Godisnjica junačke smrti pbb Spasića i Mašere

[ML]

Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi!

Vječna im slava.

[motorista 57 klasa]

Slava im.
Oni su dokaz da postoje vrednosti koje ne gube ništa sa godinama.

[oficir neaktivne rezerve]

Da je bilo više takvih časnih junaka.

Negde sam pisao već o tome.

Ovaj podvig, podvig na monitoru Drava, podmornica Neojša, otpor tenkista....... su dokaz da se moglo uspešno suprotstaviti.......ali kukolj u sopstvenim redovima je hteo drugačije.......

[Bozo13]

Zaboravljamo odpor kod Gornje Radgone i na Rupnikovoj liniji.

[wermez]

O tome bih voleo da čitam. Jesmo li pisali o tome na Palubi?

[Bozo13]

Mislim da ne. U reviji Obramba izašao članak oko borbi u Gornjoj Radgoni.

Pogledat ču, i po potrebi sa smislimo nešto.

[motorista 57 klasa]

Božo na izvoru si vidi postuj nešto.

[ML]

Ako se misli ovo, tu je http://home.amis.net/marijank/clanki-c58.html,
U Gornjoj Radgoni , je njemačka vojska pohvatala pijane oficire i vojnike...
izsječak:
Utrdbeni objekti v Gornji Radgoni, zgrajeni zaradi obrambe dveh mostov, so bili dobro načrtovani. Bili so projektirani tudi trije obrambni položaji. V smeri proti Podgradu so bile postavljene protitankovske prepreke in 100 metrov dolg protitankovski jarek (Prilog – 6). Dobro je bil utrjen tudi hrib oz. bunker izpod radgonskega gradu s topovskim položajem (Prilog – 7), v samem mestu pa sta bila še dva utrdbena objekta za mitraljeza. Konec marca je bila posadka okrepljena, pa tudi meščani so se že začeli pripravljati za obrambo, predvsem pa so nakupovali živež. Domači kulturbundovci so noč pred napadom v kleti na radgonskem gradu opili skupino jugoslovanskih častnikov in članov Sokola, do polnoči pa so z gumijastimi čolni prešlo Muro tudi pripadniki Brandenburškega polka, specializirane izvidniške enote nemškega Abwehra. Nemci so zvito onesposobili rušenje obeh mostov, po kratkem spopadu pa so zajeli še opite častnike in vojake, ki so nudili slabši odpor le na železniški postaji. Pogumno se je nemškim enotam upirala edino mitralješka posadka iz utrdbenega objekta na Podgradu, vendar lahek betonski bunker ni vzdržal natančnih strelov treh nemških protitankovskih topov. Posadka se je umaknila. Po enournem boju je bila tako Gornja Radgona zavzeta, in kar je najvažnejše, tudi oba mostova nista bila porušena! Padlo je devet jugoslovanskih in šest nemških vojakov, več deset pa je bilo ranjenih. Zadnja žrtev je bil Marjan Jurko, član Sokola in vinar, ki je naredil samomor, ko je videl, da je nehote sodeloval pri opijanju jugoslovanskih častnikov v noči pred nemškim napadom. Ostali vojaki so se umaknili brez odpora. Žalostna toda resnična zgodba! Ostale mostove na Muri (Petajnci in druge) so inženirci savske divizije pravočasno porušili.

[oficir neaktivne rezerve]

Možda bi bilo dobro da imamo poseban topic "Aprilski rat" i učešće JKV, kako bi zaista mogli da sagledamo podvige onih koji nisu mislili da se ne valja suprotstavljati nametanju "Novog evropskog poretka" pod patronatom Trećeg Rajha.

[Bozo13]

To, i i deo oko Dravograda.

Prehodi nemških enot na posameznih odsekih »severne« fronte so bili različni. Jugoslovanska vojska je najbolj srditi odpor nudila na dravograjskem odseku, kjer je bilo v sistemu Rupnikove črte zgrajenih več kot 30 betonskih bunkerjev. Ker so pripadniki inženirskih enot predhodno porušili vse mostove na Dravi in Meži, so vojaki nemške 1. gorske divizije poskusili prečkati mejo z gumijastimi čolni. Boji so trajali vse do 9. aprila, saj se je okrog 100 branilcev – orožnikov, graničarjev in rezervistov, hrabro upiralo nemškim enotam. Padlo je 23 branilcev, ko pa je preostalim zmanjkalo streliva, so se morali umaknili iz bunkerjev na obronke Pogorja. Pravzaprav bi se se upirali, vendar so dobili zapoved za umik, kar je pogubno vplivalo na njihovo moralo. S tem so bili boji za Dravograd končani, Nemci pa so za kazen kasneje mnoge zavedne družine izselili v Srbijo, posameznike pa tudi v koncentracijska ali delovna taborišča v Nemčijo. Pogumnim branilcem Dravograda aprila 1941 so domačini po osvoboditvi postavili skromen spomenik, ki se danes stoji na mestu enega od utrdbenih objektov.


Izvor http://home.amis.net/marijank/clanki-c58.html

Tražim Vojnozgodovinski zbornik da nađem ceo članak.

[marinero]

da se vratimo na temu...

U Tivtu obilježena 73-ća godišnjica pogibije narodnih heroja Milana Spasića i Sergeja Mašere

            POČAST JUNACIMA SA „ZAGREBA“

Članovi diplomatskog kora, nekoliko desetina građana, pripadnici Mornarice VCG, Bokeljske mornarice, lokalne uprave, UBNOR-a Tivta i više drugih gradova, djeca iz tivatskih škola i mornarički veterani, okupili su se danas kod spomenika narodnim herojima Milanu Spasiću i Sergeju Mašeri u velikom Gradskom parku u Tivtu. Pored ostalih, obilježavanju 73-će godišnjice pogibije dvojice narodnih heroja, prisustvovali su i nekadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ, admiral flote u penziji Branko Mamula, ambasador Slovenije u Crnoj Gori Vladimir Gasparič i gradonačelnik Tivta Dragan Kankaraš.               
Poručnici bojnog broda Milan Spasić i Sergej Mašera poginuli su 17.aprila 1941 godine, kada su, svjesno žrtvujući svoje živote, u Tivatskom zalivu digli u vazduh i uništili razarač „Zagreb“, kako taj moderan ratni brod Kraljevske mornarice Jugoslavije, ne bi pao u ruke italijanskih snaga koje su ulazile u Boku nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije. Za to junačko djelo koje je i dana izvanredan primjer hrabrosti i poštovanja vojničke časti, a što su visoko uvažavali i saveznici i neprijatelji Jugoslavije u Drugom svjetskom ratu, dvojicu oficira Kraljevske mornarice, posmrtno je ordenima narodnog heroja 1973 godine, odlikovao predsjednik socijalističke Jugoslavije Josip Broz Tito.                     
Dok je trubač svirao „Tišinu“ -  melodiju kojom sve vojske svijeta odaju počast svojim palim pripadnicima, a špalir pripadnika MCG u stavu mirno davao pozdrav, vijence na spomenik dvojici heroja položili su ambasador Gasparič, komandant Mornarice VCG, kapetan bojnog broda Darko Vuković, gradonačelnik Kankaraš i delegati UBNOR-a, te delegacija Bokeljske mornarice i Zbirke pomorskog nasljedja Porto Montenegra.                                       
„Ova dvojica heroja zaslužuju počast i zahvalnost svih nas. Među razlozima za to što su Mašera i Spasić napravili svakako je bio njihova izražena mržnja prema fašizmu, osjećaj povrijeđenosti i nemoći zbog kapitulacije jugoslovenske armije, ali i potreba da zaštite svoju povrijeđenu oficirsku i vojničku čast.“- kazao je ambasador Slovenije Vladimir Gasparič. On je naglasio da ta država izuzetno cijeni lik i djelo Sergeja Mašere, pa po tom slovenačkom oficiru Kraljevske mornarice Jugolavije ime nosi Pomorski muzej u Piranu, a Sergejeva sestra Vida svojevremeno je dobila čast da kumuje prvom ratnom brodu nezavisne slovenačke države – patrolnom čamcu „Ankaran“.                            
Prisutnima se obratio i predsjenik UBNOR-a Tivta Dragiša Ćosović. Delegacija MCG, UBNOR-a i Bokeljske mornarice sa vojnog remorkera PR-41 „Orada“, uz adekvatan vojno-pomorski ceremonijal, u more spustila vijenac i cvijeće blizu mjesta potonuća razarača „Zagreb“ u uvali Sveto Trojstvo.                           
Povodom 73-će godišnjice stradanja Milana Spasiča i Sergeja Mašere u Zbirci pomorskog nasljeđa Porto Montenegra u Tivtu održan je i prigodan istorijski čas, na kome je o podvigu dvojice heroja govorio profesor Dražen Jovanović.
S.L.
                           

[marinero]

Slicice....

[marinero]

Jos par...

[dzumba]

Изгледа да амбасадора Србије ово не занима. А Милан Спасић је био београђанин.

[kumbor]

Ако нико из Србије данас није био тамо, могу само рећи да је то срамота.
Ма шта се то нас тиче, ми морамо у ЕУ, иначе ћемо нестати. Можда је то и тачно, нико цев пиштољ са наше главе скинуо није, још од 1999.