pueblo
desetar
 Offline
Gender: 
Posts: 132
|
 |
« Reply #45 on: January 08, 2010, 09:11:02 pm » |
|
Ta je skinuta sa neta, tako da nemam u boljoj rezoluciji ... Imam još nekih fotografija sa ronilicom ...neke su moje a ima ih i sa neta .... Ali naćićemo nešto, nije problem. Samo polako, pronađi šta treba pa da malo pišemo o ovoj zaista jedinstvenoj jedinici  Мене првенствено занима историја (људи и опрема), па у том светлу нисам задовољан одзивом на овој теми: више се јављају они који би хтели нешто да сазнају (као, уосталом, и ја), него они који знају нешто о томе што ме занима. Док се то не промени, вољан сам да (кад стигнем) напишем нешто о томе што занима људе на форуму. Без претеривања и без лажне скромности признајем да добро познајем ту тему и вољан сам да то поделим са заинтересованима. За почетак (а то је и одговор на нешто ранији захтев) написаћу нешто опште о роњењу (без намере да држим курс) и обрадићу француске апарате отвореног круга дисања који су били на употреби у ЈРМ. То сигурно неће бити сасвим комплетно, јер сам ја дошао у 82.ПЦ око 15 година после формирања и немам податке која је све опрема прошла кроз јединицу, а, са друге стране, и то је било пре 35 година - а сећање бледи. Треба имати у виду да је тада то била једина ронилачка јединица (мада је било рониоца у још неким јединицама) и да је сва лака аутономна ронилачка опрема која је постојала у РМ постојала и у тој јединици. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 22 415
|
|
« Reply #46 on: January 09, 2010, 12:41:42 am » |
|
По изгледу и по памћењу ова последња слика коју је поставио Дред је снимљена на Ушћу, на Новом Београду, маја 1985. године приликом велике изложбе НВО тадашње ЈНА.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pueblo
desetar
Offline
Gender:
Posts: 132
|
|
« Reply #47 on: January 09, 2010, 08:51:08 am » |
|
По изгледу и по памћењу ова последња слика коју је поставио Дред је снимљена на Ушћу, на Новом Београду, маја 1985. године приликом велике изложбе НВО тадашње ЈНА.
Нисам баш био прецизан приликом цитирања. Слике са ронилицама нису спорне, мислио сам на црно-белу фотографију са три диверзанта (рониоци.јпг). |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 15 000
|
|
« Reply #48 on: January 09, 2010, 08:57:27 am » |
|
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
brodarski
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 12 255
|
|
« Reply #49 on: January 09, 2010, 10:14:35 am » |
|
Pueblo je rekao veliku istinu. Više se javljaju oni koji bi hteli nešto saznati, nego oni koji znaju. U tome je poanta svakog foruma. Oni koji znaju rijetko se pojavljuju bilo gdje. Na forumima ljudi se malo zabave i to je sve što se može očekivati od članova.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 15 000
|
|
« Reply #50 on: January 09, 2010, 12:27:11 pm » |
|
Brodarski, u pravu si, ali ne baš sasvim - inače na forumima ne bi bilo ništa za čitanje i zabavu! Ima nekoliko ljudi na Palubi koji potvrđuju to što kažem - nesebično se daju, što ne znaju traže i nauče, pa predaju drugima... Ali, to i jeste suština napretka ljudske vrste, a u istoriji je uvek bio neuporedivo veći broj učitelja nego učenika, s tim da učitelji nikad nisu bili nešto posebno plaćeni za svoj trud, ako ne računamo zadovoljstvo koje nosi prenošenje iskustava i znanja mlađima.
Zato, neka svakoga dana u svakom pogledu sve više napreduje Paluba!
Ko ima iskustva i znanja neka piše, ostali neka čitaju pa će i oni jednom praviti svoje Palube.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Duki
Počasni član foruma
zastavnik I klase
Offline
Gender:
Posts: 1 930
|
|
« Reply #51 on: January 09, 2010, 12:38:23 pm » |
|
 [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Au čoveče, ovi ko iz horor filma da su došli  Izvinjavam se zbog off-topica |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pueblo
desetar
Offline
Gender:
Posts: 132
|
|
« Reply #52 on: January 09, 2010, 08:48:16 pm » |
|
Као што обећах, ево неких основних ствари о роњењу.
Скоро сваки рониоц има неку своју дефиницију роњења – а све оне се, у суштини, своде на то да је роњење боравак под повишеним притиском где се удише гас под притиском околине. Већина људи роњењем сматра само боравак у води (отворене или затворене воде, ронилачки торњеви, коморе за излазак на подморницама), али је роњење и боравак у "сувим" посудама под притиском (рекомпресионе коморе, ронилачка звона, кесони и сл.).
Подела роњења се може извршити на више начина, а овде ћу навести једну комбиновану поделу, прилагођену овој теми. Основна подела је на роњење на дах и роњење уз помоћ средстава који рониоцу омогућују дисање под водом. Роњење на дах је познато и под називом "апне(ј)а", што је медицински израз за задршку дисања. Ову технику највише користе рекреативни рониоци, спортски рониоци, подводни риболовци, подводни фотографи и сл. За већину обичних људи то подразумева роњење у трајању од неколико десетина секунди или прероњених тридесетак метара, док је код спортиста то знатно дуже. Важећи светски рекорди су 214/160 м у роњењу у дубину, 250/214 м у роњењу на даљину и 11' 35"/8' 23" у статичком роњењу (прва цифра је мушки, а друга женски рекорд). Да наведем и занимљив податак да Рускиња Наталија Молчанова тренутно држи светске рекорде у 6 дисциплина роњења на дах: 3 дубинске, 2 динамичке и 1 статичку. И, да се вратим на тему, овакав вид роњења не постоји као званично роњење у војсци.
Роњење уз помоћ средстава за дисање се, најопштије, може поделити на роњење где је рониоц везан за средство из кога добија гас за дисање и аутономно роњење где рониоц носи на себи све што му је потребно за предвиђени боравак под водом. Подразумева се да поморски диверзанти користе аутономну ронилачку опрему па ћу објаснити неке ствари о њој.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pueblo
desetar
Offline
Gender:
Posts: 132
|
|
« Reply #53 on: January 09, 2010, 10:08:33 pm » |
|
Лака аутономна ронилачка опрема (ЛАРО), како се најчешће назива, је скуп опреме која рониоцу омогућује аутономни боравак и кретање под водом. У принципу, неопходна опрема се састоји од ронилачког одела, ронилачке маске, пераја, појаса са теговима, ножа, дубиномера, сата, компензатора пловности и ронилачког апарата који обезбеђује дисање под водом. Ово је начелна опрема, постоје разне комбинације и варијанте, зависно од задатка, услова роњења, материјалних могућности и других чиниоца.
Лаки аутономни ронилачки апарати се могу груписати по разним критеријумима. Мени је најприхватљивија основна подела по гасу за дисање, тако да постоје две групе апарата: лаки аутономни ронилачки апарати на кисеоник и лаки аутономни ронилачки апарати на мешавине. По начину функционисања лаки аутономни ронилачки апарати могу бити апарати отвореног круга дисања (АОК), апарати полузатвореног круга дисања (АПЗК) и апарати затвореног круга дисања (АЗК). АПЗК и АЗК се заједно називају и рециркулациони апарати, јер гас у њима кружи (циркулише) између апарата и плућа рониоца, за разлику од АОК где се удише из апарата а издахнути гас избацује у околину.
Апарати на кисеоник су углавном намењени за војне потребе (основни апарат поморских диверзаната) и увек су затвореног круга дисања. Уобичајени акроним ових апарата је АРАК – Аутономни ронилачки апарат на кисеоник.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 15 000
|
|
« Reply #54 on: January 10, 2010, 03:18:44 pm » |
|
Pueblo, daj neku sliku?
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Duki
Počasni član foruma
zastavnik I klase
Offline
Gender:
Posts: 1 930
|
|
« Reply #55 on: January 10, 2010, 05:59:30 pm » |
|
Pueblo imam jedno pitanje. Kod aparata sa zatvorenim krugom disanja odnosno aparata na kiseonik dolazi do zagrevanja smese koja se udiše, bar je tako kod izolacionih aparata koje koriste vatrogasci-spasioci. Zanima me kako je kod ovih aparata rešeno hlađenje pošto se ipak koliko-toliko razlikuju. (ili je taj deo prepušten ladnoj vodi ) |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pueblo
desetar
Offline
Gender:
Posts: 132
|
|
« Reply #56 on: January 10, 2010, 09:40:58 pm » |
|
Pueblo imam jedno pitanje. Kod aparata sa zatvorenim krugom disanja odnosno aparata na kiseonik dolazi do zagrevanja smese koja se udiše, bar je tako kod izolacionih aparata koje koriste vatrogasci-spasioci. Zanima me kako je kod ovih aparata rešeno hlađenje pošto se ipak koliko-toliko razlikuju. (ili je taj deo prepušten ladnoj vodi ) Изолациони апарати затвореног круга дисања (не треба их мешати са изолационим апаратима отвореног круга дисања, као што је Спиратом) функционишу на потпуно истом принципу као и ронилачки апарати затвореног круга дисања. За одстрањивање угљен-диоксида из издахнутог гаса користи се апсорбенс. То је најчешће мешавина калцијум оксида и натријум хидроксида, мада уместо натријум хидроксида може бити калијум хидроксид или њихова мешавина. Проласком издахнутог гаса кроз апсорбент угљен-диоксид реагује са апсорбентом стварајући калцијум и натријум карбонат, мало воде и нешто топлоте. Та топлота је проблем код изолационих апарата, јер је температура околине знатно виша него температура воде код роњења. Код ронилачких апарата је супротан проблем, посебно због особине апсорбенса да му моћ упијања угљен-диоксида опада са температуром околине. Зато се при конструкцији апарата посебно води рачуна о изолацији посуде са апсорбенсом. Занимљив је случај Дрегеровог апарата на кисеоник ЛАР 3, развијеног између 1965. и 1968. године и брзо уведеног у опрему Немачке и неких других морнарица (Иран, Канада, Аустралија). ЈРМ је 1972. купила известан број ових апарата, а због неких проблема у експлоатацији, у Институту поморске медицине ЈРМ је 1974. извршено физиолошко-техничко испитивање ових апарата. Тим испитивањем су установљени озбиљни недостаци, нарочито слаба термичка изолација канистера са апсорбентом. Дрегер је признао грешку и вратио пуну цену набављених апарата, а морнарице које роне у хладним водама су напустиле употребу овог апарата. Прича се да су Дрегерови стручњаци, одајући признање др Гошовићу, успут рекли да је њему лако да врши оваква испитивања кад има на располагању "заморчиће" (мислећи на припаднике 82.ПЦ који су ронили приликом испитивања). |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pueblo
desetar
Offline
Gender:
Posts: 132
|
|
« Reply #57 on: January 10, 2010, 10:32:37 pm » |
|
Pueblo, veliko hvala na pojašnjenju  Bilo bi dobro ako bi mogao malko da nam napišeš nešto o opremi koja je korišćena u PDJ ... Malo o bocama (dvobocnike, trobocnike), tipove regulatora, peraja i sl. ... Mislim da većina ne zna mnogo o tome ... Možda ponešto o obuci ... Ili da pojasniš neke termine iz ronjenja (ronjenje u krivulji sigurnosti, dekompresija ..) Bili bi smo vrlo zahvalni ... Да не заборавим ово, па одмах одговарам. О опреми ћу писати неким редом (водећи рачуна да се ово не претвори у ронилачки форум), а сад ћу укратко објаснити декомпресиону болест и кривуљу сигурности. Слика коју прилажем узета је из Правила роњења РМ, издање 1989. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Приликом роњења се дише чисти гас (кисеоник) или гасна мешавина која садржи довољну количину кисеоника и неки инертни гас или гасове. Приликом дисања ти гасови у плућима долазе у додир са крви и део се отапа у њој. Према Хенријевом закону, при одређеној температури топивост је директно пропорционална притиску. Поједностављено речено, што је притисак гаса већи (а тиме и крви и околине) и контакт (значи удисање) дуже траје биће већа количина гаса отопљена у крви, која циркулише кроз цело тело. Приликом смањивања притиска (изроњавања), ако се то ради довољно споро гас ће се ослободити без икаквих проблема. Ово "довољно споро" је релативно и за дужа роњења на већој дубини се може мерити данима. Ако се то не ради тако, већ се изроњава брже, гас из крви се ослобађа у мехурићима, запушавајући ситне крвне судове, тј. изазива декомпресиону болест. Она, зависно од тежине, може бити лагана (свраб, пецкање) или тешка (фатална). Да се спречи настанак ове болести измишљена је тзв. степенаста декомпресија, односно одређено задржавање на одређеној дубини, што се одређује на основу таблица или ронилачких декомпресиометара или компјутера. Кривуља сигурности је је крива у функцији времена и дубине роњења. Сва роњења у оквиру кривуље, тј. изнад криве не захтевају декомпресију, за разлику од оних испод криве. Треба имати у виду да је прорачун декомпресије сложен процес (рониоци најчешће виде само крајњи резултат тога - табелу или уређај), при чему треба узети у обзир не само роњење које се планира, него и претходна роњења, нарочито ако је било пропуштених декомпресија. Морам да се "похвалим" да сам, управо захваљујући тако некој пропуштеној декомпресији, добио декомпресиону болест после сасвим регуларног и строго контролисаног боравка у рекомпресионој комори. |
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pueblo
desetar
Offline
Gender:
Posts: 132
|
|
« Reply #58 on: January 11, 2010, 08:27:30 am » |
|
Pueblo, daj neku sliku?
Ево једне старе слике, снимљене негде око 1970. ПБ-201 спушта у море Р-2. Овај брод је имао уређене морске везове за 2 ронилице Р-2 (сасвим на крми, по боковима) и имао је потребне уређаје за њихово одржавање (пуњење батерија). [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] |
|
|
|
Logged
|
|
|
|
pueblo
desetar
Offline
Gender:
Posts: 132
|
|
« Reply #59 on: January 11, 2010, 08:31:39 am » |
|
Ево још једне слике брода од кога сам "позајмио" име. Снимљена је у Корнатима, августа 1978. У позадини је једна од легенди 82.ПЦ, Марјан Шкраба (сада кбб у пензији).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
