mali od palube
Prijatelj foruma
potporučnik
 Offline
Posts: 2 376
|
 |
« Reply #180 on: April 25, 2014, 05:29:43 pm » |
|
To ne treba nikoga da čudi... Ipak su oni bili heroji jedne vojske koja je branila državu i sistem koji su predstavljali "klasnog neprijatelja" Tek 1973. godine, kao izuzetak koji potvrđuje pravilo, odlikovani su posthunmo ordenom narodnih heroja, dakle 32 godine kasnije... Kako onda, tako i sada... Kako god bilo, vremenska distanca je krajnji sudija a istorijska istina, kao i voda, nađe uvijek svoj put na kraju... Danas se skoro više niko ne sjeća istaknutih pojedinaca "agitpropa KPJ", po kojima su nazivani trgovi, ulice, škole, domovi kulture, domovi zdravlja i ine druge institucije...ali uspomena na njih dvojicu je još uvijek živa... Ne kažem da i ostale treba zaboraviti, ali na "top listi" heroja antifašističke borbe zauzimaju visoko mjesto, zasluženo, naravno. To što nije Veljko Bulajić ili Hajrudin Krvavac snimio film o njima, druga je stvar. Teško bi bilo snimiti kadar u tom filmu gdje se pojavljuje petokraka  . "Najveći sin naših naroda i narodnosti" i kasniji Vrhovni komandant ne bi tu mogao da pošalje ni dopis, a kamoli da izda naredbu da se potopi "Zagreb". Ipak vrijeme je učinilo svoje...Sjećamo ih se sa pijetetom... Slava im! |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 415
|
|
« Reply #181 on: April 25, 2014, 09:49:52 pm » |
|
Колико ја памтим била је једна ТВ драма са темом потапања разарача "Загреб". Мислим да је то било негде крајем 60-тих или почетком 70 година. Па сад ако ћемо поштено, подвиг Сергеја Машере и Милана Спасића добио је публицитет управо у време те "комунистичке" владавине.
Мало изван теме:
Тек да подсетим дискутанте да се Краљевина још горе односила према херојима Првог светског рата. Пензије носиоцима Албанске споменице пуна права и носилаца Карађорђеве звезде за мачевима,једнака онима који су били носиоци "Споменице 1941" године ", доделио" је баш тај "Врховни комадант" (тек крајем 60-тих година 20. века), а не краљ Александар, "саборац" и "ратни друг", тих солунаца, како је волео да се назива.
У сваком случају државе на овим просторима су се увек истицале небригом (па и данас) према онима који су ратовали за њих.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
mali od palube
Prijatelj foruma
potporučnik
Offline
Posts: 2 376
|
|
« Reply #182 on: April 26, 2014, 08:19:33 am » |
|
Pa to sam i ja rekao Džumba...
Na kraju je "Sve će to narod pozlatiti"
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender: 
Posts: 7 442
|
|
« Reply #183 on: April 26, 2014, 12:55:00 pm » |
|
Voleo bih da pogledam film o potapanju razarača Zagreb, ali nikako ne mogu da ga otvorim preko linka koji je Zeljko postavio, niti film mogu pronaći na netu?!
Može li neko pomoći?
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 13 150
|
|
« Reply #184 on: April 26, 2014, 03:05:40 pm » |
|
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
barba
Prijatelj foruma
stariji vodnik
Offline
Posts: 819
|
|
« Reply #185 on: April 29, 2014, 08:37:18 am » |
|
Boro je u pravu.Ne zaboravimo Mirka Plajvasa i druge znane i neznane koji su poginuli braneci svoju zemlju
Samo mala izpravka. Kbb Mirko Pleiweis nije umro u ratu. Umro je prije cca. 14 godina u Mariboru. Napisao je zanimljivu knjigu sa naslovom POLOMLJENO sidro. Preporučujem branje ove knjige. Prema dostupnim podacima, umro je 1979.g. Knjiga "Slomljeno sidro" objavljena je 1979. u sastavu Pomorske biblioteke Mornaričkog glasnika i predstavlja veoma vredan izvor za istoriju KJRM. Ne mogu se setiti da li sam je dobio uz neki MG (imam sve brojeve između 1985 i 1992.) ili sam je posebno kupio. Kupio si je posebno. I ja sam. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 14 997
|
|
« Reply #186 on: April 29, 2014, 01:41:14 pm » |
|
Imao sam knjigu ali danas ne mogu da je nađem. Negde je u kutiji...
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vladimir bošković
vodnik I klase
Offline
Posts: 560
|
|
« Reply #187 on: May 29, 2014, 04:26:50 am » |
|
Orden Narodnog heroja je realno ustanovljen kao ratni orden klasne borbe, i da bi stigao do dva mornarička heroja zakleta Kruni i klasnoj državi - moralo je proći nekoliko decenija ideološkog hlađenja.
Evo ukaza o Karađorđevim zvezdama sa mačevima IV stepena, objavljenog u Službenim novinama Vlade u emigraciji, 31.01.1942.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
« Last Edit: May 29, 2014, 04:41:40 am by vladimir bošković »
|
Logged
|
|
|
|
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 062
|
|
« Reply #188 on: May 29, 2014, 06:42:07 am » |
|
"oslobadjajuci ih placanja takse"
Kako su i mislili da im je naplate? Cate su oduvek pratile formu akta, ne gledajuci o cemu se radi.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
motorista 57 klasa
Prijatelj foruma
poručnik korvete
Offline
Gender:
Posts: 3 079
Да ли ћемо још коме сметати зато што смо своји?
|
|
« Reply #189 on: May 29, 2014, 06:47:26 am » |
|
Da li je to značilo da ako ne plate taksu, nisu nosioci odlikovanja? Kakva budalaština a mislim da postoje slične stvari i danas.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
brodarski
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 12 255
|
|
« Reply #190 on: May 29, 2014, 07:29:15 am » |
|
Orden Narodnog heroja je realno ustanovljen kao ratni orden klasne borbe, i da bi stigao do dva mornarička heroja zakleta Kruni i klasnoj državi - moralo je proći nekoliko decenija ideološkog hlađenja.
Evo ukaza o Karađorđevim zvezdama sa mačevima IV stepena, objavljenog u Službenim novinama Vlade u emigraciji, 31.01.1942.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
To je bio zakonski akt međunarodno priznate Vlade u izbjeglištvu. Sročen je činovnički. Mogli su barem napisati da se dodjeljuje posthumno bez onog '' oslobađanja takse ''. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vladimir bošković
vodnik I klase
Offline
Posts: 560
|
|
« Reply #191 on: May 29, 2014, 02:52:57 pm » |
|
Takse su pokrivale troškove izrade odlikovanja, mada se nosiocima ratnih odlikovanja načelno nijesu naplaćivale. Osim zlata ili srebra, ovisno o stepenu odlikovanja, Karađorđeva zvezda je ozbiljan juvelirski rad, što podrazumjeva trošak. Za poginule nosioce, orden se skupa sa poveljom o dodjeli predavao njihovim porodicama - ako su ga tražili, i ta nespretna formulacija u svim ukazima značila je da su i oni oslobođeni plaćanja takse. Ukoliko najbliži srodnici ne zatraže orden, on se čuvao, na vidnom mjestu u komandi jedinice iz koje je poginuli.
Karađorđeva zvezda sa mačevima, kao vojnički odnosno ratni tip ovog odlikovanja (bez mačeva), ustanovljena je tokom WWI i prednjačio je, kako stoji u Uredbi o ustanovljenju, svim ordenima bez mačeva i svim medaljama. U realnosti to nije povlačilo posebne privilegije, makar u SHS. Kao što je naglasio Džumba, nosioci KZsM su privilegije na osnovu odlikovanja dobili tek u socijalističkoj Jugoslaviji (morao bih ponovo pogledati Zakon iz 1972, ali mi se čini da su te povlastice, za nasljednike bile i jače od povlastica za nosioce Ordena Nardonog heroja. Vezano za moguće nedoumice oko visine stepena KZsM dodjeljene Spasiću i Mašeri (IV stepen), prema Uredbi kojom je ustanovljen ovaj orden (1915., u Kragujevcu) niži stepen predhodi višem, mada nema vremenskog uslova odnosno propisanog roka kojeg nosilac mora provesti u režimu nižeg kao uslov za dobijanje višeg stepena KZsM. U tom smislu, već sjutradan su mogli biti odlikovani KZsM III stepena. Prvi stepen ovog ordena je bio namjenjen isključivoo načelniku štaba Vrhovne komande ili komandantu glavne armije, a drugi stepen komandantima armija ako su doprinjeli pobjednosnom završetku rata.
Orden Narodnog heroja kojeg su dobili u SFRJ, iako formalno peti u opštoj hijerarhiji a drugi u redoslijedu ratnih odlikovanja (Orden Slobode je ipak dodjeljen petorici najviših i živih komandanata NOVJ) bio je u toj državi najviše cijenjeno odlikovanje koje je praktično vuklo i plemićki naslov prema kriterijumima toga vremena. Kada je, dakle, u pitanju socijalistička, kao - Jugoslavija totalnog diskontinuiteta u odnosu na Jugoslaviju kojoj su se Spasić i Mašera zakleli i za čiju su čast položili živote (jedan od prvih njenih zakona je bio Zakon o nevaženju svih propisa donijetih prije 06.04.1941.), mislim da je ta država njihovu žrtvu ozbiljnije vrednovala
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 415
|
|
« Reply #192 on: May 29, 2014, 07:12:33 pm » |
|
Kada je, dakle, u pitanju socijalistička, kao - Jugoslavija totalnog diskontinuiteta u odnosu na Jugoslaviju kojoj su se Spasić i Mašera zakleli i za čiju su čast položili živote (jedan od prvih njenih zakona je bio Zakon o nevaženju svih propisa donijetih prije 06.04.1941.), mislim da je ta država njihovu žrtvu ozbiljnije vrednovala Апсолутно се слажем ,али треба имати у виду да је значај њихове жртве прилично споро идентификован као херојско дело које заслужује то признање. Требало је време за то. Зато ни 1941. године, Краљевска влада није могла спознати праву вредност њиховог херојског чина. Ипак, вредно је хвале то што су одликовани још у то време. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
spaske
mornar
Offline
Gender:
Posts: 16
|
|
« Reply #193 on: August 25, 2014, 06:48:12 pm » |
|
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
vladimir bošković
vodnik I klase
Offline
Posts: 560
|
|
« Reply #194 on: August 26, 2014, 08:42:54 pm » |
|
SLUŽBENE NOVINE London 30 aprila 1942
________________________________________________________________________
S P A S I Ć I M A Š E R A
-------------------------------------
Klasni drugovi, zagrljeni kao braća, Srbin i Slovenac, ujedinjeni smrću, umiru svesni časti i tradicije, da ne predaju Kr. brod „Zagreb“ i sebe neprijatelju.
Ukazom Nj.V.Kralja Petra II odlikovani su Karađorđevom Zvezdom sa mačevima IV stepena poručnici bojnog broda II klase Spasić Milan i Mašera Sergej.
Njegovo Veličanstvo Kralj odlikivao je kao prve vitezove mornarice ova dva poginula heroja, koja svojim svetlim primerom i visokom nacionalnom svešću za čast i slobodu, prkosiše smrti da bi večito živeli u našim sećanjima i vodili buduće generacije naše mornarice putem slave ili smrti.
Oni su pripadali VII klasi Pomorske Vojne Akademije, koja je bila primer drugarstva i sloge među mlađim oficirima mornarice.
Još na Akademiji, isticao se svojom izvanrednom inteligencijom, visokim moralom i duhom, prvi po rangu Spasić Milan. On je bio voljen i poštovan među drugovima, u sebi je oličavao celu klasu, koja je bila okupljena oko njega i koja je u slozi uspela u potpunosti da ostvari Jugoslaviju. Spasić je bio otac, vodio je računa i pomagao u svima prilikama svakoga druga, zalažući se ceo i ne gledajući na žrtve. Dete Beograda, nosio je u sebi viteški duh Obilića, pa je i kao Obilić poginuo. Sa njim pošao je u smrt njegov klasni drug , sin Ljubljane, elitni oficir izvanrednih sposbnosti, junak i veliki sin Jugoslavije Mašera Sergej, mirni i dobri drug Slovenac koga je cela klasa neobično volela.
6. aprila 1941. godine prilikom mučkog napada neprijatelja na našu zemlju, oba ova oficira su se nalazila na Kr. brodu „Zagreb“ kao torpedni artiljeriski oficiri našeg novog razarača. Oni su odmah pristupili svojoj dužnosti sa izvanrednom hrabrošću i samopouzdanjem, spremni da proslave zastavu svoga broda.
Prvi plotun naše brodske artiljerije, ispaljen sa razarača „Beograd“ i „Zagreb“ oborio je prvi italijanski avion na vidiku, tako da su ostali naterani u begstvo, te se nisu usudili da napadnu flotu. Artiljerijom je upravljao Mašera. U docnijim borbama sa neprijateljskim avionima, koji su trpeli strahovite gubitke, ova dva oficira bila su uvek na svojim borbenim mestima, uz svoje ljude, prezirući svaku opasnost.
Uz svoje ljude ostali su sve do 17. aprila kada je komandant po primljenom naređenju raspustio posadu.
Čuvši da su Kr. podmornica „Nebojša“ i dve motorne torpiljarke otplovile da se i dalje bore, i videvši da nemaju posade da i oni sami to učine, ova dva junaka rešiše
da svoj brod i sebe ne predaju neprijatelju. Čim se posada udaljila sa broda postavili su eksploziv da brod unište. Onda su se popeli na komandni most, pa su zagrljeni kao braća i drugovi, prezreli smrt i bacili brod sa sobom u vazduh. Strašna eksplozija i crni dim prekrili su Boku Kotorsku i odali polsednju počast ovoj dvojici heroja, koji izabraše smrt u slobodi, da bi sačuvali čast broda i zastave koja se nad njima visoko i slobodno vila.
Narod Boke Kotorske, koji je sa divljenjem posmatrao izvanrednu borbu naše malobrojne artiljerije, i koji je sa dubokim bolom primio naš slom, sačuvao je svoju beskrajnu ljubav za ova dva naša heroja, čijim se postupkom ponosi. Pohrlio je ceo narod da prisustvuje njihovoj sahrani i sasluša govor starijeg druga, poručnika bojnog broda Protića o ovom događaju. Naš neprijatelj je pristao da izađe u susret naših drugova, odajući priznanje junačkom delu ove dvojice oficira, te su sahranjeni sa punim vojničkim počastima na vojničkom groblju na Savini.
Dragi Milane i Sergeje, ja kao Vaš jedini klasni drug danas još živ u slobodi, ponosim se Vama jer ste zapisali svoja imena u herojsku istoriju našeg naroda i udarili temelj za tradiciju naše mornarice. Vi ćete u našim budućim danima slobode biti naša najlepša uspomena i naša zvezda vodilja za stvaranje buduće mornarice, velike i moćne Jugoslavije.
N E K A V A M J E V E Č N A S L A V A !
Tekst napisao poručnik bojnog broda II klase Đorđe Đorđević
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
