Mi smo učili od starijih mornara. Konkretno kao signalista nisam znao, da mi je bio zadatak u vožnji osmatranje i javljanje komandantu. To sam saznao, kad me komandant op........... , kad smo jednom skoro sudarili sa nekim od " Krila.." u splitskim vratima. Izgleda, da več 84.godine torpedni čamci nisu bili više "elita", tako, da je i disciplina i obuka bila malo olabavljena. A što se tiče spašavanja sa broda, jedino što se sećam, da su imali jednom torpedisti vežbu kako izbaciti čamce za spasavnje.
Kada smo došli na brod i bili kao guske u magli i nismo znali ni kako se hoda po palubi komandiri BO su nas preuzimali i obučavali za dužnost.
Niko od motorista nije mogao da bude stavljen na dnevnu zapovest ako nije položio interni ispit za motoristu.
Tako mislim da je bilo i sa ostalima. Od mornara i ostalih članova posade smo dobijali drugu vrstu "obuke" kao što je jednom napisano "slikanje pluća" na radaru i slično.
U to vreme smo stvarno stručno bili obučeni govorim za V BO (verovatno i ostali), da sam siguran da bi mogli da vozimo bez ijednog starešine.
Kap Troskot i StV I kl Stražičić su nas obučavali kao da ćemo sami da vozimo.
I sada tačno znam kakav je raspored cajgera na tablama glavnih i pomoćnih motora u PUP (prostor za upravljanje pogonom) koji se nalazio između dva mašinska prostora, šta se sve i kada upisuje u Dnevnik rada motora i slično.
Sa SERNA uređajem smo svi bili upoznati do skoro u detalje. Prekretanje kopče i motora smo radili uvek sa I motoristom, često smo prekrcavali gorivo na brodu iz pomoćnih rezervoara (3 u krmi, 2 u pramčanoj mašini) u srednji (potrošni) radi vežbe i trimovanja broda.
O redovnom održavanju uređaja i ponavljanja obuke neću ni da pričam ali sam siguran da sam smeo da u beloj uniformi uđem u mašinu i prođem smotru (koje nije nikad bilo) za izlazak u grad.
I najlepše od svega, niko nas nije posebno terao na ovo, jednostavno smatrali smo delom ličnog prestiža da poverena sredstva držimo u 100% ispravnom stanju.
Vidiš Mornaru ti si mi negde na početku napisao da si se vozio "mojim" brodom (221) i pohvalio me da sam motore održavao dobro, meni veća pohvala nije trebala posle toliko godina.
Ja bih sada posle 30 godina od skidanja sa broda mogao da uđem u krmenu mašinu (na žalost ne postoje više) i da redom odradim sve radnje potrebne za bezbedno isplovljenje i uplovljenje broda i to bez upaljenih svetala u mašinskom prostoru.
Nisam ja bio neki specijalno pametan i dobar mornar. Jednostavno moram da priznam da je obuka bila izvanredna.
Još jednom ako neko vidi Zorana Troskota (kapo) i Antu Stražičića (I motorista) neka ih pozdravi od mene bili su ljudine i pravi oficiri.
Milanče
