Корак даље у војној сарадњи Русије и КинеАутор: Миленко Пешић четвртак, 25.07.2019.
Након првих копнених маневара двеју армија без осталих чланица Шангајске групе, почеле су и њихове заједничке ваздушне патролеКада је Владимир Путин током последње, осме посете Си Ђипинга Москви почетком јуна оценио да је сарадња Кине и Русије на историјски највишој тачки, сигурно није мислио само на политичку и економску већ и војну. Да се далеко одмакло у сарадњи две армије, од продаје ракетних система С-400 и руских ловаца „су-35” Кини, показује најновији ваздушни инцидент близу острва Докдо, на које право полажу и Јужна Кореја и Јапан.
Свет је први пут сазнао за заједничке руско-кинеске ваздушне патроле. Ово би могло, констатује Ројтерс, да забрине политичаре у Вашингтону и Токију и да подигне тензију у региону који је годинама био у сенци непријатељства САД и Северне Кореје.
Министарство одбране Русије је саопштило да је
„заједничка патрола спроведена с циљем продубљивања руско-кинеских односа у оквиру свеобухватног партнерства и даљег јачања сарадње између наших оружаних снага и усавршавања њихових способности за спровођење заједничких акција и јачања глобалне стратешке безбедности”. Бивши пуковник руске војске Дмитриј Тренин, директор „Карнеги центра” у Москви, предвиђа да ће руско-кинеске ваздушне патроле ускоро бити уобичајене у овом региону.
„У складу, а новим споразумом који ће ускоро бити потписан између Москве и Пекинга, овакве патроле ће постати нормална ствар”, поручио је он преко „Твитера”.
Генерал-пуковник Сергеј Кобилаш је, преноси Тас, рекао да су руски авиони у патроли са кинеским летелицама превалили 9.000 километара и да су у ваздуху били 11 сати. Пекинг се није посебно изјашњавао поводом учешћа два њихова бомбардера Х-6 у патроли над спорним подручјем, али у јуче објављеној
„белој књизи” националне одбране Државни савет Кине каже да су руско-кинески односи у војној сфери достигли висок ниво и да се и даље развијају како би у новој ери имали значајну улогу у одржавању глобалне стратешке стабилности.
Озбиљна војна сарадња између две силе почела је када је Москва укинула раније забране извоза високотехнолошких производа Кини. У новембру 2014. потписан је уговор о продаји ракетних система С-400 Кини, а у новембру 2015. и за авионе „су-35”, о чему је преговарано од 2011. године. Американци су због тога прошле године завели санкције Ли Шанфуу, руководиоцу департмана кинеског Централног војног савета за припрему и снабдевање, што је био први случај да су Кинези погођени због сарадње са Русијом.
Русија је последњих месеци завршила са испоруком 24 борбена авиона „су-35” Кини, чија је вредност 2,5 милијарде долара. Пекингу је понуђено да купи још један контигент ових руских ловаца. Изузев учешћа у војним вежбама у оквиру Шангајске организације за безбедност (ШОБ), Русија и Кина су досад имали неколико заједничких поморских активности. Последња је одржана од 1. до 4. маја у Јужном кинеском мору, уз 15 бродова и подморница и 10 авиона и хеликоптера из обе државе.
Као прекретница у сарадњи две армије узимају се прошлогодишњи заједнички војни маневри у Сибиру. Копнена вежба „Восток 2018”, прва заједничка без осталих чланица ШОБ-а, по многима је дала додатни замајац сарадњи. Иако је Пекинг на ове руске
„ратне игре”, највеће од краја Совјетског Савеза, послао скромних 3.200 војника и шест авиона, тај потез је ипак означио прекретницу у сложеним односима две државе. Наиме, у време хладног рата пре само пола века, умало није избио рат између Кине и тадашњег СССР-а када су у марту 1969. кинеске чете из заседе напале и побиле совјетску граничну патролу близу границе.
Иако је пријатељство Пекинга и Москве чврсто, како каже кинески министар одбране генерал Веј Фенге, проширење војне сарадње још не значи и формирање војног савеза две државе које отворено желе да се питају у најмногољуднијем и и економски најекспанзивнијем азијско-пацифичком региону.
Izvor:
www.politika.rs