Godisnjica junačke smrti pbb Spasića i Mašere

[MORNAR]

Sergij Mašera je bio rodom iz Gorice. Sergij je česta varianta imena u tim krajevima ( iz italijanske oblike Sergio..).

[kontraAdmiral1]

Indikativno je da su pbb Spasić i  Mašera narodnim herojima bili proglašeni tek 1973. godine. S malo cinizma: valjda su toliko godina stručna tijela nove vlasti istraživala jesu li poginuli herojski ili slučajno 

[Boro Prodanic]

@kontraAdmiral, kada su pitanju Spasić i Mašera, mislim da nema potrebe ni za malo cinizma, niti ih treba mešati u politiku. Njihova pogibija je patriotski čin koji spada u kategoriju najvećih svesnih žrtava u odbrani domovine. U momentu pogibije, nisu znali ni kako će završiti aprilski rat, a kamoli ko će biti na vlasti po završetku svetskog rata.

Siguran sam da nisu imali na umu da postanu heroji bilo koje vlasti, niti im je to uopšte bilo važno, već su hteli da svojim činom daju primer kako treba braniti domovinu od svakoga ko ju napadne, sa ili bez razloga, te da napadaču pokažu u šta se upustio napadajući ono što im je najsvetije.

[marinero]

Potpuno se slazem sa Borom! Mislim da je ono sto su napravili Spasic i Masera vrhunac oficirske casti i maksimalno pridrzavanje samurajskog busido koda - nema predaje ni pod koju cijenu! Svaka cast!!!! Njima i drugim ljudima iz aprilskog rata 1941 kakvi su recimno, bili porucnik bojnog broda Aleksandar Beric i posada monitora "Drava" piloti 6.tog lovackog puka itd, iskreno se divim.

[treciclan]

Boro je u pravu.Ne zaboravimo Mirka Plajvasa i druge znane i neznane koji su poginuli braneci svoju zemlju

[kontraAdmiral1]

@kontraAdmiral, kada su pitanju Spasić i Mašera, mislim da nema potrebe ni za malo cinizma, niti ih treba mešati u politiku. Njihova pogibija je patriotski čin koji spada u kategoriju najvećih svesnih žrtava u odbrani domovine. U momentu pogibije, nisu znali ni kako će završiti aprilski rat, a kamoli ko će biti na vlasti po završetku svetskog rata.
Siguran sam da nisu imali na umu da postanu heroji bilo koje vlasti, niti im je to uopšte bilo važno, već su hteli da svojim činom daju primer kako treba braniti domovinu od svakoga ko ju napadne, sa ili bez razloga, te da napadaču pokažu u šta se upustio napadajući ono što im je najsvetije.

Nije riječ o činu njih dvojice - nego o odnosu Mornarice, Oružanih snaga, društva, države... prema djelu tih dvojice časnih časnika. Poštovani sugovoornik kaže da ne treba ih miješati u politiku? Pa nije li odnos prema njima do 1973. bio jedna politika, a nakon 1973. druga politika? Zvanje narodnog heroja, kao i nazivi ulica, ustanova itd. pokazuju odnos poštovanja, osobitog uvažavanja društva/države prema nekome ili nečemu. Pitam se, dakle, kako to da njihovo herojstvo nije bilo valorizirano npr. 1951. ili 1953. godine (deseta obljetnica RM-a), pa ni 1963. godine? Ako su, kao što veli sugovornik, "hteli da svojim činom daju primer kako treba braniti domovinu od svakoga ko ju napadne, sa ili bez razloga, te da napadaču pokažu u šta se upustio napadajući ono što im je najsvetije" - kako to da su u tome davanju primjera javno valorizirano uspjeli tek punih 30 godina nakon svojega primjera? Do tad su bili, uvjetno rečeno, " neznani junaci" - samo zato što nisu bili partizanski, novojugoslavenski, nego su bili starojugoslavenski ("nenarodni") oficiri.
Moj mali cinizam o odnosu prema njima vezan je za početak rasprave: "Svaka čast poginulim ali postavlja mi se pitanje, dali su svesno poginuli ili su pogrešili pa se nisu na vreme spasili. Šta drugi mislite?"

[Bozo13]

Mislim da bi trebalo (iako teško) odvojiti politiku te debate. Poznata je tačka 11 Pravilnika Paluba.info.

A oko te teme ne znam dovoljno detaila, da bi mogao suditi.

LPB

[Boro Prodanic]

@kontraAdmiral, Spasić i Mašera su javno valorizovali svoj časni čin onog trenutka kada je eksploziv aktiviran. Šta je kasnije neko od toga radio, nije njihova krivica, ni zasluga. Tvoje argumente ne razumem, ali dobro, mlad sam još, naučiću već.

Mislim da svako mešanje politike i njihovog herojskog čina prlja uspomenu na njih dvojicu, a kako ne mogu da pratim tvoju ideju, povlačim se iz ove diskusije (daleko je iznad mog nivoa, na žalost).

[kontraAdmiral1]

@kontraAdmiral, Spasić i Mašera su javno valorizovali svoj časni čin onog trenutka kada je eksploziv aktiviran. Šta je kasnije neko od toga radio, nije njihova krivica, ni zasluga. Tvoje argumente ne razumem, ali dobro, mlad sam još, naučiću već.

Mislim da svako mešanje politike i njihovog herojskog čina prlja uspomenu na njih dvojicu, a kako ne mogu da pratim tvoju ideju, povlačim se iz ove diskusije (daleko je iznad mog nivoa, na žalost).

Poštovani Prodaniću, nešto je javno valorizirano, dakle, kad je vrednovano u javnosti (široj) kao pozitivno. Koliko se sjećam od dječaštva, a to je od polovine šezdesetih godina 20. stoljeća, dvojici junaka nije bilo njihovo djelo priznato kao junačko, iako sam ja osobno preko dijelova moje porodice, što vojnih, što pomorskih, što vojnopomorskh, znao za mašeru i Spasića. Opet: nije problem u njima nego u društvu, nisu oni ništa krivi, pa ni odgovorni, nego sam se pitao kako je trebalo proteći toliko godina da se to prihvati i prizna kao čin koji bi slavila svaka vojska. No, dobro, očito - što bi rekli u Dalmaciji - ja u kupe ti u špade (dvije "boje" u talijanskim kartama) - pa se, kako ne bi došlo do bratomornaričkog klanja zbog politics, policy, itd - povlačim na rezervni položaj.     

[dzumba]

Чињеница јесте да се са одавањем званичне почасти херојском делу Спасића и Машере окаснило. Не само њима, него и другим припадницима Војске Краљевине Југославије који су се у појединим случајевима херојски одупрли агресији Немачке и Италије. Будимо озбиљни па констатујмо да се у време СФРЈ, посебно у првом периоду, војна историја  и традиција сводила готово искључиво на НОБ. По мом суду била је то грешка коју онда нисмо примећивали. Са друге стране  о херојском делу Спасића и Машере и других припадника ВКЈ писало се и говорило и пре но што су проглашени народним херојима. Она помало профанисана серија стрипова "Никад робом" (углавном позната по Мирку и Славку) имала је и серијал о стварним догађајима из Другог светског рата. Памтим стриповану причи о монитору Драва, о подвизима ваздухопловаца итд.

[Rade]

Bacite pogled na Vojnu enciklopediju, na odrednicu "Narodni heroj"... Data je lista svih narodnih heroja iz DSR, sa datumima proglašenja. Nisu svi proglašavani narodnim herojima odmah po učinjenom delu... neki su čekali do pedesetih- šezdesetih godina ako se dobro sećam.

[kontraAdmiral1]

Bacite pogled na Vojnu enciklopediju, na odrednicu "Narodni heroj"... Data je lista svih narodnih heroja iz DSR, sa datumima proglašenja. Nisu svi proglašavani narodnim herojima odmah po učinjenom delu... neki su čekali do pedesetih- šezdesetih godina ako se dobro sećam.

I za kanonizaciju svetaca u crkvi može se čekati stoljeća, no nije toliki problem u tome, uvjetno rečeno kašnjenju. Evo, kad već spominjete VA, pri sebi imam članak "Narodni heroji" u 6. svesku (Nadvođe - Pirit) iz 1964, str. 71-105. Na listi osoba četiri su rubrike (tj. kolone): redni broj, osnovne personalije i podaci o smrti, te, kao treća rubrika, "Članstvo u KPJ". Što se tiče te rubrike osim točne godine učlanjenja, postoje i modaliteti "pre rata", "oko" neke godine, "član SKOJ-a", "kandidat za člana KPJ", "organizovan" i sl. Ako sam dobro brojao, među do tada 1310 pojedinačnih nosilaca toga odlikovanja (prije toga - zvanja), "neorganizovan"(ih) je deset, a "nepoznato" je za tri osobe. Od poznatijih imena, zanimljivo da za Rudija Čajavca (1911-1942) stoji da je bio neorganiziran (str. 76); no upada u oči da samo jedan posto narodnih heroja, a oni po definiciji imaju socijalnu funkciju uzora, ne samo vojih (ratnih), nisu bili organizirani.

[Rade]

Ono što je najbitnije,bar po meni, je to da iako se čekalo na njihovo proglašenje za NH, narod nije imao dilemu ko su bili i šta su učinili.

[trpe grozni]

I za odbivanje zvanja i ordena Narodnog Heroja neko je trebao dati predlog, mnogi borci nisu dobili taj orden iako su mozda i vise zasluzivali da ga dobiju od nekih dobitnika, pre svega zato sto ih se niko nije setio zbog raznih slucajeva (poginula cela jedinica, premestanje na druge duznosti ili u druge jedinice i slicno).
Nikada ne nije moguce da se svi oni koji zasluzuju neki orden ili medalju, da ga i dobiju. To se narocito moze primetiti u slucaju rata kada je stanje barem delumicno haoticno i ne rade sve linije u hierarhiji kako treba.
U slucaju dve doticne osobe o kojima se ovde raspravlja, jednostavno receno, tada se neko dosetio da ih predlozi za to odlikovanje.
Sto se tice pripadnosti u KPJ ili SKOJ, nemojmo zaboraviti da su neki i posmrtno primani u te organizacije kao zasluzni borci.

[kontraAdmiral1]

I za odbivanje zvanja i ordena Narodnog Heroja neko je trebao dati predlog, mnogi borci nisu dobili taj orden iako su mozda i vise zasluzivali da ga dobiju od nekih dobitnika, pre svega zato sto ih se niko nije setio zbog raznih slucajeva (poginula cela jedinica, premestanje na druge duznosti ili u druge jedinice i slicno).
Nikada ne nije moguce da se svi oni koji zasluzuju neki orden ili medalju, da ga i dobiju. To se narocito moze primetiti u slucaju rata kada je stanje barem delumicno haoticno i ne rade sve linije u hierarhiji kako treba.
U slucaju dve doticne osobe o kojima se ovde raspravlja, jednostavno receno, tada se neko dosetio da ih predlozi za to odlikovanje.
Sto se tice pripadnosti u KPJ ili SKOJ, nemojmo zaboraviti da su neki i posmrtno primani u te organizacije kao zasluzni borci.

Nije se teško složiti s Groznim, primjerice u tome kako je bilo junačkijih ljudi od onih koji su proglašeni narodnim herojima. Zapravo, poslije su taj orden dobivali svi komandanti i drugi čelnici viših postrojbi, po, recimo tako, zapovjednoj odgovornosti za junaštvo. Razumljivo da "sve linije" ne rade kako treba. No riječ je o sistemu u kome je i posmrtno primanje u Partiju počast koja je bila propusnica da se nekome prizna herojstvo. Članstvo u KP-u dobar je pokatelj kako je NOB bio što mu ime govori, ali i čvrsto ideološki konfiguriran, bez obira na samu činjenicu komunističkog organiziranja ustanka. Pritom, dakle, postoje iznimke na razini statističkih pogrešaka - tipa Rudi Čajavec, koji je dobio ne samo status narodnog heroja nego je po njemu nazvana i tvornica.
Što se tiče Mašere i Spasića, je li to u južnoslavenskoj vojnopomorskoj povijesti bilo toliko junačkih djela da bi se moglo čekati da se netko dosjeti da ih, recimo zbog dizanja morala u JRM, uvrsti tamo gdje bi samorazumljivosti spadaju?