Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Analitičari: Bajden se sastaje s Putinom iza leđa Evropi
SVET Autor: Beta 28. maj. 2021

U Evropskoj uniji je s iznenađenjem i ljutnjom dočekana odluka Rusije da zabrani letove austrijskoj i francuskoj aviokompaniji za Moskvu zaobilaznim putem oko Belorusije, koju je EU "kaznila" zabranom letova preko njene teritorije.

Evropski analitičari i mediji postavljaju pitanje hoće li sad problem Belorusije uz druge planetarne nevolje biti suštinski rešavan na susretu vođa Amerike i Rusije polovinom juna u Ženevi, dakle bez EU, jer Vašington o tom sastanku prethodno nije ni obavestio Brisel. Vođi Evropske unije će u junu pokušati da utvrde novu strategiju odnosa s Rusijom, u nastojanju da usaglase stav oko čega mogu, a oko čega ne mogu da nađu zajednički jezik s Moskvom, ali to više neće biti samo politika sankcija, jer se to pokazalo bez istinskog učinka, kako je saopštio francuski predsednik Emanuel Makron.

Sad su oči Evropljana uprte u to kakva će biti nova, iako bliskija, saradnja s Vašingtonom i zato se na sastanak presednika SAD i Rusije Džoa Bajdena i Vladimira Putina u Ženevi gleda i kao dokaz da „i dalje postoji američka nadmenost i stav izuzetnosti“ u odnosu na Uniju. Sad je to „prijateljskije“ nego stav prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa da je EU „protivnik“, kako mišljenje nekih vođa EU prenosi briselski portal „Politiko“.

Neki analitičari smatraju da pretnja evropske 27-orice da će zavesti i teške ekonomske sankcije režimu u Minsku zbog „državnog terorizma“ i prinude sletanja aviona Rajanera još više gurnuti Belorusiju ka političkoj uniji sa Rusijom. Ali ima i mišljenja da će ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa šefom Bele kuće Džoom Bajdenom oko gorućih svetskim problema, koronavirusa, kontrole naoružanja, terorizma, prevashodno nastojati da napravi proboj u rešavanju glavnog problema Ukrajine, pa tad verovatno biti i spreman da prihvati neku nagodbu oko Belorusije…posebno njenog osporavanog autoritarnog vodje Aleksandra Lukašenka kojeg i Moskva smatra vrlo nepouzdanim saveznikom.

Bajden je, skreću pažnju neki komentatori, odustao od sankcija licima i kompanijama koje rade na izgradnji rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2 upravo pre sastanka, što može biti znak Putinu, ali i potvrda da je Vašingtonu važan odnos s Nemačkom, naročito zbog potrebe da se zajednički suprotstavi svetskim ambicijama Kine.

Evropska unija ponovo čeka

Dakle Evropska unija ponovo čeka šta će i da li će čelnici Amerike i Rusije utanačiti kad je reč o svetskim problemima, ali onima koji se najviše tiču Evrope. Tu je za ceo stari kontinent najveći gorući problem mnogo manje Belorusija, već prevashodno Ukrajina, mada tamošnju „Majdan revoluciju“ je svojevremeno prevashodno podržala i ključne konce i danas drži Amerika, koja je tada štaviše blokirala pokušaj EU da se nadje kompromis izmedju vlasti i opozicije…i Rusije. Tu se još od hladnog rata prelama stav više prethodnih američkih administracija da je „Rusija s Ukrajinom svetska sila, a bez nje regionalni igrač“.

Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman je upravo došla u Brisel i izjavila da su SAD veoma zadovoljne saradnjom s EU, ali je i naglasila da su “ ljudi zadovoljni američkim vođstvom“ u svetskim poslovima. Ona je objasnila i da Amerikanci ponekad moraju da donose odluke koje moraju da usvajaju u sopstvenom interesu, a zvaničnici u Savetu EU kažu da su „Rusija i Vašington obnovili veze, iako smo oko raznih pitanja na različitim tračnicama“.

„Politiko“ navodi da se „evropskim vođama ježi koža zbog znakova da zvaničnici u Bajdenovoj vladi očekuju da će se saveznici u EU poslušno povinovati vođstvu Vašingtona „, a slična je situacija i medju saveznicima u NATO. U Briselu se postavlja i pitanje koliko je Vašingtonu, imajući u vidu da je Kina glavni svetski suparnik i težište američke svetske strategije na Pacifiku, zaista važna Evropa, jer je činjenica da četiri meseca posle stupanja na vlast Bajden još nije postavio nove ambasadore pri EU i NATO.

Sve ovo, smatraju u Briselu, jača uverenje nekih vlada u EU, uključujući Pariz, da Unija mora dokazati svoj stav o strategijskoj nezavisnosti već na susretima Grupe 7 vodećih zemalja i samitu NATO u junu…a to znači da Evropa ima svoju strategiju na kratki, srednji i dugi rok kad je reč o prioritetima EU.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

EU Council Quarrels About Russia, Macron Says Sanctions Don't Work

[Dreadnought]

Polako, ali sigurno: Prazni se ruska ambasada u Pragu


Ruska ambasada u Pragu počela je da se prazni, s obzirom na to da je 54 članova osoblja danas napustilo ambasadu u Češkoj.

"Prva grupa od 54 zaposlena u ambasadi u Pragu su u pratnji članova porodice napustili teritoriju Češke", rekao je portparol ruske ambasade Nikolaj Brijakin. Druga grupa zaposlenih i njihovih porodica će napustiti Češku 31. maja.

Ranije su se Rusija i Češka dogovorile da imaju pođednak broj osoblja u diplomatskim misijama u prestonicama dveju zemalja. Svaka ambasada će imati po sedam diplomata i po 25 administrativnih i tehničkih radnika, kao i po 19 zaposlenih lokalaca.

izvor

[Dreadnought]

Mediji: EU sprema sa SAD odgovor na „neprijateljske akcije“ Rusije


Evropska unija uputila je Vašingtonu nacrt zajedničke izjave za samit EU-SAD 15. juna, u kojem se predlaže da dve strane odgovore na „model negativnog ponašanja“ i „neprijateljske akcije“ Rusije, piše američka agencija „Blumberg“ pozivajući se na dokument.

Samit Unije i Amerike biće održan dan pre susreta predsednika SAD i Rusije, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina u Ženevi.

„Mi smo jedinstveni u principijelnom pristupu prema Rusiji i odlučno ćemo odgovoriti na model njenog negativnog ponašanja koji se ponavlja i neprijateljske akcije“, navodi se u dokumentu.

Prema navodima američke agencije, EU i SAD će se na samitu da založiti protiv „represije koju Rusija sprovodi prema građanskom društvu, opoziciji i nezavisnim medijima“ a izneće i stav o tešnjoj ekonomskoj saradnji.

Pored toga, dve strane mogle bi da se izjasne i o zajedničkom suprotstavljanju Kini o čemu se takođe govori u nacrtu dokumenta.


EP traži oštrije sankcije protiv Rusije

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli izjavio je da Brisel treba da pooštri sankcije prema Rusiji.

„Mi (EU) moramo da pooštrimo sankcije protiv ruskih funkcionera i da istovremeno uspostavimo jače veze sa stanovništvom i građanskim društvom“, rekao je Sasoli u intervjuu za nemačku medijusku grupu „Funke“.
Prema njegovoj oceni, odnosi između EU i Rusije su „veoma napeti“ zbog situacije oko blogera Alekseja Navaljnog i konflikta na jugoistoku Ukrajine.

Podsetimo, Brisel je u martu uveo sankcije Rusiji zbog hapšenja Navaljnog a Moskva je na to odgovorila zabranom ulaska u Rusiju za osam evropskih zvaničnika među kojima je i Sasoli.

Takođe, ruske vlasti su u maje utvrdile spisak neprijateljskih zemalja i na njemu se trenutno nalaze samo SAD i Češka, a kako je rekao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, lista u budućnosti može biti revidirana.

Lavrov je, takođe, izjavio da je Rusija spremna za normalizaciju odnosa sa Evropskom unijom, ali na osnovu principa ravnopravnosti.

izvor

[MOTORISTA]

Analize u EU: Čekati da Putin „pukne“ nikako nije recept za bezbednost Evrope
SVET Autor: Beta 30. maj. 2021

Vođe Evropske unije spremaju novi "strategijski okvir" odnosa s Rusijom da bi se utvrdilo gde je saradnja moguća, a gde ne, uz ocene da dosadašnja politika sankcija nije imala učinka i mišljenje analitičara da "jednostavno čekati da se Kremlj uruši, uopšte nije recept za bezbednost Evrope".

To u temeljitom pretresanju odnosa EU i Rusije od pada Berlinskog zida zaključuje briselski Centar za evropske političke studije (CEPS) u očekivanju da visoki predstavnik EU Žozep Borel za junski sastanak vođa Unije pripremi smernice i temelje drugačije politike prema Rusiji. Upućeni zvaničnici u Savetu ministara Unije smatraju da se zasad ne može očekivati boljitak u odnosima EU-Rusija i saglasni su s ocenom i da su evropska dvadesetsedmorica ipak donekle podeljena oko suštine veza s Rusijom, iako smatraju da je Moskva kriva za ukrajinsku krizu, prisajedinjenje Krima, pa i uplitanje u unutrašnju politiku Unije.

Baltičke zemlje, Poljska, Rumunija, delom i Švedska su za što oštrije poteze i sankcije, mada je sad ipak preovladao staloženiji zaključak Nemačke, Španije, Italije, Francuske čiji predsednik Emanuel Makron je ovih dana na završetku zasedanja vođa EU ponovo predočio da su sankcije nedelotvorne i da je nužno smisliti strategiju odnosa s Moskvom na kratki, srednji i dugi rok. Sad i drugi u Uniji dele Makronov stav da je Rusija velika svetska zemlja i sused na granicama Unije bez čije saradnje je nemoguće izgraditi bezbednost i boljitak svih na starom kontinentu, a postoje i veliki ekonomski interesi. Evropska dvadesetsedmorica su bila potpuno zatečena kad je Moskva na najnovije sankcije povodom slučaja Navaljni uzvratila sopstvenim još žešćim sankcijama.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je Borelu u Moskvi štaviše rekao da je „EU nepouzdan partner“ i zapretio potpunim prekidom odnosa ako bi Evropljani krenuli u nove mere odmazde, posebno izbacivanja Rusije iz međunarodnog sistema finansijskih plaćanja SWIFT, što upravo traži Evropski parlament. Ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da Zapad ekonomskom i političkom odmazdom, širenjem EU i NATO na granice Rusije, nastoji da „zauzda Rusiju“ kadgod njoj krene na bolje, tako da je nepoverenje sad obostrano i veliko.

Američki centar za strategijske procene „Stratfor“ je svojevremeno predočio da je prvo veliko i nikad odagnano nepoverenje ruske političke i vojne elite u istinske namere Zapada uvreženo u vreme kosovske krize i NATO bombardovanja Srbije, jer je bez odluke UN narušen suverenitet međunarodno priznate države i time načinjen opasan svetski presedan. „Stratfor“ je ocenio da je to i jedan od razloga što su bezbednosne i vojne snage pomogle dolazak Putina na vlast, jer su bombardovanje Srbije ocenile kao težak poraz tadašnje ruske vlasti na čelu s nemoćnim Borisom Jeljcinom.

Borelu je sada dat zadatak da do samita EU u junu predloži kako strategijski preurediti veze s Rusijom, uz čvrsta načela, počev od stava da normalizacije odnosa ne može biti sve dok se ne sprovede Sporazum iz Minska o rešavanju ukrajinske krize, pa do insistiranja na evropskim vrednostima demokratije, ljudskih prava i građanskih sloboda. CEPS kaže ono što je preovlađujući zaključak u vladama i ustanovama Unije: da dosadašnje reagovanje samo sankcijama na, po uverenju EU, loše poteze Moskve, niti je uticalo na promenu politike Kremlja, a nije ni izolovalo ili tako oslabilo Rusiju da bi iznutra došlo do političkih promena, već je samo gura u sve tešnju saradnju, ako ne i savez sa „sistemskim suparnikom EU“ – Kinom.

Odnosi EU-Rusija su od samita u Sankt Peterburgu 2003. bili ustanovljeni kao „Partnerstvo za saradnju“. Moskva je prihvatila da se odnosi temelje na četiri „zajednička prostora“: od ekonomije, sloboda, bezbednosti i pravosuđa, spoljne bezbednosti, pa do istraživanja, obrazovanja, kulture, a bio je u toku i postupak za olakšcie i ukidanje viza EU za ruske državljane. Kad je Putin u to vreme prvi put došao na sastanak s vođama EU u Brisel, evropski mediji su iskazanu volju Rusije da se uklopi u Evropu, tumačili i kao nastavak politike evropeizacije ruskog cara Petra Velikog. Sad je sve stalo, nema susreta na najvišem nivou, Evropski parlament u analizi ističe da „Rusiju pogađa ozbiljna zdravstvena i ekonomska kriza zbog pandemije koronavirusa, a Kremlj je veoma zabrinut zbog socijalnih i političkih posledica“. Ali još od prethodnih nevolja, finansijske krize, teških zapadnih sankcija se razjasnilo da čekati da se „Kremlj uruši“ ničem ne vodi, kako primećuje CEPS, jer se Rusija neočekivano brzo izvukla iz nevolja i, štaviše, uspela da osetno ojača svoje oružane snage uz već postojeći arsenal strategijskog nuklearnog naoružanja. Dodaje da „Moskva vidi da je međunarodni liberalni poredak zapao u egzistencijalnu krizu, dok Zapad veruje da je Rusija u nepovratnom padu… otud nijedna strana nije spremna na nagodbu“.

Francuski predsednik Makron kaže da „misli da smo sad došli do trenutka istine u odnosima s Rusijom, otud moramo preispitati širinu zategnutosti koju bismo hteli da stvorimo… a smatram da je to samo jedna etapa“.

Evropska unija je uprla oči u junski sastanak američkog predsednika Džoa Bajdena s ruskim predsednikom Putinom, jer Evropljani žele da usaglase interese s Amerikom gde je to moguće u svetskim poslovima. Američki državni sekretar Antoni Blinken je ovih dana posle susreta sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom jezgrovito sažeo stav Vašingtona: da SAD žele „predvidive, postojane odnose“ s Rusijom i „Amerika ne pokušava da pokrene ciklus zaoštravanja i sukoba s Rusijom“, ali je uslov da se Moskva „više ne upliće u našu demokratiju“. Iako Vašington nije obavestio Evropljane da će se u Ženevi sastati Bajden i Putin, Blinkenova poruka je pala na plodno tle u EU.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis posle samita Unije ovih dana izjavio da će EU zadržati čvrst stav prema Moskvi, „ali mi ostavljamo i mogućnost da s Rusijom razgovaramo o pitanjima koje smatramo važnim“. Analitičari su saglasni da „Rusija i Evropa imaju istorijske i civilizacijske veze koje su od životne važnosti za regionalni mir, dugoročnu stabilnost, posebno od kad je stavljen van snage Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa“.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

недеља, 30.05.2021.

Бајден: Ставићу Путину до знања да нећемо допустити да крши људска права

ВАШИНГТОН – Амерички председник Џо Бајден изјавио је данас да ће руског председника Владимира Путина приликом предстојећег сусрета у Женеви „притиснути да поштује људска права”, јавља Танјуг.

„Кроз две недеље састаћу се с председником Путином у Женеви и ставићу му до знања да му нећемо допустити да крши људска права”, рекао је Бајден приликом обележавања америчког Меморијалног дана, пренео је Ројтерс. Састанак Бајдена и Путина заказан је за 16. јун у Женеви.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Moskva ne očekuje veliki rezultat od susreta Putina i Bajdena
Branko Vlahović 31. 05. 2021.

MEĐU ruskim političarima i politikolozima je veliki deficit optimizma pred susret predsednika Vladimira Putina i DŽozefa Bajdena 16. juna u Ženevi.

Prognoza većine eksperata je da će se taj samit brzo zaboraviti kao i onaj u Helsinkiju kada su se u julu 2018. sastali Putin i Tramp. Glavni razlog što niko ne očekuje da će samit u Ženevi biti "istorijski" jeste jer dogovoreni dnevni red liči na najavu inventure odnosa dve velesile i situacije u svetu i neće biti nikakvog potpisivanja dokumenata. U najavi Kremlja se kaže da će Putin i Bajden razgovarati o "stanju i perspektivi razvoja rusko-američkih odnosa". Osim toga, govoriće se i o problemima strateške stabilnosti i rešavanju regionalnih konflikata. U Moskvi bi želeli da zajednički sa Amerikancima vode borbu protiv pandemije korone, ali interesi farmaceutskih kompanija SAD više su usmereni na svoje profite.

Nije realno očekivati preokret u odnosima i zbog toga što je Bajden donedavno stalno kritikovao Putina, pa je čak u jednom intervjuu odgovorio potvrdno na sugestivno pitanje novinara o tome da li je Putin ubica. Sadašnji američki predsednik nije originalan u napadima na Rusiju. Uostalom, Bajden je bio potpredsednik 2014, u vreme vladavine Baraka Obame koji nije imao simpatija prema Rusiji i nazivao ju je "slabom regionalnom državom", sličnom "velikoj benzinskoj pumpi".

Oni koji na susret u Ženevi gledaju sa nešto više optimizma, kažu da je i predsednik Regan svojevremeno nazivao SSSR "imperijom zla", pa je kasnije potpisivao dogovore sa Gorbačovom. Sadašnji glavni problem je u tome što je američka politička elita u većini antiruski raspoložena, pa nije lako promeniti klimu i uspostaviti normalne odnose. Ako se analizira prošlost lako se primeti da su Vašingtonu odgovarali samo slabi sovjetski, a zatim i ruski političari, koji su bili popustljivi. Putin nije spreman da popušta na štetu svoje zemlje, pa su zato sada odnosi dveju najmoćnijih država na najnižem nivou.

Predsednik Komiteta za međunarodne poslove ruske Dume Leonid Kalašnjikov kaže da bi uspeh bio ako bi se posle Ženeve smanjio intenzitet konfrontacije dveju velesila. Ni predsednik Komisije za informacionu politiku Saveta Federacije Rusije i poznati TV voditelj Aleksej Puškov ne očekuje bitne promene u odnosima. Puškov podseća da je od vladavine Baraka Obame američka administracija uvela Rusiji čak 75 različitih sankcija. Sankcije su uvedene posle sukoba na istoku Ukrajine i povratka Krima matici. Putin je mnogo puta ponovio da je pitanje statusa Krima zauvek rešeno tako da oko toga ne može biti niakvih promena. Oko gasovoda "Severni tok 2" takođe su poznate pozicije. Bajden neće javno priznati poraz, ali će morati da trpi jer ne želi da pokvari odnose sa Nemačkom koja hoće da se taj gasovod završi. Neće se Bajdenu ispuniti ni želja da se opozicionar Aleksej Navaljni pusti iz zatvora. Ostaje mala uteha da dvojica predsednika imaju zajedničku zabrinutost i želju da se sarađuje u rešavanju problema ekologije i klime.

NEUTRALNE VODE

Predlog da se dvojica predsednika nađu na neutralnoj teritoriji, dao je Bajden 13. aprila za vreme telefonskog razgovora. Kasnije su se u Rejkjaviku srele prve diplomate dveju zemalja, Sergej Lavrov i Entoni Blinken, ali naznaka pozitivnih promena nije ni tada bilo.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ruski poslanik: Evropski parlament nameće konfrontacionu agendu pred sastanak Bajdena i Putina


Evropski parlament svojim izjavama u vezi sa Rusijom nameće američkom predsedniku Džozefu Bajdenu konfrontacionu agendu pred sastanak sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, smatra predsedavajući Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin.

„Evropski parlament i njegov šef David Sasoli pokušali su da dobiju na političkoj težini, koristeći kao povod predstojeći sastanak predsednika Rusije i Sjedinjenih Američkih Država“, napisao je Volodin na svom kanalu na Telegramu.

On je podsetio da je Vašingtonu ponuđen nacrt zajedničke izjave sa kojom bi izašao 15. juna, uoči samita, u kojem se nalazi poziv na pooštravanje sankcija protiv Rusije i Kine.

„U suštini, Evropski parlament nameće Džou Bajdenu konfrontacionu agendu pre sastanka sa Vladimirom Putinom. Na taj način on želi da izvrši pritisak, da stvori negativnu osnovu za sastanak – računajući da će dobiti političke poene, gazeći teme koje bi mogle da budu predmet razgovora dvojice predsednika“, napisao je Volodin.

Ovaj stav Volodin je nazvao neodgovornim, jer pokušavajući da osujete moguće rusko-američke sporazume, Evropljani „seku granu na kojoj sede“, zaboravljaju da od odnosa Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u velikoj meri zavise mir i prosperitet na evropskom kontinentu.

„Upoznavši se sa nacrtom izjave Evropskog parlamenta, koji je predložen za usvajanje 15. juna, mogu da kažem jedno: on definitivno nije za odbranu ljudskih prava i demokratije. Žalostan pokušaj da se podseti na sebe, da se uvuče u dijalog“, dodao je on.

Volodin je naglasio da se autoritet i poštovanje u politici ne mogu zaraditi ako se ne ponudi pozitivna agenda i ne grade odnosi po principu otvorenosti, uzajamnosti, odsustva dvostrukih standarda i zahteva, pre svega prema sebi.


EP nije odgovoran za pitanje sankcija

Sa svoje strane, predsedavajući Odbora za međunarodne poslove Državne dume Leonid Slucki smatra da u funkcije Evropskog parlamenta ne spadaju pitanja sankcione politike.

„Evropski parlament nastavlja svoju politiku mešanja u poslove postsovjetskih država, pre svega Rusije. Šef EP poziva na pooštravanje sankcija Rusiji, aktivno podržava strane agente koje glasno naziva disidentima, a takođe poziva Sjedinjene Američke Države da se ‘suprotstave neprijateljskim postupcima Moskve’... Treba podsetiti... u funkcije i nadležnost Evropskog parlamenta ne spadaju pitanja sankcione politike“, napisao je Slucki na svom kanalu.

Poslanik je primetio da nije slučajno ono što se dešava pre samita ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Džoa Bajdena u Ženevi i naglasio da su rusofobija i antiruska „histerija“ postali „vizit karta“ Evropskog parlamenta.

Takođe je dodao da sve „gromoglasne“ rezolucije EP imaju samo savetodavnu prirodu.

Predsedavajući Evropskog parlamenta David Sasoli ranije je pozvao na pooštravanje sankcija protiv ruskih zvaničnika i odnose nazvao „veoma zategnutim“, posebno zbog situacije sa blogerom Aleksejem Navaljnim i sukobom na istoku Ukrajine.

izvor

[Dreadnought]

Rusija: Zapad želi da platni sistem SVIFT uplete u sankcionu spiralu


Međunarodni platni sistem SVIFT mogao bi da bude upleten u „sankcionu spiralu“ protiv Rusije, izjavio je direktor odseka za međunarodnu saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Dmitrij Biričevski.

„Ni za koga nije tajna da se sve više Rusiji preti, a pre svega to čine Sjedinjene Američke Države, da bi Moskvu mogli da isključe iz sistema SVIFT“, rekao je on.

Biričevski je naglasio da u skladu sa međunarodnim pravima sankcije protiv bilo koje zemlje sme da uvodi isključivo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, dok bilo koje druge jednostrane mere koje uvode pojedinačne zemlje treba smatrati nelegitimnim.

„To što preduzimaju naši zapadni partneri su prvenstveno barijere sa ciljem da se zaštite sopstveni proizvođači i interesi“, dodao je.
Iz Ministarstva podsećaju da je Rusija već pokrenula razvoj sopstvenog platnog sistema.

„Za sada nema konkretnih naznaka da bi Rusiju mogli da isključe, ali s obzirom na nepredvidivost celokupne situacije, mi moramo da budemo spremni. Rusija se već duže vreme bavi razvojem sopstvenog sistema“, zaključio je.

izvor

[Dreadnought]

Lavrov: EU kopa rovove oko Rusije


Evropska unija u odnosima sa Rusijom stvara linije razdvajanja kao što bi neprijatelj kopao rovove na frontu, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Situacija u odnosima Moskve i Brisela je i dalje veoma zabrinjavajuća. Naš zajednički evropski kontinent se nalazi u krizi nepoverenja bez presedana. Stvaraju se linije razdvajanja koje se premeštaju i učvršćuju na istoku kao rovovi na frontu“, rekao je on na konferenciji posvećenoj odnosima Rusije i EU.

Lavrov je podsetio da je Rusija zainteresovana za dijalog sa EU ali na principu ravnopravnosti i obostranog poštovanja.

„Nije nam jasno ko uopšte tvrdi da Rusija nije zainteresovana za dijalog, to nije istina. Mi smo u više navrata ponovili da smo otvoreni za konstruktivnu saradnju sa EU, ali na principu ravnopravnosti i obostranog poštovanja“, naglasio je.

Konstatovao je i da postoje mnoge oblasti u kojima Rusija i EU sarađuju uprkos tenzijama u bilateralnim odnosima rekavši da su tu pre svega zdravstvo, energetika, nauka, tehnologija i pitanje klime.

U osvrtu na potencijalne neprijateljske poteze EU prema Rusiji, Lavrov je rekao da Moskva neće sedeti skrštenih ruku.

„Svesni smo da u EU ima dosta onih koji shvataju kontraproduktivnost konfrontacije i računamo na to da će zdrav razum pobediti na kraju kako bismo pristupili procesu stvaranja novog izbalansiranog modela odnosa na principima međunarodnog prava“, dodao je.


izvor

[Dreadnought]

Rusija odgovara NATO-u: Razmestićemo 20 novih vojnih formacija na zapadnim granicama


Ministarstvo odbrane Rusije će, kao odgovor na akcije NATO-a na zapadnom strateškom pravcu, razmestiti oko 20 novih vojnih formacija i jedinica, saopštio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

On je naveo da vojna pretnja na zapadnom strateškom pravcu nastavlja da raste. Države NATO-a na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama povećavaju intenzitet letova strateške avijacije, prisustvo ratnih brodova sa krstarećim raketama i broj vojnih vežbi.

„Akcije naših zapadnih kolega ruše sistem bezbednosti u svetu i primoravaju nas da preduzimamo adekvatne protivmere. Mi neprekidno usavršavamo borbeni sastav vojske. U Zapadnom vojnom okrugu će do kraja godine biti formirano oko 20 novih vojnih formacija i jedinica“, rekao je ministar. 

On je pojasnio da su ovi događaji „sinhronizovani sa postavkom savremenog naoružanja i vojne tehnike. Vojska Zapadnog okruga planira da snabde jedinice sa oko dve hiljade primeraka oružja“.

Šojgu je napomenuo i da Oružane snage Rusije neprekidno poboljšavaju obuku vojnika i vojne komande.

„Intenzitet zadataka borbene obuke na brodovima Baltičke flote povećao se za 30 procenata. Izvedeno je više od 200 vežbi upotrebom različitih vrsta naoružanja. Dok su naleti avijacije okruga porasli za četiri procenta", izjavio je ministar.

On je naveo da je na zapadnom strateškom pravcu primećen porast vojnih pretnji i da je u poslednjih sedam godina 14 puta porastao intenzitet letova strateških bombardera američkog ratnog vazduhoplovstva u Evropi. 

Prema njegovim rečima, NATO brodovi sa raketnim naoružanjem sistematski ulaze u Baltičko more. SAD i NATO istovremeno nastavljaju i sa širenjem obima operativne i borbene obuke u blizini granica Rusije.

„Poslednjih godina je za jedan i po put povećan broj obuka. Trenutno je u toku najveća obuka za poslednjih 30 godina ‘Defender Europe-2021’ , u kojoj učestvuje 40.000 vojnika.

Njihov glavni cilj je prebacivanje celokupne divizije iz Sjedinjenih Američkih Država u Evropu", pojasnio je Šojgu.


izvor

[MOTORISTA]

Lavrov: "Vreme je za saradnju sa EU"
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 31.05.2021.

Moskva -- Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je vreme za obnavljanje političkih kontakata između EU i Rusije.

"Do sada smo uspostavili tehničke kontakte o regulatornim i drugim pitanjima izmedu komisija. Međutim, mislimo da je vreme i za političke kontakte", rekao je Lavrov na otvaranju konferencije posvećene odnosima Rusije i EU, preneo je Tas s. Moskva je iznenađena pasivnom reakcijom Brisela na politiku Vašingtona da vodi sistem kontrole naoružanja, istakao je ruski ministar spoljnih poslova.

"Detaljan i konkretan predlog ruskog predsednika Vladimira Putina za sprečavanje pojave raketa srednjeg dometa, koje se lansiraju sa zemlje, ostao je neprimećen", rekao je Lavrov. On je naglasio da se antiruska retorika na Zapadu transformisala u vojno jačanje protiv Rusije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Pripreme za samit Bajdena i Putina u Ženevi: Najmanje tri hotela sa pet zvezdica bukirana
Tanjug 31.05.2021.

Najmanje tri hotela sa pet zvezdica u Ženevi kompletno su bukirani za 15. i 16. jun kada će biti održan samit predsednika Rusije Vladimira Putina i SAD Džoa Bajdena.

U luksuznim ženevskim hotelima Inter Kontinental, Predsednik Vilson i Bo Rivaž sve sobe i apartmani su rezervisani, ali smeštaj je još moguće pronaći samo u manjim hotelima, potvrđeno je dopisniku agencije TASS. U ova tri luksuzna hotela se smeštaju gotovo svi zvaničnici, značajni učesnici i zvanice međunarodnih samita i sastanaka na najvišem državnim nivou. Švajcarski mediji predviđaju da će i predsednik Rusije Vladimir Putin i američki predsednik Džo Bajden biti smešteni u hotelu Inter Kontinental koji je se nalazi nedaleko od Palate nacija, evropskom sedištu svetske organizacije, i podsećaju da su u istom hotelu boravili i sovjetski lider Mihail Gorbačov i američki predsednik Ronald Regan tokom istorijskog samita 1985. godine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rjabkov: Vašingtonu će stići neprijatni signali iz Moskve
Tanjug 31.05.2021.

Zvanični Vašington će dobiti niz neprijatnih signala iz Moskve u narednim danima, izjavio je danas zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

- Amerikanci treba da budu svesni da će brojni signali iz Moskve - ne govorim sada o sastanku na najvišem nivou, jer ne znam kako će to ispasti - biti neprijatni za njih u narednih nekoliko dana - izjavio je Rjabkov, a prenosi ruska agencija Tass. Njegovi komentari dolaze samo dan nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao da će, kada se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u junu, izvršiti pritisak na njega da poštuje ljudska prava, prenosi agencija Rojters.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Lavrov: Rusija nema zabranjenih tema sa Amerikom


Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je Rusija spremna da sa američkom stranom razgovara o temi ljudskih prava, kao i da ne postoje zabranjene teme.

„Ako se dobro sećam, predsednik (Džo) Bajden je rekao da će obavezno pokrenuti temu ljudskih prava u kontaktima sa liderom Kine i sa našim predsednikom, jer je, kako je objasnio, na ljudskim pravima, na tim vrednostima ustanovljen celokupan američki državni sistem i oni ne mogu da ignorišu ova pitanja“, rekao je Lavrov tokom konferencije za novinare nakon sastanka sa portugalskim kolegom, odgovarajući na zahtev da prokomentariše izjavu američkog predsednika Džozefa Bajdena da želi da na predstojećem bilateralnom samitu razgovara o pitanjima ljudskih prava u Rusiji.

„Po ovoj logici i mi imamo vrednosti na kojima je izgrađena naša država, naše društvo i koje predviđaju pridržavanje prilično ozbiljnih principa, a koje u praksi narušavaju naše zapadne kolege. Stoga smo spremni da razgovaramo, nemamo nikakve zabranjene teme. Razgovaraćemo o svemu što smatramo neophodnim i bićemo spremni da odgovorimo na pitanja koja postavi američka strana. To se odnosi i na ljudska prava“, istakao je ruski ministar.

Lavrov je takođe rekao da će ruska strana biti spremna da razgovara o svemu, uključujući probleme koji postoje u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Mi, na primer, sa velikom zainteresovanošću pratimo progon onih lica koja su optužena za nerede 6. januara ove godine. Zaista se dešava mnogo zanimljivih stvari, uključujući sa stanovišta ljudskih prava, sa stanovišta prava opozicije, sa stanovišta zaštite interesa opozicije“, dodao je Lavrov.

izvor