Ministarstvo odbrane Republike Srbije - aktivnosti

[Patriot]

Nebih htio biti nekulturan ali ja mislim da ti puno maštaš.

Uopće ne mašta. To bi bilo realno, naravno po osnovama današnjih odnosa snaga (tehnoloških, organizacijskih, materijalnih, stručnih, ne onih vojnih). Obnova Kuvajčćana bi bilo zagrijavanje i vraćanje u dio forme iz osamdesetih, a onda tijekom toga na temeljima tih modernizacija i dijela tog novca moglo bi se krenut i dalje. Što za inozemne a što za domaće potrebe. No, pitanje je kako bi na to gledala NATO vrhuška i gospodari ratova? Možda bi i zažmirili obzirom da bi mir u kući između dva rivala bio značajniji od tamo neke nabave nečijih viškova zastarjelih tenkova. Pa nek se djeca zaigraju sa svojim tenkovima u remontu, umjesto na bojnom polju ...

Zato Broker uopće ne mašta.

[Boro Prodanic]

Slažem se sa Patriotom da Broker uopšte ne mašta.

SFRJ je bila tehničko - tehnološki zaokružena celina koja je sada razdvojena. Izuzevši severo-zapadne republike, Sloveniju i Hrvatsku, ostali delovi SFRJ nisu se u novoj situaciji najbolje snašli (ne želim ovde da ulazim dublje u razloge i posledice). Siguran sam da bi novo tehničko - tehnološko povezivanje bivših Yu republika svima donelo koristi - Sloveniji i Hrvatskoj još brži razvoj, a ostalima pomoć kod izlaska iz krize i stagnacije.

Neću reći ništa novo tvrdnjom da je vojna industrija od početka tehnološke ere čovečanstva "lokomotiva" privrednog razvoja.

Uveren sam da će saradnja u oblasti vojne industrije koja je na pomolu biti samo početak jedne šire saradnje u ostalim privrednim granama, u energetici, nauci i drugim oblastima među ex Yu republikama.

Eto, zato mislim da je Broker rekao veliku istinu, a ne da je maštao.

[kopriva]

Dobro vjerojatrno ja griješim,ali sumjam da će biti išta od toga.
Isto tako sam mišljenja da HV treba kupovati zapadnu opremu,a ne hibride istoka.

[Patriot]

Isto tako sam mišljenja da HV treba kupovati zapadnu opremu,a ne hibride istoka.

Hibridi istoka su ovladano "kućno" vozilo, dokazano i savladano. Od načina korištenja do održavanja. Kako tenkovi u nas (nadam se, nade pun) valjda neće tako brzo biti potrebni u svojoj osnovnoj ulozi - a jednako tako i kod susjeda koji ih imaju više nego mi u HR - onda će do daljnjega neka modernizirana inačica ovog istočnog hibrida biti više nego dovoljna. A glede tenkova, u njih i tako igra srce u junaka, a ne svjetlina njegovog oružja ... Za to imamo mnoštvio primjera, i jednih i drugih, od njihove nerazumljive katastrofe na običnom asfaltu, pa do drske i odvažne uporabe na vrletima koja se izučava na ozbiljnijim vojnoobrazovnim institucijama. Imati herca i onoga dva pedlja niže (pa ispod) isto je i u istočnom hibridu, i u nekoj modernoj zapadnoj inačici.

Također, Hrvatska - zajedno s onima s kojima jedino može taj posao ugovoriti i odraditi - treba taj kuvajtski novac u svojem dijelu kolača obavezno uzeti. I ostaviti vrata za daljnja uzimanja otvorenim ...   

[Milan (longtrip)]

Dopada mi se takav entuzijazam.Bilo bi to dobro,svi bi zaradili.
Kaže narod: Para vrti gde burgija neće!!

[dzumba]

На основу општег стања ствари, посебно када је у питању опрема КоВ, све мање ће се моћи наметати куповина војне опреме, чак и унутар НАТО-а. Не зато што су чланице постале непослушне, него немају паре, окрећу се ономе што себи могу приуштити. Осим тога унутар тог савеза, неке доскорашње "источне" земље су биле и остале (или имају те амбиције) солидни произвођачи наоружања. Пољака и Чешка на пример. За неке средства НВО користе у основи "источна" решења. Та решења (наравно модернизована) су јефтинија, не мање ефикасна и као мање сложена (мање напуњена најсавременијом технологијом, али ипак квалитетном) приступачнија и за коришћење и за обуку. Осим тога чак и неке земље НАТО купују НВО од Русије. То је некад било незамисливо. Дакле, земље бивше СФРЈ могу да произведу што саме, што заједно, сасвим солидна средства наоружања и опреме.И да нађу купце за то. Да ли ће их "Велики брат" пустити?Некад ће затегнути, али све више ће због мира у кући и неких својих интереса попуштати.
 

[Milan (longtrip)]

Unapred se izvinjavam časnom pozivu tenkiste,jer se kroz metaforu dotičem tenka!!

Malo sam razmišljao na temu sporazuma eventualne buduće saradnje.Kao da je neki "Djenka"
doneo potrebne osigurače iz Evrope, za "opravku" vojne industrije Zapadnog Balkana.
Sve to zarad nekog "majmuna" koji će negde daleko ući u tenAk kao u "Podzemlju".
Ali...., stvarnost je surova,jer.... "Samo je rat siguran posao"!!A mi zadovoljno
trljamo ruke .....Ponovo radi bioskop.....ponovo radi bioskop.....

[trpe grozni]

Svaki pokusaj da se pobudi jedna industrija, a narocito vojna, je tezak. Ali ako bilo koja drzava zeli da prodaje i da ima industriju, onda mora da ulozi nesto para i mnogo dobre volje.
Mi smo imali jaku vojnu industriju, koja je po nekom mom secanju, negde 1989-1990 godine ostvarivala izvoz od osam milijardi dolara. Na zalost raspad drzave i kasnije kriminalne privatizacije, kao i opste smanjivanje izdavanja za se nase amrije su ubile tu industriju.
Sada nam se daje sansa da nesto od toga ozivimo, ali za to pre svega treba mnogo volje i para. Pare cemo nekako naci (trose se ogromna sretstva na mnogo gluposti po nasim drzavama) ali volja se mora stvoriti.
Dovoljno je samo pogledati nase armije realnim ocima i videti gde idu i gde ce zavrsiti. Zivim na donacijama (osim VS koja zivi na starim skladistima koje ce kad-tad da se isprazne), pa su nam zato nase armije opremljene sa svim i svacim, tako da je logistika skoro samoubistvena. Nema se opsti plan i program za nabavke, vec ako se i nesto nabavlja, nabavlja se samo za momke koji idu u misijama i A-stanu i ostalim vukoje**ma, dok oni koji ostaju, moraju da idu u pocepanim uniformama, i cizmama koji su sami kupili. Ako se i nekad pojave u novim uniformama, ondak je to samo za neku paradu ili proslavu.
Bitno je od neceg da se pocne, ali ne i da zivimo na stroj slavi i da pravimo fotosop projekte.
Mislim d bi ovaj projekat bio prvi put u zazivljavanju nase skoro nestale vojne industrije, gde bi svi mogli d dobijemo po neki parcic kolaca, sto je mnogo bolje od toga da cekamo da nam se neko smilostivi i udeli svoj otpad..

[pvanja]

@trpe
mislim da sam u nekim novinama video podatak za 1989 godine da je izvoz bio oko 2.5 milijarde USD.

[trpe grozni]

Moguce, mozda mi se mesaju tadasnji dinari i dolari.
Ovaj podatak sam veoooma odavno cuo, pa tako ne mogu da garantujem za tacnost.

[švercer011]

ВИКЕНД У ЗАГРЕБУ

12/06/2010


Први српски министар одбране у хрватском министарству одбране

Министар одбране Србије Драган Шутановац и државни секретар у Министарству одбране Душан Спасојевић ушли су у повијест. Хоће ли ући и у историју то ћемо тек да видимо. Потребна је, наиме, како то зову историчари, историјска дистанца.

У сваком случају, војни викенд у Загребу има димензије које на први поглед нису лако уочљиве, а које су свакако дугорочне. Односи између Србије и Хрватске узимају позитиван ток и сваким даном „све више напредујемо“.

Сцена где министар одбране Србије заједно са министром одбране Хрватске стоји испред бивше команде Пете војне области ЈНА, на бившем Лењиновом тргу, а где је сада Министарство одбране Републике Хрватске, свакако јесте историјска. Први српски министар одбране у хрватском министарству одбране. Још једна потврда да стварамо више историје него што можемо да је конзумирамо.

Наравно, Београд је и овом посетом показао спремност за добру регионалну сарадњу, а сусрет Шутановца са председником Хрватске Ивом Јосиповићем наставак је сусрета српских и хрватских политичара на највишем нивоу.

Дакле, Шутановац је на конференцији за штампу елегантно одговорио хрватским новинарима да је „учешће Србије у Партнерству за мир довољна мера за Србију када је НАТО у питању“; подсетио је присутне да је војни рок служио у касарни ЈНА „Седам секретара СКОЈ-а“, пук везе, у Самобору крај Загреба, а како председник Хрватске Иво Јосиповић овом приликом није хтео нимало да заостане у војничким успоменама за гостом из Београда одмах је додао да је он служио ЈНА у Гарди у Београду. На шта су сви присутни остали, што би рекли стари пургери, „паф“, односно без текста. Елем, морам да признам да су ме са тим војничким успоменама и Шутановац и Јосиповић разнежили. Наиме, мало је данас политичара који се хвале својим војничким данима из ЈНА. Посебно из РХ.

Председник Хрватске Иво Јосиповић својим је искреним наступима већ стекао углед најбољег хрватског политичара у последњих 20 година. Мало који ће данас хрватски политичар јавно рећи да је служио ЈНА, мало ко ће рећи да је агностик, и мало је оних који ће признати да су некада били чланови Савеза комуниста Хрватске. Иво Јосиповић је донео стабилност не само Хрватској, већ и региону.

Затим је најављена могућност да се рониоци Војске Србије обучавају у Хрватској, а припадници хрватских јединица АБХО у Школском центру у Крушевцу.

Постоји и велика могућност да се хрватски војни лекари усавршавају и на ВМА у Београду, јер је ВМА најбоља здравствена установа у овом делу Европе. Отворена је и опција за школовање хрватских официра на Војној академији у Београду. То је све реално и релативно лако оствариво. Но, најаве да би Хрватска и Србија, уколико буде купаца, могле заједнички да производе тенк М-84 АБ1, то је, нажалост, само санак пусти.

Јер, у производњи тенка М-84, програм „Капела“, учествовало је око 2.500 коопераната из целе бивше СФРЈ. Многе од тих фирми више не постоје. Да би се опет покренула производња тенка потребна је серија од најмање 500 поручених возила. Ко ће данас да купи од Србије и Хрватске 500 тенкова када се зна ко контролише извоз наоружања са ових простора. Конкретно, ако су Американци тенкове М-84 у БиХ прогласили „неперспективним“, и ставили на листу за продају или уништење, а своје тенкове М-60, који су старија генерација од М-84 и објективно слабији од М-84, прогласили за „перспективне“, ко може да се нада да ће му Американци дозволити да било коме у свету прода 500 тенкова?

То што је „Југоимпорт СДПР“ својим парама модернизовао један тенк М-84 на ниво М-84АБ1 добар је покушај, али 150 тих тенкова М-84 у саставу 15. оклопне бригаде кувајтске војске већ више од три године чека шта ће бити са тим пројектом. Кувајћани отежу из најмање три разлога: ми дугујемо Кувајту око 60 неиспоручених тенкова М-84 које нисмо стигли да направимо због распада СФРЈ, а паре смо узели. Иначе, кувајтска војска одавно има и америчке тенкове „абрамс“, а Вашингтон јој нуди сада и додатну количину. Са ценом од најмање два милиона долара по сету модернизације за један М-84АБ1, Кувајт би добио ниво тенка Т-90С. Шта о томе мисле Амери видимо у БиХ.

Но, ако би тенк опет ујединио индустрију бивше СФРЈ, дајте нам тенкове.

П.С. Рекли су ми да гуме за „мигове“ напокон стижу, да су на путу. Хвали ти, о Боже.

Мирослав Лазански



Izvor:Politika

[pvanja]

Evo moram ponovo da komentarisem Lazanskog. Sta mu se desava poceo je ponovo da pise normalne tekstove - medved se probuio iz zimskog stna ? 
Svakakve je tekstove objavljivao vec duze godina ali retko koji je (skoro ni jedan) bio na nivo koji on moze da napise.
Toliko se brukao da nisam siguran da ce uspeti oprati mada ... cuda se desavaju

[trpe grozni]

Izgleda da je shvatio da vize niko ne veruje njegovim nebulozama, i odjednom postao "ozbiljan", sto mi se normalno dopada, ipak, nekoliko zadnjih tekstova su mu pristojni.

[dexy]

Novi posao za vojnu industriju

Srbija gradi VMA u Libiji

T. N. Đaković | 23. 06. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |

Trodnevna poseta ministra odbrane Dragana Šutanovca Libiji mogla bi tokom godine da rezultira ugovorom koji podrazumeva, osim izvoza naoružanja i vojne opreme, i programe inženjeringa i prenosa vojnih industrija, odnosno izgradnju vojnih objekata poput vojne bolnice. Libija je, prema informacijama „Blica”, već zainteresovana da srpskim inženjerima prepusti izgradnju vojne bolnice po uzoru na našu Vojnomedicinsku akademiju, ali i za kupovinu srpskog naoružanja i vojne opreme.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ono što je „Blicu” i zvanično potvrđeno u Ministarstvu odbrane, jeste da će se tokom posete Šutanovca Libiji, na poziv njenog ministra odbrane i glavnokomandujućeg oružanih snaga Libije general-majora Abu Bakr Junis Džabera, voditi se razgovori o unapređenju saradnje u oblasti odbrane, vojnoekonomske, vojnoobrazovne i vojnomedicinske saradnje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ako bi ona podrazumevala izgradnju vojne bolnice, to bi podstaklo čitav niz izvoza programa inženjeringa, što bi omogućilo upošljavanje zaposlenih u vojnoj industriji duži niz godina. Upravo oko izvoza ovog segmenta vojne industrije očekuje se tokom leta potpisivanje ugovora koji bi rezultirao slivanjem u ovom mandatu Vlade i prve milijarde dolara.

Bio bi to ujedno i signal, na koji je srpska vojna industrija dugo čekala. Signal koji bi označio da je Srbija sada ta koja zauzima pozicije u odbrambenoj industriji koje je tokom zlatnih sedamdesetih ostvarila Titova Jugoslavija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tada je odbrambena industrija eks-Jugoslavije prodajom naoružanja i vojne opreme, ali pre svega izgradnjom vojnih objekata u inostranstvu zarađivala nekoliko milijardi dolara godišnje. Izvozni program inženjeringa i prenosa vojne industrije činio je više od 50 odsto izvoza bivše Jugoslavije. Zato su, iako je još prošle godine srpska vojna industrija postala najveći izvoznik naoružanja jugoistočne Evrope i Balkana, njeni zvanični predstavnici suzdržano govorili: „Tek kada ostvarimo povratak u prometu inženjering usluga, što je bio nekada temelj naše proizvodnje, moći ćemo sa sigurnošću da kažemo - vraćamo se na put stare slave”.

Vojni inženjering podrazumeva projektovanje, izgradnju i nadzor radova na vojnim fabričkim kompleksima, podzemnim skloništima i skladištima, fabrikama municije i eksploziva, lukama i aerodromima ili bolnicama. Projektovanje je tokom osamdesetih bilo prepušteno Vojnograđevinskom institutu, kao i nadzor radova, dok je na poslovima izgradnje ovih objekata bilo angažovano i civilno građevinarstvo. Sasvim je realno očekivati istu raspodelu zadatak u slučaju realizacije novih ugovora.

Ne treba zaboraviti da je Irak ta adresa koja je na neki način omogućila proširivanje angažmana na tako značajno tradicionalno tržište kao što je Libija. Tokom prošle godine izvezena je na svetsko tržište roba u vrednosti od oko 300 miliona dolara. Zaključeni su ugovori vredni više od 500 miliona dolara, pre svega sa Irakom, Alžirom i Egiptom. Tokom te godine upravo je Irak bio najveći ekonomski partner vojne industrije. Srpsko oružje postalo je dobar deo arsenala armije Iraka, na čijem meniju se našlo gotovo sve za opremanje pešadije, od pancira, kaciga, pištolja CZ-99, do teške artiljerije - antitenkovskog oružja tipa „osa”, „bumbar” i „stršljen”.

Ne samo da je Iraku prodato i 20 školskih klipnih vazduhoplova tipa „lasta 95”, namenjenih za letačku i borbenu obuku pilota novog iračkog vazduhoplovstva, već je to učinjeno u trenutku kada je ovaj tip letelice postojao samo u projektima Vojnotehničkog instituta. Irak je bio pokazna vežba za kvalitet robe i poštovanje rokova isporuke. I Srbija nije propustila priliku. Isporukom ugovorene robe u odgovarajućem roku i traženog kvaliteta, srpska odbrambena industrija dokazala se kod svih koji su bili skeptični da li ona uopšte može da odgovori zahtevnim ugovorima. Može li ili ne, o tome govore ugovori koji su usledili sa svih šest fabrika vojne industrije - „Zastava oružje” iz Kragujevca, „Krušik” iz Valjeva, „Prvi partizan” iz Užica, „Sloboda” iz Čačka, „Milan Blagojević” iz Lučana i „Prva iskra” iz Bariča. Najveći deo njihove proizvodnje sada se pakuje za izvoz. Uposleni su i njihovi podizvođači i proizvođači sirovina. Tih šest fabrika izvoze na tržišta od Indonezije do SAD.


Libijski oficiri na školovanju u Beogradu

S obzirom na dugu tradiciju i saradnju posebno u oblasti vojnog školovanja i ekonomije, može se očekivati da se veća grupa oficira iz Libije i kadeta sledeće godine školuje na našoj Vojnoj akademiji. Šutanovac će, prema saznanju „Blica”, u okviru posete ponuditi i proizvode naše privrede iz oblasti železnica i poljoprivrede. 


Izvor: Blic

[Brok]

Šutanovac: Asimetrične pretnje miru

09.07.2010.

Beograd - Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da u regionu ne postoji opasnost
od vojnog ugrožavanja, ali da su i dalje prisutne takozvane asimetrične pretnje miru.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kao primer naveo je nedavni bombaški napad u severnom delu Kosovske Mitrovice u kojem je jedna osoba poginula, a više ranjeno.

Na svečanosti povodom završetka školovanja 56. klase Komandnoštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane u Beogradu, Šutanovac je rekao da Srbija neće učiniti nijedan akt kojim bi ugrozila bilo kojeg suseda.

"Asimetrični napadi bezbednosti i mira nikada ne pogađaju samo jednu zemlju i zato je potreban zajednički pristup njihovom rešavanju”, rekao je ministar Šutanovac.

On je kazao da Srbija neće učiniti nijedan akt kojim bi ugrozila bilo kojeg suseda, ali je apelovao i na prijateljske zemlje da obezbede sigurnost i normalan život ugroženim pripadnicima srpske zajednice na Kosmetu.


Izvor: B92