Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Osmočasovni let dva ruska bombardera iznad Baltičkog mora u pratnji NATO-a


Dva ruska strateška bombardera Tu-160 izvela su osmočasovni let iznad neutralnih voda Baltičkog mora u pratnji ruskih lovaca Su-35S i Su-27, saopšteno je u Ministarstvu odbrane Rusije.

Let su posmatrali NATO piloti u italijanskom lovcu F-35, danskom F-16 i švajcarskom „Sab JAS 39 Gripen“.

Ruska avijacija dalekog dometa redovno leti iznad neutralnih voda Arktika, Severnog Atlantika, Crnog i Baltičkog mora i Tihog okeana. Svi letovi se odvijaju u skladu sa Međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora.


izvor

[Dreadnought]

Sve oči uprte u Ženevu: Danas samit Putina i Bajdena


Predsednici Rusije i Amerike, Vladimir Putin i Džozef Bajden, održaće danas u vili La Granž u Ženevi prvi bilateralni susret. Na dnevnom redu rusko-američkog samita je čitav niz pitanja koja se tiču saradnje dve zemlje.

Američki predsednik je juče doputovao u Ženevu, dok će ruski predsednik doputovati danas.

Bela kuća je danas saopštila da sastanak dvojice lidera u vili La Granž počinje u 13:35 po srednjoevropskom vremenu.

Ističe se da će pregovori u proširenom sastavu započeti u 14:55 časova bez pristupa medija. Nakon toga od 16:40 sati, sastanak će se odvijati u proširenom sastavu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov juče je rekao da se očekuje da će samit trajati oko pet sati.

Kako je objasnio savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, Putina u vili La Granž dočekati predsednik Švajcarske, a da će zatim u vilu doći američki predsednik.

Sledi tradicionalno zajedničko fotografisanje, nakon kojeg će predsednik Švajcarske pozdraviti učesnike samita.

Posle toga predsednici Rusije i SAD će preći u biblioteku u prizemlju i počeće samit.

Prema rečima Ušakova, pregovori će se sastojati iz tri dela.

„Prvo će se održati razgovor u uskom formatu, zatim pregovori u proširenom sastavu koji će imati nastavak: uski formati, prošireni sastav, zatim kratka pauza nakon čega će se pregovori nastaviti. Nakon toga strane će organizovati pres-konferenciju, svaka za svog predsednika, i na tom će se samit završiti“, rekao je Ušakov.

Osim pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, ruska delegacija će uključivati i portparola Kremlja Dmitrija Peskova, ambasadora Rusije u SAD Anatolija Antonova, načelnika generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerija Gerasimova i zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Rjabkova, a takođe su pozvani zamenik šefa administracije predsednika Dmitrij Kozak i specijalni predstavnik predsednika za Siriju Aleksandar Lavrentjev.

Zajednička konferencija za medije Putina i Bajdena nije predviđena. Predsednici će se pojedinačno obratiti medijima.


Agenda i očekivanja

Prema rečima Putinovog pomoćnika, očekuje se da će Ukrajina i Sirija biti među pitanjima kojih će se predsednici dotaći.

Ušakov je rekao i da će američka strana verovatno pokrenuti temu Alekseja Navaljnog, a možda i Belorusije.

Lideri razgovarati o nerešenim pitanjima rusko-američkih odnosa, uključujući praksu hapšenja Rusa u trećim zemljama i pogoršanje uslova za rad ruskih diplomatskih predstavništava.

Uoči sastanka pojavili su se nagoveštaji da bi lideri mogli da se dogovore o povratku ambasadora dve zemlje u Moskvu i Vašington.

Inače, Moskva na samit Bajdena i Putina gleda s praktičnim optimizmom i ne očekuje neki značajniji prodor.

„Nisam uveren da će biti postignut neki sporazum. Ne znam. Gledam na taj susret s praktičnim optimizmom, ali ne velikim. Videćemo. Ali, za Amerikance je karakteristično da ne ispunjava dogovore koje je postigla ranija administracija, posebno ako ta administracija ima drugi partijski ton“, rekao je on.


Mediji i mere bezbednosti

Pripreme za samit u Ženevi su počele još od momenta kada je pao dogovor da upravo ovaj grad ugosti dvojicu lidera. U gradu su na snazi jake mere bezbednosti, posebno oko same vile u kojoj se održava samit.

Od ponedeljka na ulicama je raspoređeno 900 pripadnika policije. Pored toga, vojni bataljon će dežurati na aerodromu u Ženevi, dok će preostali vojnici od njih 1.000, koje su vlasti odabrale, pomagati u obezbeđivanju granica kantona.

Prema rečima zamenika direktora Federalnog policijskog ureda Švajcarske Stefana Tejmera, Švajcarska smatra da je stepen terorističke pretnje u svetu i dalje visok, te je zemlja preduzela mere uoči sastanka lidera Rusije i SAD.

Zbog predstojećeg samita letovi iznad Ženeve će od 15. do 17. juna biti privremeno ograničeni iz bezbednosnih razloga, a ukoliko se na nebu iznad grada pojavi neki sumnjivi avion biće angažovani lovci.

Policija će tokom samita rasporediti snajperiste po obodu parka La Granž koji će raditi pod nadzorom bezbednosnih službi delegacija.

Inače, svaka od delegacija brojaće od 600 do 800 ljudi.

Za samit je akreditovan veliki broj novinarskih ekipa iz čitavog sveta.

izvor

[MOTORISTA]

"Osećam se sjajno uoči samita"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 15.06.2021.

Sergej Lavrov, koji je danas stigao u Ženevu da bi učestvovao na rusko-američkom samitu, rekao je novinarima da je sjajno raspoložen uoči razgovora.

Lavrov je ulazio u hotel Orjentalni Mandarin u Ženevi, gde je smeštena ruska delegacija, kada ga je novinar pitao kako je, na šta je on odgovorio da je sjajno, preneo je Tas s. Po dolasku u Ženevu Lavrov je uradio PCR test na koronavirusa, ali je odlučio da ne prokomentariše rezultat.

Izvor: www.b92.net

[Boris P]

5 sati traje sastanak sa Putinom, onaj Bajden će da usere sav nameštaj, ko će da mu menja pelene.

[MOTORISTA]

уторак, 15.06.2021.
Биљана Митриновић

Уочи самита Бајдена и Путина – сагласни само да су им односи на најнижем нивоу

Док се амерички председник труди да пошаље што оштрије речи свом партнеру, руског шефа државе то не брине јер је коришћење таквих етикета постало нормално, „вероватно под утицајем Холивуда”

Уочи самита руског и америчког председника две стране су сагласне у једном: не очекује се ништа спектакуларно или, како би то рекао амерички државни секретар Ентони Блинкен – сусрет сигурно неће бити „тренутак истине”. Ипак, може се уочити и суштинска разлика која осликава дијаметрално супротне ставове у целокупном погледу на ситуацију између две земље и начин на који ће се разговарати. Та разлика је видљива у порукама које Вашингтон и Москва размењују пре сусрета у Женеви.

Путин сматра да је уобичајено да уочи тако важних сусрета обе стране настоје да смање негативну реторику како би створиле повољну атмосферу за разговоре. Оно што у Кремљу сматрају професионалним приступом, у Вашингтону изгледа сасвим другачије. САД у дипломатске разговоре увек уносе дозу спортског борбеног духа, који има двоструку улогу: да застраши противника и уједини властиту екипу.

Џозеф Бајден је после сусрета Г7 у Корнволу искористио прилику да каже да је Владимир Путин аутократа и да је Русија можда слабија него што се чини. Из његовог недељног обраћања новинарима јаснији је и план којим ће се западне земље руководити у спољној политици. Поред тога што је руског председника сместио у подели света, Бајден је констатовао да се најбогатије светске демократије сада суочавају с егзистенцијалном борбом против аутократа, што ће дефинисати 21. век.

Бела кућа и Стејт департмент настоје да овај самит прикажу као сусрет „добра” и „зла” за свеукупно човечанство и шаљу поруке да ће амерички председник свакако бити борбен. Сумњичавим новинарима, које је занимало како то да се Путин није променио упркос вишегодишњим западним санкцијама, Бајден је кратко одговорио: „То је Владимир Путин”. А онда је додао да аутократе имају огромну моћ и да не морају да одговарају јавности. Тако да, закључио је Бајден, нема гаранција да ће такве особе променити понашање ако желе да наставе истим путем, па и сам Путин у овом случају.

САД су јасно ставиле до знања да је очекивани сусрет тест, на којем би се видело да ли је Русија заинтересована за стабилан однос. „Уколико не престану с безобзирним и агресивним акцијама према америчким партнерима, Бајден ће јасно ставити до знања да ћемо одговорити снажно”, најавио је Блинкен. Дакле, у Вашингтону се, званично, очекује уступак Русије, не у једном питању, него уопште у односу према свим спорним питањима. Амерички председник је, ипак, подржао и једну Путинову констатацију – да су америчко-руски односи на најнижем нивоу. Али је нагласио да њихова даља судбина зависи од одговора Русије у вези с придржавањем међународних норми, које, према његовом мишљењу, не поштују.

Амерички председник је поновио и своје раније ставове о Путину, изузев оног да је убица. Уз поновне најаве оштрог америчког одговора, он је подсетио да је проверио обавештајне податке и да је несумњиво да је руски председник умешан у америчке изборе, као и да је Путину ставио до знања да ће одговорити. „Знам да не сумњате да ћу бити директан”, закључио је Бајден и навео једну од области у којој би две силе могле заједнички да раде на проналажењу решења: мислио је на Сирију, али је рекао Либија.

Насупрот свим овим оштрим ставовима који делују као врста ултиматума, Путин је, следећи уверење да је уобичајено да се релаксира атмосфера уочи почетка разговора („иако се не треба заваравати”), понудио да Москва изручи САД сајбер-криминалце, али да то буде на реципрочној основи. Он је образложио да је таква пракса присутна у свим релевантним међудржавним споразумима и да ће понашање Русије зависити од формалног споразума који постигну Москва и Вашингтон.

Иако делује као гест добре воље, овај предлог садржи замку за Вашингтон. Наиме, ако желе да добију кривце за обарање снабдевачких система који су нарушили нормално функционисање дела америчког тржишта бензина и меса, САД ће морати да признају да и оне имају своје сајбер-криминалце који обарају руске државне системе и да их изруче Москви. До сада то Вашингтон никада није признао. Уосталом, као ни Кремљ.

Путин је у још једном питању показао да остаје привржен источњачком стилу комуникације, који је у сукобу са САД чак и Кина напустила. У интервјуу за Ен-Би-Си њуз он је навео да га не брину раније Бајденове примедбе на његов рачун, јер сматра да је коришћење таквих етикета постало нормално за америчку политичку културу „вероватно под утицајем Холивуда”. „Али у Русији то не изгледа нормално”, нагласио је руски председник. То је, с мало више заједљивости, варијација његове реакције на Бајденову потврду на новинарско питање да ли сматра да је Путин убица. Тада је Путин одговорио: „Ми имамо другачији генетски, културни и морални код”. Ипак је у том интервјуу нагласио Бајденову професионалност (поводом потписивања СТАРТ-а) и навео да је амерички председник каријерни политичар с огромним искуством.

Шта ће се још догодити до сусрета у Женеви, тешко је и претпоставити, али је сигурно да ће ка Москви бити појачан притисак са Запада. Британски премијер Борис Џонсон јуче је најавио да ће Бајден „упутити неке прилично тешке поруке председнику Путину у наредних неколико дана”.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.

Бајден се приближио руској „црвеној линији”

Украјина и Грузија могу бити примљене у НАТО, али нису постављени никакви временски оквири, што је наљутило Кијев, а Москву држи на опрезу

НАТО је одлучио да подигне улог и америчком председнику Џозефу Бајдену усмери ветар у леђа уочи данашњег сусрета с Владимиром Путином доневши одлуку да Украјина и Грузија могу да постану чланице овог војног савеза. Ипак, датум и услови нису одређени.

Бајден је, међутим, рекао да Украјина још не испуњава критеријуме за чланство у НАТО-у, посебно напомињући потребу да се искорени корупција и испуне други услови. Амерички председник је нагласио да одлука не зависи само од њега и да Украјина мора да убеди и остале чланице. Ипак, Бајден је као потпредседник САД пратио питање Украјине и наставиће са слањем војне помоћи, што на крају значи да Украјина и не мора да буде у НАТО-у да би добијала подршку САД.

Путин није коментарисао ову одлуку савета НАТО-а, али је у интервјуу за Ен-Би-Си, који је објављен у понедељак, поводом проширења НАТО-а на исток рекао: „Изиграли сте нас за све паре”. Он је подсетио да је тадашњи председник Михаил Горбачов добио усмено обећање НАТО-а да у својој састав неће укључити државе бившег Варшавског пакта, и закључио да се ипак све мора „ставити на папир”.

Руски председник је прошле недеље оштро упозорио да би примање Украјине у НАТО био велики проблем за Русију, зато што би ракете испаљене са њене територије за мање од десет минута стигле до централне Русије. Тада је поставио питање које су „црвене линије” преко којих Русија не може да пређе. Уочи самита чланица НАТО-а генерални секретар Јенс Столтенберг је одговорио на његове речи поручивши да неће Русија одлучивати ко ће ући у НАТО а ко не.

Бајден је, међутим, повукао потез као у случају санкција против „Северног тока 2”. Потписао је санкције за руске бродове, али не и за руске менаџере и „Гаспром”, чиме је изашао у сусрет Немачкој и Русији. Ипак, Конгрес и Сенат могу усвојити одлуку да се санкције прошире и ставити је Бајдену на сто. Тако је и с овом одлуком о пријему Украјине у НАТО. Није лоше за Украјину да се још више потруди и испуни оне захтеве које Американци упорно понављају.

Такође, амерички председник није прешао руску „црвену линију”, иако јој се опасно приближио. Слање америчке војне помоћи се не обуставља, а увек има времена да се Кијеву за почетак да акциони план о придруживању. Очигледно је да је планирано да чланство Украјине не буде важна тема на самиту НАТО-а, а томе у прилог иде и чињеница да представник Украјине није ни позван.

Украјински председник Володимир Зеленски, наравно, није задовољан. Избори у Украјини одржавају се у септембру. Он је у последњих неколико месеци ургентно понављао да НАТО треба да прими Украјину како би обуздао Русију, чак је прошле недеље рекао да им треба једноставан одговор: „да” или „не”. Ни сада није добио јасан одговор, јер иако је одлука донета, није одређен временски оквир за наредне кораке у приближавању земље алијанси.

Иако је, судећи према првобитном саопштењу из његовог кабинета, у недавном телефонском разговору с Бајденом разговарао о добијању акционог плана за придруживање – то се на овом самиту није догодило. У Кијеву су незадовољни јер могу проћи године до уласка у савез. Шеф украјинске дипломатије Дмитриј Кулеба је касно у понедељак по објављивању ове вести из Брисела рекао да је његова земља спровела „довољно реформи” да би добила акциони план и да би то порицање било „цинично лицемерје”. Он сматра да треба искрено рећи да је главна препрека – неспремност да се таква порука пошаље Русији.

Амбасадори САД и Русије враћају се у Москву и Вашингтон

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков јуче је рекао да ће једна од одлука самита руског и америчког председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена у Женеви бити повратак руског и америчког амбасадора у амбасаде у Вашингтону и Москви.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Lukjanov: Samit Rusije i SAD prilika za mir i stabilnost
Tanjug 16.06.2021.

Samit predsednika SAD i Rusije, Džo Bajdena i Vladimira Putina, prilika je da se postignu poboljšanje stabilnosti i mir, samo ukoliko Vašington svoja unutrašnje-politička pitanja ostavi po strani, ocenjuje ruski ekspert za međunarodnu politiku i predsedavajući Saveta za spoljnu i odbrambenu politku Fjodor Lukjanov.

U komentaru za Raša Tudej, Lukjanov ukazuje da sutrašnji samit dvojice lidera u Zzenevi ima sve šanse da ostavi značajan trag u istoriji, ali nema mnogo razloga da se veruje da će nakon ovog susreta Putina i Bajdena biti okrenuta nova stranica u odnosima između SAD i Rusije i zapoceta novu era konstruktivne saradnje. Umesto toga, na dnevnom redu je nešto značajnije i potrebnije, smatra Lukjanov, a to je da dve zemlje preokrenu toksično i nezdravo stanje odnosa koje je nastalo tokom poslednjih godina.

- Koliko god čudno izgledalo, Rusiji i SAD je zapravo potrebna struktuirana konfrontacija, a direktna razmena mišljenja mogla bi da bude najbolji put da se to postigne. Umesto uzajamnog nepoverenja i nerazumevanja, obe strane bi morale istinski da uvide šta rade, oko čega se ne slažu, kako da uspostave jasna ograničenja i gde da povuku crvene linije - ukazuje Lukjanov.

Jedno je biti u lošim odnosima i održavati veze nad kojima postoji kontrola obe strane, a sasvim drugo pustiti da zavlada haos bez preciznih instrumenata kojima možete da ga obuzdate, a ovo poslednje je upravo ono što smo videli tokom poslednjih godina, podseća Lukjanov. Prama njegovim rečima, ideološkog sukoba više nema, a duh nepoverenja je gotovo jednako jak kao i u vreme Hladnog rata. Smatra da je danas cilj Moskve i Vašingtona zapravo isti - da se na najmanju moguću meru svede rizik koji proizlazi iz rusko-američkog vojnog i političkog rivaliteta.

- Da bi predstojeći samit bio uspešan, obe strane bi morale da se vrate na klasičnu temu sprečavanja konfrontacije, koja je oduvek bila u korenu napora da se održi tzv. strateška stabilnost i ravnoteža. Ostale teme, poput regionalnih geopolitičkih pitanja i konkurentskih ekonomskih interesa, od sekundarnog su značaja - zaključio je predsedavajući ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politku Fjodor Lukjanov.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajden pravi veliku grešku pred samit: Zanima ga samo Kina, a to je veliki poklon za Putina
J.R. 16.06.2021.

Uoči sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina u Ženevi, gotovo sve oči Vašingtona i dalje su čvrsto uprte u drugog rivala. Prošle nedelje je američko Ministarstvo odbrane najavilo da je završilo pregled američke strategije nacionalne bezbednosti prema Кini. Iako su zvaničnici neodređeni u vezi sa suštinom pregleda ili kako će on biti sproveden, to je manje važno od onoga što sam pregled signalizuje: namera da se Pentagonu, a zapravo i celoj američkoj vladi, kao glavni cilj zacrta dugoročno strateško rivalstvo sa Кinom.

Tu pesmu je Bajden pevao i pre nego što je stupio na dužnost, postavljajući uspon Кine kao centralni američki izazov u ovom veku. Ako Amerika ne vrati svoju konkurentnu i tehnološku prednost, upozorio je Bajden, Кina će "nas pojesti za ručak“. Čak na trenutnoj evropskoj turneji sa G7 i NATO saveznicima, Кina je Bajdenu bila glavni fokus. Pokušao je, sa izvesnim uspehom, da okupi obe grupe u jedinstveni front protiv Pekinga. Nešto ranije je ruskog predsednika Vladimira Putina nazvao ubicom i izrekao je neke sankcije zbog sajber napada na američke agencije, ali uprkos tome, neki posmatrači brinu zbog njegovog usredsređivanja na konkurenciju velikih sila sa Кinom - strahuju da Bajden precenjuje opasnost Peking na račun neposredne pretnje koju Rusija predstavlja Americi.

- Mislim da Bajdenova ruska politika trenutno izgleda pomalo naivno. Čini se da misli da Rusiju može da stavi u malu kutiju sa mašnom i ona će se lepo ponašati naredne četiri godine. Rusija je mnogo veća kratkoročna pretnja. Кina je veća dugoročna pretnja - rekla je Melinda Haring, zamenica direktora Evroazijskog centra na Atlantskom savetu.

Iako je nekad uz podsmeh opisuju kao "benzinsku pumpu sa nuklearnim oružjem", Rusija je daleko od sile na zalasku, čak iako Americi ne predstavlja ni približno isti ekonomski izazov kao Кina, ocenjuje "Forin polisi". Moskva je modernizovala svoje vojne snage - i sa naprednim sistemima naoružanja i sa nuklearnim kapacitetima - mnogo više nego što su to NATO članice uradile. Rusija koristi ogroman izvoz nafte i gasa i kontroliše ključne gasovode u Evropi kako bi sebi obezbedila veću geopolitičku težinu. Ruska energetska poluga postaje samo veća, a završetak drugog gasovoda koji ruski gas prevozi preko baltičkih država do Nemačke očekuje se do septembra.

Putin nastavlja da ugrožava američke interese od Arktika, preko Evrope do Sredozemnog mora. Anektirao je teritoriju u Ukrajini i nastavlja svoju agresiju prema Кijevu gomilanjem snaga na granici, piše "Forin polisi". Vojno je intervenisao kako bi podržao jednog diktatora u Siriji, a ekonomski kako bi podržao drugog u Belorusiji. Putin je kod kuće osumnjičen za orkestriranje trovanja opozicionara Alekseja Navaljnog pre nego što ga je uhapsio, zajedno sa stotinama drugih neistomišljenika. Pored svega toga, Кremlj je nastavio da se meša u američke izbore, kao i da izvodi ksajber napade na američke vladine agencije.

Pored svoje sposobnosti da pravi haos za liberalni međunarodni poredak, Putin takođe ima nameru koju kineski predsednik Si Đinping nema. Si pronalazi aspekte svetskog poretka koji mu odgovaraju, ali želi da revidira globalni sistem kako bi Кina imala veću reč. Putin jednostavno želi da ga uništi. Za razliku od Sija, koji prepoznaje kako su američka i kineska ekonomija isprepletene, Putin bi američku propast smatrao pobedom Rusije. Uprkos svih teških reči između Pekinga u Vašingtona, mogućnosti za bilateralnu saradnju i dalje su veće sa Sijem nego sa Putinom.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Zaharova kritikovala novu strategiju EU prema Rusiji: Ljudi koji su to smisliti imaju problema


Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova kritikovala je novu strategiju Evropske unije protiv Rusije.

Ona je podsetila da je pomenutu spoljnopolitičku strategiju pripremio visoki predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borelj, i da se ona zasniva na tri osnovna principa: odbijanju, obuzdavanju i saradnji.

„Možete li da zamislite osobu koja vam predlaže odnose zasnovane na tri principa 'odbijanje, obuzdavanje, saradnja'? Ne možete? Pa to je Borelj. Ljudi koji su smisliti takav koncept očigledno imaju probleme za poznavanjem istorije, shvatanjem realnosti i dominiranjem fobija nad kreativnim pogledom na svet“, napisala je Zaharova na Telegramu.

Podsetimo, Borelj je tu strategiju pripremio za samit EU u Briselu koji će biti održan 24-25. juna, a predstaviće je detaljno u sredu na konferenciji za štampu u Briselu pred početak rusko-američkog samita u Ženevi.

Tokom obraćanja on nije pomenuo da je pristup koji je predložio praktično kopija „dvojakog pristupa“ prema Rusiji koji NATO primenjuje od 2014. godine, a koji se sastoji od istovremenog obuzdavanja i dijaloga.

izvor

[MOTORISTA]

Pred Putinom i Bajdenom je napet sastanak, a na stolu čak pet teških tema
J.R. 16.06.2021.

Džo Bajden želi stabilniji i predvidljiviji odnos sa Rusijom. Vladimir Putin želi da njegova zemlja bude priznata kao ozbiljna svetska sila. To je pozadina prvog samita ruskog i američkog predsednika, koji će biti održan u Ženevi u sredu.

Američko-ruski odnosi su u silaznoj spirali od ruske aneksije Кrima 2014. i njenog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. godine. Nakon nedavnih hakerskih napada na američke kompanije, trovanja i hapšenja ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog i Putinove podrške brutalnom gušenju demonstracija u Belorusiji, nije iznenađujuće što će dvojica lidera imati pretrpan dnevni red.

U Moskvi očekuju da će Bajden biti mnogo oštriji prema Rusiji nego što je to bila administracija njegovog prethodnika Donalda Trampa, pa Кremlj smatra pozitivnim znakom da se samit održava u prvih šest meseci Bajdenovog mandata. Кremlj je oštro reagovao kada je Bajden u martu potvrdno odgovorio na pitanje novinara da li Putina smatra ubicom. Ruski lider je prvo izazvao Bajdena na javnu raspravu, a kada je on kasnije predložio samit, Кremlj je to pokušao da predstavi kao iskupljenje za tu opasku. Кremlj i Bela kuća na samit u Ženevi gledaju kao na šansu dvojice predsednika da mapiraju put kroz teške odnose za naredne četiri godine.

Ovih pet stvari će biti u fokusu.

Oblasti saradnje

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan kaže da se Amerika nada da će dvojica posle samita imati jasna uputstva za svoje timove o "strateškoj stabilnosti“. Dmitrij Peskov, portparol Кremlja, takođe je upotrebio tu frazu, nazivajući "stratešku stabilnost“ najvažnijom temom samita. Izraz se odnosi na dve najveće nuklearne sile na svetu koje održavaju ravnotežu snaga kako ne bi skliznule u otvoren sukob. To uključuje sporazum o kontroli naoružanja Novi START, koji su Amerika i Rusija produžile nekoliko dana od Bajdenovog preuzimanja dužnosti. Vašington takođe želi da sarađuje sa Rusijom po pitanju Arktika i klimatske krize. Putin je čak učestvovao na Bajdenovom virtuelnom samitu o klimi u aprilu.

Druga pitanja u kojima bi Amerika i Rusija mogle da sarađuju uključuju suzbijanje iranskog nuklearnog programa, smirivanje tenzija na Кorejskom poluostrvu i sprečavanje da Avganistan ponovo postane sigurno utočište za međunarodne teroriste.

Ljudska prava

Bajden je rekao da će ljudska prava biti od ključne važnosti za njegovu spoljnu politiku, pa svi očekuju da vide da li će preći sa reči na dela i sankcionisati zatvaranje Navaljnog, zabranu njegove političke mreže i represiju nad medijima kojima Kremlj daje etiketu "strani agenti". Među pogođenim medijima je i Radio Slobodna Evropa koji finansira Amerika. Porodice Pola Velana i Trevora Rida, dvojice Amerikanaca zatvorenih u Rusiji, vode kampanju za njihovo oslobađanje. U intervjuu iz zatvora Velan je apelovao na Bajdena da "agresivno razgovara i reši pitanje američkih državljana u ruskom pritvoru". On je osuđen na 16 godina zbog špijunaže, Rid služi devet godina zbog ugrožavanja života i zdravlja ruskih policajaca. Obojica su se izjasnili kao nevini.

Spekuliše se da Rusija želi da zameni Velana i Rida za ruske državljane u američkim zatvorima, poput osuđenog trgovca oružjem Viktora Buta i navodnog švercera droge Кonstantina Jarošenka.

Sajber bezbednost

Državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će Bajden pokrenuti pitanje nedavnih napada na američke kompanije i agencije i reći Putinu da "države ne mogu da pomažu onima koji su umešani u takve napade". Putin je odbacio optužbe da je Rusija umešana u nedavne napade na kompanije za preradu mesa JBS i Colonial Pipeline kao "besmislene“ i "smešne“. Rusija je dosledno negirala bilo kakvu umešanost u sajber napade na američku vladu i političke institucije. Ipak, Кremlj je priznao da postoji problem - i manje od dva meseca pre predsedničkih izbora 2020. godine Putin je predložio potpisivanje sporazuma sa Amerikom koji bi zabranjivao sajber napade. Taj predlog je Trampova administracija ignorisala

Belorusija i Ukrajina

Beloruski opozicioni lideri žele da Bajden pritisne Putina da podrži miran prenos moći u njihovoj zemlji. Od spornih izbora prošlog avgusta, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je masovnim hapšenjima, premlaćivanjima i mučenjem vršio obračun sa svojim političkim protivnicima. Prošlog meseca je prizemljio avion Rajanera kako bi uhapsio opozicionog novinara koji je bio na letu.

Suočavajući se sa sankcijama Zapada, Lukašenko se obratio svom jedinom savezniku Putinu za moralnu i ekonomsku podršku. Ukrajinski lideri su se obradovali kada je Bajden stupio na dužnost, jer je on bio glavni čovek Obamine administracije u toj zemlji u vreme ruskog napada 2014. godine. Samit Bajdena i Putina predstavlja razočaranje za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je pokušavao da se pre toga sretne sa Bajdenom. Zelenski želi da Amerika ima aktivniju ulogu u rešavanju sedmogodišnjeg sukoba Ukrajine i Rusije, dok je Putin sugerisao da je Ukrajina "crvena linija“ koju Amerika ne bi trebalo da pređe.

Bajden je telefonirao Zelenskom 7. juna, obećavajući "nepokolebljivu posvećenost" suverenitetu Ukrajine i pozivajući ga da poseti Belu kuću do kraja leta.

Diplomatski odnos

Posle proterivanja diplomata i zatvaranja konzulata, Američka ambasada u Moskvi je praktično prazna, a konzulati u Sankt Peterburgu, Vladivostoku i Jekaterinburgu su ili zatvoreni ili suspendovani. Rusi koji žele da posete Ameriku trenutno moraju da podnesu zahtev za vizu u trećoj zemlji.

Posle Bajdenove opaske o Putinu "ubici", ruski ambasador u Vašingtonu vratio se kući, a američki ambasador u Moskvi napustio je Rusiju na nagovor Кremlja. Stejt department insistira da Salivan nije proteran i da planira da se vrati u narednim nedeljama. Blinken je o tome razgovarao sa ruskim kolegom, ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, na marginama sastanka Arktičkog saveta prošlog meseca na Islandu, ali dva predsednika će doneti krajnje odluke o diplomatskim odnosima.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Pompeo kritikuje Bajdena pred samit: Pokazao ogromnu slabost, Putin će stići potpuno spreman


Predsednik SAD Džo Bajden pokazao je slabost, jer nije izrazio spremnost da održi zajedničku pres-konferenciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nakon predstojećeg samita u Ženevi, rekao je bivši američki državni sekretar Majk Pompeo za televiziju „Foks njuz“.

„Činjenica da ne možete da stanete na šest ili osam stopa (1,8 ili 2,4 metra) od suparnika i da ispričate svetu ono o čemu ste razgovarali, o stvarima koje vas brinu i zašto vas brinu, svedoče o ogromnoj slabosti“, rekao je Pompeo.

Kako kaže, „ne treba zaboraviti da sve to prati predsednik Severne Koreje Kim Džong Un ili predsednik Kine Si Đinping".

„Kada oni osete slabost, kada je mogu namirisati, biće gotovo sa sistemom obuzdavanja od koga zavisi uspešno osiguravanje bezbednosti Amerike. Ti ljudi će ga razbiti na delove. Ako niste spremni da jednostavno stanete za govornicu i odgovorite na pitanja medija koja mogu biti teška, zamršena, kada vaš protivnik stoji pored vas, to je neverovatno pokazivanje slabosti“, rekao je Pompeo.

Prema njegovom mišljenju, Putin će stići na samit potpuno spreman.

Pompeo je dodao da on ne bi odustao od prilike da učestvuje u debati sa ruskim liderom.

Ranije je predstavnik Bele kuće saopštio za „Blumberg“ da će nakon sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom američki predsednik Džo Bajden posebno održati konferenciju za štampu, dok je Kremlj potvrdio da će se i Putin sam obratiti medijima nakon samita.

izvor

[Dreadnought]

Biden and Putin meet in Geneva amid tensions

[Dreadnought]

Bez velikih očekivanja od susreta Bidena i Putina

U Ženevi se poslijepodne održava samit Biden - Putin.

To je prvi sastanak ruskog i američkog predsjednika od 2018. godine. Iako očekivanja od susreta na vrhu nisu velika, dvojica predsjednika bi trebalo da utvrde kako će izgledati njihov odnos u naredne četiri godine. Mnogo je tema o kojima imaju potpuno drugačije stavove - od agresije na Ukrajinu, cyber napada i ruskog miješanja u američke izbore 2016., pa do ljudskih prava. Saobraćaj u centru Ženeve potpuno je blokiran.

[Dreadnought]

Stoltenberg: Bajden se uoči samita sa Putinom konsultovao sa svim liderima NATO-a


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina sa američkim liderom Džozefom Bajdenom važan u svetlu politike Alijanse.

„Smatram da je važno što će se dva predsednika sastati. Takođe je veoma važna činjenica, koju su pozdravili naši saveznici, to što je predsednik Bajden uoči sastanka sa predsednikom Putinom razgovarao i konsultovao se sa svim liderima NATO-a, jer je Alijansa platforma za koordinaciju u bezbednosnim pitanjima. I, naravno, odnosi sa Rusijom su izuzetno važni“, rekao je generalni sekretar NATO-a za televiziju „Si-En-En“, prenela je agencija RIA „Novosti“.

On je dodao da NATO treba da ostane snažan zbog obuzdavanja i odbrane, ali istovremeno da vodi dijalog sa Rusijom.

„Rusija je naš sused. Treba da razgovaramo sa njom (Rusijom), čak i ako ne verujemo u poboljšanje odnosa u doglednoj budućnosti“, istakao je Stoltenberg.


izvor

[Dreadnought]

Ukrajina, cyber napadi, Navalni - teme susreta Bidena i Putina