Zašto Amerika skriva tenkove u norveškim šumama?N. V. 19.02.2016.
Američki marinci premeštaju tenkove, artiljeriju i logističku opremu unutar pećina u Norveškoj, u skladu sa nastojanjem SAD da svoju opremu postavi što bliže granici NATO i Rusije. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
"Sva oprema koja se prebaci napred i smanjuje troškove i ubrzava našu sposobnost da podržimo operacije tokom krize" naveo je poručnik Vilijam Bentli, oficir zadužen za operacije u Drugoj ekspedicionoj brigadi marinaca, o prebacivanju tenkova u norveške pećine čija lokacija nije otkrivena. Ove pećine su već korišćene tokom Hladnog rata, a njihova ponovna upotreba događa se u vreme obnovljenih tenzija između NATO i Rusije, koja deli skoro 196 kilometara dugu granicu sa Norveškom. Ruska Severna flota nalazi se u Murmansku, na oko 161 kilometar od granice.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako navodi Si-En-En, u oktobru prošle godine je admiral Hakon Brun-Hansen, norvšeki ministar odbrane, kazao novinarima da je Rusija
"pokazala da voljna da upotreni vojnu silu kako bi ostvarila političke ambicije".
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pećine u kojima su postavljeni klima uređaji nalaze po celom centralnom delu Norveške. Smeštanje američkih trupa tamo je prvi put je krenulo 1981. u vreme Hladnog rata, kao pokušaj jačanja odbrane NATO protiv Sovjetskog saveza, navedeno je u saopštenju američkih marinaca. Na kraju Hladnog rata, SAD su dovele u pitanje racionalnost održavanja pećinskog kompleksa. Kako bi ga sačuvala, norveška vlada je tokom 90-ih godina prošlog veka pristala da deli troškove održavanja. U pećinama se trenutno nalazi oko 100 norveških i američkih vojnika, a kompleks može da primi ukupno 15.000 marinaca.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Heder Konli, direktor Evropskog programa Centra za strateške i međunarodne studije, kazala je za Si-E-En da su pećine ponovo postali strateški važne zbog promene u geopolitici.
"Sada kada imamo veoma novi bezbednosni kontekst sa Rusijom, ima smisla preispitati potrebe" navela je Konlijeva.
Izvor:
www.blic.rs Руска подморница ће наредних дана испалити плотун интерконтиненталних ракета „Булава“
БИЋЕ ТО ПРОБА ИЗВОЂЕЊА УЗВРАТНОГ НУКЛЕАРНОГ УДАРА (ПО ТЕРИТОРИЈИ САД)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Плотунска испитивања су кључни показатељ борбене готовости поморских стратешких нуклеарних снага. Свако од њих је потврда способности нуклеарне подморнице-носача ракета да лансира 16 интерконтиненталних балистичких ракета са дубине од 50 метара и то - током пловидбе уз таласање мора од 4-9 метара
Последњи пут такво лансирање извела је совјетска подморница класе 667 БДРМ „Делфин“, која носи име К-407 „Новомосковск“. Учинила је то под командом капетана друге класе Сергеја Јегорова у августу 1991. године. Тада је носач ракета за свега један и по минут испалио цео арсенал балистичких ракета РСМ-54 „Скиф“, које су у предвиђено време погодиле мете на полигону Кура на Камчатки
Највећи плотун који су испалили Американци био је са нуклеарне подморнице „Охајо“ - четири ракете „Трајдент 2“
СЕВЕРНА ратна флота Русије припрема се за нову проверу борбене готовости нуклеарних снага за обуздавање.
Пловидба очекује две најновије стратешке подморнице-носача ракета класе 955 - „Јуриј Долгоруки“ и „Владимир Мономах“.
Једна од њих ће испалити плотун интерконтиненталних балистичких ракета „Булава“.
Крајем прошле године „Владимир Мономах“ није извршио задатке. Две стратешке ракете испаљене у мете на полигону Кура на Камчатки нису стигле до циља.
Подморнице класе 955 „Бореј“ су будућност руске флоте.
Главна су компонента руске поморске компоненте нуклеарне тријаде. У будућности ће осам таквих подморница заменити подморнице претходне генерације - класе 667 БДРМ „Делфин“.
Плотунска испитивања су кључни показатељ борбене готовости поморских стратешких нуклеарних снага. Свако од њих је потврда способности нуклеарне подморнице-носача ракета да лансира 16 интерконтиненталних балистичких ракета са дубине од 50 метара и то - током пловидбе уз таласање мора од 4-9 метара.
То јест могућност да се изврши своја директна мисија у систему нуклеарног обуздавања - у случају избијања нуклеарног рата, да се изведе узвратни нуклеарни напад на непријатеља.
Од совјетских времена била су свега три таква лансирања. Све те операције су имале кодни назив „Бегемот“.
Последњи пут такво лансирање извела је подморница класе 667 БДРМ „Делфин“, која носи име К-407 „Новомосковск“. Учинила је то под командом капетана друге класе Сергеја Јегорова у августу 1991. године. Тада је носач ракета за свега један и по минут испалио цео арсенал балистичких ракета РСМ-54 „Скиф“, које су у предвиђено време погодиле мете на полигону Кура на Камчатки.
Плотунско лансирање је једини начин за фактичку проверу борбене готовости подморнице-носача ракета. Тестирање ракета које се налазе на бродовима и у подморницама у борбеним условима, за разлику од појединачног лансирања, захтева посебну обуку и квалификације посаде.
Главна опасност је улазак воде у делове подморнице одакле су лансиране ракете.
„Владимир Мономах“
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
„Скиф“ је тежак 40 тона. „Новомосковск“ је за минут и по фактички примио у себе 640 тона воде. Због чега је потонуо са 50 на 100 метара. Посада подморнице је не само компензовала тај „пад“, већ није дозволила подморници да се нагне ка прамцу или крми, јер даље лансирање ракета не би било могуће. При том се све одвијало током кретања.
Због успешног теста Сергеј Јегоров је био предложен за Хероја Совјетског Савеза, али није награђен. У Москви се догодио пуч, у Северној флоти је промењен командант, и Јегоров је добио само Орден црвене звезде и звање капетана прве класе.
Плотунско лансирање које је извела нуклеарна подморница „Новомосковск“ још увек је непревазиђени светски војно-технички рекорд. Највећи плотун који су испалили Американци био је са нуклеарне подморнице „Охајо“ - четири ракете „Трајдент 2“.
„Бегемот“ је 2011. године одрадила нова подморница класе 955 „Јуриј Долгоруки“. Подморница је испловила са целим комплетом балистичких ракета „Булава“. Али, лансирала је само две.
Како је речено московском листу „Известија“ у руском Министарству одбране, ствар није била у томе да се лансира цео комплет, већ управо „неизвесност“ за посаду, за индустрију, које ће од 16 ракета подморнице добити наређење да лансирају. Тим плотуном је прекинут низ неуспеха испитивања нове поморске балистичке ракете. Од 24 лансирања, само је 15 било проглашено за успешно.
Крајем прошле године испит из „радне способности“ полагао је „Владимир Мономах“.
Према подацима истог листа, брод је одједном испалио две ракете. Међутим, резултати тестирања били су далеко од идеалних: једна ракета се самоуништила, друга је стигла до полигона Кура, али „није положила испит“ из прецизности. На крају је цео арсенал подморнице био послат у Воткинск у фабрику-произвођача ради утврђивања узрока неуспеха.
Како је касније потврдила државна комисија, узрок неуспеха била је грешка у производњи. На подморнице и њихове лансирне системе није било примедби.
- Током тестирања РСМ-54 „Скиф“ било је 38 лансирања - 32 су била неуспешна - рекао је за „Известија“ бивши начелник за наоружање Министарства одбране Анатолиј Ситнов. - Поморски стратешки системи су веома сложени јер подразумевају и укључивање глвног мотора ракете док је она још под водом, и цео низ других фактора који утичу на успех.
„Булава“ је ракета пете генерације. Веома сложена, мултифункционална и међувидовска. И, нема ничег необичног у томе што се њена тестирања одвијају уз одређене потешкоће.
Током предстојећих „испита“ поново ће се у првом реду тестирати ракете. Управо из тог разлога команда Ратне морнарице Русије не може тачно да каже која ће тачно подморница учествовати у тестирању - „Јуриј Долгоруки“ или „Владимир Мономах“.
По речима извора у Ратној морнарици, подморница ће бити изабрана у зависности „од планова борбене обуке флоте и од техничке спремности брода“.
izvor:fakti.org
