje smrtonosno oružje", navodi se u saopštenju koje je objavljeno na kanalu Telegram, prenosi TAS S.

Nakon današnjeg susreta sa predsednicom Moldavije Majom Sandu Mišel je rekao da EU razmatra kako da se Moldaviji pruži veća vojna podrška i pomoć u formiranju oružanih snaga, preneo je ranije Rojters.

On je rekao da će to biti dodatni paket pomoći izvan već dogovorene podrške EU u sferi logistike i sajber odbrane, ali odbio je da iznese detalje naglasivši samo da je izuzetno važno da se izbegnu bilo kakve eskalacije.

U saopštenju ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Moldavije kaže se da Moldavija i EU sarađuju na modernizaciji odbrambenog sektora Modlavije i u još šest oblasti od interesa za blisku budućnost: u sferi vojne logistike, mobilnosti, komande i kontrole, sajber odbrane, praćenja situacije i taktičkog komuniciranja.


izvor

[Dreadnought]

Plaše se za Moldaviju, EU bi da pomogne


Evropski poslanici pozvali su Evropsku komisiju da Moldaviji dodeli status kandidata za članstvo u EU, uz zabrinutost zbog situacije u Pridnjestrovlju.

Evropski parlament odobrio je rezoluciju kojom se Moldavija poziva na davanje statusa kandidata za članstvo u EU, izjavio je predsednik parlamentarnog odbora za pridruživanje EU-Moldavija, evropski poslanik Zigfrid Murešan.

U dokumentu se navodi da EU i Moldavija treba da "nastave da rade na integraciji zemlje u jedinstveno tržište EU".

Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja evropskog kontinenta koja je primila najveći broj ukrajinskih izbjeglica u odnosu na broj stanovnika.

Zbog toga su evroposlanici istakli da je zemlji potrebna ekonomska pomoć kako bi se oslobodila zavisnosti od ruskog gasa i zatražili od Komisije da Moldaviji dodeli status zemlje kandidata za članstvo u EU.


"I EU snosi deo odgovornosti"

Poslanik Evropske narodne partije Andrijus ​​Kubilijus smatra da i EU snosi deo odgovornosti za stanje u Moldaviji jer nije dovoljno ozbiljno shvatila stratešku odgovornost za stabilizaciju Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana.

"Znamo sa čime se Moldavija suočila u poslednjih 30 godina, okupacijom, pranjem novca itd. Danas ima proevropsku vladu i predsednika, a Kremlj ugrožava suverenitet Moldavije", rekao je Kubilijus i dodao da ceo kontinent zaslužuje pomoć EU.

Dragoš Tudorače iz Liberalnog kluba takođe želi da vidi Moldaviju u Evropskoj uniji. Smatra da ta zemlja zaslužuje finansijsku pomoć s obzirom na to da je primila veliki broj ukrajinskih izbeglica.

"Treba im omogućiti pristup stranom tržištu jer njihova energetska zavisnost od ruskog gasa vrši pritisak na stabilnost i ekonomiju", rekao je on.


Dodon: Tenzije u zemlji izaziva vlast svojim postupcima

Tenzije u Moldaviji nisu izazvane spoljnim silama, već neodgovornim delovanjem moldavskih vlasti, izjavio je danas bivši predsednik Igor Dodon, komentarišući seriju terorističkih napada koji su se dogodili u samoproglašenoj republici Pridnjestrovlje prošle nedelje.

"Nema rizika da nas neko napadne. I siguran sam da mi nikoga nećemo napasti. Situacija može postati opasna samo zbog postupanja državnih vlasti. Ako neko provocira svojim postupcima, izjavama onda bi moglo biti problema", rekao je Dodon u izjavi za televiziju, prenosi TAS S.

On smatra da ne bi trebalo da bude problema ukoliko moldavske vlasti zadrže neutralnost, ne opredele se ni za jednu stranu i ne dozvole transport oružja preko teritorije države.

Prošle nedelje u Pridnjestrovlju, samoproglašenoj republici na teritoriji Moldavije, dogodio se niz terorističkih napada, a predsednik te nepriznate republike Vadim Krasnoselski izjavio je da tragovi sabotaže vode u Ukrajinu i proglasio je najviši stepen terorističke pretnje, navodi TAS S.


izvor

[Dreadnought]

Moldavija nije dobila zvaničnu potvrdu od Gasproma da će u junu dobiti gas


Moldavija za sada nije dobila zvaničnu potvrdu od Gasproma da će u junu dobiti gas. Vlasti republike pripremaju rezervne varijante, a ako izostanu isporuke gasa iz Rusije, zemlja ima zalihe za tri do četiri sedmice, izjavio je vicepremijer Moldavije Andrej Spinu.


izvor

[Dreadnought]

Predsednica Moldavije: Zemlja nije u opasnosti


Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da u ovom trenutku ta zemlja nije u opasnosti, ali da su vlasti budne kako ne bi dozvolile da se situacija destabilizuje.

„Pažljivo pratimo razvoj događaja i činimo sve da ne dozvolimo destabilizaciju situacije u našoj zemlji. U stalnom smo kontaktu sa spoljnim partnerima i prijateljima, a naše analize i analize naših partnera pokazuju da Moldaviji danas ništa ne preti, ali ostajemo budni“, rekla je Maja Sandu novinarima, komentarišući mogućnost zaoštravanja situacije u Moldaviji usled događaja u Ukrajini.


izvor

[Dreadnought]

"Rat bi mogao da se proširi"


Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je zabrinutost oko rizika širenja ukrajinskog rata na okolne zemlje.

"Širenje sukoba na susedne zemlje ne može biti isključeno", rekao je danas Makron ukazujući na "nedavne incidente" u moldavskom regionu Pridnestrovlju gde su već stacionirane ruske trupe i gde su bile eksplozije, prenosi agencija AP.

"Francuska ostaje posebno budna prema bezbednosnoj situaciji u regionu", rekao je francuski predsednik prilikom prijema predsednice Moldavije, suseda Ukrajine.

On je pohvalio pomoć koju Moldavija pruža izbeglicama iz Ukrajine.

Ta mala prozapadna bivša sovjestska republika suočena je sa prilivom izbeglica iz Ukrajine. Makron je pozvao evropske vođe da daju brzi prvi odgovor na podnet zahtrev Moldavije za članstvo u EU. Moldavska predsednica Maja Sandu pozdravila je Makronovu "inicijativu" o formiranju evropske političke zajednice, koja bi prema njoj dozvolila Moldaviji da "ubrza" pristup Evropskoj uniji, prenosi Frans pres.

"Pozdravljam inicijativu predsednika Makrona o formiranju evropske političke zajednice koja će podržati i ubrzati naš proces pristupanja EU", rekla je ona u izjavi sa svojim francuskim kolegom ispred Jelisejske palate.

Ona je rekla da je Moldavija zemlja koja ima evropsku istoriju i koja će bez sumnje imati evropsku budućnost, izrazivši "rešenost" Kišinjeva da postane zemlja članica EU.

Rekla je da razume da je to dug i kompleksan proces, koji zahteva mnogo napora i rada, da Moldavija ne traži da skrati taj put, da je spremna da uloži napor.

Moldavija je 3. marta podnela zahtev za članstvo u EU, što je istog dana uradila i Gruzija, dok je Ukrajina podnela zahtev 28. februara. Oko 450.000 ukrajinskih izbgeglica ušlo je u Moldaviju a desetine hiljada njih, od kojih su polovina deca je ostalo, rekla je Sandu.

izvor

[Dreadnought]

Bivši predsednik Moldavije zadržan u pritvoru


Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon zadržan je u pritvoru nakon što je njegova rezidencija pretražena danas.

Portparolka moldavskog generalnog tužioca je navela da je Dodonu određen pritvor u trajanju od 72 sata zbog sumnji na korupciju, prenosi TAS S. Ranije danas zamenik predsednika Dodonove Socijalističke partije Vlad Batrinčea rekao je za Rojters da su moldavski istražitelji pretresli kuću Dodona, u njegovom prisustvu, u okviru istrage o korupciji i izdaji, preneo je Rojters.

Batrinčea je rekao da veruje da su akcije istrazitelja politički motivisan potez vlasti lojalnih prozapadnoj predsednici Maji Sandu, koja je nasledila Dodona na čelu države 2020. godine.

Dodon je bio predsednik od 2016. do 2020.

izvor

[Dreadnought]

"To će najviše naljutiti Moskvu"


Šef moldavske proruske opozicione partije, bivši predsednik Igor Dodon izjavio je danas da su ga moldavske vlasti pritvorile zbog korupcije.

On smatra da će to najverovatnije najviše naljutiti Moskvu, preneo je Rojters. Dodon je rekao da je nevin i okrivio prozapadnu predsednicu Maju Sandu, za koju je rekao da je želela da skrene pažnju naroda sa ekonomskih poteškoća, dodaje britanska novinska agencija.

Državni kanal Moldavija 1 i ruska novinska agencija RIA su još ranije objavile o pritvaranju, citirajući visokog antikorupcijskog tužioca Elenu Kazakov. Moldavski istražitelji su izvršili pretres Dodonovog doma. Pretres je urađen sa istragom o korupciji i izdaji, prenele su ruske agencije Interfaks i RIA izjavu tužilaštva.

"Dragi građani, želim da vas uverim da za svaki detalj za koji se interesuje tužilaštvo, imam adekvatno objašnenje koja uklanja svaku sumnju o korupciji ili kršenju zakona. Ovo je politički motivisan slučaj, izmišljen je", rekao je Dodon.

Njegovo pritvaranje došlo je u vreme kada su odnosi između Moskve i Kišinjega postali zategnuti. Kremlj je ranije saopštio da je zabrinut zbog izveštaja da je Dodon pritvoren, a portparol Kremlja Dmitri Peskov je pozvao moldavske vlasti da poštuju prava pritvorenog.

Dodon je potvrdio da je bio "ispitan i pritvoren", pritom optužujući Sandu, koja je dosla na njegovo mesto 2020. godine da je bila "potpuno nesposobna da upravlja ekonomskom i socijalnom situacijom u zemlji".

izvor

[Dreadnought]

"Politički progon"


Bivši predsednik Moldavije Igor Dodon, koji je optužen po četiri tačke optužnice, rekao je da je slučaj protiv njega politički progon.

Kako je naveo, slučaj je inscenirala aktuelna predsednica Maja Sandu.

"Smatram ovo suđenje kao izmišljen izgovor gospođe Sandu da izvrši politički progon jer želi da se reši njenog glavnog političkog protivnika", naveo je on, prenosi TAS S.

Dodon kaže da su ga pre nekoliko meseci upozorili da ne kritikuje vladu i predsednicu.

"Štaviše, oni su mi snažno savetovali da napustim Moldaviju. Međutim, nisam, iako sam imao tu mogućnost. Optužbe protiv mene su površne, lažne i neutemeljene. Nemam nekretnine, imovinu, prihode, osim onih koji su ranije objavljeni u javnosti. Optužbe o korupciji i izdaji su neutemeljene, jer se baziraju na ilegalnim video snimcima, koji se ne mogu koristiti kao dokaz na sudu", naglasio je on.

Rekao je i da su mu policajci zaplenili nekoliko hiljada evra, a da ih je skupljao od plate i ima dokaz.

"Osim toga, novac koji su našli kod moje majke i brata su dobijeni nakon prodaje imovine i potpuno je legalan", istakao je Dodon.

Moldavsko tužilaštvo ga je u sredu optužilo po četiri tačke optužnice - pasivnu korupciju, finansiranje političke partije kriminalne organizacije, izdaju i nelegalno stečeno bogatstvo.

izvor

[Dreadnought]

Dodon u kućnom pritvoru na 30 dana


Bivšem predsedniku Moldavije Igoru Dodonu je određen kućni pritvor na 30 dana. Sud je odbio zahtev tužioca da se Dodon uhapsi.

Sud je doneo odluku i da brat Dodonove žene Petar Merinjanu u narednih 30 dana bude uhapšen.

Odluka suda se može osporiti u roku od tri dana u apelacionom sudu Kišinjova. Tužilac Petar Jarmaluk je izjavio da će se žaliti na odluku suda.

Bivši predsednik Moldavije je osumnjičen za pasivnu korupciju, nezakonito bogaćenje i veleizdaju, saopštilo je Generalno tužilaštvo Moldavije. Tužioci su ga ranije optužili da političku stranku finansira kriminalna organizacija, zbog čega mu preti najmanje tri godine zatvora, za izdaju zemlje može dobiti najmanje 12 godina zatvora i za ilegalno bogaćenje do sedam godina zatvora.

izvor

[Dreadnought]

Demonstranti u Moldaviji traže ostavku vlade


Na hiljade ljudi okupilo se u blizini zgrade moldavskog parlamenta u Kišinjevu.

Okupljeni su tražili ostavku vlade Natalije Gavrilite koju je formirala proevropska Partija akcije i solidarnosti.

Proteste je organizovala opoziciona Partija socijalista Republike Moldavije, nakon što su moldavske vlasti uhapsile njenog bivšeg lidera, nekadašnjeg predsednika Igora Dodona, preneo je TAS.

Demonstranti su nosili transparente "Hoćemo vladavinu prava", "Hoćemo korektno pravosuđe", "Dole vlada!".

U protestima je učestvovao i zamenik predsednika moldavskog parlamenta, izvršni sekretar Partije socijalista Republike Moldavije Vlad Batrinčea.

Opozicioni aktivisti su nosili moldavske zastave i zastave autonomnog regiona Gagauzije.

Na protestu su učestvovali i građani Kišinjeva i drugih moldavskih gradova.

Protesti su protekli mirno, a policija nije intervenisala.

izvor

[Dreadnought]

"Prerano govoriti o izlasku Moldavije iz ZND"


Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je danas da je još prerano govoriti o povlačenju te zemlje iz Zajednice nezavisnih država (ZND).

"Hajde da govorimo objektivno: ZND nije samo Rusija, već i druge zemlje. Kišinjev dobija trgovinske i ekonomske koristi ne samo u odnosima sa Rusijom, već i u saradnji sa drugim zemljama“, rekla je Sandu na PRO TV Kišinjev.

Na pitanje šta bi vlasti uradile da se ođednom, po dobijanju statusa kandidata za EU, otvori pitanje istupanja Moldavije iz ZND, Sandu je odgovorila da je još prerano govoriti o tome, prenose RIA Novosti.

''Hajde da dođemo do toga i razgovaramo. Hajde da idemo postepeno'', rekla je ona.

ZND je savez koji čini devet bivših sovjetskih republika: Rusija, Azerbejdžan, Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Tadžikistan i Uzbekistan.

Formiran je nakon raspada S S SR, 1991. godine da bi podstakao saradnju zemalja članica u oblasti ekonomije, odbrane i spoljne politike.

izvor

[Dreadnought]

Ukrajinski poslanik uhapšen u Moldaviji po zahtevu Minska


Ukrajinski poslanik Jevhen Jakovenko pritvoren je na moldavskoj granici na zahtev Interpola, saopštila je danas moldavska pogranična policija. Jakovenko je smešten u istražni pritvor, rekao je predstavnik pogranične policije, prenosi Rojters.

Šef Interpola za Moldaviju Viorel Tentiju rekao je danas da je Jakovenko stavljen na listu traženih osoba, nakon optužbi iz Belorusije za mito i korupciju.

Jakovenko je izabran u ukrajinski parlament kao predstavnik regiona Donjeck, prema informacijama na sajtu ukrajinskog parlamenta.

izvor

[Dreadnought]

Bivši predsednik: Moldavija bi mogla da se pridruži Rumuniji i NATO-u


Nadolazeća ekonomska kriza, sa kojom će se Moldavija suočiti zbog rasta cena gasa, samo je korak na putu da Kišinjev izgubi svoj suverenitet, izjavio je u sredu bivši predsednik zemlje Igor Dodon. Pro-EU vlada njegovog naslednika Maje Sandu planira da preda Moldaviju Rumuniji, upozorio je on.

Vlada „nije u stanju da pronađe izlaz“ iz trenutne krize, rekao je Dodon, koji je bio predsednik Moldavije između 2016. i 2020. godine, u postu Telegrama. Umesto toga, vlasti navodno vode naciju ka „ekonomskoj, moralnoj i političkoj likvidaciji“, tvrdi političar, dodajući da bi rast cena gasa neizbežno doveo do masovnih poskupljenja, kao i do energetske i prehrambene krize.

Prema Dodonu, to je sve neophodno za „vojno i političko spajanje“ sa Rumunijom. Ujedinjenje Moldavije i Rumunije – koje imaju bliske kulturne veze i dele jezik – je koncept koji se ponavlja u moldavskoj politici od kasnih 1980-ih. Međutim, anketa sprovedena u martu 2022. godine pokazala je da samo 11% Moldavaca podržava ovu ideju, dok joj se jedna trećina stanovništva otvoreno protivi, a 42% veruje da jednostavno nije pravi trenutak za taj potez.

Dodon, međutim, veruje da bi sadašnja vlada mogla da povuče potez bez održavanja referenduma o tom pitanju, a zatim da ga „učini legalnim kroz parlamentarnu većinu“ i Ustavni sud. Bivši predsednik nije naveo konkretne datume kada bi to moglo da se dogodi.

Umesto toga, on je takođe optužio vladu da planira da dovede strane – ili bolje rečeno NATO – trupe na tlo Moldavije i da stavi tačku na višedecenijskom politikom neutralnosti nacije.

Ovakvu ljutu reakciju bivšeg predsednika izazvale su izmene zakona o nacionalnoj graničnoj bezbednosti koje je predložila vlada. Predlog zakona izazvao je burne debate u parlamentu Moldavije prošle nedelje.

Glavna tačka spora bio je predlog koji je sponzorisala vlada da se stvori pravni okvir koji bi omogućio da se granična policija EU – Frontek – rasporedi na granice Moldavije sa Rumunijom i Ukrajinom. Vlada je tvrdila da je to bilo potrebno za upravljanje krizom izazvanom sukobom u susednoj Ukrajini.

Predlogu zakona su se oštro protivile obe opozicione stranke u parlamentu. Glasanjem o ovom projektu dozvoljavamo vojnom kontingentu da uđe na teritoriju Republike Moldavije u bilo kom trenutku“, rekao je poslanik Vadim Fotesku, član evroskeptične partije Sor.

Vladimir Voronjin, još jedan bivši predsednik Moldavije i visoki član opozicionog socijalističkog i komunističkog bloka, nazvao je predlog „opasnim putem“ koji bi mogao da dovede do toga da nacija „prepusti svoj suverenitet“ u oblasti kontrole granica i da na kraju izgubi svoj glas o pitanjima kao što su evropske integracije ili razgraničenje granice sa Rumunijom.

Šef moldavskog parlamenta Igor Grosu tvrdi da je Fronteks „civilna“ policija koja ne bi predstavljala pretnju po naciju. To je „civilni kontingent koji želi da nam pomogne u ovoj komplikovanoj situaciji na granici“. Visoki zvaničnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Sergej Dijakonu, takođe je rekao da potencijalni dolazak stručnjaka Fronteksa „nema nikakve veze sa vojnim kontingentom“ i da teško da bi ugrozio neutralnost Moldavije.

Dodonove reči dolaze usred akutne energetske krize u Moldaviji. Nacija – koja gas dobija iz Rusije – nagomilala je ogroman dug za ranije isporuke gasa. Prema ruskom državnom energetskom gigantu Gazpromu, Moldovagaz mu duguje oko 709 miliona dolara.

Kišinjev je trebalo da završi reviziju svog duga pre nego što je produžio ugovor sa Gaspromom u maju, ali još uvek nije, uz obrazloženje da ga je sukob u Ukrajini sprečio da angažuje stranog revizora da obavi posao. Gasprom i dalje nastavlja da ga snabdeva gasom uprkos kašnjenju u produžetku ugovora.

Sam Dodon se suočava sa optužbama za „pasivnu korupciju, nezakonito finansiranje političkih partija i nedozvoljeno bogaćenje“ kod kuće. Državne antikorupcijske vlasti i agencije za sprovođenje zakona optužile su ga za korupciju i izdaju krajem maja. Političar je odbacio optužbe kao „lažne“ optužbe koje imaju za cilj uništenje opozicije.

izvor