Ministarstvo odbrane Republike Srbije - aktivnosti

[Dreadnought]

Ministar odbrane SAD govori srpski


02.12.2009.

Odnosi SAD i Srbije najbolji su u oblasti odbrane, a poseta Pentagonu je jedna od najznačajnijih i trebalo bi da doprinese poboljšanju sveukupne saradnje Vašingtona i Beograda, ocenio je Dragan Šutanovac posle razgovora sa američkim kolegom Robertom Gejtsom u Vašingtonu.
 

Gejts je ministru Šutanovcu tom prilikom otkrio da je u Srbiji bio 1975. godine, da je proučavao srpsku istoriju i učio srpsko-hrvatski jezik.
- Poznato je da smo u poslednjoj deceniji prošlog veka imali dosta problema, ali je poznato i da u proteklih nekoliko godina ministarstvo čini krupne korake u stabilizaciji odnosa Srbije i SAD - kaže Šutanovac, koji je u Vašington došao na poziv Gejtsa i kao prvi ministar odbrane u poslednjih 25 godina.

U Pentagonu se razgovaralo o budućoj saradnji i daljoj podršci reformama odbrane u Srbiji, kao i o nastavku školovanja oficira u prestižnim američkim vojnim školama. Dvojica ministara razgovarala su i o daljim aktivnostima Vojske Srbije u programu NATO "Partnerstvo za mir", a Šutanovac je informisao američkog kolegu o učešću sanitetskog tima u mirovnoj misiji u Čadu i želji da oružane snage Srbije učestvuju i u drugim misijama sa "partnerima iz Evrope".

- U ovom trenutku, ozbiljnije učešće, kako bi smatrale SAD, teško je izvodljivo za nas iz više razloga, tehničkih, a i političkih - rekao je Šutanovac i dodao da je izložio plan "profesionalizacije Vojske Srbije posle koje će ona biti interoperabilna s drugim armijama".

Na sastanku nije bilo reči o problemu Kosova i Metohije. Šutanovac je prvog dana posete SAD položio venac na Spomenik neznanom vojniku na vojnom groblju Arlington, a u Vašingtonu će imati više susreta u Senatu, Kongresu i Beloj kući, kao i u Ohaju s predstavnicima Nacionalne garde te američke države sa kojom je Vojska Srbije uspostavila kontinuiranu saradnju.

Izvor: Blic online

[Dreadnought]

Ministar Šutanovac: Poseta SAD za poboljšanje odnosa


02.12.2009

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac ocenio je da je današnji susret s američkim kolegom Robertom Gejtsom u Vašingtonu jedan od najznačajnijih od kada je na čelu ministarstva i da ta poseta treba da utiče na poboljšanje sveukupnih odnosa Srbije i SAD, ne samo u oblasti odbrane.


"Poznato je da smo u poslednjoj deceniji prošlog veka imali dosta problema, ali je poznato i da u proteklih nekoliko godina ministarstvo čini krupne korake u stabilizaciji odnosa Srbije i SAD", rekao je Šutanovac srpskim i američkim novinarima posle sastanka s Gejtsom u Pentagonu.

On je ocenio i da je nedavna poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena pokazala da za Srbiju "postoji respekt preko okeana" što je veoma značajno, a da je na sastanku sa Gejtsom konstatovano da su odnosi u oblasti odbrane jedni od najboljih delova saradnje dve zemlje.

Šutanovac je podsetio da je Vojska Srbije školovala i da još školuje više desetina oficira u prestižnim američkim vojnim školama, a da je sa Gejtsom bilo reči i o nastavku razmene iskustava iz oblasti školovanja i obuke.

Dvojica ministara razgovarali su i o daljim aktivnostima Vojske Srbije(VS) u programu NATO-a Partnerstvo za mir, a Šutanovac je informisao američkog kolegu o učešću sanitetskog tima VS u mirovnoj misiji u Čadu i želji da oružane snage Srbije učestvuju i u drugim misijama sa "partnerima iz Evrope".

"U ovom trenutku, ozbiljnije učešće, kako bi smatrale SAD, teško je izvodljivo za nas iz više razloga, tehničkih a i političkih",rekao je Šutanovac i dodao da je izložio plan "profesionalizacije Vojske Srbije posle koje će ona biti interoperabilna s drugim armijama".

On je dodao da nije bilo reči o problemu Kosova i Metohije i podsetio da je o tom pitanju još s Bajdenom postignuta saglasnost da "nepostoji saglasnost" između dve države.

Ministar je podsetio da je SAD u Srbiju do sada investirala oko 500 miliona dolara i izrazio očekivanje da će sve buduće investicije biti još vidljivije.

Prema njegovim rečima, saradnja koju su ostvarile Vojska Srbije i Nacionalna garda Ohaja prevazišla je sva očekivanja i treba da predstavlja putokaz za unapređenje civilne saradnje. Dodao je da je saradnja VS i Garde Ohaja pokazatelj i za druge garde u SAD kako treba da se sarađuje s drugim vojskama.

Šutanovac je prvog dana posete SAD položio venac na Spomenik neznanom vojniku na vojnom groblju Arlington, a u toku boravka u Vašingtonu imaće više susreta u Senatu, Kongresu i Beloj kući, kao i u Ohaju s predstavnicima Nacionalne garde te američke države.

On je u SAD došao na poziv američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa, što je prvi takav poziv ministru odbrane Srbije posle 25
godina.


Izvor: Beta

[dexy]

15.12.2009.

Vojna saradnja Srbije i Češke

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Beograd -- Ministri odbrane Srbije i Češke, Dragan Šutanovac i Martin Bartak, saglasili su se da postoji niz mogućnosti za unapređenje dobre vojno bilateralne saradnje.

Ministri Šutanovac i Bartak su na konferenciji za novinare najavili obostrane razmene delegacija vojno-ekonomskih eksperata koje bi trebale da sagledaju konkretne mogućnosti za saradnju u odbrambenoj industriji.

Bartak je istakao da Češka smatra Srbiju za partnera i prijatelja dodajući da su osim vojne saradnje teme razgovora bile i proširivanje i obogaćivanje odnosa sa Srbijom.

"Razgovarali smo i o pridruživanju EU", rekao je on podsetivši da je Češka članica i EU i NATO i da od tog članstva njeni građani imaju mnoge prednosti i u oblasti bezbednosti.

Bartak je dodao da se tema razgovora u namenskoj industriji ticala i modernizacije helihoptera "MI" kao i razmene iskustava u oblasti mirovnih operacija.

Šutanovac je ocenio da je od 2005. godine, kada je potpisan sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Češkom, uspešno realizovano niz aktivnosti.

Kao posebno uspešnom označio je saradanju Vojnih akademija dve zemlje ističući da je to jedan od najvažnijih vidova saradnje jer je vojno obrazovanje strateško opredeljenje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Šutanovac je kao pozitivne primere ostvarene saradnje naveo i oblasti vojne medicine, atomsko biološko hemijske zaštite, istakavši da je tokom današnjih razgovora otvorena mogućnost zajedničkih ulaganja u oblasti vojno ekonomske saradanje.

On se zahvalio češkoj vladi na podšci evropskim integracijama Srbije ističući da Češku shvatamo kao jednog od prijatelja koji žele da što pre vide Srbiju u društvu evropskih zemalja.

Šutanovac je naveo i da je razmena iskustava u oblasti učešća u mirovnim operacijama takođe bila jedna od tema razgovora s češkim kolegom ponovivši da Srbija namerava da se uključi u mirovnu operaciju UN u Libanu.

Ministar odbrane Češke će tokom dana održati i predavanje na Vojnoj akademiji.


Izvor: Tanjug

[Brok]

Šutanovac: Profi vojska u 2010. godini

20.12.2009.

Beograd – Ministar odbrane Dragan Šutanovac izrazio je nadu da će
u 2010. godini biti okončan proces profesionalizacije Vojske Srbije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na konferenciji za novinare na kojoj je sumirao aktivnosti u 2009. godini, Šutanovac je rekao da će u narednoj godini biti nastavljene aktivnosti i na formiranju vojnog univerziteta, kao i na konverziji aerodroma Lađevci za civilno-vojne potrebe.

Govoreći o profesionalizaciji, Šutanovac je podsetio da se u 2009. godini na konkurs za prijem 2.400 profesionalnih vojnika javilo oko 9.500 kandidata, od čega 14 odsto žena.

Šutanovac je dodao da je za punu profesionalizaciju i potpuno ukidanje pozivanja regrutnog kontigenta, potrebno angažovanje još oko 4.500 profesionalnih vojnika.

Ministar je rekao da je suma za vojni budžet, koja iznosi 68 milijardi dinara, i dalje niža od zakonom predviđenih 2,4 odsto bruto društvenog proizvoda i da on neće biti razvojni jer je u njemu predviđeno svega oko 20 odsto za opremanje, investicije i infrastrukturu.

Zbog toga, prema njegovoj proceni, neće biti mnogo mogućnosti da se započne nabavka ranije planiranih sredstava borbene tehnike, poput oklopnih vozila točkaša.

On je podsetio da se, u ovom trenutku, u mirovnim misijama u Čadu, Liberiji, Obali Slonovače i Kongu ukupno nalaze 34 profesionalna pripadnika Vojske Srbije a da se razmatra učešće u misiji u Libanu, zajedno sa pripadnicima armija Španije i Italije.

Govoreći o godini na izmaku, Šutanovac je izrazio zadovoljstvo zbog toga što su usvojene dve strategije i šest zakona iz oblasti odbrane i dodao da je time praktično dovršena zakonodavna reforma, a da je u narednoj godini ostalo da se usvoje odgovarajući podzakonski akti.

Ministar je podsetio da je, nakon šest godina izgradnje, dovršena baza „Jug” kod Bujanovca, da je rekonstruiran aerodrom Batajnica, održan najveći aeromiting uz učešće letelica iz 14 zemalja, povećano poverenje u vojsku kao i interesovanje za vojno školstvo.

On je podsetio da je u Vojsci Srbije davanjem stanova ili kredita rešeno oko 600 stambenih pitanja a da se planira i pokretanje pilot projekta za penzionere koji će dobiti beskamatne kredite za te namene.

Šutanovac je rekao da je godina završena bez afera u vojsci ili ministarstvu a da je vojska imala značajnu ulogu u organizovanju Univerzijade i Sajma naoružanja i vojne opreme. Vojska je, takođe, gradila mostove i puteve na kod Sjenice, Despotovca i Kuršumlije.

Održane su i brojne vežbe među kojima su najveće bile „Diplomac”, „Sretenje 2009” i „Odlučan odgovor” na Pešteru, kao i međunarodne vežbe „Medekjur” u Nišu, „Er solušun” sa Rumunijom i „Tiša 2009” sa Mađarskom i Rumunijom.



Izvor: Beta

[Dreadnought]

Donacija Misije OEBS


22.12.2009

Načelnik Vojne akademije brigadni general Mladen Vuruna i vršilac dužnosti šefa Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Republici Srbiji Madis Vainom potpisali su danas Protokol o donaciji između Ministarstva odbrane i Misije OEBS.


Predmet donacije je nastavno-naučna literatura u vrednosti od 270.600.00 dinara i godišnja pretplata na EBSCO bazu elektronskih časopisa Military and Government Collection u vrednosti od 312.000.00 dinara.

Izvor: Sajt M.O.

[Dreadnought]

Jako dobro sarađujemo sa Amerikom


30.12.2009

- Nije tajna da imamo jako dobru saradnju sa Amerikom baš iz oblasti odbrane. Smatram da je neophodno proširenje saradnje, a ubrzo će javnost imati mogućnost da čuje efekte naše posete i to baš iz Amerike, kaže Šutanovac.

Nedavno ste primili specijalnu nagradu PKS za doprinos u izvozu naoružanja i vojne opreme? Nije li neobično da se takva nagrada dodeljuje ministru odbrane? Je l’ to vaš posao?

- Dugi niz godina odbrambena industrija Srbije bila je u lošem stanju, fabrike u velikim problemima, radnici bez posla... U okviru diplomatske aktivnosti koju je prethodnih godina imalo Ministarstvo odbrane, jedan od prioriteta bila je promocija potencijala srpske privrede u svetu i otvaranje novih tržišta. Zahvaljujući velikom trudu uloženom u takvu vrstu promocije, naša odbrambena industrija ponovo je postala jedan od nosilaca razvoja privrede u Srbiji. U 2009. godini izvezla je na svetsko tržište robe u vrednosti od 300 miliona dolara i zaključila nove ugovore u vrednosti od 500 miliona dolara. U narednom periodu fabrike će zapošljavati još ljudi da bi ispunile dogovorene poslove, što je svakako veliki korak za same fabrike, celokupnu privredu, ali i za gradove u kojima se fabrike nalaze.

U 2009. godini odbrambena industrija izvezla je na svetsko tržište robe u vrednosti od 300 miliona dolara i zaključila nove ugovore u vrednosti od 500 miliona dolara

Kada smo kod prodaje sredstava odbrambene industrije, da li će Ministarstvo odbrane imati novca za kupovinu nove opreme?

- Vojni budžet za 2010. godinu iznosi 68 milijardi dinara i nije razvojni, imajući u vidu da se najveći deo izdvaja za personalne troškove. Za investicije, opremanje, infrastrukturu i operativne troškove ostaje oko 20 budžeta što svakako nije dovoljno za ozbiljna ulaganja kakva su nam neophodna. Ipak, u okviru zadatog budžeta ostvarićemo maksimum.

Što se tiče ove godine, izdvojili ste otvaranje baze „Jug“ kao najveći uspeh iako je ona trebalo da bude završena mnogo ranije?

- Otvaranje baze „Jug“ svakako spada u najveće rezultate Ministarstva odbrane u ovoj godini. Što se tiče kašnjenja, prioritet je bio da baza bude urađena kvalitetno, bez obzira na rok završetka. Baza se nalazi na 35 ha, u njoj može da bude smešteno 1.000 vojnika, a plan nam je da proširenjem sa još 65 ha napravimo poligone za pripremu naših i vojnika partnerskih zemalja za učešće u mirovnim misijama. Želim da istaknem da je ove godine po prvi put Parlament Srbije doneo pozitivnu odluku o učešću pripadnika Ministarstva odbrane i vojske u multinacionalnoj mirovnoj misiji u Čadu, i da pored angažovanja koje imamo u Kongu, Liberiji i Obali Slonovače, očekujemo aktivnije učešće. Trenutno se vrši analiza i pripreme za učešće u mirovnim operacijama u Libanu sa španskim kontigentom.

Ove godine ste imali i veoma intenzivnu međunarodnu saradnju, od kojih se posebno ističe saradnja sa SAD. Jedini ste ministar koji je razgovarao sa potpredsednikom SAD gospodinom Bajdenom, posle 25 godina ministar odbrane Srbije dobio je zvaničan poziv da poseti Ameriku. Kako to objašnjavate?

- Nije tajna da imamo jako dobru saradnju sa Amerikom baš iz oblasti odbrane, što potvrđuju i ti sastanci. Želimo da koristimo svako iskustvo, svaku dobru nameru. Smatram da je neophodno proširenje saradnje, a ubrzo će javnost imati mogućnost da čuje efekte naše posete i to baš iz Amerike.

Zašto je saradnja sa Rusijom minimalna, u odnosu na saradnju sa SAD i da li se na takav način narušava neutralnost Srbije?

- Moja dužnost je da u okviru zadatih okvira učinim maksimalni napor kako bi naša zemlja bila bezbedna i respektovana kako u regionu, tako i u svetu. Kada govorimo o međunarodno-vojnoj saradnji, moram da napomenem i održavanje zajedničkih vežbi, posebno vojnomedicinsku MEDCEUR koja je okupila pripadnike 15 zemalja sa oko 800 učesnika. Organizovali smo aeromiting, najveći do sada održan u Srbiji, na kome su bili prisutni učesnici iz 14 zemalja. Takođe, pomogli smo održavanje Univerzijade na kome je učestvovao veliki broj mladih ljudi iz velikog broja zemalja.

U državnoj upravi najavljeno je smanjenje broja zaposlenih, a u Ministarstvu odbane povećanje, tj. vi zapošljavate kroz završetak profesionalizacije?

- Nedavno smo završili sistematizaciju i formaciju kompletnog sistema odbrane. Plan je da imamo 36.000 profesionalnih lica, od čega 178 državnih službenika. U Ministarstvu trenutno ima 11.500 zaposlenih, a biće ih 8.600 (odnosno 2.900 manje). Jedan deo lica prelazi u VS, deo u MUP, a jedan deo radnih mesta se gasi.
U toku je reorganizacija vojnih i vojnodohodovnih ustanova Dedinje, Tara, Morava, Morović i Karađorđevo, u kojima se uz socijalni program ukupno brojno stanje smanjuje za oko 450 zaposlenih. Problem je nastao pre više godina, pa su umesto da ostvaruju dohodak, te ustanove stvarale gubitke sistemu odbrane i preko 700 miliona godišnje.

U Ministarstvu odbrane početkom godine bila je budžetska inspekcija, a tokom godine i DRI proveravala je rad svih ministarstava. Međutim, javnost je ostala uskraćena za informacije o rezultatima njihovog rada?

- Tačno je da su kod nas bile dve inspekcije, od kojih je jedna došla na moj zahtev i radila oko šest meseci. Nijedna nije pronašla ništa što bi ukazivalo na nepravilnosti u radu.

Tokom godine pored međunarodne saradnje, ostvareni su i značajni pomaci u saradnji sa stanovništvom, VS je kao nekad ponovo viđena kako popravlja puteve, gradi mostove?

- Vojska Srbije ima tri misije, odbrana zemlje, učešće u mirovnim operacijama i pomoć civilnom stanovništvu. Ove godine smo na planu civilno-vojne saradnje uradili mnogo, izgradili mostove kod Despotovca i u Sjenici, puteve u Kuršumliji i Sjenici i učestvovali u obnavljanju drugih objekata infrastrukture širom Srbije, pre svega obdaništa i škola zajedno sa pripadnicima NG Ohajo.

Teodor PAVLOVIĆ


Reforma vojnog školstva

VA i VMA akreditovane su kao visoka škola akademskih studija, čime su stvoreni uslovi za punu harmonizaciju vojnog obrazovanja sa obrayovanjem u Republici Srbiji. U toku je završna faza procesa akreditacije VA u Vojni univerzitet (zajedno sa VMA) kao naučno-istraživačke organizacije. Ove godine imali smo višestruko veće interesovanje za vojne škole nego prethodne, za VA prijavilo se 1.050 na 240 mesta, a u Vojnoj gimnaziji 900 na 90 mesta.


Profesionalizacija Vojske Srbije glavni cilj

U 2009. godini na konkurs za profesionalne vojnike na oko 2.400 radnih mesta prijavilo se 9.500 građana, od čega oko 14 odsto žena. U profesionalnu vojnu službu primljeno je više od 2.100 kandidata. U ovom trenutku, u sistemu odbrane, ima oko 6.200 profesionalnih vojnika, čime se regrutni kontigent smanjio sa 5.000 na 3.200. Povećanjem broja profesionalnih vojnika smanjivaće se regrutni kontigent. Naravno, svima koji budu želeli, biće omogućeno da služe vojni rok.



Rešavanje stambenih pitanja

U 2009. godini rešeno je oko 600 stambenih pitanja na različite načine, kroz dodelu i kredite. Takođe, pokrenut je novi program beskamatnog kreditiranja vojnih penzionera u cilju rešavanja stambenih problema.


Izvor: Sajt M.O.R.S

[Dreadnought]

Pola milijarde dolara od izvoza oružja


08.01.2010

Ako želite da izvozite, ne smete da imate političke smetnje. – Grupa američkih senatora uskoro u Beogradu, nakon čega bi trebalo da budu stvoreni uslovi za formalizovanje američke podrške Srbiji i u Senatu i u Kongresu
 

Ministar odbrane Dragan Šutanovac smatra da Srbija godišnje može da ima između 400 i 500 miliona dolara od izvoza naoružanja i vojne opreme i prodaje znanja i usluga iz oblasti bezbednosti, čemu treba dodati i mogućnost dugoročnog angažovanja domaće građevinske operative, kao i plasmana poljoprivrednih proizvoda.

„Reč je o proseku, ukupni efekti ne mogu da se sagledavaju samo na osnovu jedne godine budući da se ugovori zaključuju na više godina. Naša želja je da pravimo ugovore koji će imati strateški doprinos povećanju izvoza a samim tim i smanjenju spoljnotrgovinskog deficita“, kaže Šutanovac.

Gde je Srbija sada u odnosu na bivšu Jugoslaviju, koja je bila veliki izvoznik naoružanja i vojne opreme?

U 2009. godini smo dostigli približno rezultat kakav je bio 1989. godine u bivšoj SFRJ koja je bila oko tri puta veća. To smatramo izuzetnim uspehom, ali ne i konačnim dometom. Svi pamte ugovore o prodaji tenkova Kuvajtu koji je realizovan neposredno pred početak ratova u bivšoj SFRJ. Sada smo ponovo vrlo blizu tog rezultata.

Zašto Srbija nije uspela da u minulih dvadesetak godina održi tempo izvoza naoružanja i vojne opreme koji je imala bivša SFRJ?

Nije nikakva tajna da je proizvod odbrambene industrije takozvani politički proizvod. Dakle, da bi mogao da se realizuje neophodno je u najmanju ruku da nemate političkih smetnji. Sama činjenica da smo višestruko u protekloj godini povećali izvoz i ugovaranje ukazuje ne da nemamo političkih smetnji već da imamo podršku.

Kakva je u tom kontekstu uloga saradnje sa NATO-om?

Proširivanje saradnje sa NATO-om, pored bezbednosnog pitanja, treba da nam donese napredak i u naučno-tehnološkom razvoju, kao i u razvoju medicine, energetike, zaštite životne sredine...

A uloga saradnje sa SAD?

Duboko sam ubeđen da je poseta delegacije Ministarstva odbrane Americi, kao i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji, imala višestruko pozitivne konsekvence od kojih su trenutno najvidljivije donacije koje naš sistem odbrane dobija od SAD. Ako kažemo da je prioritetni spoljnopolitički cilj učlanjenje Srbije u EU, onda nam je svaka podrška u približavanju dobrodošla. Podsećam da je nakon posete Bajdena američka administracija jasno rekla da Srbija ispunjava obaveze prema Haškom tribunalu i time nam dala veliku podršku ka daljem integrisanju u EU.

Hoće li ta podrška biti nastavljena?

Svakako. Tokom posete Americi vodio sam razgovore i u Senatu i u Kongresu i tom prilikom sam izneo spoljnopolitičke prioritete Srbije za koje smo dobili apsolutnu podršku. Uskoro očekujemo i posetu jedne delegacije senatora sa Džordžom Vojnovičem na čelu, nakon koje bi trebalo da budu stvoreni uslovi za formalizovanje američke podrške Srbiji i u Senatu i u Kongresu.


Angažovanje Ponoša ne bi narušilo odnose sa MIP-om

Doskorašnji načelnik Generalštaba general Zdravko Ponoš, po svemu sudeći, odlazi na novu funkciju, u Ministarstvo inostranih poslova. Sa njim ste javno došli u sukob. Da li njegovo postavljenje može da ugrozi saradnju dva ministarstva?

Sistem odbrane ne može da zavisi od jednog čoveka, bilo u samom sistemu bilo van njega. Ne mislim da bilo ko u Ministarstvu inostranih poslova želi da preuzme ingerencije Ministarstva odbrane, niti mislim da eventualni angažman Ponoša može do toga da dovede. U međunarodnoj saradnji u oblasti odbrane ingerencije su jasno definisane i nemam nikakvu dilemu da će to i u budućnosti da funkcioniše na podjednako dobar način kao što funkcioniše sada.

Na ovogodišnjoj ambasadorskoj konferenciji sam zahvalio svim ambasadorima pojedinačno sa kojima smo u toku prošle godine sarađivali direktno, a posebno onima sa čijim smo zemljama, u kojima službuju, napravili najbolje rezultate. Raduje me što je po završetku konferencije veliki broj ambasadora izrazio želju da u ovoj godini posetimo zemlje u kojima oni službuju, kako bi se proširila saradnja.


Svi oficiri moraće neko vreme da provedu u trupi

Trenutno najvažniji deo reforme je završetak profesionalizacije Vojske Srbije, što podrazumeva smanjenje administracije i povećanje operativnih snaga kroz zapošljavanje profesionalnih vojnika, ali i civila na pozicijama na kojima je neophodno njihovo prisustvo. Ministarstvo odbrane ne smanjuje brojno stanje Vojske Srbije, naprotiv. U toku je usvajanje nove formacije po kojoj će naše ministarstvo i vojska biti strukturisani u skladu s najzahtevnijim standardima.

Šta to konkretno znači?

To znači da se smanjuje broj takozvanih kancelarijskih oficirskih mesta i da se ojačavaju formacije u samoj vojsci. U pripremi je odluka po kojoj će svi oficiri do određenog nivoa koji rade u upravnom delu Ministarstva morati godišnje da izvesno vreme provedu u trupi. Do sada je postojala praksa da se oficir po završetku vojne akademije angažuje u upravom delu Ministarstva, da kao takav u civilnom odelu ostane tamo zauvek i napravi karijeru kakvu ne može da sanja trupni oficir zbog koga vojska i postoji.

Kada će biti završena profesionalizacija Vojske Srbije?

Želja nam je da se to dogodi sledeće godine u ovo vreme. Za tako nešto, pored budžeta koji nam trenutno to omogućava, neophodna je i opšta društvena podrška, kao i podrška medija, nevladinog sektora... Srbija treba da ima 10.600 aktivnih vojnika, plus oko 2.000 vojnika koji bi bili na obuci. Podsećam da smo novim zakonom uveli jednu apsolutno novu kategoriju u sistemu odbrane, aktivnu rezervu. Reč je o ljudima koji bi, pored profesije koju obavljaju u civilstvu, imali i određenu poziciju u okviru sistema odbrane. Ulazak u aktivnu rezervu je dobrovoljan, a svaki aktivni rezervista će imati, pored svojih obaveza, i određene beneficije. Takav model postoji u razvijenim zemljama sveta, ne samo u vojsci, već i u policiji.


Dragan Janjić
Izvor: Politika
  

[Dreadnought]

Šutanovac i Vučinić o razmeni sredstava

15.01.2010.

Beograd - Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i ministar odbrane Crne Gore Boro Vučinić potpisaće 18. januara u Beogradu Sporazum o razmeni sredstava i dokumentacije između vlada dve države.


Ministri Šutanovac i Vučicnić će taj dokument potpisati na vojnom aerodromu Batajnica, najavilo je danas Ministarstvo odbrane Srbije.

Ministri će pustiti u rad simulator letenja za avion "Supergaleb G-4" koji je Vlada Crne Gore poklonila Vojsci Srbije, najavljeno je u saopštenju.


Izvor: Tanjug   

[Dreadnought]

Srbija odložila posjetu crnogorskog ministra


16.01.2010

Beograd - Posjeta crnogorskog ministra odbrane Bora Vučinića Beogradu, koja je bila planirana za ponedjeljak, odložena je na zahtjev Ministarstva odbrane Srbije.

Bilo je planirano da ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i njegov crnogorski kolega, na aerodromu u Batajnici, potpišu sporazym o razmjeni imovine i dokumenata između dvije države. Vučinić je trebalo da prisustvuje svečanom početku rada simulatora letjenja za avion „super galeb G4“, koji je ostao na aerodromu Golubovci nakon razdvajnja dvije države. Kasnije ga je Vlada Crne Gore poklonila Vojsci Srbije. U Ministrastvu odbrane Crne Gore nijesu htjeli da komentarišu ovu vijest.

Prema pisanju srpskih medija, posjeta će biti realizovana nakon što se ambasador Srbije Zoran Lutovac vrati u Podgoricu.


Izvor: Pobjeda

[Dreadnought]

Intervju ministra odbrane Dragana Šutanovca za "Blic"


25.01.2010.

Dogodine u ovo doba
bez služenja vojnog roka


Tvrdnja odlazećeg predsednika Hrvatske Stjepana Mesića da bi pozvao vojsku ukoliko Republika Srpska raspiše referendum, ne bi smela da naruši odnose u regionu, ali pokazuje da je Mesić uzrok poljuljanih odnosa između Beograda i Zagreba, ocenjuje u razgovoru za „Blic“ Dragan Šutanovac, ministar odbrane i potpredsednik Demokratske stranke.

Šutanovac kaže da svaka izjava u tom tonu destabilizuje region i „pali alarme“ koji nas podsećaju na prošlost.

- Činjenica je da Mesić nema kapacitet da uradi nešto tako, a da je novoizabrani predsednik Ivo Josipović odmah sutradan rekao da to nije opcija. U poslednjim danima mandata Mesić skida masku i pokazuje svoje pravo lice. Ukoliko postoje problemi u odnosima Srbije i Hrvatske, on je zasigurno bio generator negativne energije.

Da li to može da poljulja odnose u regionu?

- Svako zveckanje oružjem izaziva tenzije i ne doprinosi stabilizaciji odnosa! Ne smemo izgubiti iz vida da je u prošlosti to bila matrica nastajanja razaranja! Ubeđen sam da je ovo ipak usamljeni stav odlazećeg predsednika i da neće trajno poljuljati odnose u regionu.

Piter Fejt najavljuje novu strategiju za sever Kosova. Može li da dođe do novog talasa nasilja na Kosovu ukoliko ta strategija bude nasilno nametnuta?

- Svaka strategija koja ne uključuje saradnju nealbanskog stanovništa i nasilno nameće rešenje za opštine gde su Srbi većinski zastupljeni nije dobrodošla. Predsednik Srbije je u Ujedinjenim nacijama skrenuo pažnju na to. Pomno pratimo dešavanja na severu, a verujem da ćemo diplomatskim putem prevazići problem.

Da li će Srbija jednom morati u NATO ili je prava mera „Partnerstvo za mir“?

- U ovom trenutku prava mera je „Partnerstvo za mir“, ali s druge strane u javnosti je otvorena veoma emotivna debata koja ima malo dodira sa realnim životom. Ozbiljnu analizu o efektima učlanjenja u jednu organizaciju koja okuplja najrazvijeniji deo savremenog sveta tek treba da dobijemo i to na osnovu egzaktnih podataka o životnom standardu, ekonomskom prosperitetu, stanju privrede, stranim ulaganjima, zdravstvu, školstvu...

Vi, lično, ste rekli „što da ne u NATO“?

- Želim da razumem obe pozicije. Posle dugo pripremane političke kampanje jedne opozicione stranke, podržane od „intelektualaca“, ne vide se racionalni razlozi za kritiku. Lično sam očekivao mnogo argumentovaniji nastup evroskeptika, a sve se svelo na skromnu analizu prošlosti bez ikakve samokritike! Podsećam da je deo potpisnika ove peticije bio protiv našeg ponovnog učlanjenja u UN nakon 5. oktobra 2000. godine i tada su oni imali svoja iracionalna objašnjenja za takav stav! Ubeđen sam da Srbija mora da nađe način da se integriše u različite sisteme, od regionalnih do evropskih i globalnih, jer samo na taj način će se stabilizovati i odnosi u regionu, ali i definitivno staviti tačka na određene izazove koje sad imamo.

S druge strane, ima argumenata da bi ulazak u NATO bio korak nazad u borbi za Kosovo u smislu saradnje sa Rusijom?

- Ne smemo učiniti ništa što bi naškodilo našoj borbi za očuvanje integriteta zemlje, ali NATO kao organizacija nije ni priznala Kosovo. Ti isti koji kažu ne u NATO zbog Kosova, govore ne u EU zbog Kosova, daju podršku Kforu, a protiv NATO su. U isto vreme za EU, a protiv Euleksa, što je politički dosta šizofrena situacija. Nema tu prave analitičke argumentacije.

Da li će vojska do kraja 2010. biti potpuno profesionalna?

- Mogu da obećam da ću zajedno sa svojim timom učiniti sve da se taj proces konačno završi. Proces zapošljavanja profesionalaca zahteva izvesno vreme. Izgubili smo 2005, 2006. i deo 2007. godine. Verujem da uz adekvatnu podršku medija, Vlade i lokalne samouprave možemo u zadatom roku da okončamo taj posao. Kada kažem konačno, podrazumevam da se služenje vojnog roka ukine, a vojska profesionalizuje. Otvorićemo mogućnost da oni koji žele da služe vojni rok, prođu obuku i za to dobiju sertifikat. Takođe, novim zakonom uveli smo aktivnu rezervu kao novi sistem organizovanja u vojsci. Verujem da će sledeće godine u ovo vreme predsednik moći da suspenduje služenje vojnog roka na osnovu izveštaja koji mu podnesemo.

Koliko će Srbija imati vojnika?

- Ukupni kadrovski plan je 36.000 profesionalaca, od čega u vojsci oko 28.000, kao i dve hiljade na obuci. Taj broj predstavlja ozbiljnu vojnu formaciju u regionu, a i sada je naša vojska veoma respektabilna. Činjenica je da u 21. veku boj bije i svetlo oružje, a da naše oružje dugi niz godina nije obnavljano i ne možemo da kažemo da smo na visokom tehnološkom nivou. Sa budžetom koji dobijamo, a koji je minimalan, uspevamo da održimo opremu u operativnom stanju, međutim pitanje je koliko će to moći da traje. Neophodno nam je obnavljanje PVO sistema, letelica, oklopnih vozila, uniformi...


Vraćeno poverenje u vojsku

- Posle dugo godina, po istraživanjima s kraja 2009. godine vojska je državna institucija od najvišeg poverenja, a poslednja na listi po korupciji. Podsećam, sistem odbrane je pre samo nekoliko godina bio u potpunom kolapsu zbog velikog broja afera. Uspešno smo prevazišli te probleme i potpuno vratili poverenje građana, što je jedan od glavnih preduslova profesionalizacije vojske - kaže Šutanovac.


Izvor: Blic, Ministarstvo odbrane Republike Srbije

[Rocker]

Takođe, novim zakonom uveli smo aktivnu rezervu kao novi sistem organizovanja u vojsci.

Jel' zna neko da mi malo pojasni šta ovo tačno znači?

[dzumba]

То ти је плаћена резерва. Ако желиш да будеш резервни припадник војске ти се добровољно пријавиш. Имаш обавезу да одређен број дана у години (мислим да је негде око 30-40 дана), углавном за време викенда проведеш на обуци и вежбама. Наравано, уз редовни посао који имаш (ако имаш). За то добијаш сваког месеца неку надокнаду (на пример 10% плате професионалног војника твог чина). Када држави затреба, она те позове и ти ступаш у неку од јединица са свим правима и обавезама професионалног војника. Та служба је ограничена неким временом ( на пример, не дуже од 6 месеци у две или три године). Док си у јединици имаш плату и све бенефиције професионалног војника твог чина, укључујући и пензионо и здравствено осигурање. Док си у војној служби држава субвенционише твоје радно место (ако су био запослен плаћа газди да ангажује замену) и гарантује ти да ћеш по повратку опет бити враћен на исти посао.

Тачну динамику и надокнаде не знам, само наводим неки могући пример. Вероватно ће постојати ограничење у годинама добровољаца. Могуће је и да ће професионални војници имати обавезу да буду у резервном саставу неко време након одласка из војске. Такође, за оне који нису служили војску биће вероватно уведена обавезна почетна обука у трајању од бар 1,5 месеци. Мислим да уредба која би то регулисала прецизније још није донета.

Како ће то тачни бити зависи од пара и потреба.

[Dreadnought]

Znači u principu SAD model nacionalne garde ?

[Boro Prodanic]

Dread, videla žaba da konje potkivaju, pa digla nogu, e to je to. Odakle novac za to?

[dzumba]

Не разликује се то у бити од оног система у ЈНА. Једино су у то време сви били "добровољци". И тада је било предвиђено да се обука изводи делимично викендом, да се резерва позива до 1 месец годишње (али је увек било мањка пара), и плаћане су надокнаде запосленима и платне и дневнице официрима и подофицирима. Сада би то било плаћано и незапосленим добровољцима (од војника до пуковника, а не само старешинама), али и током целе године. Плаћа се то што су спремни а се одмах одазову. И шта је ту лоше?

Не би их били много. Чини ми се да су у Црној Гори предвидели 300 људи. Ако је Србија већа 16 пута, онда је активна резерва око 4800 људи. То кошта као и 80000 резервиста типа ЈНА. Уштедело би се на обуци и добило на квалитету обучености. Није то тако лоше као што изгледа.Чак и не кошта више.

Ипак, остаје и даље "пасивна" резерва која се позива у случају "не дај боже". И да не заборавим, војна обавеза се не укида, само се војни обвезници не позивају на обавезно служење војног рока. А и то се може активирати одлуком Скупштине у кризним ситуацијама.