Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Putin i Bajden obavili prvi telefonski razgovor


U prvom telefonskom razgovoru predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džoa Bajdena potvrđena su veoma duboka neslaganja između dve zemlje.

Međutim, istaknuta je i potreba za intenzivnim dijalogom, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

"Obe strane su saglasne da postoje duboka neslaganja, što ne znači da dijalog nije moguć, već naprotiv - da razlike zahtevaju intenzivan dijalog između dve zemlje", rekao je Peskov u intervjuu za TV Rusija 1, prenosi TAS S.

Prema njegovim rečima, razgovor koji su dvojica lidera obavila 26. januara bio je pragmatičan i poslovan.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je ranije ove nedelje potpisao Zakon o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START) na pet godina, tačnije do 5. februara 2026, saopšteno je iz Kremlja.

Američki predsednik Džo Bajden je takođe predložio petogodišnje produženje sporazuma Novi START, kojim se Rusija i SAD međusobno ograničavaju po pitanju nuklearnog naoružanja.

Ranije ovog meseca Moskva je potvrdila da su dve zemlje postigle dogovor o produženju ovog sporazuma, koji je trebalo da istekne u februaru ove godine.

izvor

[MOTORISTA]

Ruski bombarder preleće u blizini američkog razarača
Tanjug 01.02.2021.

Američka mornarica objavila je na Tviteru snimak preleta ruskog bombardera Su-24 u blizini razarača "Donald Kuk" u Crnom moru.



Ovaj razarač američke mornarice ušao je u Crno more 23. januara, a kasnije je tamo stigao još jedan američki ratni brod, "Porter", navodi RIA Novosti. Agencija podseća da je NATO, ulazak tih brodova u Crno more, nazvao odgovorom na jačanje vojne moći Rusije i da je, zbog pojave dva američka broda, fregata ruske crnomorske flote „Admiral Makarov“ upućena na vežbu u tom regionu.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Ruski viceadmiral američkoj mornarici: Ne testirajte naše strpljenje, ili ćemo „pokazati zube“


Viceadmiral, bivši načelnik štaba Crnomorske flote ruske ratne mornarice Petar Svjatašov pozvao je Rusiju da odlučno odgovori na akcije američke flote u Crnom moru i „pokaže zube“.

„Šta on misli, da plovi tako slobodno? Trebalo bi završiti sa tim. Trebalo bi da pokažemo zube, ako ne sve, barem nekoliko. Koliko može da se radi sve što se hoće? Momci, vreme vam je da verovatno i saznate koliko možete da testirate strpljenje ruskih mornara“, rekao je Svjatašov.

On je precizirao da „ne treba raspirivati rat“, ali da Rusija ima adekvatne načine da odgovori Amerikancima.

„Vreme je da imam kažemo: 'Imate li savest'. Čega se plašimo? Postoje metode koje bi trebalo da spreče pretnju u našim vodama, na primer radio-elektronska borba i mnogo toga drugog“, objasnio je viceadmiral.

Nacionalni centar za upravljanje odbranom Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane saopštio je 23. januara da je u vode Crnog mora uplovio američki razarač „Donald Kuk“. Kako je navedeno, brodovi ruske Crnomorske flote angažovani su na praćenju ovog američkog broda. Zatim je u to područje stigao još jedan američki vojni brod „Porter“.

Ministarstvo odbrane Rusije je nakon te vesti saopštilo da američki razarač prate snage Crnomorske flote. NATO je njihovu pojavu objasnio kao odgovor na „jačanje vojne moći“ Rusije.

Kasnije je Crnomorska flota saopštila da je patrolni brod „Pitljivi“ izveo vojne vežbe uz artiljerijska gađanja u svetlu uplovljavanja američkog razarača „Donald Kuk“ u Crno more.

Poslednjih godina Rusija izveštava o aktivnosti NATO-a bez presedana duž njenih zapadnih granica. Alijansa proširuje inicijative i naziva to „obuzdavanjem ruske agresije“.

Moskva je više puta izgražavala zabrinutost zbog nagomilavanja NATO snaga u Evropi. S tim u vezi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ranije izjavio da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemariti akcije koje su potencijalno opasne za njene interese.

izvor

[MOTORISTA]

Norvežani strahuju od sukoba Rusije i SAD: Hoće li bojno polje dve super sile biti u njihovom dvorištu
Novosti online 01. 02. 2021.

POVEĆANO američko prisustvo u Norveškoj imaće negativne posledice i za samo Oslo, piše norveški list NRK.

Prema mišljenju profesora sa norveške Vojne akademije, potpukovnika Turmuda Hejera, upravo Norveška može da bude mesto sukoba dve države u slučaju vojnog zaoštravanja.

„Norveška sve aktivnije učestvuje u rivalstvu supersila Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Ujedno raste i rizik da će u slučaju sukoba ili krize, ako izmakne kontroli, Norveška postati bojno polje SAD i Rusije“, smatra Hejer. On je dodao da je Norveškoj poslednjih godina poverena uloga strateški važne teritorije u odbrani SAD-a na krajnjem severu, jer je ona najbliža „nuklearnim snagama Rusije kojih se Amerika najviše plaši u kriznoj situaciji“. Hejer smatra da su SAD posvećene obuzdavanju Rusije i da će Norveška sada morati da napravi balans između dve sile.

„Norveška i SAD vode novi hladni rat sa Rusijom“, izjavio je profesor.

Ranije su mediji pisali da će četiri američka bombardera tipa B-1B „Lanser“ biti razmeštena u norveškoj vojnoj bazi u februaru. Međutim, nije bilo zvanične potvrde ove informacije. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je u januaru, tokom videokonferencije sa norveškom šeficom diplomatije Ine Eriksen Sorejde izjavio, da povećana vojna aktivnost Norveške, pomeranje infrastrukture NATO-a ka ruskim granicama može imati negativne posledice za Arktik. Takođe je izrazio nadu da će biti obnovljeni tradicionalni dobrosusedski odnosi između dve države.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Poljski portal: Poučen gorkim iskustvom, Bajden neće hteti resetovanje odnosa s Rusijom


Ništa od zbližavanja sa Rusijom — novi američki predsednik Džo Bajden neće ići putem svojih prethodnika koji su svoje mandate započeli puni odlučnosti da poboljšaju odnose sa Moskvom, piše poljski portal „Onet“.

S tim u vezi, portal podseća da je Bajden već učestvovao u pokušaju američko-ruskog resetovanja koje je, kako je navedeno, ostavilo neizbrisiv trag na spoljnoj politici Amerike.

Novi američki lider je na inicijativu ruske strane pristao na telefonski razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, ali je prethodno obavio konsultacije sa svojim štabom i evropskim saveznicima. Iako su zahvaljujući tom razgovoru uspeli da produže Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), koji bi inače prestao da važi od 5. februara – razgovor dvojice lidera ne podrazumeva automatsko resetovanje odnosa Vašingtona i Moskve.

Prema tvrdnjama portala, upravo je suprotno — Bajden iz sve snage želi da izbegne „greške“ koje je napravio zajedno sa bivšim američkim predsednikom Barakom Obamom. 

„Onet“ skreće pažnju na Bajdenovu izjavu o tome da su SAD spremne da preduzmu dalje korake, uključujući i sankcije, kako bi „obuzdale Moskvu“ čije su „akcije i dalje nekažnjene“.

„To je definitivno zaokret u američkoj politici. Dugi niz godina je svaki predsednik Sjedinjenih Američkih Država na samom početku svog predsedničkog mandata pokušavao da popravi odnose sa Rusijom. Teško je zamisliti suprotnu situaciju, jer obe države poseduju moćan nuklearni arsenal i učvrstile su svoje prisustvo u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji. Međutim, politička dobra volja je na kraju uvek završavala u blatu diplomatske prljavštine“, ističe „Onet“.
Krah planova za resetovanje odnosa

Portal piše da su rat na Kosovu, američko bombardovanje Jugoslavije 1999. godine i širenje NATO-a na istok zauvek stavili tačku na isprva bliske odnose Bila Klintona i Borisa Jeljcina.

Sa svoje strane, Džordž Buš je svoj predsednički mandat počeo u svetlu rusko-američkog saveza za borbu protiv međunarodnog terorizma nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku.

„Bez obzira na to, odnosi Vašingtona i Moskve nisu prošli test izdržljivosti zbog političke stvarnosti i ozbiljno su se pogoršali nakon donete odluke o razmeštanju američkog sistema protivraketne odbrane u Centralnoj i Istočnoj Evropi, uključujući i na teritoriji Poljske“, podseća portal.
Istovremeno, ističe da ni Obama nije izbegao sličan scenario. On je 2009. godine resetovanje odnosa sa Moskvom nazvao uspehom svoje administracije, bez osvrtanja na „rusku agresiju prema Gruziji 2008. godine“.

Prisajedinjenje Krima Rusiji i „rat u Donbasu u Ukrajini 2014. godine potpuno su uništili svaku šansu za nastavak resetovanja“, pišu autori.

Prema navodima portala, demokrate, koje su generalno poznatije po većoj želji za saradnjom sa Moskvom od republikanaca, promenile su svoj stav tokom predsedničke kampanje 2016. godine. One su tada optužile Ruse za mešanje u unutrašnju politiku i predizbornu kampanju Hilari Klinton. U članku je navedeno da upravo zbog tih optužbi i političkog pritiska Kongresa Donald Tramp nije odlučio da resetuje odnose sa Rusijom. On je, prema pisanju autora, izabrao oštriju politiku koja se odrazila u vojnoj podršci usmerenoj Kijevu, zemljama istočnog krila NATO-a i nastavku sankcione politike prema Rusiji.

Ipak, zbog odsustva oštrog odgovora Amerike na brojne međunarodne izazove, Bajden je tokom predizborne debate nazvao Trampa „Putinovim štenetom“, piše „Onet“. S tim u vezi, dodaje da, iako su Trampovi savetnici za spoljnu politiku težili da sprovode oštriju politiku prema Rusiji, tadašnji američki predsednik bio je ravnodušan na „ratoborni pristup Rusa prema diplomatiji“.

„Šta je zvaničnicima preostalo da rade, ako je njihov šef imao drugačije mišljenje i nije ispoljavao nikakvu inicijativu?“, pita se poljski portal.

Novi američki lider u tom smislu nastoji da se maksimalno udalji od suviše oprezne politike Trampa prema Rusiji, kojeg je neprestano optuživao da je preterano tolerantan prema Putinu, konstatuju autori članka.

„S druge strane, razgovor sa ruskim predsednikom svedoči o svojevrsnom pokušaju nastavka ranije preduzetih akcija, uključujući na planu budućeg gasovoda 'Severni tok 2'“, navodi „Onet“.


Bajden izbegava „stare zamke“

Kako navodi portal, resetovanje odnosa sa Rusijom nije se desilo pod rukovodstvom Trampa i sada nema nikakvih izgleda za njegovu održivost pod vlašću Bajdena, iako produženje sporazuma START 3 zapravo predstavlja jedno od malobrojnih dostignuća u pogledu resetovanja koje je utonulo u zaborav pre više od 10 godina.

„Bajden trenutno pokušava da izbegne zamke. Upao je u nju dok je bio potpredsednik i glavni savetnik za spoljne poslove u Obaminoj administraciji, između ostalog, kao i tadašnji predsednik. Resetovanje je jasno dokazalo da je taj koncept bio velika greška koja je ostavila trag na spoljnopolitičkoj viziji 44. predsednika SAD u ovom delu sveta“, objašnjava portal.

Međutim, „Onet“ podseća da srž Bajdenovih savetnika praktično čine isti ti ljudi koji su savetovali Obamu.

„S obzirom da je sada poučen gorkim iskustvom i političkim protokolima, Bajden možda neće dozvoliti da ga oko prsta vrti ruski predsednik koji se sjajno oseća na međunarodnoj šahovskoj tabli“, naglašava poljski portal.

Istovremeno, u članku je navedeno da će Poljskoj nesumnjivo ići naruku ako Bajden u budućnosti nastavi oštru politiku u pregovorima sa Putinom. Portal dodaje da će dalje vojno jačanje istočnog krila NATO-a svakako naići na odgovor Rusije, a njegovo odsustvo će je dodatno podstaći na akcije.

„Onet“ navodi da je „Obamino resetovanje“ skupo koštalo Poljsku, jer su u praksi to navodno bili značajni ustupci Kremlju.

„Prema tome, prve odluke Bajdena svedoče o određenom proboju u politici američkih predsednika u poslednjih 25 godina, ako ne i više“, zaključuje portal.

izvor

[Dreadnought]

Pentagon: Moguć nuklearni rat sa Rusijom


Sjedinjene Američke Države moraju da budu spremne za nuklearni rat protiv Rusije ili Kine, smatra načelnik Strateške komande SAD admiral Čarls Ričard.

Ričard navodi da Pentagon od raspada SSSR-a nije morao da razmatra verovatnoću direktnog vojnog sukoba sa nuklearnom silom, ali sada se situacija promenila, napisao je admiral u članku za februarsko izdanje zvaničnog lista Američkog pomorskog instituta.

„Postoji realna mogućnost da bi regionalna kriza sa Rusijom ili Kinom brzo mogla eskalirati u sukob sa upotrebom nuklearnog oružja, ako one budu smatrale da bi nakon poraza uz upotrebu konvencionalnog oružja nastala pretnja za politički sistem ili državu“, smatra Ričard.

Prema rečima admirala, ne može se isključiti mogućnost da se potencijalni neprijatelj odluči za upotrebu nuklearnog arsenala.

On smatra da, dok se američko Ministarstvo odbrane usredsređivalo na borbu protiv terorizma, Rusija i Kina su započele agresivno da osporavaju međunarodne norme i mir u svetu koristeći silu i vojne pretnje na načine neviđene od vrhunca Hladnog rata, a u nekim slučajevima i na način neviđen tokom Hladnog rata, kao što su sajber napadi i pretnje u svemiru.

Na takva dejstva Vašington bi trebalo da odgovori, istakao je Ričard.

„Moramo aktivno da konkurišemo kako bismo obuzdavali njihovu agresiju; popuštajući njihovim inicijativama, rizikujemo da ojačamo njihovu percepciju da Sjedinjene Američke Države ne žele ili ne mogu da odgovore, što bi moglo dodatno da ih isprovocira“, piše admiral.

Osim toga, on je primetio „otrežnjujući“ rast strateških sposobnosti Kine i Rusije. Između ostalog, detaljno je opisao modernizaciju ruskih nuklearnih snaga i razvoj novog naoružanja.

izvor

[Dreadnought]

Vandalski napad na ruski konzulat u Njujorku


Ruski konzulat u Njujorku obratio se američkom Stejt departmentu sa zahtevom da osiguraju bezbednost diplomatskog predstavništva nakon vandalskog napada tokom antiruskog protesta ispred zgrade.

„Ispred zgrade konzulata održan antiruski miting tokom kojeg je nepoznata osoba sa maskom na licu u više navrata bacala farbu na fasadu. Fasada je bila zaprljana crvenom bojom“, rečeno je u konzulatu.
Broj demonstranata je tokom protesta varirao a maksimalno ih je bilo oko deset.

„Okupljanje je imalo antiruski karakter“, navode u konzulatu, ne precizirajući šta su tačno okupljeni skandirali ili na šta su pozivali.

Konzulat se obratio i policiji kako bi se zaveo red, ali sve vreme koliko je trajao protest oni nisu našli za shodno da se pojave.

izvor

[Dreadnought]

„Izvršiti pritisak na Ruse“: Američki bombarderi se spremaju za Norvešku


Američko ratno vazduhoplovstvo rasporediće narednih nedelja u Norveškoj četiri bombardera V-1 i 200 pilota kako bi izvršili „pritisak“ na Rusiju, piše „Forbs“.

Naime, vojnici će održati prvu vojnu vežbu koristeći avione tog tipa. U članku se ističe da će avioni poleteti sa vazduhoplovne baze u Teksasu i da će biti bazirani na vojnom aerodromu u centralnom delu Norveške gde se takođe nalaze lovački avioni F-35.

Američki novinari očekuju da će bombarderi i lovci učestvovati u vojnim vežbama koje će trajati nekoliko sedmica, zajedno za flotom i kopnenim snagama severnih članica NATO-a. Ističe se da je poenta predstojeće vojne misija je jasna.

„Izvršiti pritisak na Ruse metodama koje oni razumeju“, rekao je vojni ekspert Džeri Hendriks.

Norveški vojni stručnjak Turmud Hejer smatra da je Norveška strateški važna teritorija na prvoj liniji odbrane SAD na krajnjem severu.

Prema njegovim rečima, Norveška je aktivno uključena u „suparništvo Rusije i SAD“, a ukoliko sukob dve super sile izmakne kontroli, Norveška će postati „bojno polje“ između Vašingtona i Moskve, uveren je Hejer.

Ranije su mediji pisali da će SAD u februaru rasporediti svoje bombardere u vojnoj bazi u Norveškoj. Međutim, ta informacija nije zvanično potvrđena.

izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador: Problemi u odnosima Moskve i Vašingtona ostaju, ali nema vremena za svađu


Ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov saopštio je da u novom Sporazumu o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), koji je danas produžen, ništa neće biti izmenjeno, pa ni broj inspekcija. On je istakao da, uprkos produženju sporazuma, problemi u odnosima Moskve i Vašingtona ostaju, ali da „nema vremena za svađu“.

„Radićemo po starim šemama, po starim mehanizmima kontrole koji su bili dogovoreni pre 11 godina. Broj inspekcija se neće promeniti. I dalje ćemo vršiti inspekcije na američkim objektima, kao što će i Amerikanci dolaziti, i u skladu sa procedurama tog sporazuma sprovodiće te inspekcije“, rekao je Antonov za televiziju „Rusija 24“.

On je dodao da će dalji rad sa SAD na kontroli naoružanja biti izuzetno težak i da, između ostalog, treba razgovarati i o novom naoružanju, na šta je Moskva spremna.

Prema rečima ambasadora, za pregovaračkim stolom biće potrebno da se izradi nova jednačina strateške bezbednosti, koja bi obuhvatila nove vrste naoružanja i stare probleme – sistem protivraketne odbrane SAD, rakete srednjeg i kratkog domena, sredstva za globalni napad, hipersonične sisteme i napredno svemirsko oružje.


Problemi ostaju

Diplomata je naglasio da problemi u odnosima Moskve i Vašingtona ostaju, ali to ne znači da dijalog nije potreban.

„Problemi koji su postojali za vreme prethodne administracije i pre nje – sve je to ostalo. Naš glavni zadatak je da stabilizujemo odnose. Mi imamo pozitivan program. Jedna od zajedničkih tema koja nas povezuje je problem strateške stabilnosti. Čvrsto verujem da postoje i drugi problemi gde nam Amerikanci nisu protivnici, kao što su svemir, saradnja na Arktiku, borba protiv terorizma, širenje oružja za masovno uništenje“, rekao je ambasador Rusije.

On je konstatovao da Rusija treba da sarađuje sa SAD, i da „nema vremena za svađu“.

Takođe je saopštio da će Moskva predložiti Vašigtonu da razgovaraju o uspostavljanju kontakata na svim nivoima.

Antonov je prokomentarisao i izjavu načelnika Strateške komande SAD admirala Čarlsa Ričarda, koji je rekao da Sjedinjene Američke Države moraju da budu spremne za nuklearni rat protiv Rusije ili Kine.

„Ne verujem da razboriti američki generali razmišljaju o nuklearnom ratu. Mislim da se takva ideja mota po glavi nenormalnih političara“, rekao je Antonov.

Podsetimo, dogovor o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) stupio je na snagu 3. februara, a Rusija i Sjedinjene Američke Države razmenile su odgovarajuće note.

Prethodno je saopšteno da produžetak Sporazuma START 3 podrazumeva imenovanje po 300 inspektora iz SAD i Rusije, koji će vršiti inspekciju na teritoriji te dve zemlje.

izvor

[Dreadnought]

Bajden namerava da sarađuje sa Rusijom


Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden namerava da sarađuje sa Rusijom, ali i da direktno razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o nesuglasicama među zemljama, izjavila je portparolka Bele kuće Dženifer Psaki.

„Kada se radi o Rusiji, mislim da, ukoliko se osvrnemo na telefonski razgovor predsednika Džoa Bajdena i predsednika Vladimira Putina, očigledno je da predsednik nije odstupio od svog stava. Jasno je stavio do znanja da postoje sfere u kojima možemo da sarađujemo – na primer na novom sporazumu START 3 koji je u skladu sa interesima nacionalne bezbednosti SAD. Predsednika brinu različita pitanja – mešanje u izbore, hakovanje, plaćanje za napade na američke vojnike u Avganistanu. Taj pregled se nastavlja. Bajden je čak spreman da direktno razgovara sa Putinom o nesuglasicama“, istakla je Psaki.

Ona je dodala da je Bajden sa evropskim saveznicima razgovarao o politici prema Rusiji.

„Predsednik je naravno razgovarao sa brojnim evropskim saveznicima o mnogim pitanjima koja su od uzajamnog interesa. Naravno, između ostalog i o Rusiji“, izjavila je Psaki, odgovarajući na pitanje da li je Bajden razgovarao sa zemljama EU o mogućim sankcijama protiv Moskve u vezi sa situacijom sa Aleksejom Navaljnim.

„Što se tiče toga o kakvim sankcijama ili vrsti odgovora može biti reč, predsednik zadržava pravo da odgovori tako kako bude smatrao da treba, u svakom momentu“, objasnila je ona.

Oglasio se i portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs koji je rekao da produženje rusko-američkog Sporazuma o smanjenju i ograničavanju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) daje Rusiji i Americi „vreme i prostor“ da razgovaraju o širim pitanjima strateške stabilnosti, kontrole naoružanja i drugim elementima.

Pritom, Prajs ne vidi nikakvu protivrečnost u tome što Vašington nastavlja da kritikuje Moskvu i istovremeno produžava sporazum sa njom.

„Ne postoji nikakav nesklad u tome. Potpuno produženje sporazuma START 3 na pet godina očigledno je u našim interesima. Posebno kada se radi o odnosima protivnika, postaje još važnije da postoji nešto poput START 3 sporazuma što ograničava važne komponente ruskog nuklearnog programa“, rekao je portparol.


Sankcije „Severnom toku 2“ – u slučaju potrebe

Takođe je naglasio da će SAD nastaviti da prate realizaciju gasovoda „Severni tok 2“ i da će doneti odluku o sankcijama po potrebi.

„Pratićemo akcije usmerene na završetak ili sertifikovanje gasovoda i ukoliko dođe do toga donećemo odluku o primenjivosti sankcija“, rekao je Prajs.

Prema njegovim rečima, sankcije su samo jedan od instrumenata američke politike usmerene na „zaštitu evropskih saveznika od grabežljivog ponašanja, između ostalog, i Rusije“.

„'Severni tok 2' i druga linija 'Turskog toka' prave se kako bi se povećale poluge pritiska Rusije na naše partnere i saveznike i kako bi se potkopala transatlantska bezbednost. SAD nastavljaju da sarađuju sa saveznicima i partnerima kako bi Evropi osigurale pouzdano diverzifikovano energetsko snabdevanje koje ne bi uticalo na našu kolektivnu sigurnost“, objasnio je Prajs.

Podsetimo, telefonski razgovor lidera SAD i Rusije Džozefa Bajdena i Vladimira Putina održan je u utorak, 26. januara. Tokom prvog razgovora od momenta Bajdenove inauguracije, dvojica predsednika su razgovarali o saradnji u borbi protiv virusa korona, povlačenju američke strane iz Sporazuma o otvorenom nebu i nizu drugih pitanja. Takođe su se dogovorili da produže sporazum START 3 na pet godine na uslovima Moskve.

izvor

[Dreadnought]

SAD „upale u zamku“: Bajden na putu da otkrije da je voljeni američki instrument iscrpljen


Ključni pomoćnici američkog predsednika Džoa Bajdena svesni su da su mogućnosti Vašingtona za uvođenje novih jednostranih sankcija Rusiji u značajnoj meri iscrpljene, piše „Njujork tajms“ i dodaje da su SAD „upale u zamku“ verujući da su sankcije lek za sve.

U članku, koji je list objavio u sredu, konstatovano je da je nova američka administracija ranije iznosila kritike u vezi sa događajima u Rusiji i Mjanmaru.

„Bajden je u oba slučaja davao do znanja da će ubrzo uslediti sankcije – voljeni američki instrument uticaja, iako prečesto primenjivan“, ističe američki list.
Osim toga, prema informacijama „Njujork tajmsa“, „ključni Bajdenovi pomoćnici su priznali“ da su Sjedinjene Američke Države „u značajnoj meri potrošile resurs sankcija“ u pogledu Rusije. To je izjavio jedan od pomoćnika predsednika, ali list ne precizira o kome tačno je reč.

„U slučajevima sa Mjanmarom i Rusijom koji se znatno razlikuju, Bajden će uskoro saznati da će umor od sankcija taložen godinama i pogoršan pod administracijom 45. predsednika SAD Donalda Trampa, kao i smanjenje američkog uticaja, učiniti ispunjenje obećanja mnogo težim nego u vreme kada je on bio potpredsednik SAD“, navodi se u članku.

List dodaje da su „američke sankcije poslednjih godina bile manje zastrašujuće“. Autori takođe pišu da su Sjedinjene Američke Države više puta uvodile restrikcije protiv Ruske Federacije, Kine, Irana, ali da ipak nisu uspele da dobiju od tih zemalja ono što je želeo Vašington.


Američka zabluda: Sankcije lek za sve

U članku se iznosi mišljenje bivšeg stalnog predstavnika SAD pri NATO-u Iva Daldera koji je na čelu Čikaškog saveta za međunarodne poslove. Prema njegovim rečima, Amerika je „upala u zamku“ verujući da su „sankcije jednostavan odgovor na svaki problem“.

„Sankcije pokazuju da vam nije svejedno i nameću neku cenu, ali to obično nije dovoljno da bi se izmenio pravac delovanja. Treba imati na umu da predsednici često posežu za njima, jer im čini da je cena svega drugog previsoka“, naglasio je on.

„Njujork tajms“ upozorava da, pripremajući potencijalna nova antiruska ograničenja, Bajdenovi pomoćnici nameravaju da „aktivno koordinišu svoje akcije sa saveznicima u smislu vršenja pritiska“.

Ranije je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova reagovala je na mogućnost da SAD uvedu sankcije protiv Rusije zbog Alekseja Navaljnog, rekavši da ta zemlja uvek izmišlja razne razloge za uvođenje antiruskih sankcija i da joj za to nisu potrebni konkretni razlozi.

„Nije ih briga za suštinu problema, to je sigurno. Americi ne treba nikakav razlog. Ukoliko on postoji, ona će ga izvući iz najmračnijeg ćoška, a ukoliko ga nema – izmisliti i stvoriti. To je taktika koja je korišćena 2020. godine, 2016. godine, 2011. godine. Ta politika pokušaja obuzdavanja sprovodi se već dugi niz godina. I mi vidimo da Amerikanci koriste najrazličitije razloge. Za to im nije potrebno da znaju stvarno stanje, da se udubljuju u suštinu pitanja i da se razumeju u to“, izjavila je Zaharova u sredu.

izvor

[Dreadnought]

Poland Will Cease To Exist In 5 Days Despite NATO. Warsaw Dreams Of Victory Over Russia Meet Reality

[Dreadnought]

Mediji: Rusija u slučaju rata može blokirati komunikacije NATO-a u Evropi


Rusija poseduje opremu potrebnu da u slučaju vojnog sukoba ostavi NATO bez komunikacija u Evropi, piše analitičar lista „Nešenal interest“ Dejvid Eks.

Analitičar ističe da SAD puno troše kako bi smanjile zaostajanje u razvoju sistema elektronskog ratovanja. Kako je precizirano u članku, Pentagon svake godine u tu svrhu troši po 10 milijardi dolara, pri čemu je efikasnost ulaganja za sada teško nazvati idealnom.

S tim u vezi, ekspert ne isključuje mogućnost da bi NATO mogao potpuno da ostane bez sistema komunikacija usled razvoja sistema radio-elektronske borbe u Rusiji i Kini.


Iskoristiti „Ahilovu petu“ Rusije

Autor je kao slabu tačku u ruskim sistemima naveo zaštitu pomorske i vazdušne vojne tehnike koja je, prema njegovim rečima, lošije zaštićena od uticaja kompleksa elektronskog ratovanja.

Zaključak eksperta je da bi Amerika trebalo da obrati pažnju na tu sferu i ističe da bi to bilo mnogo efikasnije od nastojanja da sustigne Rusiju na kopnu.

„Snage Kremlja će u ratu na kopnu biti dobro opremljene kako bi blokirale komunikaciju i senzore SAD i saveznika“, napisao je Eks.

Ranije je Severna flota Rusije saopštila da su ruski vojnici na teritoriji Murmanske oblasti testirali sistem za elektronsko ratovanje „Murmansk BN“, koji je u stanju da ometa signal na udaljenosti do 5.000 kilometara.

izvor

[Dreadnought]

„Korak-dva ispred“ neprijatelja: Ruski vojni stručnjaci predložili garantovanu zaštitu od NATO-a


Ruski vojni naučnici predložili su opciju za borbenu upotrebu Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS), koja će obezbediti garantovanu zaštitu od moguće NATO operacije. Novi pristup predstavljen je u časopisu „Vazduhoplovno-kosmičke snage. Teorija i praksa“ u izdanju Vojnog centra za istraživanje i obuku VKS-a.

NATO i Sjedinjene Američke Države napravili su ranije koncepciju višesfernih borbenih operacija, koje će se voditi na zemlji, moru, vazduhu, kosmosu i sajber prostoru. Te operacije, prema zamisli američkih vojnika, započeće integrisanim masovnim vazdušnim napadima, kako bi se za nekoliko sati onesposobile neprijateljske nuklearne snage, najspremnije jedinice vojske, komandni i kontrolni centri, energetika i drugo.

Kako navode doktor vojnih nauka Vladilen Stučinski i kandidat vojnih nauka Mihail Koroljkov, NATO u okviru takvih napada planira da se na neprijatelja istovremeno obruši hipersoničnim, operativno-taktičkim i krstarećim raketama, da koristi bespilotne letelice i tek onda avione sa posadom, koja skoro da ne bi trebalo da pretrpi nikakve gubitke.

Kako bi se sprečile operacije, autor predlaže da se nanose kontra ili preventivni udari vojno-kosmičkim snagama, u kojim će se koristiti sva sredstva u jednom izviđačkom i udarnom prostoru, a koji će omogućiti da se neprijatelju nanese neverovatna šteta u početnoj fazi.

„Prilikom suzbijanja masovnog vazdušnog napada protivnika u početnoj fazi 'operacije sa više sfera', potrebna je koordinisana primena avijacije sa bespilotnim letelicama, raketnim oružjem različite primene, opremom za elektronsko ratovanje, oružjem zasnovanim na novim fizičkim principima u okviru sistema izviđanja i udara“, napominje se u publikaciji.

Autori navode da će u periodu 2025. godine do 2040. godine, tipični elementi domaćeg izviđačkog i udarnog sistema biti avioni, helikopteri, taktičke i operativno-taktičke krstareće i balističke rakete, bespilotne letelice itd. Kao specifičan primer elemenata sistema, publikacija pominje hipersonične rakete „Kinžal“, koje danas nose avioni MiG-31K.

Pozivajući se na izjave načelnika Generalštaba Oružanih snaga Valerija Gerasimova na konferenciji akademije vojnih nauka, uključujući odbrambeni karakter ruske vojne doktrine, autor smatra da je najvažniji princip preventivne akcije „korak-dva ispred“. Odnosno, prilikom pretnje lokalnim ratom, Rusija bi trebalo da bude u stanju da pređe sa politike nuklearnog odvraćanja na nanošenje neprijatelju preventivnog poraza svim vrstama naoružanja.

Neuspeh integrisanog NATO udara na samom početku će dovesti i do neuspeha u postizanju ciljeva „operacije sa više sfera“, a rukovodstvo vojnog bloka će odbiti da ga dalje sprovodi, smatraju autori.

Poslednjih godina Rusija je više puta izrazila zabrinutost zbog sve veće aktivnosti NATO-a duž njenih zapadnih granica. Alijansa to naziva „uzdržavanjem ruske agresije“ i nastavlja da povećava snage. U Moskvi su podvukli, da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće zanemariti akcije potencijalno opasne za njene interese.

izvor

[MOTORISTA]

Poruka je jasna: Bombarderi poslati u Norvešku
IZVOR: TANJUG UTORAK, 9.02.2021.

Vašington -- Američko ratno vazduhoplovstvo prvi put raspoređuje bombardere B-1 u Norvešku, a taj potez se tumači kao poruka Moskvi.

Ta poruka bi trebalo da glasi, kako navodi CNN, da če američka vojska delovati u strateški važnom arktičkom regionu i pružati podršku svojim saveznicima u tom području. Visoki zvaničnici ministrastva odbrane potvrdili su za CNN da će četiri bombardera B-1 američkog ratnog vazduhoplovstva i približno 200 vojnika iz vazduhoplovne baze „Dajiz“ u Teksasu biti raspoređeni u vazduhoplovnu bazu Orland u Norveškoj, a u naredne tri nedelje započinju misije u Arktičkom krugu i u međunarodnom vazdušnom prostoru na granicama severozapada Rusije. Oni kažu da premeštanje snaga mnogo bliže Rusiji znači da će SAD moći brže da reaguju na potencijalnu rusku agresiju.

„Operativna spremnost i naša sposobnost da pružimo podršku saveznicima i partnerima, i brzo odgovorimo, presudni su za zajednički uspeh“, rekao je za CNN general Džef Haridžijan, komandant američkih vazduhoplovnih snaga u Evropi i Africi. Tokom poslednjih nekoliko meseci Pentagon je raspoređivao slične grupe bombardera B-52 na Bliskom istoku kao sredstvo da demonstrira sposobnost SAD da brzo premešta vojna sredstva u potencijalno napete regione.

Izvor: www.b92.net