Torpedni čamci klase "Shershen"

[motorista 57 klasa]

Ne mogu da ja dajem ocenu mislim da bi bilo  zanimljivo da neko od vas koji je radio sa
vojskom kaže kakav je realno bio nivo obučenosti posada (mornara) na brodovima.
Milanče

[Boro Prodanic]

Ne mogu da ja dajem ocenu mislim da bi bilo  zanimljivo da neko od vas koji je radio sa
vojskom kaže kakav je realno bio nivo obučenosti posada (mornara) na brodovima.
Milanče

Prema mom iskustvu, do kraja 1990 godine nivo obučenosti mornara na brodovima je bio odličan. Nakon rata i selidbe u Crnu Goru, dolazi do pojave manjka posada, posebno mornara, i uz sve druge već poznate probleme to utiče na znatan pad nivoa obučenosti, koji se nastavio sve dok sam ja radio, do septembra 2006.

Mada, ovo je šira tema, nije ista obuka mornara po specijalnostima -  VES-tima, čak nije isto ni trajala, tako da bi neko ko je neke druge specijalnosti imao i neku drugu priču... Pozdrav!

[genticd]

Pa forumasi da i ja nesto kazem ocoravi citajuci ove poruke.Zna li neko gde zavrsi tc-217.A Bori moram da kazem da nisam krio seme drenaze od njega,već je taktika verovatno bila da ih sam nacrta na licu mesta u masini,jer se tako mozda bolje pamti.A sto se tice obucenosti,mislim da su tu ipak bili iznad ostalih mornari motoristi,jer su i dolazili sa skolama slicne struke,a i bilo im je interesantnije da uce.

[Boro Prodanic]

A Bori moram da kazem da nisam krio seme drenaze od njega,već je taktika verovatno bila da ih sam nacrta na licu mesta u masini,jer se tako mozda bolje pamti.

Genta, nisam ni mislio da kažem da si ih ti krio, jednostavno je bilo tako u to vreme...

[mtu]

Polovicom 2003 imao sam prilike posjetiti vukovar u lori zajedno sa RČ dubrovnikom i tenkonoscem bez imena. Od tada počinje moja fascinacija shershen klasom. ¾ broda bio je motor, minimalni prostor za posadu i jos minimalniji komandni prostor. Pancirna stakla, čelični trup ostalo sve od aluminija. Netko je napisao da je komanda treceg krmenog motora bila u stroju međutim na komandnom mostu podtojale su tri ručice kopči i dugmad povecavanja okretaja. Za uspomenu imam aluminijskih cijevi od rukohvata i neke manometre.
tamo su se zatekli dva narednika koji su mi ispricali jednu od zanimljivosti, pa brzinu, poteskoce pri manevriranju itd.

[Boro Prodanic]

Polovicom 2003 imao sam prilike posjetiti vukovar u lori zajedno sa RČ dubrovnikom i tenkonoscem bez imena. Od tada počinje moja fascinacija shershen klasom. ¾ broda bio je motor, minimalni prostor za posadu i jos minimalniji komandni prostor. Pancirna stakla, čelični trup ostalo sve od aluminija. Netko je napisao da je komanda treceg krmenog motora bila u stroju međutim na komandnom mostu podtojale su tri ručice kopči i dugmad povecavanja okretaja. Za uspomenu imam aluminijskih cijevi od rukohvata i neke manometre.
tamo su se zatekli dva narednika koji su mi ispricali jednu od zanimljivosti, pa brzinu, poteskoce pri manevriranju itd.

MTU, motorima se moglo komandovati po izboru: sa mosta, iz mašine, a ako me sećanje ne vara, i iz otvorene kormilarnice. Genticd ili Duje će ovo videti i ispraviti me ako sam pogrešio. Pozdrav!

[mtu]

navodno jedan od brodova klase je imao poteskoca u postizanju okretaja pa su kratili propelere mada su bili isti ko i u ostalih, takodjer dimenzije trupa itd..rezultat je bio max brzina od 48 cv ali krstareca je bila veca od ostalih i potrosnja manja.
motori nisu smjeli radit vise od pola sata na minimalnim okretajima zbog tlaka ulja.

[duje]

Polovicom 2003 imao sam prilike posjetiti vukovar u lori zajedno sa RČ dubrovnikom i tenkonoscem bez imena. Od tada počinje moja fascinacija shershen klasom. ¾ broda bio je motor, minimalni prostor za posadu i jos minimalniji komandni prostor. Pancirna stakla, čelični trup ostalo sve od aluminija. Netko je napisao da je komanda treceg krmenog motora bila u stroju međutim na komandnom mostu podtojale su tri ručice kopči i dugmad povecavanja okretaja. Za uspomenu imam aluminijskih cijevi od rukohvata i neke manometre.
tamo su se zatekli dva narednika koji su mi ispricali jednu od zanimljivosti, pa brzinu, poteskoce pri manevriranju itd.

Zdravo, jeste, ručice "Serne" su bile tri. (jedna za lijevi, jedna za srednji, jedna za desni motor). Kada se je dizao broj okretaja motora- povečavala brzina broda, na sva tri motora onda je prvi motorista koji je bio na mostu "dodavao gas" lijeviom i desnom motoru, a drugi motorista u pultu upravljanja srednjem motoru. Međusobno su bili povezani unutrašnjom brodskom vezom. (šljemafon i laringofon radi buke).
Na brodu su bila tri takva mjesta. OKM (osnovno komandno mesto), na mostu i u pultu upravljanja u prostoru izneđu pramčane i krmene strojarnice.

Dali su bila stakla na OKM pancirna neznam, no sjećam se, da su bila debela. Ti otvori su imali i formacijske  Al polkopce za slučaj zamračenja broda ili ABH udara. Interesantno je i to, da su na svim vratima i poklopcima (vanjski) na brodu bili ugrađeni prekidači za isključivanje rasvjete kada su se otvarali.
Duje

[mtu]

i vukovar vise nije vezan kod tvornice cementa

[motorista 57 klasa]

Sto se ovog uredaja tice mogu dodati sledece:
Glavno mesto upravljanja motorima je bio PUP.  Po pravilu tu su sedeli Kapo i II motorista.
Pre podizanja broja obrtaja motora, sa mosta ili iz OKM trazena je dozvola iz PUP, jer su se motori  mogli opteretiti samo ukoliko je to tehnicki bilo moguće na osnovu pokazatelja rada motora.
I motorista (sa mosta ili iz OKM ) je podizao broj obrtaja na levom i desnom motoru a kapo ili II motorista u PUP  na srednjem motoru.
Jedini merodavni podaci o broju obrtaja su bili oni sa table u PUP tako da je kapo ili II motorista vrsio korekciju broja obrtaja levog i desnog motora.
Na rucicama SERNA uredjaja su bile po dve kotve koje je trebalo drzati pritisnutim nekoliko sekundi a tek onda je rucica mogla da se pokrene.
U dnevnik rada motora je obavezno za svaku promenu broja obrtaja upisivano vreme i svi pokazatelji rada motora. Ukoliko se broj obrtaja ne bi menjao onda su se podaci upisivali na svakih pola sata rada motora.
U PUP su bili svi pokazatelji rada glavnih i pomocnih motora i to:
za glavne motore:
temperature ulaznog i izlaznog ulja u motor,
temperature ulazne i izlazne vode za hladjenje
pritisak ulaznog i izlaznog ulja
temperatura izduvnih gasova (presudna za moguće opterećenje motora odnosno podizanje broja obrtaja)
Obrtomer.
za pomoćne motore na posebnoj tabli.
obrtomer i temperature ulja i vode i pritisak ulja.

Treba takodje napomenuti da je postojao i brodski telegraf odnosno mogucnost upravljanja brojem obrtaja direktno na motoru. Ovo je uvek pre voznje kontrolisano ali mi nikada nismo vozili na taj nacin.
davno je bilo ali mislim da su podaci tacni.
Milance