Ministarstvo odbrane Republike Srbije - aktivnosti

[kopriva]

"Bićemo posle Rumunije najveća vojna sila u okruženju. Procentualno prevazilaziimo sve zemlje u okruženju", rekao je Šutanovac.

Pa nije sve baš u procentrima i brojkama.
I sada što je to okruženje ili region spada li tu Grčka ili jedna Turska koja pokušava da stvori utjecaj na Balkanu što je u jednom dijelu i uspjela.

Ministar voli te izraze "najveći","lider" itd.

Sve nas USA tako malo oraspoloži pogotovo političare.
Taj miljun je za njih kap u moru koliko daju Izraelu ili Egiptu pa čak i Gruziji.

[Dreadnought]

Ministar Šutanovac u poseti SAD


09.11.2010.

Šutanovac je u SAD doputovao u Vašington iz Halifaksa, sa Drugog bezbednosnog foruma, gde se susreo sa podsekretarom u američkom Ministarstvu odbrane Mišel Flurnoj, od koje je dobio potvrdu američke pomoći Srbiji.

U tom susretu razgovaralo se o budućoj saradnji između dva ministarstva, kao i o programu partnerstva u okviru koga je koga Vojska Srbije imala izuzetno dobru i korisnu sa Naionalnom gardom države Ohajo.

Poseta Šutanovca je prva poseta nekog visokog zvaničnika Srbije Vašingtonu, nakon posete američkog državnog sekretara Hilari Klinton Beogradu.

Ministar Šutanovac je, takođe, istakao da je sistem odbrane Srbije jedan od motora njenih evropskih integracija i istakao da očekuje da će Evropska komisija već u utorak oceniti da se reforma tog sistema odvija u skladu sa demokratskim principima savremene Evrope.

"Srbija pridaje veliki značaj evropskim integracijama i naš sistem odbrane je jedan od motora tog reformskog koraka", rekao je ministar.

"Očekujemo da već sutra, u sklopu godišnjeg izveštaja koji podnosi Evropska komisija, bude jasno naznačeno da se reforma sistema odbrane odvija u skladu sa demokratskim principima savremene Evrope i da smo mi svoj posao završili i u oblasti zaokruživanja zakonodavnog procesa neophodnog za proces reformi", precizirao je on.

On je podsetio i da je mu je delegacija evropskih parlamentaraca nedavno rekla da Evropski parlament više neće pominjati sistem odbrane Srbije u svojim izveštajima, "jer ne vide problem u sistemu odbrane i Srbija više nije deo problema".

Govoreći o bezbednosnom forumu u Halifaksu, Šutanovac je rekao da je tamo imao priliku da čuje na koji način kolege iz sveta bezbednosti i politike vide glavne izazove i pretnje u svetu, kao da je imao niz bilateralnih sastanaka,kako sa ministrima, tako i sa drugim zvaničnicima.

On je precizirao da se sastao sa ministrima odbrane Kanade, Danske i Albanije, sa ministrom spoljnih poslova Crne Gore, kao i sa državnim sekretarom u nemačkom Ministarstvu odbrane.

Tokom posete Vašingtonu, Šutanovac će imati prilike da razgovara sa zvaničnicima Stejt departmenta, zatim sa šefom biroa Nacionalne garde generalom Krejgom Mekinlijem, kao i da održi predavanje na Univerzitetu za nacionalnu odbranu.

"Za mene je izuzetno značajno diskusija koju ćemo imati nakon mog predavanja. Ja sam jedan od retkih ministara koji ima u mogućnosti da održi predavanje na tom univerzitetu i, nakon toga, sa više od 25 eminentnih stručnjaka, imaćemo priliku da čujemo šta oni misle o našoj reformi i našem sistemu", dodao je ministar.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Ministar Šutanovac o pomoći SAD i aktuelnim regionalnim pitanjima



10.11.2010.

Povodom najavljene američke pomoći od milion dolara za sistem odbrane i Vojsku Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je, gostujući u Drugom dnevniku Radio televizije Srbije, da će najveći deo novca biti potrošen, na tehničku pomoć, odnosno na ono što Ministarstvo odbrane bude tražilo putem FMS programa od Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovim rečima, dodatnih 900.000 dolara biće potrošeno na školovanje i kursiranje pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

- To je sada tradicionalna pomoć koja ide svake godine. Očekujemo da i mimo te pomoći budu u toku godine definisana i određena sredstva za infrastrukturne radove u Srbiji koji se tiču vojske, kao i sredstva u okviru humanitarne asistencije, kao recimo u mestu Pranjani, gde se radi određeni projekat za sledeću godinu.

Odgovarajući na pitanje novinara o otpočinjanju pregovora Beograda i Prištine, ministar odbrane je istakao da je njihovo započinjanje u interesu i Beograda i Prištine, ali i međunarodne zajednice.

- Smatramo da ne postoji razlog za čekanje i da postoje veliki problemi koji mogu da se rešavaju i u ovom prostoru. Takođe, smatramo da taj nivo razgovora treba da bude, niži u početku, bez prisustva kamera i da bude podržan, pre svega od strane Evropske unije, mada svakako i Sjedinjene Američke Države mogu da pruže određenu pomoć i da započnemo pregovore sa jednom pozitivnom energijom, rekao je ministar.

Povodom učešća na Drugom bezbednosnom Forumu u Halifaksu, Šutanovac je podvukao da je reč o izuzetno važnom skupu, najznačajnijem nakon Minhenskog i Briselskog foruma i da je najvažniji za prostor jugoistočne Evrope.

- Imali smo priliku da razgovaramo sa više ministara odbrane - Albanije, Danske i Kanade, sa ministrom spoljnih poslova Crne Gore, ali sa podsekretarom Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država, kao i sa državnim sekretarom Ministarstva odbrane Nemačke. Nadam se da ćemo sa tim zemljama u budućnosti imati još jaču saradnju. Očekujem da ćemo imati mogućnost da i sa Ministarstvom odbrane Albanije potpišemo Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, čime bi se praktično zaokružio ceo prostor jugoistočne Evrope.

Gostujući u emisiji „Otvoreni studio“ Glasa Amerike, na pitanje novinara o vojnoj saradnji Sjedinjenih Država i Srbije, posebno o saradnji sa Nacionalnom gardom Ohaja, ministar Šutanovac je istakao da je prilikom posete državne sekretarke Hilari Klinton Srbiji konstatovano „da je najbolji deo saradnje dve države upravo vojna saradnja, i mi smo jako ponosni na to. Smatramo da možemo da budemo stub sveobuhvatne saradnje, političke i ostale i to je izuzetno važno, a posebno imamo izuzetno dobar i kvalitetan odnos sa Nacionalnom gardom Ohaja.

Na pitanje o saradnji Vojske Srbije sa NATO-om i da li u doglednoj budućnosti u Srbiji može da se pokrene suštinska debata o eventualnom priključenju Severnoatlantskom savezu, Šutanovac je rekao da Ministarstvo odbrane Srbije funkcioniše u okviru odluke parlamenta o neutralnosti države.

- Mi se trudimo da u okviru te odluke i u Partnerstvu za mir ostvarujemo sve moguće koristi za našu vojsku, za naš sistem i za našu državu. Pre nekoliko meseci konačno smo uputili naše oficire i podoficire u u sedište NATO-a u Brisel i na taj način želimo da koristimo sve mogućnosti u tom projektu. U Srbiji se vodi debata i nekada je žučnija a nekada manje žučna, ali mislim da u ovom trenutku nije realno razmišljati o samom činu pristupanja, ali je dobro da ljudi imaju u vidu i da dobiju mogućnost da saznaju šta je to NATO, da li je to čisto vojni, vojno politički ili političko-vojni savez - rekao je ministar odbrane.

- Hteli mi to, ili ne, sve zemlje u okruženju Srbije su ili u NATO-u, ili u procesu pridruživanju NATO-u, ili uključivanja u NATO, i mi ćemo morati sa njima da sarađujemo, ukoliko želimo da obezbedimo stabilnost u celom regionu – rekao je ministar odbrane Dragan Šutanovac gostujući u emisiji „Otvoreni studio“ Glasa Amerike.

Izvor: MORS

[Dreadnought]

Delegacija Ministarstva odbrane u Libiji


11.11.2010.

Delegacija Ministarstva odbrane koju je predvodio načelnik Uprave za planiranje i razvoj GŠ VS brigadni general prof dr Mitar Kovač posetila je Sajam naoružanja i vojne opreme ''LibDex 2010'' koji se održava u Tripoliju u Libiji, od 9. do 12. novembra.

Sajam naoružanja i vojne opreme ''LibDex 2010'', koji se održava po drugi put, predstavlja najveći i najvažniji događaj ove vrste u severnoj Africi. Na sajmu su se predstavili izlagači 22 zemlje iz Evrope, Azije, Afrike i Amerike. Iz ovih zemalja, 101 kompanija predstavila je svoje proizvode i usluge iz oblasti odbrane i bezbednosti.

Tokom posete, brigadni general prof dr Mitar Kovač, pukovnik Veselin Raičević iz Uprave za odbrambene tehnologije i dr Jovan Isaković iz Vojnotehničkog instituta razgovarali su sa komandantom libijskog Ratnog vazduhoplovstva generalom Al Rifi el Šerifom.

Organizatori sajma su Privremeni narodni komitet za odbranu i libijska kompanija WAHA expo Co.

Izvor: MORS

[vojvoda vuk]

Jedno pitanje: sta ce nama Rafali za RV?

[Dreadnought]

Sastanak Komiteta za vojno-ekonomsku saradnju Srbije i Italije


12.11.2010.

Drugi sastanak bilateralnog Komiteta za vojno-ekonomsku saradnju Srbije i Italije održan je danas u Vojnotehničkom institutu. Komitetom su predsedavali pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović i generalni sekretar odbrane i nacionalni direktor za naoružanje OS Italije general-potpukovnik Bjađio Abrate.

Na sastanku su razmatrane mogućnosti saradnje u oblastima od obostranog interesa, posebno u oblasti modernizacije borbenih sredstava Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije i saradnji namenskih industrija.

U okviru posete, generala Abratea primio je i državni sekretar dr Zoran Jeftić.

Na sastanku je konstatovano da je bilateralna vojna saradnja dobra i da postoji obostran interes i prostor za njeno dalje unapređenje.

Izvor: MORS

[Dreadnought]

Intervju ministra Šutanovca "Narodnim novinama"


Vojska vratila poverenje

"Profesionalizacija vojske je najvažniji deo reforme sistema odbrane i možda najveća reforma koja se sprovodi u našem društvu. To nije samo reforma vojske, već mnogo širi proces, zahvaljujući kome će nekoliko hiljada ljudi moći da se zaposli', rekao je za "Narodne novine" ministar Dragan Šutanovac.

"Odnos broja kandidata prema broju slobodnih mesta u vojsci pokazuje da je ona vratila poverenje naroda i da su mladi ljudi prepoznali vojsku kao svoju i sa pozicije patriotizma i kao mogućnost za napredovanje u životu", ocenio je Šutanovac.

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane su tokom poslednjih nekoliko godina prošli kroz veoma složen period reformi koje su, pored profesionalizacije sastava, podrazumevale korenite promene u sistemima vojnog zdravstva i obrazovanja, pripreme za mirovne misije i učešće u njima, obnavljanje odbrambene industrije.

Veći deo započetih procesa je pred okončanjem, a Srbija je postala faktor bezbednosti jugoistočne Evrope, čije mišljenje sa pažnjom slušaju i velike svetske sile. Dokaz tome su i posete najviših vojnih funkcionera SAD, Kine i Rusije, koji su veome pozitivno oceniln brzinu transformisanja Vojske Srbije u savremenu, profesionalnu evropsku armiju. Neka vrsta procene reformi i perspektive vojske je i veliko zanimanje mladih za stupanje u redove profesionalog sastava, od profesionalnih vojnika, do kandidata za kadete Vojne akademije i Vojnomedicinske akademije, koji će se uskoro školovati na jedinstvenom Univerzitetu odbrane.

Gost "Narodnih novina" u utorak je bio ministar odbrane Dragan Šutanovac, sa kojim smo razgovarali upravo o sveobuhvatnim i korenitim promenama kroz koji je prošao sistem odbrane Srbije.


Vratili ste se iz nosete Sjedinjenih Američkim Državama, a pre toga ste u Kanadi učestvovali na važnom bezbednosnom skupu. Bilateralni susreti sa visokim predstavnicima ministarstava odbrane iz velikog broja zemalja su gotovo svakodnevni. Ministarstvo odbrane ima valiku diplomatsku aktivnost?

- Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaju saradnju sa više od 50 zemalja, a sa 30 imamo potpisane ugovore o saradnji u odbrani. To je veoma značajan segment u ukupnoj saradnji sa mnogim zemljama, a negde i njihov stub. Najčvršće veze u oblasti odbrane napravili cmo sa SAD, Norveškom, Danskom, severno-afričkim zemljama, sa Kinom... Meni je bilo zadovoljstvo da učestvujem na bezbednosnom forumu u kanadskom gradu Halifaksu, na kom je učestvovalo tridesetak ministara.

Pored učešća na forumu, imao sam sastanke sa velikim brojem ministara i sekretara u ministarstvima odbrane. Učešće na ovako značajnim bezbednosnim forumima je jako značajno za našu zemlju. Posle toga sam bio u Vašingtonu, sastao se sa ljudima iz Pentagona, Stejt departmenta i Kongresa. Glavna tema ovih razgovora bila je odbrana, ali smo razgovarali i o drugim pitanjima, poput dijaloga sa Prištinom i pomoći ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji. Mislimo da je veoma važno da se dogovor o životnim pitanjima sa Prištinom napravi što je moguće pre.


Najavili ste veće učešće Vojske Srbije u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i pridruživanje onim čiji je nosilac Evropska unija. Koliko je na međunarodnom planu važno učešće pripadnika VS u mirovnim misijama?

-Važno je da sada idemo u korak sa svetom, a u nekim stvarima smo i ispred očekvanja naših partnera.

Odlazak medicinskih ekipa sa Norvežanima u Čad je bio očekivan, ali su Kipar i Liban bili naša inicijativa, čime smo u UN napravili veliki pomak. Sada nam je na namera da učestvujemo u misiji "Atlanta" na obali Somalije, u okviru koje će naši pomorski oficiri biti na ratnim brodovima zemalja EU, čime ulazimo i u njene misije. Svaka vojska treba da ima pripreme i vežbe u realnim stuacijama i učešće pripadnika VS je njihova priprema za prvu misiju vojske, a to je odbrana zemlje.

Druga stvar je politička, a to je da pokažemo da smo deo sveta u kome živimo i da želimo da učestvujemo u očuvanju globalnog mira. Iskustvo naših medicinskih timova je već međunarodno priznato. Tu moram da pohvalim Vojnu bolnicu u Nišu, koja u njima učestvuje na jedan veoma komplesan i efikasan način. Ha Kipru i u Libanu su naše pešadijske jedinice, a imamo mogućnosti da u misije pošaljemo i jedinice za atomsko-biološko-hemijsku odbranu, inžinjeriju i jedinice vojne policije. Prvo želimo da stvorimo političke preduslove i vidimo potrebe Ujedinjenih nacija i Evropske unije. a onda da pošaljemo vojnike u misije. Mi imamo deklarisane jedinice i oficire sa ratnim iskustvom, ali još uvek nemamo punu interoperabilnost sa stranim armijama i to je naš zadatak u narednom periodu.


Profesionalizacija vojske bliži se kraju. Kakav je njen krajnji cilj?

- To je najvažniji deo reforme odbrane i možda najveća reforma koja je sprovedena u našem društvu. To nije samo reforma vojske, već mnogo širi proces, zahvaljujući kome će nekoliko hiljada ljudi iz centralne i istočne Srbije moći da se zaposli. Odnos broja kandidata ppema broju slobodnih mesta je pet prema jedan. To znači da je vojska povratila poverenje naroda i da su mladi ljudi prepoznali vojsku kao svoju i sa pozicije patriotizma i kao mogućnost za napredovanje u životu. Vojska danas u našem društvu, zajedno sa Crkvom, uživa najviše poverelja građana Srbije. Tako je svuda u svetu, bez obzira koliko društva bila liberalna.


Odbrambena industrija u poslednje dve godine beleži velike uspehe. Koja je uloga Ministarstva obrane u tome i šta očekujete u narednom periodu, s obzirom da su kapaciteti fabrika iz ovog kompleksa postali pretesni da zadovolje potražnju u inostranstvu?

- Zahtevi tržišta su toliki da ćemo morati da angažujemo neke fabrike iz Republike Srpske a neke delove ćemo morati da kupimo u Rusiji i Francuskoj. Mi danas projektujemo jednu veliku vojnu bolnicu i ukoliko dobijemo nocao ka tenderu, pored izgradnje, u našoj zemlji će se i obučavati pripadnici saniteta te zemlje. To će nam takođe doneti veliki prihod, jer će to biti i najveći izvozni pocao naše odbrambene inustrije. Cvoj deo u tome imaće i Vojna bolnica u Nišu.


Ministarstvo odbrane, preko Direkcije za imovinu Srbije, prodaje višak nepokretnosti i na taj način zadovoljava druge potrebe, uglavnom rešava stambeno pitanje svojih pripadnika. U Nišu je nedavno ugovorom uspešno obavljena jedna takva razmena. Hoće li se i kojom dinamikom taj proces nastaviti?

- Pored zadovoljavanja potrebe za stanovima, smatram da, ukoliko postoji privatnici koji za novac žele da kupe odrvđene nepokretnosti koje su za nas neperspektivne, možemo i tako da ih prodamo.


"Jug nam je važan"

Jug Srbije je tradicionalno okrenut vojsci, ali i Vojska poklanja veliku pažnju ovom delu naše zemlje?

- Jug je veoma važan u sistemu odbrane. Zbog toga Komandu Kopnene vojske držimo u Nišu. Zbog toga smo "Jumku" poverili pocao izrada novih uniformi sa savremenom, digitalnom šapom. Zbog toga smo velika sredstva investirali u bazu "Jug", kod Bujanovca. Ne želimo deklarativnu decentralizaciju, želimo da novac ostane u našoj zemlji, posebno na jugu zemlje.

Mi želimo da pomažemo lokalnim sredinama, pa i Nišu, da se razvijaju, ali ne želimo da bilo ko koči razvoj sistema odbrane. Sredine poput Niša, koje su imale plan za saradnju, uspele su u tome. Bilo je, međutim, lokalnih samouprava koje nisu imale ideju kako da obave razmenu, ili su očekivale da će vojska da poklanja svoje nepokretnosti. To nemamo prava da radimo.


Uniforme obavezne

Najavili ste nedavno da će oficiri i podoficiri VS ponovo imati obavezu da nose uniforme i van svojih 'radnih mesta'. Koja je namera ovakve odluke?

-Nošenje uniforme prilikom dolaska na posao i odlaska sa njega, po meni, troba da budo čast, a ne obaveza. Početkom devedesetih godina oficiri i podoficiri bivše JNA su zbog toga doživljavali neprijatnosti, pa je vojska donela odluku da zabrani nošenje uniforme van radnog vremena. To vreme je davno za nama i mislim da će građani Srbije uskoro moći da vide pripadnike VS koji sa svojim suprugama ili devojkama šetaju u uniformi. To je deo naše tradicije i mislim da to treba da se vrati. Znam da će biti i onih koji će biti protiv, ali svaka reforma izaziva i negativne reakcije.


Izvor: MORS

[Dreadnought]

Intervju ministra Šutanovca "Večernjim novostima"


24.11.2010.

Posle nekoliko godina pregovora i u uslovima najžešće ekonomske krize uspeli smo da sklopimo ugovor vredan 400 miliona dolara za izgradnju tri fabrike na severu Afrike. To nije značajno samo za našu odbrambenu industriju već za celokupnu privredu. Siguran sam da će ovaj posao biti u samom vrhu liste kada se budu sumirali najveći uspesi ove Vlade - kaže u intervjuu za ”Novosti” ministar odbrane Dragan Šutanovac.

On dodaje da su u toku pregovori za sklapanje još dva posla - izgradnja vojnomedicinske akademije, po ugledu na naš VMA i remont i modernizacija tenkova - sa kojima bi vrednost ugovorenih poslova naše odbrambene industrije od 2008. dostigla čak dve milijarde dolara.

- To je fenomenalan rezultat ne samo za Srbiju, već na globalnom nivou - poručuje Šutanovac.


Koliko radnih mesta donose ovi novi poslovi?

- Oni donose sigurnost za više hiljada radnika i to u narednih šest-sedam godina, koliko će trajati realizacija poslova. Na primer, u projekt izgradnje fabrika prvi put u poslednjih 30 godina uključiće se i veliki broj naših građevinaca, inženjera i projektanata. U mnogim fabrikama u kojima su radnici do pre 2-3 godine štrajkovali glađu, danas moraju da odbijaju nove poslove, jer ne mogu da stignu da ispoštuju sve ugovore. Ali, nažalost, nisu još sva naša preduzeća iz odbrambene industrije stala na ”zelenu granu”. Mnoge još muče dugovi, potrebno ih je modernizovati.

Mogu li ti problemi da se reše kroz privatizaciju?

- Smatram da država treba da zadrži resurs koji ima u odbrambenoj industriji u svom vlasništvu. Od uspeha koji postiže namenska, korist je višestruka - zapošljavaju se ljudi, puni budžet, smanjuje deficit... Evo, u decembru Srbija posle više od dve decenije dobija i novu fabriku, savremenu kovačnicu u ”Krušiku”, na mestu prethodne koja je u bombardovanju porušena do temelja.


U decembru ćete dočekati i poslednju partiju regruta koja podleže obavezi služenja vojnog roka. Da li će to označiti i kraj profesionalizacije vojske?

- Time će formalno biti završen veliki segment započetih reformi, ali je profesionalizacija i modernizacija priča koja nema kraj. Naša vojska dobija pohvale od najvećih armija sveta da je jedna od najrespektabilnijih u regionu, a to želimo i da ostanemo.

Na upravo održanom samitu NATO u Lisabonu naša zemlja pohvaljena je zbog zalaganja u evroatlantskim integracijama. Otkud to, kada nas državni zvaničnici stalno uveravaju da je Srbija vojno neutralna?

- Onog trenutka kada smo se 2006. učlanili u Partnerstvo za mir, opredelili smo se za evroatlantske integracije. Odluka parlamenta o neutralnosti obavezuje nas u delu koji se tiče pristupanja savezima, ali nam ne ograničava saradnju.


Na koji način može da se intenzivira saradnja unutar PzM, ukoliko, kako je nedavno poručio predsednik Tadić, Srbija nema nameru da postane članica Alijanse?

- Prostora za saradnju ima mnogo, od zemalja u regionu poslednji smo se priključili tom programu, a tek pre nekoliko meseci otvorili smo kancelariju u Briselu. To, ponavljam, ni na koji način ne dovodi u pitanje našu vojnu neutralnost.

A, da li dobra vojna saradnja sa zemljama NATO, pre svega SAD, koju je nedavno Hilari Klinton u Beogradu ocenila kao najbolji segment odnosa dve države, remeti relacije između Beograda i Moskve?

- Apsolutno ne. Zabluda je da je Srbija vojno jednostrano opredeljena i da želi saradnju samo sa zapadnim armijama. Pored Amerike i Kanade, nedavno sam bio i u Kini, pre mesec dana načelnik Generalštaba ruske armije bio je u poseti Srbiji. Želimo da naša zemlja bude glavni motor regiona, a naša vojska faktor stabilnosti i ekonomskog prosperiteta. U postizanju tog cilja pomoć svih je dobrodošla.


Na ulazu u Ministarstvo, sreli smo Svetka Kovača, direktora VBA. Šta vam je ”raportirao” o bezbednosnoj situaciji u Srbiji?

- VBA je pripremila izveštaj koji će uskoro prezentovati parlamentu i u kome se naglašava da je vojska ispoštovala sve aktivnosti u vezi sa saradnjom sa Tribunalom. Prema saznanjima, u sistemu odbrane Srbije nema nikog ko troši novac, energiju i vreme na skrivanje Mladića i Hadžića. Neophodno je da sve bezbednosne strukture ulože maksimalne napore da Srbiju rasteretimo obaveza koje ima prema Hagu jer nam je to svima kamen oko vrata.


U kojoj meri je ugrožena bezbednost na jugu Srbije i Sandžaku, posebno imajući u vidu zapaljivu retoriku lidera Albanaca i Bošnjaka sa tih prostora?

- Zapaljiva retorika je podjednako opasna i u Beogradu, Sandžaku ili Đenovi. Na sreću, svi ti ispadi na jugu i u Sandžaku nisu naišli na veće uporište među građanima. Trudimo se da u sistemu odbrane bude zastupljen što veći broj pripadnika nacionalnih manjina, kako bismo i na taj način pokazali da smo vojska svih građana Srbije.


Mnogi smatraju da je država morala mnogo oštrije da reaguje na pojedine izjave koje su ozbiljno uzdrmale ustavni poredak zemlje, poput poziva na stvaranje ”velike Albanije”...

- O tome, pre svih, pravosudni organi moraju da zauzmu jasan stav. Naše institucije često su i previše oprezne u ovakvim situacijama jer se reakcija države uglavnom tumači kao ugnjetavanje manjina, s obzirom na nasleđe koje vučemo iz prošlih vremena.


Postoji li zabrinutost zbog odluke KFOR da nastavi sa smanjivanjem i reorganizacijom jedinica na Kosovu?

- Da, i to smo jasno rekli na poslednjem sastanku generala Miletića sa komandantom KFOR. I pored toga što NATO nije visoko na lestvici popularnosti u Srbiji, mislim da se svi slažemo da je tamo neophodno njihovo prisustvo, jer to garantuje bezbednost naših građana.


Kako se osećate kao član Vlade koja je, po istraživanju ”Galupa”, na začelju liste institucija u koje građani imaju poverenje? Od Vlade se jedino lošije kotira NATO...

- Svakako da mi nije prijatno. Ali, po istom tom istraživanju Vojska je prvi put ispred Crkve po poverenju koje građani imaju u nju, što znači da je institucija u koju imaju najviše poverenja. Ali, svedoci smo i nameštenih istraživanja koja pokazuju da raste poverenje u sistem odbrane, da se vojska vraća na velika vrata, a da ja, kao kapiten tog tima, stagniram po procentu podrške građana. To bi bilo kao da jedan tim stalno dobija utakmice, a da navijači nemaju poverenje u trenera.


Ne dugujemo za komunalije

Da li je i vaše ministarstvo na spisku dužnika za komunalne usluge?
- Sistem odbrane troši 3,1 milijardu dinara godišnje za različite komunalne usluge i energente, a trenutno gotovo da ne dugujemo. Neplaćanjem računa država šalje lošu poruku građanima i to hitno mora da se promeni.


Od proleća u misijama UN

U toku su pregovori sa EU oko učešća u njihovim mirovnim misijama. Na koje destinacije se spremaju naši vojnici?

- MSP upravo priprema bezbednosni sporazum sa EU, na osnovu kojeg će vojska i policija moći da učestvuju u evropskim mirovnim misijama. Nadamo se da će to biti već od sledećeg proleća, a led će najverovatnije probiti misija ”Atlanta”, gde će naši oficiri zajedno sa grčkim biti na nekom od brodova na obali Somalije.


Kako gledate na predloge da funkcionerima i dalje ostanu zamrznute plate?

- Slažem se da nije fer da se prvo funkcionerima povećaju plate. S druge strane, postoji niz nelogičnosti kada je reč o visinama zarada po državnim institucijama, pa često pomoćnici ili činovnici više zarađuju od ministara. Recimo, po visini primanja koju dobijaju zaposleni u Ministarstvu odbrane nisam ni u prvih 300.

Danijela MILINKOVIĆ
Izvor: Večernje Novosti

[Dreadnought]

Predavanje ministra Šutanovca u Školi nacionalne odbrane


25.11.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac održao je danas predavanje polaznicima 54. klase Generalštabnog usavršavanja, 57. klase Komandnoštabnog usavršavanja i 1. klase osnovnog Komandnoštabnog kursa Škole nacionalne odbrane.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ministar Šutanovac izrazio je zadovoljstvo što se među pripadnicima Vojske Srbije nalaze i pripadnici stranih vojski što svedoči o dobroj regionalnoj saradnji i međunarodnom kredibilitetu naše zemlje.

Na početku izlaganja, ministar se osvrnuo na karakteristike globalne bezbednosne situacije, navodeći da žarište u bilo kom delu sveta može da poremeti svetske ekonomske tokove. Odjeci promena političkih i društvenih tokova u Americi, Rusiji i Kini očekuju se u odnosu sa našom zemljom, ocenio je ministar Šutanovac. Osim toga, aktuelni novi strateški koncept NATO-a, kako je istakao, odrediće pravce budućeg delovanja te organizacije.

Kada je reč o saradnji sa Evropskom unijom, kao organizacija zemalja kojoj mi težimo, ulažu se napori u pravcu participacije u misijama ove zajednice, naglasio je ministar dodajući da je u ovom slučaju Vojska Srbije motor pokretač približavanja ka članstvu toj porodici evropskih zemalja.

Govoreći o unutrašnjim problemima u našoj zemlji, ministar Šutanovac je istakao da Srbija nije u ovom trenutku izložena bezbednosnim pretnjama, a prostor Kosova i Metohije i dalje je kritična tačka organizovanog kriminala u ovom delu Evrope, koji prevazilazi granice te teritorije.

Starešinama koji se školuju za najodgovornije dužnosti u Vojsci Srbije, u nastavku izlaganja, ministar je predočio najznačajnije rezultate rada Ministarstva odbrane u proteklom periodu kao i smernice koje će biti presudne u njegovom daljem radu.

Kada je reč o organizaciji, ministar je najavio skoro uvođenje Generalnog inspektora službi, kao i formiranje Odseka za internu reviziju. Osim toga, do polovine sledeće godine očekuje se uvođenje svešteničke službe u Vojsci Srbije.

Osvrnuvši se na reformu sistema odbrane, kao osnovne pokazatelje uspešnosti tog procesa, ministar Šutanovac je istakao rast poverenja u Vojsku, kao i živu međunarodnu aktivnost.

U tom pravcu, kako je istakao, uspostavljen je snažan dijalog sa predstavnicima sistema odbrane više od 50 zemalja i potpisano 39 međunarodnih ugovora u cilju održavanja regionalne bezbednosti i stabilnosti. On se osvrnuo na važnost integracionih procesa u kontekstu prevencije organizovanog kriminala i asimetričnih pretnji kojima je izložen i naš prostor.

Šutanovac je podsetio da je značajan segment trenutnog, a naročito budućeg angažovanja Vojske biti u multinacionalnim operacijama, što će, kako je ocenio, koristiti Srbiji u odbrani njenih državnih interesa. Trenutno su naši mirovnjaci angažovani u pet mirovnih operacija, a uskoro će se još jedan naš kontigent pridružiti mirovnoj misiji u Libanu.

Zaokruživanje zakonskog okvira za funkcionisanje sistema odbrane, kao i usvajanje strateških dokumenata koji su donešeni prvi put u istoriji, ministar je istakao kao veoma važne elemente reforme sistema odbrane. Među njima su i Dugoročni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, Ministarsko uputstvo za 2011. godinu, kao i Bela knjiga odbrane Republike Srbije i Proces planiranja i pregleda (PARP). On je istakao da ima još prostora za sistematizaciju i reorganizaciju tog ministarstva u nameri da ono postane funkcionalnije.

U analizi finansijskog poslovanja sistema odbrane, prema rečima ministra odbrane, vidi se da to ministarstvo za razliku od prethodnih, u poslednje dve godine nije prenosilo dugovanja, a koja su 2007. iznosila čak 2.79 milijardi dinara. Ovakavim načinom poslovanja, ocenio je ministar, doneo je uštedu u iznosu od 655 miliona dinara na ime zateznih kamata

Učinjeni i značajni pomaci u formiranju kvalitetno postavljene piramide starešinskog kadra u Vojsci Srbije, rekao je ministar, a napredovanje u karijeri zavisiće od postignutog uspeha i ličnog zalaganja. Osim toga, velika pažnja se posvećuje se školovanju pripadnika sistema odbrane u zemnji i inostranstvu, naglasio je ministar.

Starešine Vojske Srbije u narednom periodu dobiće nove uniforme, koje odlikuje nova digitalna šara, istakao je ministar dodajući da je to potpuno domaći proizvod.

Pripadnici Vojske Srbije, tokom ove godine, učestvovali su na brojnim domaćim i međunarodnim vojnim vežbama, a angažovani su i okviru 3.misije vojske na pomoći otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

Značajnani napori su učinjeni u pogledu podizanja ugleda Vojske uvođenjem novih oznaka jedinica, formiranjem Medija centra «Odbrana», što potvrđuju i najnoviji rezultati Galupovog istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju da je građani među institucijama u zemlji najviše poverenja imaju u Vojsku Srbije.

Prioriteti u narednom periodu su, kako je naglasio ministar Šutanovac, završetak procesa profesionalizacije, modernizacija i opremanje, kao i zajednička obuka i veće učešće u mirovnim misijama EU i UN. Osim toga, aktivnije učešće u programu Partnerstva za mir, jačanje regionalne saradnje, intenziviranje bilateralne vojne saradnje, naročito u vojnoekonomskoj oblasti, kao i školovanje i specijalizacija pripadnika MO i VS u inostranstvu biće u fokusu rada sistema odbrane. Osim toga, akcenat u narednom periodu biće stavnjen na istraživanje i razvoj aktuelnih prioritetnh projekti, kao što su Avion Lasta P2, POPS Bumbar, kao i sistema za zvukometrijsko izviđanje.

U amfiteatru Centra za simulacije i učenje na daljinu Vojne akademije, među prisutnima bilo je 35 oficira koji će pohađati Generalštabno usavršavanje, od kojih dva iz Bosne i Hercegovine, i po jedan iz Crne Gore, Austrije i Turske.

Osim njih, predavanju je prisustvovalo i 55 starešina pred kojima je Komandnoštabno usavršavanje. Ove godine, pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na tom nivou usavršavanja, deliće klupe sa dvojicom kolega iz oružanih snaga Bosne i Hercegovine, jednim pripadnikom oružanih snaga Crne Gore, dok će se jedan oficir vojske SAD naknadno priključiti školovanju.

Ove godine, prvi put je organizovan osnovni Komandnoštabni kurs na koji je primljeno 66 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Polugodišnje školovanje namenjeno je osposobljavanju oficira za dužnosti komandira čete i štabne dužnosti na nivou bataljona.

Izvor: MORS

[Dreadnought]

Češka delegacija u poseti Ministarstvu odbrane


25.11.2010.

Delegacija Ministarstva odbrane Češke Republike koju je predvodio direktor Uprave za standardizaciju odbrane gospodin Mikulaš Stankievič boravila je u poseti Ministarstvu odbrane Republike Srbije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Razgovarano je o sistemu nomenklature, načinu uvođenja sistema kodifikacije, načinu organizacije i upravljanja standardizacijom, normativnoj regulativi ova dva procesa, kao i o upravljanju standardizacijom u smislu podrške interoperabilnsti – ciljevima partnerstva i planiranju standardizacije. U razgovorima su učestvovali načelnik Uprave za strategijsko planiranje, general major dr Božidar Forca i direktor Direkcije za standardizciju, kodifikaciju i metrologiju, pukovnik Zoran Spasojević.

Zaključeno je da bi višegodišnje iskustvo Češke Republike, vezano za proces uvođenja i implemetacije standardizacije i kodifikacije, u značajnoj meri bilo korisno, pogotovo što je češka strana izrazila spremnost i ponudila svoju pomoć.

Delegacija Ministarstva odbrane Češke Republike takođe je izrazila veliko zadovoljstvo realizovanom posetom, prezentovanim sadržajima i predložila nastavak saradnje.

Izvor: MORS

[Dreadnought]

Susret ministara Srbije i Brazila


29.11.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac sastao se danas u Domu Garde sa ministrom odbrane Federativne Republike Brazila Nelsonom Azevedom Žobimom. Tom prilikom potpisan je Sporazum u oblasti odbrane između dve zemlje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ministar Šutanovac izrazio je zadovoljstvo zbog posete brazilskog kolege, koja je prema njegovim rečima, prva zabeležena poseta ministra odbrane Brazila našoj zemlji. To je, prema mišljenju Šutanovca, potvrda poštovanja prema našoj vojsci i priznanje izuzetnih odnosa u prošlosti.

Srpski ministar rekao je da će novi sporazum omogućiti razvoj bilateralne saradnje, naročito u oblasti vojne ekonomije, nauke i tehnike, vojne medicine i vojnog obrazovanja.

- Razgovarali smo o mogućnostima zajedničkog razvoja naoružanja i vojne opreme, sa potpuno jasnom slikom veličine Brazila u odnosu na Srbiju, ali i sa jasnim kapacitetom koji naša zemlja ima u vojnoekonomskoj saradnji sa velikim brojem zemalja sveta – rekao je ministar Šutanovac izrazivši ubeđenje da postoji prostor za zajedničko investiranje u proizvode koji bi mogli biti plasirani na trećim tržištima.

- Iako je Brazil dosta udaljen od Srbije ova saradnja može da bude plodotvorna. Očekujemo da tokom sajma "Partner" u junu sledeće godine, delegacija vojnih eksperata iz Brazila dođe u Beograd i razmotre sve mogućnosti zajedničke buduće saradnje – istakao je Šutanovac i dodao da je naša strana veoma zainteresovana za iskustva Brazila u mirovnim misijama. On je podsetio da je nedavno u Srbiji boravila veća grupa studenata medicine iz Brazila i da postoji prostor za saradnju uzevši u obzir kapacitete Vojnomedicinske akademije.

Ministar odbrane Brazila Nelson Azevedo Žobim rekao je da će tek potpisani sporazum pokriti sve oblasti buduće saradnje sa Srbijom. On je rekao da je sledeći korak pravljenje radnih grupa koje će u međusobnim posetama definisati detalje saradnje.

Žobim je rekao da je njegova zemlja zainteresovana za razvoj vojnotehničkih instituta.To su, kako je rekao, veoma važne institucije za svaku državu jer razvijaju moderne tehnologije. On je potvrdio da Brazil ima nameru da sarađuje sa Srbijom u domenu mirovnih operacija. Sledeća godina, kako je rekao ministar Žobim, biće godina velikog približavanja ministarstava odbrane Srbije i Brazila.

Izvor: MORS

[Dreadnought]

Ministar odbrane Brazila u Vojnotehničkom institutu


30. 11. 2010.

Delegacija Ministarstva odbrane Brazila na čelu sa ministrom Nelsonom Azevedom Žobimom i pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse Ilija Pilipović obišli su danas Vojnotehnički institut.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

„Od svog nastanka Vojnotehnički institut je centar vojne tehnologije u našoj zemlji“, istakao je Pilipović pozdravljajući goste iz Brazila. On je, u nastavku susreta, sa direktorom VTI pukovnikom dr Zoranom Rajićem predstavio istoriju i delatnost te ustanove ukazujući na aktuelne projekte, ali i na pravce i domete budućeg rada.

Ministar Žobim tom prilikom naglasio je da će razmotriti moguće pravce buduće saradnje dodajući da je ono što je tokom susreta viđeno ohrabruje i pokazuje da mesta za razmenu iskustava, svakako, ima.

Delegacija Brazila i predstavnici našeg Ministarstva odbrane obišli su Sektor za eksperimentalnu dinamiku tog instituta, gde je naročitu pažnju gostiju privukao Transonični aerotunel T-38.

Današnji susret je nastavak aktivnosti tokom zvanične posete našoj zemlji, a ministri odbrane Srbije i Brazila juče su potpisali Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između dve zemlje. Ministar Šutanovac tom prilikom rekao je da će novi sporazum omogućiti razvoj bilateralne saradnje, naročito u oblasti vojne ekonomije, nauke i tehnike, vojne medicine i vojnog obrazovanja.

Izvor: MORS

[Dreadnought]

Ministri Šutanovac i Dinkić u poseti preduzeću "Utva" u Pančevu


01.12.2010.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić posetili su danas preduzeće „Utva“ u Pančevu. Nakon razgovora sa rukovodstvom preduzeća, ministri su sa saradnicima obišli proizvodne pogone te fabrike.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

- Danas je ovo projekat koji živi i koji je najsloženiji tehnološki izvozni proizvod naše zemlje, izjavio je ministar Šutanovac podsećajući da je 2008. godine, nakon dva neuspela pokušaja aukcijske prodaje, napravljen ozbiljan plan za njegovu rekonstrukciju "Utve", koja je otvorila prostor za izvoz na iračko, ali i na domaće tržište.

- Osim 20 aviona koje je kupilo iračko vazduhoplovstvo, Ministarstvo odbrane kupiće još 15 aviona, čime se obezbeđuje nastavak saradnje tog ministarstva i pančevačke „Utve, poručio je ministar Šutanovac. On je izrazio uverenje da osim aviona, da to preduzeće ima kapacitete za proizvodnju i drugih proizvoda, naglašavajući da se čine značajni napori da zaposleni u toj ustanovi još dugi niz godina imaju posao. Do pre nekoliko godina, starosna struktura zaposlenih, kako je istakao, bila je jako loša, što ilustruju podaci da je od 170 zaposlenih, 80 odsto imalo više od 45 godina starosti. Danas je, sa zapošljavanjem mladih, starosna struktura značajno poboljšana.

- Obnovljene su i hale koje su bile uništene tokom bombardovanja 1999 godine, a prema rečima ministra Šutanovca, „Utva“ je jedan od naboljih primera restrukturiranja u proteklom periodu. Ministar je ovom prilikom posebno naglasio saradnju sa lokalnom samoupravom, koja je dugovanja pančevačke fabrike aviona prebacila u red državnih dugova. Sa druge strane, kako je istakao, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaju dogovor sa gradom Pančevom u vezi sa izgradnjom infrastrukture koja će se izgraditi u kasarni u tom gradu i koja će pomoći njegovom razvoju.

Ministar Mlađan Dinkić izrazio je veliko zadovoljstvo postignutim rezultatima u obnovi proizvodnje u fabrici "Utva".

-Saradnjom Ministarstva odbrane i Ministarstva ekonomije, uz pomoć preduzeća SDPR, obnovili smo proizvodnju fabrike koja je 2008. godine bila u katastrofalnom stanju. Fabrika je u međuvremenu uposlila još 180 ljudi, tako da je trenutno zaposleno više od 380 ljudi. Ono što je najvažnije jesu ugovoreni poslovi. Avioni se proizvode, prodaju se, imamo dobar devizni prihod od prodaje visokokvalitetnih gotovih proizvoda. Srbija nema mnogo gotovih proizvoda koje je spremna da ponudi za izvoz, zbog toga mislim da je ovo nešto na čijem razvoju i dalje treba da se radi. Zahvaljujem ministru Šutanovcu što je pomogao da namenska industrija ponovo zaživi i počne da dostiže onu slavu koju je imala u bivšoj SFRJ – naglasio je Dinkić.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je istakao da će Srbija ove godine imati 200 miliona evra zarade od naplaćenog izvoza uz mnogo ugovorenih poslova.

- Ministarstvo ekonomije će namensku industriju podržati u narednom periodu. Poslednji podaci govore o ukupnom porastu od 21% u poslednjem periodu. Septembarski i oktobarski izvoz je sada napokon viši u odnosu na period pre početka ekonomske krize. Uspeli smo da posle jednog velikog pada od prošle godine sve nadoknadimo. Važno je da ova fabrika koja ima ugovorene poslove do 2013. godine nastavi da se modernizuje, a mi ćemo se uključiti u pronalaženje poslova vezanih za civilni sektor, dok će ministar Šutanovac dati sve od sebe, kao i do sada, da pronađe poslove vezane za vojnu industriju – podvukao je ministar Dinkić.

Direktor „Utve“ Tomislav Bjelogrlić izjavio je da je današnja poseta prilika da se vidi dokle je odmakao izvozni program, ali i proizvodnja aviona za naše vazduhoplovstvo.

Izvor: www.mod.gov.rs

[dexy]

1. decembar 2010.

Vlada pomaže fabrici "Utva"

Izvor: Tanjug

Pančevo -- Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić i ministar odbrane Dragan Šutanovac najavili su podršku Vlade daljem razvoju fabrike aviona "Utva" u Pančevu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Oni su naveli da će namenska industrija ove godine realizovati izvoz od oko 200 miliona evra, a ugovoreni poslovi u narednim godinama prevazilaze taj iznos.

Dinkić je rekao da je u protekle dve godine u "Utvi", koja je u restrukturiranju, zaposleno oko 180 novih ljudi i naglasio da se u toj fabrici namenske industrije proizvode artikli visokog kvaliteta izrade.

Dinkić, koji je i ministar ekonomije, ukazao je da proizvodnju treba dalje razvijati i unapređivati, u čemu će imati podršku Vlade.

Zahvaljujući naporima ministra Šutanovca, domaća namenska industrija je oživela i polako pocinje da dostiže staru slavu koju je imala bivšoj Jugoslaviji, istakao je Dinkić.

Ministar ekonomije je rekao da će Vlada podržati namensku industriju, pogotovo njen izvoz, navodeći da je septembarski i oktobarski izvoz iz Srbije, izražen u evrima, za 21 odsto veći nego u istom periodu prošle godine.On je istakao i da je ukupan izvoz iz Srbije prevazišao nivo koji je imao pre početka ekonomske krize.

Ministar Šutanovac je izjavio da su avion "lasta" i drugi proizvodi iz pančevačke "Utve" trenutno tehnološki najsloženiji izvozni proizvod Srbije, napominjući da je, pored ugovorene isporuke 20 aviona za iračko vazduhoplovstvo, i Vojska Srbije poručila još 15 aviona.

"Utva" je od 2008. godine u restrukturiranju, na šta se Vlada odlučila posle dva neuspela pokušaja privatizacije, tako da je u toj pančevačkoj fabrici očuvana proizvodnja i osvajaju se i neki novi proizvodi.

Šutanovac je nagovestio da u saradnji sa domaćim stručnjacima i ministarstvom nauke planira osvajanje proizvodnje bespilotnih letelica za domaće i strano tržište, naglašavajući da je restrukturiranje pančevačke "Utve" u protekle dve godine najuspešniji projekat takve vrste koji je realizovala Vlada Srbije.

Posle NATO bombardovanja 1999. godine, 90 odsto hala "Utve" je bilo srušeno, a danas su one sve ponovo podignute i osposobljene za rad, rekao je Šutanovac.


Izvor: B92

[Dreadnought]

Kapiten pobedničkog tima


02.12.2010.

Tokom mandata Dragana Šutanovca kao ministra odbrane, srpska vojna industrija je zaključila ugovore u vrednosti od 1,2 milijarde dolara. U ekskluzivnom intervjuu za CorD, on otkriva da su u toku pripreme za izgradnju bolnice u Libiji po uzoru na Vojnomedicinsku akademiju (VMA). Ministar, takođe, govori o profesionalizaciji vojske, privatizaciji vojne imovine, rekonstrukciji Vlade i odnosima između srpske vojske i NATO.

Na poslednjem samitu NATO-a u Lisabonu, lideri 28 zemalja NATO-a pozdravili su i podržali "očiglednu nameru srpske vlade u odnosu na evroatlantske integracije i jačanje saradnje između ove vojne alijanse i Srbije".

Vaše ministarstvo je dobilo dosta komplimenata na samitu. Šta nam to govori o trenutnoj poziciji u kojoj je Srbija?

U zaključcima samita, NATO je pohvalio saradnju i izrazio želju da Srbija čak i uspostavlja čvršće odnose sa Alijansom. Ovo je veliko priznanje svima koji su uključeni u reformu vojske u našoj zemlji. Samo pre nekoliko godina, naša vojska je bila daleko ispod nivoa savremenih armija sveta i u strukturalnom smislu i u smislu obuke. Danas imamo modernu vojsku koja je standardizovana u skladu sa najvišim svetskim standardima, koji su trenutno standardi NATO-a. Svi naši susedi su već u Alijansi ili samo korak od toga da postanu članovi. Mi ne možemo da se ponašamo na način koji nema razumevanja za trenutak u kojem živimo i bezbednosno okruženje. Naprotiv, želimo da se izgradi najjači mogući savez. Želeo bih da vas podsetim da smo se, davne 2006, već posvetili evroatlantskim integracijama. Naš parlament je doneo odluku koja predviđa vojnu neutralnost, ali to ne ograničava saradnju. Dok s jedne strane poštujemo odluke parlamenta, takođe pokušavamo da ojačamo odnose preko NATO Programa Partnerstvo za mir, što je u našem zajedničkom interesu. Nakon nedavnog otvaranja naše kancelarije u Briselu, sada imamo više mogućnosti da koristimo kapacitete programa u većoj meri.

Da li je vojna neutralnost održiva na duže staze?

Neutralnost je održiva, ali samo u zemljama sa jakom privredom i zemljama koje su u stanju da organizuju svoje vojske u skladu sa najvišim standardima i pružaju najbolje moguće vojne opreme. Neutralnost je mnogo skuplja, a naša privreda, nažalost, ne može da obezbedi više novca za odbrambena pitanja. Želeo bih da ponovim da vojska posluje u okviru skupa koordinata, tj. poštuje odluku parlamenta o vojnoj neutralnosti. U isto vreme, mi ne zaostajemo za svojim susedima, iako nismo formirali saveze sa njima.

Da li Srbija treba da promeni svoj politički kurs prema NATO-u?

Najvažnije pitanje je standardizacija vojske i podizanje naših operativnih kapaciteta. Mi želimo da ispunimo sve zahteve u profesionalizaciji na efikasan način i to je za mene, kao ministra odbrane, najvažnije pitanje. Ne treba videti buduće političke odluke kao teret, jer ima dovoljno prostora za pravilno funkcionisanje čak iako smo neutralni.

Vi ste veoma jasni i glasni kada govorite o učešću srpske vojske ne samo u mirovnim misijama UN, već i u mirovnim misijama EU. Koji su vaši planovi i od kakvog je to značaja ѕa našu zemlju?

Napravili smo iskorak i prijatno iznenadili naše partnere iz EU nudeći im da učestvujemo u mirovnim misijama, što nije uobičajeno za zemlje koje nisu članice EU. Na taj način, stekli smo neke pozitivne bodove u zemljama EU. Kao prvo, ova inicijativa biće samo jedna simbolična, iako veoma važna, jer je to prvi put u našoj istoriji da smo učestvovali u EU na čelu civilne misije.

Šta se trenutno radi povodom učešća u građanskim misijama?

Ministarstvo spoljnih poslova trenutno radi na okvirnom sporazumu o građanskim i vojnim misijama sa EU, nakon čega ćemo imati diskusiju u pogledu budućeg učešća. Ideja je da pomognemo grčku ili francusku flotu koje imaju svoje brodove stacionirane u blizini obale Somalije. Verujem da će Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe sarađivati sa EU i učestvovati u civilnoj i policijskoj misiji.

Da li su naši ljudi dovoljno kvalifikovani i adekvatno obučeni za takve misije?

Naravno da jesu! Imamo veliki potencijal i energiju, a ja sam uverenja da sa dosadašnjim tempom rada, možemo postati faktor za respekt i od poverenja za jednogodišnje multinacionalne misije.

Sedam naših vojnika su nedavno otputovali na Kipar. Možete li uporediti taj broj sa brojem vojnika koje se šalju na druge zemlje?

Ovo je veoma simboličan broj, ali mi težimo povećamo broj naših vojnika u misijama. Pored posmatrača, mi smo po prvi put angažovali jednog profesionalnog vojnika. Kada je ova osoba podnela zahtev za posao u srpskoj vojsci, on verovatnije nije mogao ni da pretpostavi da će, jednog dana, on ući u istoriju u smislu našeg učešća u mirovnim misijama.

Da li je proces profesionalizacije vojske biti završen do kraja 2010, kao što ste prethodno najavili?

Da! Iako je plan za profesionalizaciju osmišljen još u 2003, nije puno urađeno od tada. Ipak, mi ćemo da sprovedemo ovaj proces kako je planirano, odnosno od 2011. vojska će biti sastavljena samo od profesionalaca. Na taj način, mi nismo ukinuli obavezu služenja vojnog roka, već smo ga samo obustavili, a još uvek dajemo šansu da nekome ko želi da služe vojsku na dobrovoljnoj osnovi da upravo to i uradi.

Kakav će to imati efekat na budžet srpske vojske i ukupnu efikasnost, i u materijalnom i operativnom smislu?

Nećemo imati nikakve dodatne troškove, a mi ćemo potrošiti manju količinu novca na profesionalizaciju nego poslednjih nekoliko godina. Obavili smo ozbiljnu analizu tekućih troškova potrošnje energije, hrane i vojne obuke kao i za troškove koje ćemo imati u formiranju profesionalne vojske. Uz identičan budžet, sada ćemo imati profesionalnog vojnika koji prima redovnu platu, koji prolazi kroz obuku samo jednom i provodi ostatak svoje karijere usavršavajući svoju veštinu.

Nedavno ste izjavili je da je jedan od glavnih operativnih segmenata Ministarstva odbrane konverzija vojnog aerodroma u Lađevcima, u Batajnici i eventualno u Ponikvama. Koji su vaši planovi povodom ove ideje?

Nakon konverzije, ideja je da se prošire ovi objekti koji bi bili u službi civilnog i vojnog vazdušnog saobraćaja. Radovi su već počeli na aerodromu Morava kod Kraljeva, a sledeće godine planiramo da počnemo sa radovima na Batajnici. Na ovaj način, mi ćemo pomoći našoj ekonomiji i obezbediti podsticaj ovim oblastima koje su inače teško pristupačne.

Da će ti projekti biti realizovani uz finansiranje koje obezbeđuje Ministarstvo odbrane ili neko drugi?

Oni će delimično biti finansirani iz budžeta Ministarstva, a delom iz Nacionalnog investicionog plana (NIP). Postoji mogućnost stranih donacija. Ministarstvo će biti vlasnik ovih aerodroma, i trenutno su u toku pregovori sa Aerodromom Nikola Tesla o mogućnostima za upravljanje aerodromima i podeli prihoda u skladu sa dogovorenim udelom.

Vi ste kritikovani za upravljanje vojnom imovinom kao da je vaša sopstvena?

Jedino što mogu da kažem jeste da Direkcija za državnu imovinu je ta koja upravlja imovinom vojske. Oni koji me kritikuju ne razumeju kako funkcioniše sistem, i oni što se mene tiče mogu i za klimatske promene da me krive.

Da li Vojska Srbije ima registre vojne imovine?

Radili smo puno na ovakvom grupisanju registra, a ja ne mogu sa sigurnošću reći kada će ovaj proces će biti završen. Devedesetih godina prošlog veka, država je povukla oružje i vojnu tehnologiju iz bivših jugoslovenskih republika. U to vreme, sve je bilo haotično i neurađeno, a mi već dve godine pokušavamo da uvedu red u tu oblast. Takođe, nemamo odgovarajući softver za ovaj proces, ali mi se trudimo da ga završimo. Ovaj problem se retko uzima za ozbiljno kako u vojsci i tako i među opštom populacijom, a vaše pitanje je zaista pitanje za milion dolara.

Nakon što završite ovaj proces, da li ćete privatizovati vojne objekte?

Svi smo svesni koji objekti nisu od koristi za vojsku, i, zajedno sa imovinskim pitanjima, mi uglavnom razmenjujemo te objekte sa lokalnim vlastima.

U 2009, izvoz naše vojne industrije dostigao je cifru od 300 miliona dolara, dok je vrednost novog ugovora blizu 500 miliona dolara. Koliko vremena je potrebno da izvoz dostigne jednu milijardu dolara, što je, kako ste rekli, vrlo moguće?

Nedavno smo dobili potvrdu da je poslednji značajan ugovor, na kome smo radili više od dve godine, u vrednosti od 400 miliona dolara, stupio na snagu. Sa ovim ugovorom, a za vreme mog mandata, Srbija je zaključila ugovore ukupne vrednosti od 1,2 milijarde dolara. Izvoz je povećan deset puta u odnosu na pre nekoliko godina, i naša vojna industrija se sada ponovo pominje u najrenomiranijim vojnim časopisima u svetu.

Šta je to što nudimo? Ono što izvozimo?

Prvenstveno municiju, to je naš adut, jer municija je lako potrošna roba. Takođe imamo haubice i trenažne avione tipa "Lasta", na koji smo posebno ponosni. Posle nekoliko decenija, konačno smo uspeli da i izvezemo takav avion, pored pešadijskog naoružanja. U budućnosti, pored naoružanja i vojne opreme, mi ćemo izvoziti i naše znanje i našu medicinsko znanje.

Možete li ovo objasniti?

Postoji realna šansa da izgradimo bolnicu u Libiji, baš nalik našoj Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), manjeg kapaciteta.

Da li pripremate neke nove proizvode za sledeću godinu?

U rano proleće, mi ćemo pokrenuti serijsku proizvodnju bespilotne letilice Vrabac. Ovo je kombinacija civilnog i vojne proizvoda. Na Zapadu, takav aviona smatraju potrošnom robom. Dakle, nećemo biti primorani da kupimo već ćemo ga proizvoditi sami i prodavati ga drugima.

Da li ćete sarađivati sa vojnim fabrikama u bivšim jugoslovenskim republikama?

Mi sarađujemo sa Republikom Srpskom, a kada su u pitanju određeni ugovori koji bi trebalo da bude uskoro zaključeni, mi ćemo morati da angažujemo proizvodne pogone u regionu. U tom kontekstu, veoma je važno da Srbija postane centar koji će okupljati snage zajedno i biti pokretačka snaga. U narednih nekoliko dana, mi ćemo otvoriti kovačnicu u Valjevu, koja će zaposliti nove radnike i koji će da proizvodi one proizvode koje smo morali da uvozimo ranije.

Koje je najvažnije tržište na kojem Srbija trenutno izvozi, i, po vašem mišljenju, i u koje zemlje treba da se izvozi više?

Mi izvozimo od Malezije do Kanade u Amerike, dok je većina naših izvoznih aktivnosti usmerena na zemlje Pokreta nesvrstanih, a u poslednje vreme i u severnoafričke zemlje. Ova tržišta mogu biti dovoljna za nas, ali postoji potreba da se više investira na drugim tržištima i u drugim fabrikama.

Projekat izgradnje jeftinih stanova u Beogradu na Voždovacu je u toku. Koliko će tih stanova biti ustupljeno vojsci?

Ministarstvo će dobiti 21% od cele izgrađene površine. Ovo je jedan od najboljih infrastrukturnih ugovora koje je Ministarstvo ikada zaključilo. Imajući u vidu da, za sada, nam je dodeljeno samo 12% do 13% od izgrađene oblasti u centru Beograda, pa stoga smatramo da je ovo zaista veliki korak napred.

Koji kriterijumi će se koristiti za dodeljivanje stanova? Koliko će vojna lica platiti po kvadratnom metru, a koja cena će biti za civile?

Oni će platiti kupovnu cenu za te stanove.

Možete li nam opisati odnose između Kfora i Vojske Srbije?

Oni su izuzetno dobri, iako mi se ne slažemo sa KFOR-om kada kažu da ima prostora za smanjenje svojih snaga na Kosovu. S druge strane, naš problem je u tome što se vodi anti-NATO kampanja u Srbiji, uprkos činjenici da želimo da Kfor ostane na Kosovu. Ovo je situacija koja je teško razumeti, i gde mi, kao političari, slažemo se sa EU, ali imaju drugačiji pristup EULEKS-u.

U tom kontekstu, možemo da ovo vidimo kao interes neke druge države?

Da, može se na to i tako gledati. Kosovo i Metohija treba da postane bezbedna zona sa demokratijom u razvoju. Svi mi u regionu ćemo odahnuti kada Kosovo postane bezbedno mesto za život. Trenutno, ovo je zona bezbednosti koja je zahvaćena organizovanim kriminalom, trgovinom drogom i oružjem.

Prema nedavno objavljenom istraživanju, građani Srbije najviše veruju vojsci.

Naša vojska obnovila je svoj ugled. Danas, to je institucija kojoj građani Srbije ukazuju najviše poverenja. To me čini veoma ponosnim na činjenicu da sam kapiten pobedničkog tima. To je velika stvar, jer, samo pre šest godina, mi smo bili na dnu liste, da tako kažemo, i puni problema. Tokom mog mandata u kancelariji, nije bilo afera neobjašnjivih vanrednih ili sumnjivih situacija, i to je nešto što su građani prepoznali.

Koliko dana ćete vi i članovi Vašeg kabineta biti odsutni tokom predstojećih, imajući u vidu da, u Srbiji, praznici počinju krajem 2010, a traju sve do sredine januara 2011?

Moj tim i ja smo angažovano 24 sata i vezan sam za probleme sa kojima se suočava naša vojska. Ja ću biti u Beogradu i tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Sporazumi o saradnji

- "Mi smo potpisali sporazume o saradnji u domenu odbrane, sa svim zemljama u Jugoistočnoj Evropi, osim sa Albanijom. Očekujem da ćemo taj sporazum potpisati održati sledeće godine. Ja verujem da bezbednosni problem u Jugoistočnoj Evropi ne bi trebalo da bude podeljen i da su protekli događaja pokazali da problem u jednoj zemlji se brzo preliva u drugu zemlju. Ako ne dođe do zajedničke formule za suočavanje sa pretnjama, rizicima i izazovima, nećemo biti u stanju da se izborimo sa njima na odgovarajući način. "

Izvor: www.mod.gov.rs