Milan (longtrip)
kapetan fregate
 Offline
Posts: 7 424
|
 |
« Reply #1106 on: October 26, 2015, 05:32:30 pm » |
|
Putin: „Nadmetanje – političko, ekonomsko i vojno – može da izmakne kontroli”
Predsednik Rusije Vladimir Putin uveren je da su SAD obmanjivale Rusku Federaciju i ceo svet kada su govorile o nuklearnoj pretnji iz Irana.
„Pre neki dan izvršena su prva testiranja protivraketne odbrane SAD u Evropi. Šta to znači? To znači da smo mi, kada smo se raspravljali s našim američkim partnerima, bili u pravu.
Nas, pa i ceo svet, još jednom su pokušali da dovedu u zabludu, a da kažem prostije – obmanjivali”, izjavio je šef ruske države na zasedanju Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj.
Prema Putinovom mišljenju, „ne radi se samo o hipotetičkoj nuklearnoj pretnji, koje nikada nije ni bilo, radi se o pokušaju da se naruši strateški balans, da se promeni odnos snaga u svoju korist, i to ne na način da se prosto dominira, već da se ima mogućnost da se sopstvena volja nameće svima – i svojim geopolitičkim konkurentima, pa i, mislim, svojim saveznicima”.
„To je izuzetno opasan scenario razvoja događaja, štetan za sve, uključujući, po mom mišljenju, same Sjedinjene Države”, izjavio je ruski lider.
On je objasnio da je „obuzdavajući faktor nuklearnog oružja počeo da se devalvira, kod nekih se čak pojavila iluzija da je u svetskom konfliktu ponovo dostižna pobeda jedne strane bez nepovratnih, neprihvatljivih, kako kažu stručnjaci, posledica po pobednika, ako će pobednika uopšte i biti”.
Šef ruske države je naglasio da se u poslednjih „četvrt veka prag primene sile očigledno smanjio”. Putin je istakao da je pod izgovorom postojanja nuklearne pretnje iz Irana „srušen temelj savremene međunarodne bezbednosti – sporazum o ograničavanju protivraketne odbrane”.
„SAD su ga napustile jednostrano. Danas je iranski nuklearni problem rešen – nikakve pretnje od strane Irana nije bilo, kao što smo govorili, niti je ima”, podsetio je predsednik RF.
Prema njegovom mišljenju, „razlog koji je navodno podstakao američke partnere da grade sistem protivraketne odbrane je nestao i s pravom smo mogli da očekujemo da će i rad na razvoju protivraketne odbrane SAD prestati”. „A šta se zapravo događa? Ništa takvo se ne događa, obrnuto, sve se nastavlja”, naglasio je ruski lider.
NE SMEMO DA KORISTIMO TERORISTE
Putin je upozorio druge zemlje da ne koriste teroriste za postizanje svojih ciljeva. „Uvek je teško voditi dvostruku igru”, kazao je on.
„Javno govoriti o borbi protiv terorista i istovremeno pokušavati da se deo njih koristi za postavljanje figura na bliskoistočnoj tabli u skladu sa svojim interesima”, naglasio je on.
„Nemoguće je postići uspeh u borbi protiv terorista ako se deo njih koristi kao „ovan” za svrgavanje nepodobnih režima”, smatra Putin.
„Posle ne možeš da se otarasiš tih terorista”, kazao je predsednik Rusije. „To je samo iluzija da se s njima može izaći na kraj, ukloniti ih sa vlasti, dogovoriti se nekako”, dodao je on.
Putin je kao primer naveo situaciju u Libiji. „Nadajmo se da će nova vlada uspeti da stabilizuje situaciju, ali to nije sigurno”, kazao je on i apelovao na sve da podrže te napore.
Ruski predsednik je napomenuo da se situacija na Bliskom Istoku na planu terorizma pogoršavala svih poslednjih godina. „Oružje koje je davano takozvanoj umerenoj opoziciji neizbežno je dospevalo u ruke terorističkih organizacija”, kazao je on.
„Nekada su oni prelazili (na stranu ekstremista) u velikim grupama, što se kaže, uz muziku i sa orkestrom”, istakao je predsednik Rusije.
Putin je upozorio na neupravljivo nadmetanje između država, koje može biti pogubno za svet i dovesti do nove runde trke u naoružanju. Ruski predsednik je istakao da je završetak hladnog rata označio kraj ideološke borbe, „ali je osnov za sporove i geopolitičke razmirice još uvek prisutan”.
„Sve države uvek imaju i imaće ponekad različite interese, a razvoj svetske istorije uvek je pratilo nadmetanje velikih sila i njihovih saveza. Po mom mišljenju, to je apsolutno normalno.
Najvažnije je da se to nadmetanje odvija u okviru definisanih političkih, pravnih i moralnih normi i pravila. U suprotnom će suparništvo, sukob interesa, pratiti oštre krize i dramatična pogoršanja”, ukazao je Putin.
Predsednik Rusije je podsetio da su „pokušaji da se svim sredstvima progura model jednostrane dominacije doveli do uzdrmavanja sistema međunarodnog prava i globalnog odlučivanja”. „A to znači da nadmetanje – političko, ekonomsko i vojno – može da izmakne kontroli”, kazao je on.
Prema njegovim rečima, za sferu međunarodne bezbednosti to neupravljivo nadmetanje može da označi porast broja lokalnih sukoba, naročito u pograničnim regijama, gde se sukobljavaju interesi velikih sila i saveza.
„To bi verovatno bio i kraj sistema neširenja oružja za masovno uništavanje, što smatram izuzetno opasnim. I rezultat toga bi bila – nova runda trke u naoružanju”, zaključio je Putin.
UTICAJ SVETSKE EKONOMIJE NA BEZBEDNOST
Putin je uveren da formiranje ekonomskih blokova putem uspostavljanja dominacije najjačeg igrača neće učiniti svet bezbednijim. „Proces formiranja takvih struktura (ekonomskih blokova) odvija se maltene u skladu s pravilima konspiracije.
Zadatak je jasan – preformatirati svetsku privredu tako da se izvlači još veća renta iz svoje dominacije i širenja svojih standarda uređenja odnosa u ekonomskoj, trgovinskoj i tehničkoj sferi“, istakao je on.
„Formiranje ekonomskih blokova putem nametanja uslova od strane najjačeg igrača neće učiniti svet bezbednijim”. Predsednik Rusije je dodao da će to „samo postaviti tempiranu bombu, i biti poligon za buduće sukobe”.
Putin je istakao da u Svetskoj trgovinskoj organizacija, uprkos postojećim problemima, treba tražiti kompromise, zato što samo oni „mogu da stvore dugoročan sistem odnosa”. On je dodao da, ako se pokuša da se zaobiđe zabrinutost pojedinih zemalja, ona neće nestati ipre ili kasnije će se manifestovati.
Šef ruske države je istakao da Rusija nema takav pristup. „Prilikom formiranja Evroazijskog ekonomskog saveza pokušavamo da izgradimo odnose s našim partnerima između ostalog u okviru kineske inicijative Ekonomski put svile.
Mi aktivno i na apsolutno ravnopravnoj osnovi radimo u okviru BRIKS, Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje i „dvadesetorke”, naglasio je on.
Putin je izjavio da zemlje koje objavljuju ekonomske ratove zbog svojih ekonomskih interesa postupaju sa drugima ne kao sa svojim saveznicima, već vazalima.
„Usudiću se da pitam – da li se tako postupa sa saveznicima?“, kazao je on. „Ne. Tako se postupa sa vazalima koji su se usudili da deluju na svoju ruku. Oni se kažnjavaju zbog lošeg ponašanja”.
Govoreći o ratovima sankcijama, šef ruske države je istakao da su oni već postali realnost savremene globalne ekonomije i „pečat” u medijima.
Sankcije se često koriste kao instrument nelojalne konkurencije, za potiskivanje ili uklanjanje konkurenata s tržišta, dodao je on. On je kao primer naveo američke kazne evropskim kompanijama.
„Koriste se izmišljeni povodi. Oštro se kažnjavaju oni koji se osmele da prekrše jednostrane američke sankcije”, konstatovao je on. Između ostalog, Putin se prisetio kazne u visini 8,9 milijardi dolara jednoj francuskoj banci i niza drugih slučajeva.
Rusiju – kako je naglasio – ne brine približavanje „demokratije” njenim granicama, već – približavanje vojne infrastrukture NATO. „Zar smo mi protiv približavanja demokratije našim granicama?
Zar vi pod demokratijom imate u vidu približavanje NATO našim granicama? Kakva je to uopšte demokratija? NATO je vojni blok.
Nas ne brine približavanje demokratije našim granicama. Nas zabrinjava približavanje vojne infrastrukture NATO našim granicama?
NE SMEMO DELITI SIRIJU
Ruski lider je govorio posebno o Siriji i upozorio da bi podela te zemlje bila najlošije rešenje jer bi bila uzrok trajnih konflikata na Bliskom Istoku.
Putin je ocenio da zajednička dejstva ruske avijacije i sirijske armije već daju rezultate, ali da teroristi još nisu pobeđeni. „Stiče se utisak da je kod pripadnika Islamske države u Siriji nagomilano sve oružje sa Bliskog Istoka.
Zato je pitanje: kako se to oružje našlo u njihovim rukama. Za takvu količinu oružja potreban je ogroman novac. Odakle toliki novac?”
Predsednik RF je posebno istakao da se Rusija ne bori protiv izbora ukrajinskog naroda već protiv nasilne smene vlasti u toj zemlji: „Mi prihvatamo svaki izbor ukrajinskog naroda. To je za nas bratska zemlja, to je za nas bratski narod.
Ja uopšte ne pravim nikakvu razliku između Rusa i Ukrajinaca. Ali mi smo protiv takve forme smene vlasti. Takva smena vlasti je loša, ma gde u svetu da se dogodi, a na postsovjetskom prostoru je apsolutno neprihvatljiva.
I zato što u mnogim republikama SSSR još nema tradicija državnosti i nisu formirani stabilni politički sistemi. Zato se mora čuvati ono što postoji”.
Putin je, na kraju istupanja pred Valdajskim diskusionim klubom, podvukao: „Rusija ima sve šanse da bude jedan od lidera u svetu budućnosti”.
U čemu je razlika između Rusije i Zapada, bilo je jedno od pitanja postavljenih Vladimiru Putinu u međunarodnom Valdajskom diskusionom klubu.
Njegov odgovor je bio (ne)očekivan: „U osnovi našeg pogleda na svet leži predstava o dobru i zlu, o višim silama, o Božanskom načelu. A u osnovi zapadnog mišljenja su – profit i pragmatika”.
Odmah u nastavku – imajući u vidu SAD – dodao je: „Kada u temeljima današnje politike leže određeno mesijanstvo i eksluzivnost – teško je voditi dijalog pristajući na te pozicije jer bi to bilo napuštanje naših tradicionalnih vrednosti u čijoj osnovi leži ravnopravnost svih ljudi pred Stvoriteljom”.
Putin je ipak naglasio da se – i u takvim uslovima – mogu tražiti dodirne tačke i da će se Rusija tako ponašati.
Tema ovogodišnje Valdajske diskusije imala je više nego simboličan naziv „Rat i mir“, a Putin o njoj – po oceni moskovskog političkog analitičara Petra Akopova – nije govorio kao neko ko sa strane procenjuje (teške) posledice, već kao državnik koji učestvuje geopolitičkom rvanju.
Zato je i upozorio druge učesnike, pogotovo one na Zapadu: „Mene su pre 50 godina lenjingradske ulice naučile pravilu: ako si u opasnosti – udaraj prvi“. Pritom je, naglasivši da se to odnosi na terorističku pretnju sa Bliskog istoka, precizirao da je bolje (protiv nje) ratovati na tužoj nego na svojoj teritoriji, ne čekajući da teroristi dođu u Rusiju.
(Standard)
|
