Torpedni čamci klase "Shershen"

[ORIĆAREB]

Evo jedne slike TČ-jca mitskog izgleda u nošenju sa teškim morem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Istria 052]

Evo jedne slike TČ-jca mitskog izgleda u nošenju sa teškim morem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ne cini mi se da se nosi sa teskim morem, vec je naisao  na svoj val (u okretu) ili na val drugog broda. Gliserska forma (ili polu deplasamnska) stvara velike valove, a i teze podnosi more,propadanje se itekao osjeca, pogotovo kada se plovi direktno okomito na smjer valova. Pored toga, ratni brodovi su "prestabilni" tako da im je ucestanost ljuljanja veca nego kod obicnih brodova.
Maximalna brzina o kojoj se prica u ovom topicu ogranicena je faktorom mora, ne vjerujem daje TC bio sposoban skakati  izmedju dvije kreste na moru jacem od 3..

[ORIĆAREB]

Ne cini mi se da se nosi sa teskim morem, vec je naisao  na svoj val (u okretu) ili na val drugog broda. Gliserska forma (ili polu deplasamnska) stvara velike valove, a i teze podnosi more,propadanje se itekao osjeca, pogotovo kada se plovi direktno okomito na smjer valova. Pored toga, ratni brodovi su "prestabilni" tako da im je ucestanost ljuljanja veca nego kod obicnih brodova.
Maximalna brzina o kojoj se prica u ovom topicu ogranicena je faktorom mora, ne vjerujem daje TC bio sposoban skakati  izmedju dvije kreste na moru jacem od 3..

Ma ja se to malo "pjesnički" gađam. Već će se javiti bolji znalci, ali što se tiče teškog mora mogao je na Jadranu po potrebi savladati svaku situaciju. Naravno, zavisno od stanja mora prilagođavao je brzinu. Pri teškom moru nije dolazila u obzir max. brzina. To bi se sve pokidalo poslije nekog vremena. Svaki put kad smo isplovljavali , a prognoza je bila teško more, bila je posebna priprema za takvo nešto i dodatna osiguranja. Da je bilo i skakanja, bilo je. Njemu nije bio problem valjanje jer toga i nije bilo, nego upravo skakanje. On se valjao kad je stajao na mjestu. E onda je bilo, kuku lele. Zato sam ja s vremenom zbog navike imao puno više problema kad sam plovio sa trajektom ili drugim sporijim brodovima. Stalno sam imao osjećaj velike sporosti. Ni danas se toga nemogu otarasiti.

[genticd]

Druga dva pomocna motora su levo i desno od krmenog glavnog motora.Pom mot broj 1 je izmedju levog i desnog glavnog motora.Pult za kontrolu rada pomocnih motora je u pultu upravljanja levo od table za upravljanje gl motorima to jest pored vrata za ulaz u pramcanu masinu.Kompresor k2-150 ,koji je mogao stelovanjem sigurnosnog ventila dici pritisak i na 200 bara je bio gledajuci od vrata za ulaz u krmenu masinu levo od gl motora iza kopce.Sa te strane je bio i koav 68.Pumpa opste sluzbe je bila sa desne strane,a u pramcanoj masini izmedju motora.U pramcanoj masini na desnom boku cini mi se da je na oplati bio KG uredjaj za davanje naizmenicne stuje 220 v.A tankovi ulja sto sam vec napisao na levom boku u pramcanoj masini.Na desnom boku je bilo jos nekih pretvaraca za navigaciju i topove .Sablja je bila kod pramcanog tanka za gorivo.Iznad svakog motora su bili ekspanzioni tankovi slatke vode za hladjenje gl motora i bili su pod pritiskom od 0,4-07 bara.Imali su reducir ventil i sa njima se dizao pritisak.U pramcanoj masini izmedju motora su bili rashladnici vode i ulja za obadva motora.U krmenoj masini iza vrata levo na oplati iza ledja gde je sedeo drugi motorista u voznji su bile 3 boce za upucivanje gl motora i druge namene.I kad smo kod boca da li se neko seca da smo prekrcavali vazduh visokog pritiska sa broda na brod.Imali smo crevo za to i prikljucak na desnoj strani broda negde iza krmenog topa prema pramcu blizu nadgraja na samoj palubi.Radilo se to retko.U pultu iznad glave drugog motoriste su se nalazili ventili za upucivanje gl motora.Desno od njega tabla signalizatora i neki ventili sad ne mogu da se setim za sta bise.Eto na brzinu toliko.A ja idem u Krasice i bi cu oko 20 dana.Stacioniran blizu vojske i dosta me ljudi tu zna jer uglavnom tu pecam,a video sam tu jednom prilikom Mustica sa tc-216.A verovatno ce mi raditi tel 065 2223581.Bilo bi mi drago da se vidimo.Dolazio sam ranije kod Topica u Igalo ako ga slucajno znas.

[kumbor]

Ne cini mi se da se nosi sa teskim morem, vec je naisao  na svoj val (u okretu) ili na val drugog broda. Gliserska forma (ili polu deplasamnska) stvara velike valove, a i teze podnosi more,propadanje se itekao osjeca, pogotovo kada se plovi direktno okomito na smjer valova. Pored toga, ratni brodovi su "prestabilni" tako da im je ucestanost ljuljanja veca nego kod obicnih brodova.
Maximalna brzina o kojoj se prica u ovom topicu ogranicena je faktorom mora, ne vjerujem daje TC bio sposoban skakati  izmedju dvije kreste na moru jacem od 3..

Ma ja se to malo "pjesnički" gađam. Već će se javiti bolji znalci, ali što se tiče teškog mora mogao je na Jadranu po potrebi savladati svaku situaciju. Naravno, zavisno od stanja mora prilagođavao je brzinu. Pri teškom moru nije dolazila u obzir max. brzina. To bi se sve pokidalo poslije nekog vremena. Svaki put kad smo isplovljavali , a prognoza je bila teško more, bila je posebna priprema za takvo nešto i dodatna osiguranja. Da je bilo i skakanja, bilo je. Njemu nije bio problem valjanje jer toga i nije bilo, nego upravo skakanje. On se valjao kad je stajao na mjestu. E onda je bilo, kuku lele. Zato sam ja s vremenom zbog navike imao puno više problema kad sam plovio sa trajektom ili drugim sporijim brodovima. Stalno sam imao osjećaj velike sporosti. Ni danas se toga nemogu otarasiti.

Forma trupa je bila "mešovita", kao i kod većine brodova iznimno velike max.brzine. Ima li neko podatke o metacentarskoj visini TČ. To može objasniti "posrtanje", koje je svakako na tako malom brodu bilo zametno.  Mali period valjanja je takođe karaktelekretenističan za takvo plovilo, naročito pri većoj brzini. A o "jarcanju C80, (PČ132-136) već sam govorio iz ličnog iskustva. Taj je umeo skakati kao da je živo biće( što je svakako i bio, al` ajd` da ne preterujem).

[Istria 052]

Forma trupa je bila "mešovita", kao i kod većine brodova iznimno velike max.brzine. Ima li neko podatke o metacentarskoj visini TČ. To može objasniti "posrtanje", koje je svakako na tako malom brodu bilo zametno.  Mali period valjanja je takođe karaktelekretenističan za takvo plovilo, naročito pri većoj brzini. A o "jarcanju C80, (PČ132-136) već sam govorio iz ličnog iskustva. Taj je umeo skakati kao da je živo biće( što je svakako i bio, al` ajd` da ne preterujem).

bolje se nosio PC tipa 132 sa morem od Mirne

[genticd]

Opet replika za Duju ,tek sad zapazih da  pise 30 tona goriva u tankovima sto sigurno nije tacno ,36 tona i da prihvatim  a ni litar manje .Mozda je to na nekom brodu bilo manje ali na tc-217  i 216 gde sam ja stazirao ,bar 36-38 tona.Posto na toj tabeli ima i drugih greski i ovo je pogresno.Ljudi pisu pa i grese.

[genticd]

Kolika je bila metacentarska visina ja se ne secam a tesko da ce to neko bez brodogradjevnih podataka iz literature da se seti.Nekoliko metara po mom secanju.Trebala se nalaziti iznad nadgradja broda,sto je brodu i davalo prilicnu stabilnost na moru.Malo smo imali valjanja po bokovima ,uglavnom je to bilo posrtanje,to jest propadane pramca jer smo uvek vozili poprecno na morske valove ,a zato je brod skakao.U teglju je bilo dosta valjanja po bokovima.

[duje]

Opet replika za Duju ,tek sad zapazih da  pise 30 tona goriva u tankovima sto sigurno nije tacno ,36 tona i da prihvatim  a ni litar manje .Mozda je to na nekom brodu bilo manje ali na tc-217  i 216 gde sam ja stazirao ,bar 36-38 tona.Posto na toj tabeli ima i drugih greski i ovo je pogresno.Ljudi pisu pa i grese.

Za količinu goriva neču tvrditi, tabelu koju sam objavio, naveo sam odakle je. Vidim i ja, da su neki podatci drukčiji nego što je bilo u stvarnosti. Starješine - podoficire sam i ja nabrojio 11, a ne kako piše u toj tabeli.

[motorista 57 klasa]

Duje ovome se moze verovati uslovno.Ovo su podatci za nekoga ko nesto uci o brodovima i sve je to tu negde.Eto max brzina 45 cv ,ko tome da veruje.Duzina visina i sirina tacne.Broj staresina 10 a ja mislim 11.Broj mornara 13 a ja mislim 14.I ja sabrah ove moje tankove pa ispade 37,5 tona.Mislim da se u tankove moglo nasuti vise goriva nego sto su po knjigama primali.Bar par stotina litara.A i nije bitno tona tamo vamo.A mene Milance odusevljava kako on to sve pamti i voleo bi kad bi se i neki moj mornar ovde pojavio.Nije mi jasno sto si Milance otvarao rucni kingston rucno kad se mogao otvarati elektricno.Jedino ako je nesto bilo u kvaru.A i moguce je da su neki brodovi praktikovali da zatvaraju te kingstone zbog plasenja da im ne udje voda u krmeni prostor jer se to nekom desilo , znajuci Strazicica on je to sigurno praktikovao.A cira je lepo ovo nacrtao,raspored prostorija i tankova.Nemam primedbi.Ja za par dana odoh u Crnu Goru pa se necu javljat.Nadam se da cu kakvu oradu savatati.Koliko da me zelja mine.

Obuka je u moje vreme bila vrhunska kao što sam do sad napiso Cano Stržičić i kap Troskot su nas osposobljavali kao svoj dublere pa ono što naučiš jednom kako treba ne zaboravljaš nikada..