Srušio se Mig 29 u Batajnici

[80sBoy]

Ne znam koje je serije bilo sediste K36 na ovom nasem migu,ali ove novije verzije K36 sedista imaju u memoriji preko 100 polozaja u kojima se moze avion zadesiti u slucaju katapultiranja,te u slucaju povlacenja rucice  sediste "zna" na koju ce se strane odbaciti u odnosu na avion.Sediste je povezano sa sistemima na avionu koji registruju parametre leta vazne za katapulitiranje,tako da kompjuter odlucuje kako ce se izvrsiti katapulitiranje.

[pvanja]

Наредбом министра одбране, трагично настрадали пилот Раде Ранђеловић, постхумно је унапређен у чин пуковника авијације, са даном 7. јули 2009. године.
(izvor: satj MO RS)

[Dreadnought]

Комеморација поводом погибије пилота потпуковника Радета Ранђеловића и војника Милана Улемека

08.07.2009
Комеморативни скуп поводом погибије пилота потпуковника Радета Ранђеловића и војника Милана Улемека, одржан је данас у Дому ваздухопловства у Земуну.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
_{Ппук. Раде Ранђеловић и војник Милан Улемек}

Комеморацији су присуствовали, поред породица настрадалих, министар одбране Драган Шутановац, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић, са сарадницима, припадници Команде и јединица Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, колеге и пријатељи.

Скупу се најпре обратио бригадни генерал Небојша Ђукановић, заменик команданта ВиПВО. Након одавања поште и минута ћутања о потпуковнику Ранђеловићу бираним речима говорио је бригадни генерал Мирко Вранић, командант 204. авијацијске базе.

Од војника Милана Улемека, у име јединице, опростио се капетан Тони Латиновић, командант 177. артиљеријско-ракетног дивизиона ПВО.

У једном дану остали смо без сјајног пилота ловца Радета Ранђеловића, наставника летења и носиоца Златног летачког знака и узорног војника Милана Улемека, речено је на данашњем комеморативном скупу у Дому ваздухопловства у Земуну.

Извор: Сајт В.С.

 

[pvanja]

Bilo je par komentara zasto vojska ucestvuje na aeromitinzima.
V i PVO su se uvek odazivali pozivu na aeromitinge i u SFRJ i u SRJ i sada i zasto nebi.
Cilj aeromitinga je popularizovanje vazduhoplovstava a od toga itekako da ima koristi Vojska.

Zasto se koristi Mig-29 zato sto nista novije i bolje nemamo a G-4 i Orao nisu ni primaci migu po svojim mogucnostima, i naravno teznja ljudi u RV da demonstrijau iole atraktivniji avion i programe.

Ono sto je izveo pilot na Ceneju (a prica se da je isti program i uvezbavao pre pada) nije nista spektakularno osim mozda leta na minimalnoj brzini (koji je najopsnije zbog visine i brzine) sve ostalo je standardni skup elemenata akrobatskog letenja (to je rekao i pukovnik Sreto Malinovic, inace isto vrhunski pilot, orla) tako da tu nicega ekstremnog nije bilo i necega sto vec nije uvezbavao ove godine vise puta.

Jos jedna interesantni podataka ovaj avion je od remonta naleteo oko 70 sati - to je za godinu dana od kada se vratio sa remonta ako to pomnozimo sa 3 jednoseda koji imaju skoro isti broj sati naleta (prea komanti ViPVO) to je oko 210 sati sto uopste nije malo za nase uslove.
Naravno dvosed ima mnogo vise sati naleta zbog preobuke.
Ono sto bi trebalo isto da se uzme u obzir to je da nasi piloti imaju manje sati naleta ali imaju vise letova bas zbog ustede goriva tako da letovi traju krace ali ponovo urade potrebne elemente.

Video sam dosta komentara ovih dana i svi samo traze krivca svi osim pilota - oni su svesni rizika zvoje profesije!

Zasto je Kanas doziveo udes to nikada necemo saznati jer jednostavno avion nije imao "crnu kutiju". Mig-29 na svu srecu ima i bice sve jasno za mesec dana!
Jedan od komentara koje sma procitao mislim da ga je izneo vojni komentator Radic je da se najvise udesa desava prilikom uvodjenja aviona u upotrebu i pri kraju eksplatacije.

Mislim da se kod nas desava ovo prvo svi avioni koji su doziveli udes su dosli sa remonta - dugo se nije letelo - jako dugo se nisu remontovali avioni i sada placamo danak tom zapustanju avijacije u zadnjih 15-tak godina.
Znaci niti su strucnajci u momi (ono malo sto je ostalo) dugo nisu radili svoj posao kao ni piloti tj nisu ga radili na nivou koji su trebali ali ne svojom krivicom vec krivicom odgovornih u drzavi.

Zato sumljam da je ovo kraj desavace se nazalost jos ovakvih udesa jer to je rizik koji u svojoj lepoti nosi letenje.

[Dreadnought]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Bandzi]

Ne znam koje je serije bilo sediste K-36 na ovom nasem migu,ali ove novije verzije K36 sedista imaju u memoriji preko 100 polozaja u kojima se moze avion zadesiti u slucaju katapultiranja,te u slucaju povlacenja rucice  sediste "zna" na koju ce se strane odbaciti u odnosu na avion.Sediste je povezano sa sistemima na avionu koji registruju parametre leta vazne za katapulitiranje,tako da kompjuter odlucuje kako ce se izvrsiti katapulitiranje.

U slučaju našeg MiG-29 nije bilo šanse za bilo kakvu korekciju putanje sadišta K36 posle katapultiranja, jer je sedište katapultirano prema zemlji i na veoma maloj visini.
Ovo je poznat snimak iskakanja pilota Anatolija Kvočura na Buržeu 1989. Visina iskakanja približno ista, ali je on imao nešto povoljniji položaj aviona jer kabina nije bila okrenuta ka zemlji. I pored "povoljnijih" uslova iskakanja u odnosu na našeg pilota, život mu je spasila eksplozija aviona pri udaru u zemlju, pošto mu je u poslednjoj milisekundi "naduvala" padobran. Pilot Ranđelović nije imao tu sreću i njegov padobran nije stigao da se otvori.
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/YL1FblthxQ0?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Dreadnought]

Последњи опроштај од пилота Радета Ранђеловића

09.07.2009.
Уз највише војне почасти данас су на Новом гробљу у Београду испраћени посмртни остаци пуковника пилота Радета Ранђеловића, који је 7. јула погинуо у удесу авиона МиГ 29 на аеродрому Батајница.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Поред чланова породице, последњу пошту трагично настрадалом пилоту одали су председник Србије Борис Тадић, заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар одбране Драган Шутановац, начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милоје Милетић, представници Министарства одбране, Генералштаба Војске Србије, Ваздухопловства и противваздухопловне одбране, родбина и пријатељи.

Од пилота Ранђеловића, који је постхумно унапређен у чин пуковника, опростио се командант 204. авијацијске базе бригадни генерал Мирко Вранић.

Раде Ранђеловић рођен је 1962. године у Бајиној Башти. Завршио је Ваздухопловну академију 1985. и био један од наших најбољих пилота на авионима МиГ 21 и МиГ 29. У 204. авијацијској бази био је на дужности начелника Штаба. Учествовао је на бројним аеромитинзима, а последњи је био на Ченеју код Новог Сада, 31. маја ове године.


Уз војне почасти сахрањен војник Милан Улемек

Војник Милан Улемек, који је 7. јула трагично настрадао приликом пада авиона МиГ 29 на аеродрому Батајница, сахрањен је данас уз војне почасти на гробљу у Старој Пазови.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Сахрани су, поред чланова породице, присуствовали председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац, начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милоје Милетић, припадници Ваздухопловства и противваздухопловне одбране и 177. артиљеријско-ракетног дивизиона ПВО у коме је Улемек служио редовни војни рок, као и родбина, пријатељи и бројни грађани Старе Пазове.

Војник Улемек је погинуо када је авион ударио у земљу у парку техничких средстава, где је вршио редовни задатак пожарства. Рођен је 12. јуна 1985. у Земуну, студирао је Пољопривредни факултет, а у Војсци Србије на служењу војног рока у униформи био је од марта ове године.

Од узорног војника Милана Улемека, у име војника и старешина 177. артиљеријско-ракетног дивизиона ПВО и Војске Србије, опростио се поручник Младен Митровић.

У општини Стара Пазова данас је проглашен дан жалости поводом трагичне погибије Милана Улемека.

Извор: Сајт М.О.

[Bandzi]

Pojavile su se informacije od ljudi koji kažu da su očevici ovog udesa, da pilot Ranđelović možda nije ni pokušao da se katapultira, već je do zadnjeg momenta pokušavao da obuzda avion. Po njihovoj priči avion je usled još neutvrđenih okolnosti izgubio uzgon na maloj visini i u zaokretu, ispravio se, prvo blago klizio po zemlji, udario u jedan kaponir koji ga je zatim odbacio u auto park. Po njihovim navodima od prvog kantakta sa zemljom do udara u auto park, avion je prešao nekih 350 metara. Postoje nepotvrđene informacije da ručica za katapultiranje nije bila povučena, već se sedište možda samo aktiviralo od udarca u kaponir.

Ovo su samo nepotvrđene informacije od ljudi koji su ovaj udes posmatrali sa aerodroma i ne treba ih uzimati kao konačnu verziju događaja.

[Dreadnought]

Ko će pokucati na vrata

11/07/2009
U beogradsko Tužilaštvo za ratne zločine stižu ovih dana neobični zahtevi Županijskog državnog odvjetništva iz Gospića

Porodice pilota najveće su žrtve pilotske profesije. Kada na vratima stana ugledaju kolegu svog oca ili supruga nenajavljenog, znaju da je došlo do tragedije. Kada na vratima stana eventualno pozvoni policija, onda je možda reč o „obavijesnom razgovoru“ po zahtevu Županijskog državnog odvjetništva u Gospiću upućenom Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu: da se povodom istrage koju sprovodi Županijski sud u Gospiću, a u smislu odredaba „Memoranduma o suglasnosti u ostvarivanju suradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala“ proveri da li okrivljeni piloti borave na području Srbije i da se o tome Županijski sud u Gospiću obavesti, da se dostave Županijskom sudu podaci o „zapovjednoj strukturi na aerodromu u Bihaću, u vremenu od 1991. do 1995, i to podaci o osobama pilota i zapovjednicima eskadrila koji su ili naređivali ili izvršavali zapovjedi, dakle, bili neposredni izvršitelji ili naredbodavci kaznenih djela ratnih zločina, a te je podatke moguće pribaviti u arhivi bivše JNA“.

Županijsko državno odvjetništvo iz Gospića traži od Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu da se sa pilotima obave „obavijesni razgovori na okolnosti kaznenog djela, koji im se stavlja na teret“. Županijsko državno tužilaštvo iz Gospića u predmetu KT-4/94 od 12. decembra 2008. godine proziva imenima i prezimenima neke „pilote 185. lovačko-bombarderskog puka Jugoslavenskog ratnog zrakoplovstva stacioniranog u Puli da su 20. rujna 1991. godine izvršili raketni napad na civilno mjesto kod Senja i iznad Krasnog bez izbora cilja na to mjesto uspalili rakete, uništili veći broj gospodarskih i stambenih objekata, dvije osobe su smrtno stradale, a devet osoba je tjelesno ozlijeđeno“.

Pre nekoliko meseci sličan zahtev iz Hrvatske stigao je u Podgoricu radi „obavijesnih razgovora“ sa svim pilotima jedinice RV i PVO koja je bila na aerodromu Golubovci. Pre nekoliko meseci policija je izgleda o tim pitanjima i proveravala adresu jednog pripadnikaV i PVO sa stanom u Nišu. Koja je jedinica V i PVO sledeća na redu?

Srpski piloti kao da su Ikari ovog društva. U vreme onog bivšeg režima država im nije održavala avione, kada je došao rat 1999. godine poletali su, zapravo, na poluispravnim aparatima, radari i senzori nisu radili. I ginuli su žrtvujući se za zemlju i čast svoje profesije. Posle demokratskih promena 2000. godine poverovali su da su došla bolja vremena, da će država investirati i u tehniku i u ljude. U prve tri godine ništa od toga, kažu da je država imala prečih potreba. I letelo se još manje nego u onom nenarodnom režimu. Pa se nije mnogo ni padalo. Piloti su igrali odbojku, popravljali srušene objekte, farbali prostorije. I čekali bolje sutra.

U međuvremenu su neki ljudi iz tadašnjeg sastava Ministarstva odbrane pokušavali da na analize borbene gotovosti vojske, a to je svugde u svetu i najstrože čuvana vojna tajna, dovedu generale NATO-a koji su u to vreme bili vojni savetnici pri Ministarstvu odbrane u Beogradu.

Onda je pre tri godine u intervjuu glavnom srpskom vojnom listu ambasador jedne velike sile potpuno otvoreno poručio „da je Srbiji sasvim dovoljno da ima par transportnih helikoptera za mirovne misije, da joj borbeni avioni i ne trebaju“. Novinar, koji je radio taj intervju za glavni srpski vojni list poltronski je na to ćutao. Ni stručna vojna javnost nije reagovala, o političkoj i da ne govorimo.

Pre četiri godine neki ljudi u Ministarstvu odbrane Srbije zanosili su se idejama da vazdušni prostor Srbije čuvaju borbeni avioni iz Mađarske, Rumunije, ili Bugarske, jer bi to, navodno, bilo jeftinija varijanta. Da nije bilo generala vazduhoplovstva Dragana Katanića, to bi i prošlo. Pa je zatim skoro tri godine trebalo da prođe da se donese odluka o remontu aviona „mig-29”. O novim avionima političari ni reč da kažu.

I sada posle tragičnog leta pukovnika Ranđelovića neki besramno pokušavaju da nesreću još i ispolitizuju. Pa se postavljaju pitanja „kakvi nam to avioni trebaju kada smo vojno neutralna zemlja“, pa „eto vam neutralnosti i ruskih aviona“ i slično. I ta pitanja postavljaju „stručnjaci“ sa srednjim medicinskim i trgovačkim školama. Koji su nekada pisali „kako Srbi u Kninu imaju oklopni voz koji može da siđe sa šina i vozi po kamenjaru“. A sada usplahireno uzvikuju: „Gde smo to kao neutralni, kuda to idemo?“ Oni treba da uvedu Srbiju u NATO. Kao da svi imamo kolektivnu amneziju.

Svaki sistem koji ponižava svoju vojsku ponižava, pre svega, sebe...

Miroslav Lazanski
Izvor: Politika Online

[Dreadnought]

Politika:Pilot se nije katapultirao

12. jul 2009
Beograd -- Pilot Rade Ranđelović, koji je poginuo u udesu aviona MIG 29, nije ni pokušao da se katapultira u nastojanju da sačuva letelicu, piše Politika.

Taj dnevni list piše, pozvajući se na nezvanična saznanja, da se letelica u momentu udara u zemlju prelomila, i da je pilot zajedno sa sedištem izbačen iz kabine. Politika navodi da ručice za aktiviranje katapultirajućeg sedišta nisu ni bile povučene, a da nisu bile aktivirane ni pirorakete koje sedište zajedno sa pilotom izbacuju iz kabine.

U udesu aviona MIG 29 koji se u utorak, 7. jula oko devet časova dogodio na aerodromu u Batajnici poginuli su pilot Rade Ranđelović i vojnik Milan Ulemek, a lakše je povređen vojnik Bojislav Dragoljević.

Posle nesreće saopšteno je da je pilot Randejelović preminuo od posledica povreda koje je zadobio prilikom iskakanja sa male visine, dok je vojnik Milan Ulemek stradao kada je MIG 29 pao na park tehničkih sredstava u kojem je obavljao požarnu dužnost u vreme nesreće.

Stručnjaci ruske vazduhoplovne korporacije MiG učestvovaće, na poziv ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca, u radu komisije koja će se baviti otkrivanjem uzroka pada lovačkog aviona Vojske Srbije MIG 29.

Izvor: Beta, Politika

[pvanja]

Evo nasao sam snimak celokupnog programa mig-29 sa aeromitinga Cenej 2009.
Mislim da se na 5:45 min vidi taj kobni zaokret, to je na sammo kraju programa.

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/tmm0HiUdqYw?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[dexy]

Koliko sam uspeo da saznam preko raznih kontakata do sada, najverovatnije je do pada MiG-29 došlo greškom pokojnog Ranđe. Poslednji manevar u koji je ušao je navodno "bure valjak", koji se obično izvodi na bezbednoj visini od 100 ili više metara zbog složenosti manevra, međutim, on je u taj manevar ušao na 20 metara visine, gde je jedna mala greška dovela do katastrofalnih posledica. Eksperti iz Rusije su najverovatnije pozvani iz čisto marketinških razloga, jer deo javnosti ne veruje domaćim komisijama, a to iz razloga što se ova i prethodne nesreće koriste za političke sukobe.
Ovo što sam izneo svakako ne možemo uzeti zdravo za gotovo, jer iako su ove informacije potekle od ljudi iz struke koji su upućeni u ceo slučaj na ovaj ili onaj način, treba ipak sačekati šta će reći komisija ako izađe u javnost sa nekim saopštenjem, a verujem da hoće obzirom na medijsku pažnju koju je privukao slučaj.

[Bandzi]

dexy to onda znači da je za aero miting na Kalemegdanu spremao drugačiji program od onog na Čeneju? Da li je na snimku sa Čeneja od 5:45 forsirani zaokret, kojeg su čelni ljudi RV označili kao kobni manevar na kraju letačkog programa?

Neozbiljno je da ljudi kao što su čelnici RV, na konferenciji za štrampu iznose činjenice koje bi se kasnije pokazale kao pogrešne. Deluje kao da oni nisu ni bili na licu mesta udesa, već da su informacije o događaju dobili od nekog trećeg lica. Pre svega mislim na činjenice da li je bilo katapultiranja i pri kojem manevru se desio udes. Dugogodišnjim vazduhoplovcima za takve informacije nisu potrebni eksperti iz Rusije, već izjave svedoka i obilazak mesta udesa. Zbog svega toga, deluje mi kao da komandanti RV nisu obišli lice mesta pre konferencije za štampu.

[dexy]

Prema onome što je meni rečeno, to nije kobni manevar, ali postoji mogućnost da ja imam netačnu informaciju, ili ljudi koji su mi je dali.
Inače do konstatacije da se pilot nije katapultirao su došli tek naknadno nakon što su pregledali ostatke i ustanovili da ručica katapult sedišta nije povučena, a sedište i pilota su našli odvojeno od olupine, pa su mislili u prvom trenutku da je pokušao katapultiranje ali da zbog male visine nije uspeo da odradi ceo proces izvlačenja padobrana. Tu je došlo do zabune u prvim satima i ta informacija je izašla u javnost na konferenciji za štampu. Tek posle te konferencije je utvrđeno da katapultiranja uopšte nije ni bilo.

[ivemaster]

e ljudi gledam vase komentare i nisam mogao a da se ne ukljucim,kao prvo poginulom pilotu neka je vecna slava,drugo dokle ce vise ova nasa zemlja pilote slati u smrt,pa ljudi pilot treba da se fokusira na let i zadatak a ne da misli dali ce se nesto pokvariti u toku leta i dali ce uspeti da se izvuce ziv,dali da optereti avion a da se nesto ne slomi,kako ljude slati u borbenu misiju kada nisu sigurni ni u miru,ljudi ginu a njima je bitno koliko su ustedeli,sta vise reci