Pripadnici Vojske Srbije u mirovnim misijama

[Dreadnought]

Delegacija Ministarstva odbrane u Čadu


23.03.2010.


Državni sekretar dr Zoran Vesić predvodi delegaciju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koja od 21. do 23. marta boravi u poseti srpskom vojnosanitetskom timu u Čadu, angažovanom u okviru norveškog kontingenta u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija. U delegaciji su i pukovnik Željko Petrović, pomoćnik komandanta Združene operativne komande GŠ za operacije i potpukovnik Milan Ranković iz Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zajedno sa delegacijom Srbije u Čadu boravi i delegacija Ministarstva odbrane Norveške, koju predvodi državni sekretar Espen Bart Eide. Državni sekretari Vesić i Eide iskoristili su priliku da razmene mišljenja u pogledu zajedničkog angažovanja pripadnika misije u budućnosti.

Prema rečima državnog sekretara Vesića, misija ujedinjenih nacija MINURCAT po svemu sudeći završiće se u maju, tako da će se i pripadnici Vojske Srbije najverovatnije vratiti kući tada. Državni sekretari Vesić i Eide saglasili su se u oceni da je zajedničko angažovanje vojnih lekara Srbije i Norveške veoma uspešno i da vodi proširivanju dalje saradnje. Vesić je istakao da će Norveška biti jedna od glavnih zemalja sa kojima će Srbija sarađivati kada su u pitanju misije UN.

Zajednička delegacija Srbije i Norveške sastala se i sa generalom Silađi Muhamedom Kanđijem, glavnokomandujućim misije MINURCAT. General Kanđi je pohvalio angažovvanje norveške poljske bolnice, čijem su radu značajno doprineli i srpski vojni lekari i tehničari, kao i štabni oficiri.

Da angažovanje norveško-srpskih vojnih lekara nije ostalo samo u okvirima osnovnog zadatka, medicinskog zbrinjavanja pripadnika misije UN u Čadu, svedoči i poseta bolnici u Abešeu, tokom koje su ljudi koji je vode odali priznanje našim lekarima i zahvalili im na pomoći koja je, kako su istakli, više puta spasila život obolelim lokalnim stanovnicima.

Pripadnici vojnosanitetskog tima Srbije sa radošću su primili posetu delegacije iz domovine, iskoristivši priliku da se iz prve ruke informišu o tekućim dogaćajima u zemlji. Oni su u čast gostiju, uveče pripremili i prigodan program.

Poseta državnog sekretara Vesića nastavlja se danas, a planirano je da se u Ndžameni, glavnom gradu Čada, sastane sa predstavnicima vlade te afričke zemlje, a tema razgovora je bilateralna saradnja.


Izvor: Sajt MORS

[Dreadnought]

Delegacija Ministarstva odbrane sa predstavnicima Vlade Čada i misije MINURCAT


24.03.2010.

Državni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Vesić i državni sekretar Ministarstva odbrane Norveške Espen Bart Eide sastali su se u Ndžameni, glavnom gradu Republike Čad, sa Specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN Viktorom da Silva Anđelom, koji je na dužnosti šefa misije MINURCAT. Sastanku je prisustvovala i zamenica Specijalnog predstavnika UN, Rima Sala, zadužena za civilni deo misije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom razgovora sa da Silva Anđelom bilo je reči o aktuelnoj bezbednosnoj i političkoj situaciji u Čadu i budućnosti misije. Razgovarano je i o inicijativi Čada za smanjenje međunarodnog vojnog prisustva i o aspektima angažovanja norveško-srpske bolnice u tom slučaju.

Da Silva Anđelo podvukao je značaj učešća vojnosanitetskih timova za ukupan uspeh MINURCAT-a, zahvalivši državnim sekretarima Vesiću i Eideu na naporima koje njihove zemlje ulažu u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija.

Vesić i Eide imali su susret i sa generalom Okijem Mahmatom Jaja Dagačeom, predstavnikom predsednika Republike Čad za odnose sa međunarodnim organizacijama i misijom MINURCAT. General Dagače pohvalio je angažovanje vojnih lekara iz norveško-srpskog kontingenta, naročito u njihovoj pomoći lokalnom stanovništvu u Abešeu.

Državni sekretar dr Zoran Vesić zahvalio je Republici Čad na principijelnom stavu o nelegalno proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije.


Izvor: Sajt MORS

[Dreadnought]

Intervju državnog sekretara Dušana Spasojevića dnevnom listu ’’Danas’’

...

Vojska Srbije neće učestvovati u mirovnoj misiji u Avganistanu


06.04.2010.

Beograd - Vojni deo misije pri NATO-u u Briselu biće uspostavljen u prvoj polovini ove godine, kaže u razgovoru za Danas Dušan Spasojević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane.


On podseća da je u avgustu prošle godine, na predlog Ministarstva spoljnih poslova, Vlada imenovala Branislava Milinkovića za našeg prvog ambasadora i šefa misije pri NATO-u, a za vojnog predstavnika, ukazom predsednika Republike, određen je brigadni general Nebojša Đukanović.


Koliko Srbija koristi učešće u Partnerstvu za mir?

- Ambicija u okviru ovog programa jeste da dostignemo status unapređenog partnerstva, za šta ne postoje prepreke. To znači da želimo da iskoristimo sve potencijale i kapacitete koje nam ovaj program pruža. Sistem odbrane i Vlada Srbije rade sve kako bi se dostigao taj nivo.

- Podsetimo, Srbija je postala punopravni član Partnerstva za mir (PzM) u novembru 2006. u Rigi. Naša saradnja sa zapadnom alijansom definisana je članstvom u programu PzM i Rezolucijom Narodne skupštine iz decembra 2007. kojom je proglašena vojna neutralnost. Proglašena vojna neutralnost obavezuje sve državne organe i institucije Srbije, ali nas ne sprečava da u punoj meri sarađujemo u okviru PzM. Veliku korist dobijamo za našu vojsku u pogledu obuke, školovanja i usavršavanja pojedinih kapaciteta. Prošle godine imali smo više od stotinu aktivnosti. Tri četvrtine aktivnosti sprovodi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, dok je 25 odsto u nadležnosti drugih ministarstava - kaže Spasojević.


Šta Srbija može da ponudi ovom partnerstvu?

- Ono što mi možemo da ponudimo partnerima jesu visoko razvijeni centri. To su, pre svega, Centar za atomsko-biološko-hemijsku odbranu u Kruševcu, Vojnomedicinska akademija u Beogradu i Centar za obuku pasa u Nišu. Srbija ima izuzetno visokoobrazovan vojni kadar i to je, takođe, ono što možemo da ponudimo drugim zemljama članicama.


U javnosti se često može čuti da je Srbija izvoznik bezbednosti. Šta to zapravo znači?

- To znači da doprinosite bezbednosti van granica svoje zemlje, a uvoznik bezbednosti znači da druge države pomažu da održite bezbednost u sopstvenoj zemlji. U ovom trenutku, mi jesmo i izvoznik bezbednosti, što je poseban kuriozitet s obzirom na činjenicu da na 15 odsto naše zemlje deluje mirovna misija pod mandatom Ujedinjenih nacija. Tu zapravo govorimo o učešću naših bezbednosnih snaga u mirovnim misijama. U ovom trenutku Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaju pripadnike u četiri mirovne misije UN - u Obali Slonovače, Kongu, Liberiji i Čadu.


Koji su naredni planovi kada je reč o mirovnim misijama?

- U ovoj godini planiramo da uzmemo učešće u još tri mirovne misije. Već je dogovoreno da zajedno sa španskim partnerima, učestvujemo u mirovnoj misiji UN u Libanu. Takođe ćemo učestvovati u mirovnoj misiji u Ugandi, a traju pregovori o još jednoj misiji, čije detalje u ovom trenutku ne možemo da iznosimo u javnost. Inicirali smo i zaključenje Sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu poverljivih informacija sa Evropskom unijom, što će stvoriti mogućnost da se angažujemo i u misijama EU.


Postoji li mogućnost da Srbija učestvuje u misiji u Avganistanu?

- Svako angažovanje Vojske Srbije van granica naše zemlje u tom smislu odobrava Narodna skupština. U ovom trenutku nemamo planove da učestvujemo u toj misiji.


U kakvom je stanju vojno školstvo u našoj zemlji?

- Ove godine završili smo sveobuhvatnu reformu vojnog školstva koja će biti zaokružena formiranjem Univerziteta odbrane. Naša Vojna akademija i Vojnomedicinska akademija priznate su, ne samo u regionu i Evropi, već i u čitavom svetu. U ovom trenutku školujemo 46 polaznika iz inostranstva, što kadeta na osnovnom nivou studija, što pripadnika stranih armija na komandno-štabnom ili generalštabnom usavršavanju. Imamo polaznike iz velikog broja zemalja, između ostalog iz Kine, SAD, Rusije i Turske.

Na nivou kadeta imamo polaznike iz gotovo svih zemalja regiona, a na poslediplomskom usavršavanju u Srbiji je 20 oficira pripadnika oružanih snaga Alžira. Podsetimo, 2006. samo se 27 kandidata iz Srbije prijavilo za školovanje na Vojnoj akademiji. Prošle godine taj broj je bio iznad hiljadu, što znači da je interesovanje 50 puta veće. Četiri kandidata konkuriše za jedno mesto na Vojnoj akademiji, deset kandidata za jedno mesto u Vojnoj gimnaziji, što je najbolji dokaz da je naša vojska institucija u koju građani imaju najviše poverenja.


Koliko je pripadnika Ministarstva obrane i Vojske Srbije na školovanju u inostranstvu?

- Prošle godine su 192 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije završila školovanje ili usavršavanje u inostranstvu. Trenutno se na vojnim akademijama u inostranstvu nalazi 18 naših kadeta - u Grčkoj osam, Italiji šest i u SAD četiri kadeta. Prvi put posle dužeg perioda imamo naše polaznike i na ruskim vojnim školama, a ove godine imamo ruskog oficira koji se školuje kod nas.


Kakva je vojna saradnja sa Rusijom?

- Želimo dodatno da unapredimo saradnju sa Rusijom. Ambicije su da vojna saradnja između Srbije i Ruske Federacije dostigne visok nivo, kakav imamo u političkim i ekonomskim odnosima. Od 2007. konkretnim i konstruktivnim koracima, inicijativama i idejama pokazujemo prema ruskoj strani volju i želju da to bude tako. Mislim da bi naši napori mogli da urode plodom već do kraja ove godine.


Sa kim Srbija najbolje sarađuje u regionu?

- Najbolje odnose u ovoj oblasti u regionu imamo sa Bosnom i Hercegovinom, a potom i sa Makedonijom, Slovenijom, Crnom Gorom, Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom. Do kraja aprila posetiću Zagreb, gde ćemo usaglasiti međudržavni sporazum u oblasti odbrane, koji dva ministra treba da potpišu u prvoj polovini ove godine. Razmatramo uspostavljanje saradnje i sa Albanijom. Podsetio bih da sem razvijanja dobre bilateralne saradnje u regionu, Ministarstvo odbrane učestvuje u radu svih regionalnih bezbednosnih inicijativa.


Kakva je vojna saradnja sa ostalim zemljama?

- Bilateralnu saradnju imamo sa više od 50 zemalja. Za poslednje dve godine smo potpisali 23 međudržavna ugovora, od toga u prošloj godini sa Velikom Britanijom, Španijom i Portugalom. Saradnja u oblasti odbrane sa SAD je najbolji deo ukupnih bilateralnih odnosa Srbije i SAD. Takođe, sa Kinom imamo izvrsnu saradnju u svakom pogledu. Planiramo da u 2010. potpišemo više od 20 međunarodnih ugovora. U prvoj polovini ove godine na redu je potpisivanje sporazuma sa Francuskom i Alžirom.


Na kom je nivou saradnja u vezi sa odbrambenom industrijom?

- Značajni ugovori su potpisani sa velikim brojem zemalja u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, a imamo i najave novih ugovora. Vojno-ekonomska saradnja nije samo trgovina, već predstavlja visok stepen poverenja između država. Reč je o transferu tehnologija, znanja, zajedničkim ulaganjima i nastupu na trećim tržištima, otvaranju novih radnih mesta.


Politika bezbednosti

U kom pravcu ide politika bezbednosti Srbije?

- Postoji nekoliko prioriteta naše politike. To su evropske integracije, odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu i Metohiji, regionalna saradnja i ekonomska saradnja sa svetom. Opšte su poznata četiri stuba naše spoljne politike - Brisel, Moskva, Peking i Vašington. U svakom pogledu su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nezaobilazan instrument u funkciji ostvarivanja državne i spoljne politike. U oblasti evropskih integracija je Evropska komisija poslednjih godina vrlo pozitivno ocenjivala reformu sistema odbrane.

Saradnja u oblasti odbrane jedan je od ključnih faktora saradnje u regionu i značajno doprinosi izgradnji regionalne stabilnosti. U poslednje tri godine ostvarili smo odličnu saradnju u oblasti odbrane sa svim državama regiona. Od Ankare do Ljubljane i Beča, realizovali smo posete na najvišem nivou i takođe, potpisali sporazume o saradnji u oblasti odbrane sa većinom regionalnih država.

Autor: Bojan Cvejić
Izvor: Sajt MORS, Danas

[švercer011]

За војне мисије 169,9 милиона динара

02.06.2010



Ванредно заседање Скупштине Србије 7. или 8. јуна
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



Скупштина Србије почеће ванредно заседање, највероватније, седмог или осмог јуна и по хитном поступку размотрити владине предлоге о учешћу Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама у овој години.

Постоји могућност да на овој седници буду разматране и измене Закона о Народној банци Србије, али то још није дефинитивно потврђено, нити је овај предлог стигао до посланика.

Влада је парламенту доставила Предлог одлуке о усвајању Годишњег плана употребе Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама у 2010. години и Предлог одлуке о учешћу припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама у 2010. години са захтевом да буду усвојени по хитном поступку. Оба ова документа биће тема на седници Одбора за одбрану и безбедност заказаној за 7. јун.

Како је наведено у Предлогу одлуке о учешћу припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама, за њено спровођење потребно је 169,6 милиона динара, од чега је обезбеђено 51,3 милиона динара, а остатак ће бити обезбеђен преусмеравањем новца у буџету.

Одлазак нашег санитетског особља у Чад кошта 86,7 милиона, војних посматрача у Обалу Слоноваче 10,9 милиона, а у Либерију 13,8 милиона, док одлазак медицинског тима за евакуацију ваздушним путем у Конго кошта 20,9 милиона динара. Мисија у за Кипар коштаће 15,6 милиона, за Либан 21,6 милиона динара.

Влада је навела да је ове две одлуке потребно усвојити по хитном поступку, јер је потребно „обавити редовну замену ангажованих припадника у мировним мисијама, које су у току”.



Izvor:Politika

[Rade]

BEOGRAD 15. 06. 2010

Beta

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da je učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama pod okriljem UN važno jer Srbiju vraća među zemlje koje imaju veliki međunarodni uticaj, i na mapu zemalja koje pomažu mir u svetu

Obrazlažući u Skupštini Srbije predloge odluka o godišnjem planu upotrebe i učešća pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, Šutanovac je rekao da su za ovu godinu u planu i dve nove misije - u Libanu i na Kipru.
Prema njegovim rečima, pripadnici Vojske Srbije u misiji u Libanu učestvovaće u sklopu španskog kontingenta, a na Kipru u sklopu slovačko-mađarskog.
"Smatramo da je to veoma važno, to su istaknute zemlje EU i veoma veliki podržavaoci politike koju sprovodi Srbija, a posebno Španija i Slovačka", rekao je Šutanovac.
Do sada je Ministarstvo odbrane, kako je rekao Šutanovac, angažovalo 181 pripadnika u mirovnim misijama od kojih su 23 žene.
Pripadnici Vojske Srbije bili su angažovani u šest mirovnih misija - Istočnom Timoru, Liberiji, Obali slonovače, Burundiju, Kongu i od prošle godine u Čadu.
"Tokom ovih angažovanja, iako se radi o veoma teškim mirovnim misijama, nismo imali žrtava, niti je bilo ko bio povređen ili ranjavan i to želimo da održimo kao trend i u budućnosti", rekao je ministar odbrane.
Prema njegovim recicma, prirode tih mirovnih operacija su pre svega humanitarnog karaktera, a sve mirovne misije u kojima se pojavljuju pripadnici Vojske Srbije su mirovne misije UN.
Ministar je naveo da Srbija ima veoma dugu tradiciju učešća u multinacionanim mirovnim misijama i podsetio da je 2002. godine tadašnja SRJ donela odluku o učešću u mirovnoj misiji u Istočnom Timoru čime je, kako je rekao, praktično započeta nova era odnosa Srbije u okviru UN.

[Brok]

VS i MUP u mirovnim operacijama

29.06.2010.

Beograd - Skupština Srbije usvojila odluke o učešću do 134 pripadnika ministarstava odbrane i unutrašnjih
poslova i Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2010.


Pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije učestvovaće u šest mirovnih misija, a MUP-a u dve.

U mirovnim operacijama UN učestvovati do 98 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i do 36 pripadnika MUP-a.

Pripadnici sistema odbrane će učestvovati u mirovnim misijama UN u Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Čadu, Libanu i na Kipru, dok će policajci učestvovati u misijama u Liberiji i na Haitiju.

Za realizaciju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane potreban je 201 milion dinara, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta Srbije.

Od tog iznosa, za Ministarstvo odbrane će biti izdvojeno nešto više od 169 miliona dinara, a za MUP 31,8 miliona dinara.

Pripadnici sistema odbrane angažovani su samostalno u mirovnim misijama UN u Kongu, Liberiji i Obali Slonovače, dok su u Čadu zajedno sa pripadnicima norveškog kontigenta.

Pripadnici MUP-a angažovani su u mirovnim misijama u Liberiji i na Haitiju, a gde su, kada je pre nekoliko meseci razorni zemljotres pogodio tu karipsku državu, pružili veliki doprinos u spasavanju povređenjih i rašćišnjavanju ruševina.


Izvor: Tanjug

[Dizastr2]

Blago nama 

[dzumba]

То је 1,5 милиона динара по припаднику војске и полиције који иде у мисију или око 14000 евра. Ако тамо борави у просеку око 6 месеци ти значи да месечно кошта око 2333 евра. Ако припрема, опрема и пут коштају око 40%  издатка (најмање) за зараду остаје око 1400 евра (у просеку). Ситна пара за такав посао. Осим ако неко са стране финансијски не помогне.

[Dizastr2]

Zvanicni "cenovnik" je za profesionalnog vojnika od 1200-2400$, ne evra. Naravno "cena" zavisi najvise od toga gde se ide u mirovnu misiju i gledaju se i klimatski uslovi. E to se tek zovu male pare

[dzumba]

Па нисам ја много "промашио". У сваком случају је по мом суду мало за одговорност и опасност посла. Додуше, онај који иде прима и "домаћу" плату па када се и то сабере буде нешто више, али опет мало.

[pvanja]

Malo a ponovo mnogo za nase uslove.

[Dizastr2]

Ma malo. Spominjali su da ce ta cifra kad se sabere da bude izmdju 15 i 20 hiljada evra. U odnosu na to sto su "pricali" i na ovu sumu koja je zvanicna...smesno! Za te pare nece niko da ide nigde. Te pare mogu da se zarade i kod nas za 6 meseci u kzb. Za te pare kao da salju ljude po kazni u mirovne misije. Neka hvala...!

[dzumba]

За то "нека хвала", ако си професионални војник добићеш - "изврши па се жали". Наиме, у свим војскама који шаљу људе и мисије у иностранство прво су се јављали и ишли добровољци. Е, када први настрада, или исплата буде скромна они пресахну. Тада држава "одређује у добровољце".

Иначе, лично сам увек био против добровољаца за такве ствари. Када се шаљу јединице (не мислим на појединце у улогама посматрача, и сл.) иду формацијске професионалне јединице. Ко је професионалац иде тамо где му се каже без обзира на додатне паре.  Зато редовна плата треба да буде пристојна, а ово само додатак, нешто као дневница.На жалост наша(е) државе то тешко могу да обезбеде па то испада овако.

[Dizastr2]

Jesam profesionalac...naredjenje i idem!!!
Ovo je nesto kao na dobrovoljnoj bazi ali "silom"!

[ZastavnikDjemo]

Ovo su misije pod okriljem UN, i tu mirotvorci jako retko stradaju. Cenim da bi mnogi otišli i zbog radoznalosti, želje da upoznaju nešto novo, nije baš sve u novcu.