Русији није потребан НАТО у те три државе, а потребне су јој и луке које се ту налазе.
НАТО, САД, Атлантисти, глобалисти, неоконзервативци, свеједно како их ко зове, у тим балтичким територијама на граници Русије виде изговор за свој покушај ширења на исток. За нацисте је то био лебенсраум а за НАТО бајка о демократији, либералним вредностима и томе слично.
Наравно, у прозападним медијима, ту је увек велики, чупави, зубати, окати, гадни, гладни медвед који ће прождерати малу, лепу, намирисану, културну и ситу Летонију-Литванију-Естонију и растерати традиционалне параде есесоваца ветерана и ЛГБТ носилаца шарених застава. Можда не баш тим редом, али то није ни важно.
Циљ НАТО пакта је да у Пољску и прибалтичке државе поставе елементе ПРО за одбрану од Ирана. Изговор за постављање система који су усмерени једино против Русије. Такви системи су већ у Румунији и Пољској, док истовремено приговарају на распоређене системе Искандер у Калињинграду.
Тачно је, луке имају огроман значај, али остале су у тим новоформираним државама. Питање је колико су потребне Русији и да ли је уопште вредно ратовати за њих када је отворен пут кроз Северни ледени океан. Русија убрзано модернизује армију и може се приметити да се посебна пажња поклања Арктику.
Русија има значајно војно присуство у Калињинградској области и на одређен начин "потире" планове НАТО пакта на Балтику.
