Tacno tako, a ja sam u medjuvremenu pronasao i jedan tekst na sajtu
www.srpskadijaspora.info koji govori o njemu i njegovom zivotu nakon aprilskog rata, veoma interesantne informacije koje nisam znao ranije:
S potomkom Milisava Semiza
Skoro ce 6. april, dan koji Milica Semiz-Savicevic obicno provede u uspomenama na svog oca Milisava. NJegov lik i uloga u razvoju jugoslovenske avijacije, i one predratne, kraljevske, i one posleratne, Titove, kao da nisu dovoljno osvetljeni na stranicama otadžbinske istorije.
Na pitanje o prvim jugoslovenskim pilotima, mnogi ce i nehotice, odmah pomenuti imena Rudija Cajaveca i Franje Kluza, onako kako su ih, više od cetiri decenije, poducavali zvanicni udžbenici. Nije, medutim, za one koje to zanima, suvišno prelistati i neke engleske casopise koji govore o pocecima Drugog svetskog rata u Evropi.
Bekstvo iz logora
U casopisu "Profil", broj 242, tako, na primer, piše o aprilskom bombardovanju Beograda i sukobu oko 120 nemackih letelica sa svega - pet aviona vojske kraljevske Jugoslavije. Tu cemo naci i ime Milisava Semiza. U casopisu je zabeleženo da je u toj nebeskoj bici nad Beogradom, 6. i 7. aprila 1941. pilot Milisav Semiz oborio cetiri nemacka aviona.
Milica nam s neskrivenim ponosom pokazuje tekst koji govori i o njenom ocu. Kaže nam da je roden 1912. u LJubuškom, a da je pilotsku školu završio u Pancevu.
Nakon sukoba s Nemcima preostala su samo tri aviona kojim su kraljevski piloti iz Nikšica preleteli u Grcku (Milisavljev avion je tamo uništen), a zatim u Aleksandriju i Kairo.
Sletanje po magli
U analima putnickog saobracaja ostace zabeležena prica kako je 1948. na minhenski ćrodrom, inace zatvoren zbog magle, ipak sleteo - JAT-ov avion. Pilot je bio Milisav Semiz. To, medutim, nije bilo jedino iznenadenja za Nemce. Nedugo zatim, Semiz je ukrcao putnike i - uzleteo. Kažu da su od tada JAT-ovi piloti postali veoma cenjeni u Evropi.
U Kairu je formirana i mala eskadrila jugoslovenskih pilota koji su ucestvovali u saveznickim akcijama, ali je nakon izvesnog vremena raspuštena.
Semiz je želeo da se bori u svojoj zemlji protiv okupatora. Želja mu je uslišena i engleski avion ga je izbacio s padobranom iznad Sandžaka 1942. godine. Odmah pri doskoku, medutim, uhvatili su ga balisti. Predali su ga Italijanima, ovi Nemcima, tako da je završio u zarobljenickom logoru u Nemackoj. Od prvog dana je pokušavao da pobegne. To mu je i pošlo za rukom 1943, zajedno s kumom Andrijom Partonicem.
Godine 1945. vratio se u Jugoslaviju, u Transportno ratno vazduhoplovstvo, a neposredno zatim je postao prvi šef JAT-ovih pilota. U briljantnoj pilotskoj biografiji Milisava Semiza stoji da je prvi jugoslovenski pilot koji je preleteo Atlantik 1954. Takode, piše i da je bio prvi Jugosloven koji je završio pilotsku akademiju u Americi 1959. Nigde, medutim, ne piše i da mu je nudeno da tamo ostane.
JAT u secanju
Supružnici Savicevic se više ne bave poslom koji ima veze s vazduhoplovstvom (Milica je jedan od menadžera firme Kristian Dior u kvinslendškom timu), ali se u svakodnevnoj prici ne može pobeci od JAT i secanja na dane kada je to bila porodicna realnost.
"Predlagali su mu da ostane u Americi, gde je tadašnja plata pilota bila neverovatnih hiljadu americkih dolara, ali se otac nije dvoumio ni jednog trenutka. Vratio se u svoju zemlju da bude sa jednom citavom generacijom mladih pilota koje je godinama obucavao", prica Milica.
Milisav Semiz je bio i licni pilot predsednika Tita. Registrovano je da ga je vozio u Indiju, Burmu, Pakistan, a Tito ga je zbog svih pilotskih zasluga odlikovao 1961. godine.
Kada je, 1968. penzionisan, prešao je u Pan-Adriju. Radio je tamo do 1970. godine, kada je poginuo u saobracajnoj nesreci u Zagrebu. Na nebu je bio siguran, na drugim putevima nije.
Prošle godine, poslednji jugoslovenski predsednik Vojislav Koštunica odlikovao je grupu pilota koji su se istakli u odbrani Beograda u aprilskom ratu 1941. Ukaz o odlikovanju donet je i za Milisava Semiza, a Milica se nada da ce upravo u aprilu konacno dobiti to priznanje namenjeno njenom ocu.
Porodica "u oblacima"
Milica je jedini naslednik. Inace, celokupna biografija njene porodice je vezana za vazduhoplovstvo.
Milicina majka, LJiljana, bila je prvi šef stjuardesa u JAT, polubrat Pero je bio dugogodišnji pilot JAT (umro 2000.), a Milica je bila direktor putnicke prodaje JAT za kanadsko tržište.
Milicin suprug Branko Savicevic je bio pilot u Avio-Geneksu, pa nece biti nikakvo iznenadenje ako i petnćstogodišnja kcerka Jelena poželi da napravi karijeru slicnu svojim roditeljima.
U stanu u Brizbejnu, gde su Savicevici došli 2000. godine, Milica sa setom lista mnoštvo tekstova iz jugoslovenske štampe posvecenih njenom ocu. Pedantno ih je skupljala i naravno, ponela sa sobom kad se porodica preselila na Novi Zeland 1995.
Skoro ce 6. april tamo, a zatim i Anzak-dan ovde, kad se u Australiji secaju svojih saveznika, a Milica, daleko od otadžbine, ni na nebu, ni na zemlji, ceka da dobije odlikovanje koje je zaslužio njen otac, legendarni Milisav Semiz.
