Интервју: Златан Стојков, начелник Генералштаба Бугарске војске

[Dreadnought]

Ексклузивно: Златан Стојков, начелник Генералштаба Бугарске војске

Прво Бугарин па генерал

Због стабилности региона врло је важно да се Бугари и Срби договарају и војно сарађују
 


04/05/2009
Софија, маја – Генерал Златан Стојков је класичан трупни официр који је прошао све командне дужности од командира вода до команданта батаљона, дивизије, армијског корпуса, а од 2006. године је начелник Генералштаба Бугарске војске. Завршио је војне школе и војну академију у Бугарској, генералштабну академију у Москви и војни институт за језике у САД. У каријери је напредовао од чина до чина у просеку од три до пет година, од пуковника до генерал-мајора и од генерал-мајора до генерал-лајтнанта требало је да прође пуних пет година. У његовом кабинету на радном столу су слике његове породице.

Знате, ја сам прво Бугарин, па онда генерал. Као генерал имам мандат и мени је јако важно да Бугарска војска помаже народу у свим потребним случајевима. То је трећи задатак наших оружаних снага који је одредио врх политике земље и ми то чинимо и када су у питању пожари, поплаве и друге несреће.

Господине генерале, који су остали задаци Бугарске војске?

Заштита националне територије, подршка међународном миру и безбедности и допринос националној безбедности у време мира. Значи, имамо и развијамо јединице за одбрану територије, имамо и спремамо јединице за мировне операције у иностранству.

Да ли је завршена реформа Бугарске војске, и ако јесте, колико ћете војника и тенкова имати?

Реформе се настављају у складу са актуелизованим планом о организационој изградњи и модернизацији оружаних снага Бугарске до 2015. године. Иначе, почетком 2008. Бугарска војска је постала потпуно професионална и када завршимо изградњу оперативних могућности имаћемо потпуну интеграцију са војскама земаља чланица НАТО. Ми смо прешли са дивизијског на бригадни систем још 2000. године, а што се тиче броја војника ја сваки дан говорим да тај број мора бити најмање 32.000 припадника оружаних снага без људи из Министарства одбране. Наиме, то је број који пружа могућност изградње оперативно способне армије. Видите, после распада Варшавског пакта мора се градити нови идентитет армије. Супервелике армије полако одлазе у историју, а нови су изазови тероризам и исламски фундаментализам.

Србија са сличним бројем становника као Бугарска има сада бројчано мање оружане снаге.

Свака држава одређује снагу и бројност своје војске. Знате, ја не гледам у тањир другоме.

Шта сте добили потпуном професионализацијом војске?

Боље оперативне способности, рационалније коришћење финансијских средстава за оспособљавање професиналаца, смањење кварова технике, боље испуњавање савезничких обавеза и већи углед унутар НАТО-а и ЕУ, већу атрактивност војне професије, бољи социјални статус војних лица.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Начелник Генералштаба Бугарске војске генерал Стојков са нашим новинаром

Колико сати налета годишње имају бугарски пилоти?

Од 40 до 60 сати годишње чиме, наравно, нисмо задовољни, али криза је свуда у свету. И колеге у НАТО-у кажу ми да се криза и код њих осети по разним рестрикцијама.

Који вид оружаних снага има приоритет у модернизацији?

Да бисмо избегли субјективан фактор приликом одлучивања о тим питањима формирали смо Савет за неопходне оперативне способности при министарству одбране. Тај савет анализира потребе за наоружањем, техником и опремом у циљу приоритетне изградње неопходних способности Бугарске војске имајући у виду рокове за спремност декларисане за НАТО и ЕУ, а да при томе не ставља акценат на одређени вид оружаних снага. Значи, актуелни приоритети су модернизација снага које учествују у мировним операцијама и декларисане снаге за НАТО и ЕУ.

Ваша Ратна морнарица добила је, истина половне, белгијске фрегате и један миноловац, али сте купили и нове хеликоптере, модернизујете авионе „миг-29”. Планирате ли куповину новог борбеног авиона?

Белгијске фрегате доста су подигле морал припадника Ратне морнарице, нови хеликоптери „кугар” и нови транспортни авиони „спартан” подижу ниво ваздухопловних снага. Немамо сада пара за нови борбени авион, али имамо пара за модернизацију авиона „миг-29”.

Бугарска искуства из мировних мисија?

Од 1997. активно учествујемо у мировним операцијама НАТО и ЕУ: БиХ, Косово, Авганистан, Ирак. Под руководством УН учествујемо у: Анголи, Таџикистану, Етиопији, Еритреји, Хрватској, Либерији, у водама Либана. Доказали смо се као поуздан савезник, унапредили смо нормативна документа, оспособили трупе, побољшали квалитет опреме и наоружања војника појединца, модернизовали технику.

Шта се дешава са мултинационалним мировним снагама југоисточне Европе?

Споразум о стварању вишенационалних снага југоисточне Европе за одржавање мира потписан је 26. новембра 1998. у Скопљу, а потписали су га министри одбране Албаније, Бугарске, Грчке, Италије, Македоније, Румуније и Турске. У складу са споразумом створена је бригада „Југоисточна Европа”, која је састављена само од копнених снага. У бригади су националне јединице, батаљони, чете, водови и вишенационални штаб. Место команде бригаде се ротира од земље до земље, а штаб бригаде био је 2006. у Авганистану у операцији ИСАФ. Иначе, бригада има редовне годишње вежбе.

Колико генералских положаја сте добили у НАТО командама?

Имамо пет генерала изван Бугарске. У Пољској је један бугарски генерал начелник штаба тренинг центра, имамо бригадне генерале у Скопљу и у Тирани који раде у центрима за помоћ у достизању стандарда НАТО-а.

Колико износи америчка војна помоћ Бугарској?

Због учествовања у мисији у Ираку добили смо од САД око четири милиона долара и за ту суму купили смо 52 америчка џипа „хамер”.

Војна сарадња Бугарске и Србије?

Имамо интензиван дијалог, подржавамо Србију у Партнерству за мир, на нивоу министара одбране имали смо од 2003. до сада четири састанка, а на нивоу начелника генералштабова шест састанака. Одржане су и четири заједничке војне вежбе. За ову годину планирана је вишенационална вежба „Балканска стража 2009” са учешћем Бугарске, Србије, Румуније, БиХ и Црне Горе. Врло је важно да се Бугари и Срби договарају, важно је због стабилности у региону. Коначно, и ја када одем у пензију желим да живим спокојно.

Мирослав Лазански
Извор: Политика