Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

STRAH ZAPADA OD PUTINA "Rusija bi pregazila dve NATO zemlje za 36 sati"
V. Filipović   04.02.2016.

Korporacija "RAND" koja se između ostalog bavi analizom geopolitičke situacije u svetu, sprovela je istraživanje čiji rezultati impliciraju da bi Rusiji bilo potrebno svega 36 sati da "pregazi" baltičke države u sastavu NATO, odnosno Letoniju i Estoniju.

"Ruska pešadija daleko jača od one u NATO"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Stručnjaci iz "RAND" korporacije smatraju da bi, u slučaju invazije, ruska vojska uhvatila NATO "na spavanju", i bez problema okupirala Estoniju i Letoniju. Kako se navodi u studiji, NATO bi svim silama pokušao da oslobodi prestonice Rigu i Talin, ali ne bi imao ni približan broj pešadije u odnosu na Ruse, zbog čega bi na kraju bio i poražen. Naime, svih 27 ruskih bataljona poseduju napredne borbene tenkove, dok 12 NATO bataljona ne poseduje nijedan, zbog čega bi borba na zemlji predstavljala "igru mačke i miša", navode stručnjaci iz pomenute korporacije. "NATO jednostavno ne može da odbrani zvoje članice koje su blizu Rusije. Svako ko tvrdi suprotno je nedovoljno upućen", navodi se u istraživanju. Uz to, ruska enklava Kalinjingrad, okružena NATO državama i naoružana brojnim projektilima bila bi još jedna prednost Kremlja u odnosu na Alijansu.

Invazija koja bi značila početak Trećeg svetskog rata

Ipak, ostaje pitanje zbog čega bi neko uopšte spominjao invaziju jedne velike sile na države koje su članice najmoćnijeg vojnog saveza na svetu, osim ako cilj nije izazivanje panike i širenje neprijateljskih vibracija između istoka i zapada. Ukoliko bi Rusija, kao što se hipotetički navodi u studiji, izvršila invaziju na dve suverene države, koje su ujedno i članice NATO alijanse, to bi se okarakterisalo kao otvoren čin objave rata najmoćnijem vojnom savezu na svetu, posle čega bi sve opcije, uključujući i eventualni početak Trećeg svetskog rata, bile moguće. "RAND " korporacija u svojoj studiji kao da zaostaje najmanje 30 godina. Borbe prsa u prsa su bile moguće u Drugom svetskom ratu ili u američkoj okupaciji Vijetnama, ali danas se u modernom ratovanju takva vrsta borbe smatra zastarelom. Jedan od razloga, možda i najjednostavniji je taj što kopnena invazija kao po pravilu donosi poraz onome ko je započne, barem to pokazuju slučajevi u nekoj bliskoj istoriji. Nemačka i Austro-Ugarska u Prvom svetskom ratu doživele su fijasko, o Hitlerovom šestogodišnjem maničnom teroru da i ne govorimo. SAD su dobile vruć šamar u pomenutom Vijetnamu, kao i Sovjeti u Avganistanu, a američka okupacija Avganistana i Iraka proglašene su najvećim vojnim promašajima 21. veka. Upravo zbog svih navedenih primera, a i očite modernizacije u taktici ratovanja, studija "RAND" korporacije mogla bi se komotno uvrstiti u naučno-fantastično štivo. Inače, "RAND" je američka neprofitna korporacija koja je osnovana u okviru avionske kompanije "Daglas" kako bi analizirala i istraživala u korist američke vojne avijacije. Finansiraju je direktno američka vlada i privatni donatori.

Izvor: www.blic.rs

[lovac]

Koje su ovo gluposti!

Da li je Rusiji potrebna takva avantura, i kakva je konkretna korist Rusije od toga da pregazi dve NATO zemlje za 36 sati?

I na kraju krajeva - mislim da se svakom amerikancu savršeno j.be, ako ih Rusija pregazi i za manje od 36 sati.
Verujem da 98% amerikanaca i ne zna gde se te države nalaze!

[dzumba]

Upravo zbog svih navedenih primera, a i očite modernizacije u taktici ratovanja, studija "RAND" korporacije mogla bi se komotno uvrstiti u naučno-fantastično štivo. Inače, "RAND" je američka neprofitna korporacija koja je osnovana u okviru avionske kompanije "Daglas" kako bi analizirala i istraživala u korist američke vojne avijacije. Finansiraju je direktno američka vlada i privatni donatori.

Па сад је потпуни јасно ко стоји иза потпаљивања страха од руске инвазије. Не ради се о стварној опасности већ надуваној а са циљем усмеравања новца пореских обвезника у војну индустрију и остваривање нових и већих профита и покушај одржавања војне, политичке и економске доминације САД.

[ssekir75]

ма мени једино не иде у главу што би их руси уопште нападали. немају за то никакав интерес. једини начин да некако испровоцирају тако нешто је да почине геноцид нас руском мањином, али онда би нато могао само да кука ако руси ураде исто тако са неким од њихових миљеника.

[duje]

Vir: "Slobodna Dalmacija" Split
http://slobodnadalmacija.hr/default.aspx
04.02.2016.

Nova željezna zavjesa od tenkova i raketa rascijepila Europu

Putin se i dalje igra s oružjem kakav je i strateški bombarder Tupoljev-160

U sjeni žestokog ratovanja na sirijskoj fronti i NATO i Rusija najavljuju da će uložiti milijarde dolara u jačanje svojih snaga u sjevernoj Europi. Pentagon, po najavi ministra obrane Ashtona Cartera, namjerava učetverostručiti izdatke za europske zemlje, u prvom redu baltičke republike i Poljsku kako bi osigurao najvjernije saveznike i odvratio Rusiju od agresije.

U brojkama, dosadašnjih 789 milijuna dolara skočit će na 3,4 milijarde dolara. Slijedi povećanje broja američkih snaga, razmještaj nove tehnike, jačanje insfrastrukture i više vježbi.

Ekonomska utrka

Amerikanci su, naime, zatečeni brzinom kojom ruska vojska organizira i provodi vojne manevre s više desetaka tisuća vojnika i složenom vojnom tehnikom. Tu lekciju naučili su nakon što je Rusija doslovce preko vikenda zauzela cijeli Krim.

Rusija s druge strane od svoje enklave u Kalinjingradu pravi utvrdu opremljenu najsuvremenijim raketama svih dometa. Osim toga, Rusi planiraju značajno pojačati snage na zapadnim granicama osuvremenjivanjem postojećih i uvođenjem novih oklopnih divizija. Najviše će se ulagati u modernizaciju tenkova T 72 i T 90, a uvodit će se i novi oklopnjaci Armata. Slijedi i jačanje zračnih i raketnih snaga.

Teško je procijeniti znači li gomilanje željeza na obje strane uvod u potencijalni sukob nezamislivih razmjera, ili tek stvara napetost koja Amerikancima služi za povećanje ulaganja u vojni kompleks, ekonomski iscrpljuje Rusiju i održava visoku napetost između EU-a i Rusije.

Zemlje Europske unije sve više negoduju zbog sankcija Rusiji.

Gubici se mjere stotinama milijuna eura i stalno rastu. Njemačka, vodeća ekonomska sila Starog svijeta ne želi te sankcije, ali ne smije se ni sukobiti s Washingtonom. Slična je i pozicija Italije, a sve je više i istočno europskih zemalja poput Češke, Slovačke, Mađarske koje ukazuju na štetnost zahladnjenja odnosa s velikim ruskim tržištem.

Washington igra dugoročno. Sankcije slabe Putina i zato se inzistira na održavanju embarga. George Friedman, šef privatnog think tanka Stratfor, jedan od najcjenjenijih američkih stratega, nedavno je prvi put, sasvim nedvosmileno rekao da Washington ni po koju cijenu neće dozvoliti partnerstvo Berlina i Moskve i stvaranje supersile u europskom hartlandu.

Ruski plin

Senator John McCain priznaje da već mjesecima sluša prigovore europskih zemalja na sankcije, u prvom redu Njemačke, ali i nedvosmisleno poručuje europskim saveznicima da oni neće odlučivati o tome. Bit će kako odredi Washington – zaključuje.

Berlin gura strateški projekt Sjeverni tok 2 za povećanje dotoka ruskog plina na što se bune zemlje iz okruženja koje su pod utjecajem Washingtona ostale izvan energetskog sustava. Ukrajinci koju će Rusi do 2017. godine izbaciti iz svoje plinske mreže, čak traže od Europske unije da zabrani Sjeverni tok 2. Teško je ne uočiti da se počinju osjećati prevarenima.

Pozicija Hrvatske, kad je riječ o novoj Vladi još nije jasna, ali je predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović strateški nedvosmislena. Promovira uspravnicu Baltik – Crno more, zagovarajući suradnju s antiruski orijentiranim zemljama, baltičkim republikama i Ukrajinom.

Antun Masle

[Milan (longtrip)]

E tako se formira javno mnjenje...pogledajte film svakako i zapitaćete se ko je ovde lud...

Dokumentarni film BBC-a "Treći svetski rat: Iz komandnog punkta" koji je izazvao različite komentare . Prema scenariju, Rusija baca nuklearnu bombu na britanske vojne brodove. O svim tim izmišljenim događajima ozbiljno diskutuju pravi političari i vojna lica, između ostalih i bivši ministar iz Kameronove vlade Paulin Nevil Džons i bivši komandant britanske flote - admiral Alan Vest. Napad Rusije na baltičke zemlje omiljena je tema vojnih vežbi NATO-a koje se redovno izvode na istočnim granicama Alijanse.....

http://rutube.ru/video/70855cda8b8e8533cdea370a3650a960/?ref=logo

[babaroga]

Mani se Engleza, moraju o necemu da tamburaju jer se Gdin. Kameronu tresu gace, zato sto nije uradio zaadatak kako treba i preti revolt ljudi na referendumu. 

 

[ssekir75]

те санкције не одговарају ни русима ни немцима (па ни осталим економским силама европе). зато ће оне званично остати на снази а незванично ће се обновити пословање. пара врти где бургија неће. не губе само руси, губе и немци много и одавно се чује како је велики проблем то што се губи руско тржиште. где су ту француска, италија, шпанија...  једног момента ће свима бити јасно да је доста америчког филоозофирања и обновиће пословање. које су могуће мере амера да то спрече? бомбардовање?

[Milan (longtrip)]

Amerika nastavlja razradu sistema globalnog udara


Pregovori Rusije i SAD o smanjenju količine nuklearnog naoružanja nisu mogući, izjavio je zamenik ruskog šefa diplomatije Sergej Rjabkov, objasnivši da je Rusija već smanjila količinu svog nuklearnog arsenala do nivoa na kojem je on bio krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka.



Bela kuća je u petak pozvala Rusiju na pregovore o daljem smanjenju količine nuklearnog naoružanja. Sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja stupio je na snagu 2011. godine.
„Stav ruske strane o perspektivama nastavka pregovora o ovom sporazumu i o smanjenju količine nuklearnog oružja u celini ostaje isti. Došli smo do granice nakon koje rusko-američki pregovori u ovoj oblasti nisu mogući iz nekoliko razloga“, rekao je Rjabkov.
Diplomata je objasnio da je Rusija već smanjila „nivo nuklearnih bojevih glava i njihovih nosača praktično na nivo s kraja pedesetih i početka šezdesetih godina.
„Veoma je važno da ovu okolnost shvate ne samo kolege u Vašingtonu nego i svi oni u međunarodnoj zajednici koji nastavljaju, ignorišući činjenice, da agituju za dalja nuklearna ograničenja“, rekao je Rjabkov.


Diplomata je, takođe, podsetio na činjenicu da Vašington nastavlja da razvija globalni sistem protivraketne odbrane i program „globalnog udara“.
„Druga okolnost koja nam ne dozvoljava da pregovaramo o daljem ograničavanju nuklearnog arsenala povezana je s destabilizacijom do koje Vašington dovodi stvaranjem globalnog sistema PRO, daljom izradom sredstava koja mogu da izvedu napade na koje se ne može odgovoriti bez korišćenja nuklearnih bojevih glava, ali čiji je domet jednak dometu strateških sredstava. Imam u vidu program ’globalnog udara’“, rekao je Rjabkov.

Sistem brzog „globalnog udara“ SAD podrazumeva stvaranje hipersoničnog nosača koji može da izvede visokoprecizni nenuklearni napad s američke teritorije na ciljeve širom planete u roku od jednog sata nakon lansiranja. Ovaj sistem omogućava nenuklearni napad koji razoružava strateške nuklearne snage.
Prema njegovim rečima, poziv Vašingtona nije razuman i zbog toga što SAD istovremeno pokušavaju sankcijama da podriju ruski odbrambeni potencijal.

Predlozi o „razoružavanju“ u uslovima kada aktuelna američka administracija nastoji da podrije odbrambeni i odbrambeno-industrijski potencijal Rusije politikom sankcija lišeni su političke logike i zdravog razuma, smatra Rjabkov.
„Ne može se ozbiljno razmatrati predlog koji znači da treba da ’pucamo na isti gol’, a da pritom učestvujemo u igri bez pravila ili po pravilima koja određuju Amerikanci“, rekao je diplomata.

Sergej Rjabkov je naveo i da je Rusija zabrinuta zbog mogućnosti da se trka u naoružanju prenese u kosmički prostor, zbog čega insistira da se izradi pravno obavezujući dokument u ovoj sferi.
Sporazum o kosmosu iz 1967. godine zabranjuje da se u kosmosu postavlja oružje za masovno uništenje, ali ne sprečava raspoređivanje konvencionalnog naoružanja u Zemljinoj orbiti.


Program „globalnog udara“ na kojem rade SAD podrazumeva nenuklearni napad s kosmičke platforme u orbiti.
„Postoje i ozbiljni problemi u vezi s odsustvom napretka u implementaciji Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba, za šta su odgovorne SAD. Spisak naših briga time se ne završava“

Sjedinjene Američke Države su među osam zemalja koje imaju nuklearno naoružanje ili potencijal za njegovo stvaranje, ali nisu ratifikovale Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba iz 1996. godine.Američka administracija je ovo pitanje podnosila Senatu na razmatranje, ali je to telo glasalo protiv njegovog usvajanja. Krajem januara ambasador SAD u Moskvi je saopštio da Vašington ipak planira da ratifikuje sporazum.

rs-lat.sputniknews.com

[duje]

Vir: Defender hr
http://www.defender.hr/
13.02.2016.

Stoltenberg: Rusiji odgovoriti i obranom i dijalogom
 
MUENCHEN, 13. veljače 2016. (Hina) – Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u subotu u Muenchenu da NATO ne smije birati između obrane i dijaloga kada se radi o odnosu s Rusijom, jer su ta dva segmenta jednako važna kako bi se sačuvali mir i stabilnost.

“Rusija nam je najveći susjed i međunarodna sila. NATO ne želi sukob ali istodobno, naš odgovor treba biti čvrst. Snažno vjerujem da odgovor leži u jačoj obrani i u više dijaloga”, rekao je glavni tajnik NATO-a na minhenskoj konferenciji o sigurnosti.

Naglasio je da opasnosti za NATO postoje i s istoka i s juga. “NATO je poduzeo najveće jačanje kolektivne obrane u više desetljeća kako bi poslao jasan signal da odvrati neprijateljsku agresiju bilo da ona dolazi s istoka ili s juga, od države ili nedržavnih elemenata, konvencionalnog ili nuklearnog oružja”, naglasio je.

NATO je ovaj tjedan donio odluke o jačanju u istočnom dijelu Saveza, gdje će snage biti multinacionalne i rotirat će se, a kao vrlo jasan znak solidarnosti SAD je donio planove o jačanju vojne nazočnosti u Europi, podsjetio je Stoltenberg. Na summitu u Varšavi u srpnju očekujem daljnje odluke o dodatnom jačanju obrane Saveza, kazao je.

Stoltenberg je naglasio da obrana sadrži i nuklearnu komponentu, ali dok “ruska retorika o nuklearnim snagama ima za cilj zastrašivanje”, za NATO su razgovori o bilo kakvoj uporabi nuklearnog oružja usmjereni isključivo u obrambene svrhe.

NATO nastavlja smanjivati broj nuklearnog oružja, držimo ga sigurnim za odvraćanje i očuvanje mira, a ne za zastrašivanje. Naša politika balističkih raketa također je samo obrambena, rekao je Stoltenberg. “Nitko ne smije misliti da nuklearno oružje može biti korišteno kao dio konvencionalog rata, jer bi to fundamentalno promijenilo bit svakog sukoba”.

Osim obrambene komponente, Stoltenberg je naglasio kako dijalog drži iznimno važnim pogotovo za pitanja gdje su razlike duboke, kao što je Ukrajina. Rekao je da se u petak susreo s ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejom Lavrovim s kojim je razgovarao o mogućnosti obnove odnosa u Vijeću NATO-Rusija.

Osim toga, u subotu ujutro, na rubu konferencije o sigurnosti, održan je u Muenchenu i sastanak Francuske, Njemačke, Rusije i Ukrajine, godinu dana nakon sklapanja sporazuma iz Minska o obustavi neprijateljstva na istoku Ukrajine. Cilja susreta bio je dati dodatni poticaj provedbi mirovnog sporazuma koji dosad nije polučio željene rezultate glede prekida vatre i potpunog povlačenja oružja.

Što se tiče izazova koji dolaze s juga, Stoltenberg je podsjetio da je NATO ovaj tjedan također donio važne odluke, navodeći angažman NATO-a u Egejskom moru protiv krijumčara ljudima i jačanje obavještajnog nadzora na tursko-sirijskoj granici.

[MOTORISTA]

Zašto Amerika skriva tenkove u norveškim šumama?
N. V.   19.02.2016.

Američki marinci premeštaju tenkove, artiljeriju i logističku opremu unutar pećina u Norveškoj, u skladu sa nastojanjem SAD da svoju opremu postavi što bliže granici NATO i Rusije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Sva oprema koja se prebaci napred i smanjuje troškove i ubrzava našu sposobnost da podržimo operacije tokom krize" naveo je poručnik Vilijam Bentli, oficir zadužen za operacije u Drugoj ekspedicionoj brigadi marinaca, o prebacivanju tenkova u norveške pećine čija lokacija nije otkrivena. Ove pećine su već korišćene tokom Hladnog rata, a njihova ponovna upotreba događa se u vreme obnovljenih tenzija između NATO i Rusije, koja deli skoro 196 kilometara dugu granicu sa Norveškom. Ruska Severna flota nalazi se u Murmansku, na oko 161 kilometar od granice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kako navodi Si-En-En, u oktobru prošle godine je admiral Hakon Brun-Hansen, norvšeki ministar odbrane, kazao novinarima da je Rusija "pokazala da voljna da upotreni vojnu silu kako bi ostvarila političke ambicije".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pećine u kojima su postavljeni klima uređaji nalaze po celom centralnom delu Norveške. Smeštanje američkih trupa tamo je prvi put je krenulo 1981. u vreme Hladnog rata, kao pokušaj jačanja odbrane NATO protiv Sovjetskog saveza, navedeno je u saopštenju američkih marinaca. Na kraju Hladnog rata, SAD su dovele u pitanje racionalnost održavanja pećinskog kompleksa. Kako bi ga sačuvala, norveška vlada je tokom 90-ih godina prošlog veka pristala da deli troškove održavanja. U pećinama se trenutno nalazi oko 100 norveških i američkih vojnika, a kompleks može da primi ukupno 15.000 marinaca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Heder Konli, direktor Evropskog programa Centra za strateške i međunarodne studije, kazala je za Si-E-En da su pećine ponovo postali strateški važne zbog promene u geopolitici. "Sada kada imamo veoma novi bezbednosni kontekst sa Rusijom, ima smisla preispitati potrebe" navela je Konlijeva.

Izvor: www.blic.rs

[Milan (longtrip)]

​​​​​​​​​Cold Response 2016 will be held in the Tr​øndelag counties in Central Norway from 19 February to 22 March. Ar​​​ound 15,000 military personnel from 14 nations are expected to ​participate​​.​​

https://forsvaret.no/en/coldresponse

[Dreadnought]

Francuzi presreli Tu-160 nad Lamanšom.

RuAF Tu-160 intercepted by French Rafale & Mirage 2000-5 jets over the Channel

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[švercer011]

FORBS OTKRIVA RUSKU STRATEGIJU: Više nemaju šta da izgube, da bi opstali moraju da budu kao Sparta




 Planeta
19:51, 01.03.2016



Kao kontinentalna sila, Rusija je veoma ranjiva. Sa toliko ekonomske aktivnosti koja se nalazi u blizini granice, a sa tako malo prirodnih barijera, Rusija je u opasnosti. Zato nije nikakvo iznenađenje što je ruska nacionalna strategija pomeranje granice ka Zapadu što je više moguće



Ugledni američki analitičar Džordž Fridman, donedavni direktor obaveštajne agencije Stratfor, u nedavnoj analizi za magazin Forbs dao je stručni pogled na geopolitički položaj i strategiju Rusije. On ističe da je Rusija zbog svoj geografskog položaja uvek bila egzistencijalno ugrožena, i da je Ukrajina i dalje pitanje koje će odrediti njenu dalju sudbinu.

Mnogi ljudi misle da mapa služi da samo prikaže geografiju i topografiju neke zemlje, ali mape mogu da otkriju mnogo o političkim, vojnim i ekonomskim prilikama jedne države. U stvari, geografska mapa je prvo mesto odakle može da se razmišlja o neke strategiji zemlje, jer ona može otkriti faktore koji inače nisu očigledni. Kada se pogleda mapa današnje Rusije, ona pokazuje njen težak položaj posle raspada Sovjetskog Saveza i objašnjava Putinove dugoročne namere u Evropi.

Rusija je skoro kontinentalna zemlja


Jedan od ključeva za razumevanje strategije Rusije je njen položaj u odnosu na ostatak Evrope. Evropsko poluostrvo je okruženo sa tri mora. Linija od petrograda do Rostova na Donu grubo definiše istočne granice baltičkih država, Belorusije i Ukrajine, koje leže na istočnom obodu Evropskog poluostrva. Veći deo Evrope se nalazi na manje od 300 milja od mora. Veći deo Rusije, sa druge strane je efektivno bez izlaza na more. Arktički okean je daleko od njenih naseljenih mesta, a nekoliko luka koje tamo postoje su uglavnom neupotrebljive zimi.

Evropa kontroliše pristup Rusije svetskim okeanima. Evropska Rusija ima tri tačke za pristup globalnoj pomorskoj trgovini. Jedna je preko Crnog mora i Bosfora, pod kontrolom Turske. Druga je od Sankt Peterburga, gde brodovi moraju ploviti kroz danske vode. Treći je dugačak ledeni put, počevši od Murmanska, između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije. Sva tri puta je lako zatvoriti. To pokazuje ranjivost Rusije izazvane njenim lošim pristupom okeanima i vodenim putevima, i takođe objašnjava zašto je Rusija u suštini kontinentalna zemlja, jer pristup zemlje moru u velikoj meri može uticati na njenu ekonomsku i političku snagu.

Zapadna granica je od ključnog značaja za Rusiju

Ruska realnost se lako može shvatiti iz karata koje prikazuju gustinu stanovništva, poljoprivredna područja i železničku mrežu. Stanovništvo Rusije je zgusnuto duž njene zapadne granice sa Evropom i njene južne granice sa Kavkazom (područje između Crnog mora i Kaspijskog mora na jugu). Sibir je slabo naseljen. Reke i infrastruktura teku ka Zapadu. Središnja područja ruske poljoprivrede su takođe jugozapadu. Klima u Severnoj Rusiji nije dobra za razvijenu poljoprivredu, što čini rusku granicu sa Ukrajinom i granice na Kavkazu i u centralnoj Aziji vitalnim.

Kao i kod rasporeda stanovništva, zapadu i jug Rusije su njene najdragocenije poljoprivredne površine. Značaj zapadnih i južnih regiona se može videti i u transportnoj strukturi zemlje. Železnički saobraćaj je i dalje od ključnog značaja, a železnička mreža je takođe  orijentisana na zapadu i jugu. Samo dve železničke linije povezuju evropske delove Rusije sa pacifilkim primorskim regionom, a većina Sibira nema transportnu mrežu. Ova tri faktora pokazuju osnovni unutrašnji obrazac Rusije. Njen primarni fokus i ranjivost su na zapadu, sa sekundarnim interesom na Kavkazu. Sibir je na karti velik, ali njegov najveći deo je minimalno naseljen i ima malu stratešku vrednost. Granica prema Zapadu, odnosno evropski deo predstavlja jezgro Rusije, a sve druge oblasti na istoku Azije predstavljaju periferiju.

Rusija je izgubila svoju tampon zonu protiv Zapada

Kao kontinentalna sila, Rusija je veoma ranjiva. Nalazi se na evropskoj ravnici, sa nekoliko prirodnih barijera koji mogu da zaustave neprijatelja koji dolazi sa zapada. Istočno od Karpata, ravnica okreće na jug, i otvara vrata za ulaz u Rusiju. Pored toga, Rusija ima nekoliko velikih reka, što otežava unutrašnji transport  i dalje smanjuje ekonomsku efikasnost. Sa toliko ekonomske aktivnosti koja se nalazi u blizini granice, a sa tako malo prirodnih barijera, Rusija je u opasnosti. Zato nije nikakvo iznenađenje što je pomeranje granice ka Zapadu što je više moguće ruska nacionalna strategija.

Prva grupa zemalja na evropskom poluostrvu, gledano sa Istoka su Baltičke zemlje, Belorusija i Ukrajina. One pružaju dubinu sa kojom Rusija može da se zaštiti, a takođe mogu da obezbede dodatne ekonomske mogućnosti. Pre početka Prvog svetskog rata, ruska granica je bila na zapadu,a njena kontrola nad delom Poljske je bila od posebnog značaja. Kada je Nemačka 1941. ponovo napala Rusiju, njen prodor je bio vrlo dubok, ali je na kraju Rusija je pobedila svojom strateškom dubinom, koja je iscrpela Nemce, i žilavošću svojih trupa. Da je Rusi nisu imali, izgubili bi rat. Zbog toga je ruska strategija na kraju Drugog svetskog rata bila da gurne svoje granice što dalje na Zapadu. Tada se Rusija, ondosno SSSR najviše proširila, sve do istočne polovine Nemačke. To je bila idealna geostrateška pozicija Rusije, ali je ona predstavljala i egzistencijalnu pretnju ostatku Evrope.

Sada Rusija nema šta da izgubi

Posle raspada SSSR, povlačenje ruskih snaga natrag na liniju koja razdvaja zemlju od Evropskog poluostrva je bilo bez presedana. Ruska granica veoma dugo nije bila tako blizu Moskve. Zapad je uvukao Baltik u NATO, čime se Sankt Petersburg našao samo sto milja od zemlje članice NATO.

Ključna zemlja za Rusiju nakon 1991. godine je Ukrajina, jer ukrajinska granica prolazi kroz srce glavnih ruskih poljoprivrednih, transportnih  i gusto naseljenih oblasti. Sa ruske tačke gledišta, oni ne samo da su izgubili ključnu tampon zonu, već su i ukrajinske snage neprijateljski nastrojene prema Rusiji sada premeštene na rusku granicu. Činjenica je da je ovaj scenario stavio Rusiju u nezavidan položaju, i to znači da je malo verovatno da će ona dići ruke od ukrajinskog pitanja. Rusija ne sme da pretpostavi da interes Zapada u regionu dolazi iz dobrih namera. Istovremeno, Zapad ne može pretpostaviti da će se Rusija -ako povrati Ukrajinu- tu i zaustaviti.

Zbog toga, reč je u klasičnom slučaju kada dve sile misle najgore o namerama one druge. Međutim, Rusija zauzima slabiju poziciju, jer je izgubila prvi pojas Evropskog poluostrva. Ona se zato bori da održi fizički integritet svoje Otadžbine. Rusija nema sposobnost da projektuje značajnu silu jer su njene pomorska snage zatvorena, a ne može samo iz vazuha da podrži velike kopnene snage. Iako se umešala u sirijski sukob da pokaže svoje vojne sposobnosti i povrati uticaj na Zapada, ova operacija je izolovana od glavnih interesa Rusije. Njeno primarno pitanje su zapadna granica i Ukrajina. Na jugu, fokus je na Kavkazu.

Jasno je da je ruska ekonomija, zasnovana na izvozu energije, je u ozbiljnoj nevolji zbog pada cena nafte u proteklih godinu i po dana. Međutim, Rusija je uvek bila u ozbiljnim ekonomskim nevoljama. Njena ekonomija je bila loša i pre Drugog svetskog rata, ali je ona ionako dobila rat, mada po cenu koju bi samo nekoliko drugih zemalja mogle da podnesu.


Teškoće ujedinjavaju Ruse


Kada je grčki istoričar Tukidid, pišući o Peloponeskom ratu Atine i Sparte (431-404. g p.n.e) opisivao razliku između njih, isticao je da je Atina imala odličnu luku Pirej. S druge strane, Sparta nije bila pomorska sila. Atina je bila mnogo bogatija od Sparte, jer je mogla da se bavi međunarodnom trgovinom, ali joj je to bogatstvo donelo dva problema. Prvo, bogatstvo stvara luksuz, a luksuz korumpira. Drugo, veće iskustvo u poznavanju sveta stvara moralnu dvosmislenost.Sparta je imala daleko manje bogatstvo od Atine, jer nije izgrađena trgovinom, već kroz težak rad. Tamo su slabo poznavali svet, ali su zato imali jednostavan i snažan osećaj za dobro i loše. Borba između Atine i Sparte je bila borba snage stečene bogatstvom sa snagom stečenom kroz napor. Takvu razliku možemo videti i između Evrope i Rusije.

Evropa je okrenuta svetu i stekla je veliku moć svojim bogatstvom, ali je sklona krvavim unutrašnjim sukobima. Rusija, iako više provincijalna, je više ujedinjena nego podeljena, a svoju snagu je stekla naporom koji je preduzimala  radi prevazilaženja teškoća. Ona je u geografski ranjivom položaju; njeno jezgro je zatvoreno i bez izlaza na more, a putevi kojima njeni brodovi moraju preći da bi pristupili okeanima se mogu lako zatvoriti.

rema tome, Rusija ne može biti Atina. Ona mora biti Sparta a to znači da mora biti kontinentalna sila i preuzeti kulturni karakter Sparte. Rusija mora imati snažne trupe za kopnene ratove, a njena proizvodnja mora biti u stanju da održava njenu vojsku i da obezbedi razuman životni standard njenim građanima. Ali u pogledu blagostanja Rusija ne može da se takmiči sa Evropom.

Dakle, nije prosperitet ono što povezuje zemlju zajedno, već idealizovano zajedničko mišljenje i lojalnost prema Majci Rusiji. I u tom smislu, postoji duboka provalija između Evrope i SAD (koji koriste prosperitet kao razlog za lojalnost svojih građana) i Rusije (za koju lojalnost građana proizilazi iz moći države i urođenog ruskog naconalnog osećaja).

Podrška ideji ruske nacije je i dalje snažna, uprkos postojanju različitih etničkih grupa širom zemlje. Sve ovo daje Rusima dobre šanse. Koliko god njihova ekonomija u ovom trenutku bila loša, jednostavnost njihovog geografskog položaja u svim aspektima im daje mogućnosti da mogu da iznenade svoje protivnike, i da  možda budu još opasniji.


(Forbes - priredio M. Đorđević)

[švercer011]

Analiza je o.k. Važan je kraj: Rusija pobeđuje!!