Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Poznat sastav američke delegacije


Televizija „Si-En-En“ saopštava da će u proširenom sastavu samita Rusija-SAD u Ženevi, pored predsednika Džozefa Bajedan, učestvovati i američki državni sekretar Entoni Blinken, zamenica državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland, ambasador SAD u Rusiji Džon Salivan, direktor Saveta nacionalne bezbednosti za pitanja Rusije Erik Grin i pomoćnik predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

Kako televizija navodi, predsednik Bajden se intenzivno pripremao za samit nekoliko nedelja.


Putin stigao je u vilu La Granž

Ruski predsednik stigao je u vilu La Granž u kojoj će se održati njegov samit sa Bajdenom.


izvor

[Dreadnought]

Konačno: Sastali se Putin i Bajden


Džozef Bajden i Vladimir Putin sastali su se u Ženevi, i to je njihov prvi zvanični susret kao dva predsednika.

Džozef Bajden i Vladimir Putin razgovaraju u vili La Granž u Ženevi, na svom prvom sastanku, o širokoj lepezi nagomilanih problema u svetu i o odnosima dve svetske sile - bilateralnim vezama, problemima vezanim za stratešku nuklearnu stabilnost, navodnom ruskom uplitanju u izbore, hakovanju i drugim pitanjima, uključujući saradnju u borbi protiv kovida 19 i regionalne sukobe.

Ovo je njihov prvi zvanični susret kao dva predsednika. Međutim, pitanje je da li će sastanak opravdati epitet istorijskog, ili će konkretni dogovori izostati a odnosi dveju zemalja ostati na niskoj komunikacijskoj frekvenciji jer razgovori predsednika dolaze u trenutku kada su odnosi Amerike i Rusije maltene dotakli dno, kako tvrde obe strane.

Putin i Bajden su se prilikom susreta rukovali.

Uoči početka samita SAD-Rusija, predsednik Švajcarske poželeo je Putinu i Bajdenu uspešan dijalog.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je pred početak samita da u odnosima dve zemlje ima mnogo pitanja.

Američki predsednik koji je u Ženevu doputovao u utorak po podne, naveo je uoči sastanka, da ima podršku zapadnih partnera.


"Putin će istaći crvene linije na samitu u Ženevi"

Na sastanku sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, ruski predsednik Vladimir Putin istaći će crvene linije koje se ne mogu preći, saopštio je Peskov.

"Bez sumnje, svaka zemlja jasno određuje svoje crvene linije. S tim u vezi, predsednik Putin to čini vrlo jasno", rekao je portparol Kremlja u intervjuu za televiziju Rosija-1, preneo je Tas s.

"Siguran sam da će on u razgovoru sa gospodinom Bajdenom ponoviti ove crvene linije", naglasio je Peskov.

izvor
izvor

[Dreadnought]

"Bez rešenja u Ženevi"


Sastanak američkog i ruskog predsednika važan je zbog ponovnog uspostavljanja dijaloga između Vašingtona i Moskve, imajući u vidu njihove tenzične odnose.

To je danas rekao Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka i navodi da ne treba očekivati da će u današnjim razgovorima dvojice lidera u Ženevi biti rešena goruća pitanja u odnosima dve zemlje.

''Najvažnije je što će dvojica predsednika danas razgovarati. Kada su tenzične situacije u odnosima između dve strane, razgovor, odnosno, ponovno uspostavljanje dijaloga je pozitivan korak'', kaže Krstić.

Za očekivati je, dodaje, da se u razgovorima Bajdena i Putina sa nulte tačke pokrenu određena pitanja u kojima je moguće doći do dogovora, kao što su, kako kaže, stanje u Ukrajini, kao i situacija u Gruziji i na Bliskom istoku.

''Tu su i teme u kojima Rusija i SAD sve vreme faktički sarađuju kao što su nuklearno naoružanje, ali i konvencionalno, s ozbirom da su dve zemlje početkom godine produžile START sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja'', navodi Krstić.

On, međutim, ne očekuje da će se na agendi ''na ozbiljnom nivou'' naći pitanje o stanju ljudskih prava u Rusiji ili navodno mešanje Rusije u američke izbore.

''To može da se pomene, ali suštinski neće biti nikakvih pregovora jer Rusija neće o tome da pregovara, kao što ni SAD neće pregovorati oko svojih ključnih interesa'', navodi Krstić.

Za Vašington je, ističe, među ključnim pitanjima ponašanje Rusije u Ukrajini i u Gruziji, dok je Moskvi, kako kaže, važno kako će se politički zapad, odnosno i SAD i njihovi saveznici, u perspektivi postavljati prema Rusiji.

Krstić podseća da je Putin u ''predvečerje'' sastanka sa Bajednom u intervjuu za NBC izneo tezu da je Rusija bila ''nasamarena za sve pare'' i da se osećala prevareno od strane Zapada.

''Putin će verovatno pokušati da nametne tu temu, da se na Rusiju gleda kao na aktera sa kojim se može sarađivati, ali kojem se ne smeju osporiti vitalni nacionalni interesi, naročito u susedstvu'', kaže Krstić.

Komentarišući jučerašnji samit ''EU SAD'' u Briselu, Krstić kaže da je ključna poruka tog sastanka, kao i prethodno održanih samita G7 i ''NATO EU'' da se, kao što je rekao Bajden, Amerika vratila u Evropu i kao predvodnik zapadnog sveta.

Prema njegovoj oceni, odnosi SAD i EU su već bolji nego što su bili za vreme Donalda Trampa i da se može očekivati da će pokušavati da nastupaju jedinstveno na određenim ''pozornicama'', a jedna od tih pozornica biće i dijalog Beograda i Prištine koji se, kako kaže, više neće voditi na dva odvojena koloseka.

Krstić smatra da će u odnosima EU i SAD ostati trzavice oko pojedinih strukturnih problema koje su mnogo stariji od Trampa, poput visine izdataka u okviru NATO, ali i u trgovinskim odnosima.

Dodaje i da su problemi u odnosima nastali tokom pandemije, kada je Bajden odbio da višak vakcina ustupi EU, donekle prevaziđeni novim zajedničkim planom za borbu protiv virusa korona.

"U kriznim situacijama obe strane pokazuju da će prvo da gledaju sebe, tako da ne treba očekivati da će u odnosima EU i SAD biti med i mleko, ali sigurno će biti bolji nego u vreme Trampa'', smatra Krstić.


izvor

[MOTORISTA]

Borel predstavio novi pristup EU u odnosima sa Rusijom
SVET Autor: Beta 16. jun. 2021

Visoki predstavnik EU Žozep Borel predstavio je predlog za novi pristup Unije prema Rusiji navodeći da EU u odnosima sa Rusijom treba da bude spremna istovremeno da "odgovori, primora i razgovara".

Nove smernice u odnosima prema Rusiji treba da budu usvojene na samitu EU 24. i 25. juna.

„Ova tri glagola predstavljaju glavne smernice našeg delovanja. Ako zemlje članice odobre te preporuke treba da učine da se one poštuju a ne da prepuste Rusiji da nas deli“, istakao je Borel. Odnosi EU sa ruskom vladom su „na najnižem nivou“, konstatovao je Borel. Borel je ukazao da Rusija ne želi da razgovara sa Evropskom unijom kao celinom već više voli da razgovara direktno sa nekim od njenih zemalja članica, sa onima koje po njenom mišljenju imaju određen značaj.

„EU treba da se pokaže jedinstvena da bi primorala Rusiju da razgovara sa njom“, rekao je Borel.

Predstavljanje novog pristupa EU prema Rusiji podudarilo se sa početkom sastanka organizovanog u Ženevi izmedju američkog i ruskog predsednika Džozefa Bajdena i Vladimira Putina. Bajden će svom ruskom kolegi ukazati na „crvene linije“ koje su juče usvojile vodje zemalja članica NATO.

„Ne tražimo sukob sa Rusijom ali ćemo odgovoriti ako Rusija nastavi svoje aktivnosti", objasnio je američki predsednik na kraju samita NATO u Briselu.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Završen prvi deo razgovora Putina i Bajdena, počinje sastanak širih delegacija
SVET Autor: Beta/AP 16. jun. 2021

Predsednici SAD i Rusije Džozef Bajden i Vladimir Putin završili su prvu rundu razgovora i počinju prvi od dva šira sastanka sa delegacijama u Ženevi.

U prvoj rundi sastanaka Bajden i Putin su razgovarali u prisustvu državnog sekretara SAD Entonija Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i dvoje prevodilaca. Planirana su dva šira sastanka popodne, kada će se dvojici vođa pridružiti dodatni pomoćnici i prevodioci. Sa američke strane na proširenom sastanku treba da budu Blinken, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, potpredsednica državnog sekretra za političke poslove Viktorija Nuland, američki ambasador u Rusiji Džon Salivan i stručnjaci za Rusiju Nacionalnog saveta za bezbednost Erik Grin i Stergos Kaludis.

U ruskoj delegaciji su Lavrov, Putinov savetnik za spoljne poslove Juri Ušakov, zamenik Lavrova Sergej Rjabkov, načelnik generalštaba ruske vojske general Valeri Gerasimov, ruski ambasador u Vašingtonu Anatoli Antonov, kao i izaslanici Kremlja za Ukrajinu i Siriju i Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Ukupno se predviđa da će samit trajati četiri do pet sati, a potom će lideri održati odvojene konferencije za medije.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Haotično guranje i vikanje novinara pred početak samita Bajdena i Putina
SVET Autor: Beta 16. jun. 2021

Početak samita predsednika SAD i Rusije Džozefa Bajdena i Vladimira Putina obeležen je neuobičajenim višeminutnim žestokim guranjem i vikanjem između američkih i ruskih novinara i pripadnika obezbeđenja.

Organizatori samita u Ženevi otvorili su prostoriju za sastanke novinarima za uobičajenih nekoliko minuta kada je medijima dozvoljeno da snimaju i uzvikuju pitanja pre nego što počnu pregovori. Ali danas su rusko i američko obezbeđenje prvo blokirali novinare kada su pokušali da uđu u salu za sastanke na mesto određeno za medije, i tada je nastao haos. Američki novinari rekli su posle da su ih rusko obezbeđenje i novinari grabili za ruke i odeću u pokušaju da ih zadrže, dok su oni pokušavali da se proguraju unutra, i da je jedan američki izveštač srušen na zemlju. Pre nego što se smirila situacija neki u masi su uzvikivali da su zgnječeni u metežu.

Bajden i Putin su prvo nelagodno sedeli ispred medija, ali su zatim posmatrali i povremeno se smejali na haotičan prizor.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Čemu se mladi Amerikanci i Rusi dive jedni kod drugih, jesu li neprijatelji
SVET Autor: N1 Beograd, BBC 16. jun. 2021

Prvi put od kako je u januaru ove godine Džozef Bajden preuzeo funkciju predsednika SAD, sastao se sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Ženevi. Obojica su na odvojenim konferencijama za novinare posle sastanka rekli da nije bilo neprijateljstava tokom razgovora, Putin je naveo da je "sastanak bio fundamentalan" i da se ne slažu u mnogo tema, ali da misli da su obe strane spremne da pokušaju da razumeju jedna drugu i da dođu do zajedničkog stava. Bajden je poručio da njegova agenda nije uperena protiv Rusije, već u korist američkog naroda.

I dok se lideri dve vodeće svetske sile slažu da treba da sarađuju i imaju stabilan odnos, da li isto misle i neki od mladih Amerikanaca i Rusa, sa kojima je razgovarao BBC. Pitanja koja su im bila postavljena su da li Ameriku, odnosno Rusiju, vide kao neprijatelja ili potencijalnog partnera, da li misle da dve zemlje mogu da sarađuju i da li ima ičeg čemu se dive u jednoj i u drugoj zemlji.

Dvadesetogodišnji Konor Kalahan vidi rusku vladu kao neprijateljsku, kao i da moraju određeni uslovi da budu zadovoljeni da bi SAD razmotrile partnerstvo sa Putinovom Rusijom. Kao neophodne uslove je naveo oslobađanje pritvorenih novinara i opozicionih lidera, kao i okončanje neprijateljstava sa južnim i zapadnim susedima Moskve. Smatra da, pošto su Rusija i SAD zemlje sa dva najveća arsenala nuklearnog naoružanja na svetu, da bi bilo dobro da potpišu još sporazuma o denuklearizaciji. Da nije sve tako negativno, potvrđuje to da se Kalahan divi duhu ruskog naroda.

„Preživeli su 150 godina mraka i tegoba, i isplivali su iz toga, uprkos svemu dok su se borili sa despotskim nacionalnim vođstvom“, kaže Kalahan i dodaje da Amerikance i Ruse povezuje istorija revolucija, socijalnih nemira i ogromnog tehnološkog napretka.

Saradnja Rusije i SAD u interesu celog sveta

Viktor, 23-godišnji mladić iz Moskve, pak smatra da, iako trenutno izgleda da su Rusija i SAD neprijatelji, uveren je da bi trebalo da postanu prijatelji. Dodaje da je njihova saradnja i mirna koegzistencija u interesu celog sveta. Kaže da bi dve zemlje trebalo da sarađuju u što više oblasti, a najpre u vojnoj bezbednosti, kontroli naoružanja i borbi protiv terorizma. Ali, dodaje, i u obrazovanju, razmeni studenata, tehnologiji i inovacijama, kao i borbi protiv zaraznih bolesti. Najviše se divi američkom stavu prema zaštiti njihove prirode. Takođe mu se sviđa kako SAD razvijaju međunarodne kontakte u akademskoj sferi i kako su vešti u privlačenju talenata i investicija iz drugih zemalja.

Gabrijel Kališ (22) iz Vašingtona nije tako blag u analizi. On smatra da su Rusija i Vladimir Putin žestoki neprijatelji SAD. Ukazuje da bi globalni poredak bio snažniji ukoliko bi Rusija odlučnije bila posvećena liberalnoj demokratiji, ali stalno se iznova potvrđuje da to nije slučaj. Umesto toga, smatra on, Rusija uporno podstiče tenzije sa NATO i traži načine da proširi svoju okupaciju Ukrajine i Balkana.

„Stalni sajber napadi, potkopavanje fer izbora i akti agresije potvrđuju da Rusija nema interesovanje u zaštiti ili saradnji sa bilo kojom zemljom“, strog je on u oceni. Ipak, smatra da bi Rusija i SAD trebalo da sarađuju u domenu čistih i obnovljivih izvora energije. Postoji nešto čemu se i on divi, a to je, kako kaže, gorljivost i snažna želja za slobodom i napretkom ruskog naroda, uprkos torturi vlade.

Alena iz Perma, koja ima 26 godina, kaže da je pacifista i da je protiv eskalacije geopolitičkih tenzija, te bi rekla da su SAD prijatelji Rusije.

„Ako mi – Rusija, budemo radili na izgradnji prijateljskih kontakata sa SAD, i ako bi oni činili isto, onda bi naša međusobna saradnja u najmanju ruku smanjila međunarodne tenzije“, kazala je Perma. I ona misli da dve zemlje mogu da sarađuju na nuklearnom razoružanju, tehnološkom razvoju i u svemirskim programima, nauci i obrazovanju. No, uprkos miroljubivom stavu, nije mogla da odgovori na pitanje da li se divi nečemu u Americi, jer bolje prati evropsku politiku i ono što se dešava u EU.

Kao što se može primetiti, stavovi mladih Rusa i Amerikanaca su podeljeni, ali uprkos razlikama u mišljenjima, i oni su kao i predsednici dve velesile svesni neophodnosti saradnje za očuvanje svetske stabilnosti. I, uprkos, političkim nesuglasicama, uspevaju da pronađu jedni kod drugih ono čemu se dive. Možda mladi ljudi na obe strane, kada jednom na njih dođe red, uspeju da naprave zaokret u tradicionalno napetim međusobnim odnosima, što ostavlja ozbiljne posledice na ceo svet, odreknu se dosadašnjih geopolitičkih tendencija, prevaziđu nacionalna trvenja i povedu svet u mirnije vode.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.

Протестне ноте Естоније и Литваније због руских авиона у њиховом ваздушном простору

ВИЛЊУС/ТАЛИН – Министарство спољних послова Литваније и војска Естоније саопштили су данас да су руски војни авиони повредили ваздушни простор те две земље.

Министарство спољних послова Литваније навело је да је упутило дипломатску ноту руској амбасади у земљи због наводног упада руских војних авиона у њен ваздушни простор. Литванско Министарство спољних послова 16. јуна позвало је представника руске амбасаде да би изразило протест због повреде ваздушног простора, саопштио је литвански МИП у саопштењу на свом сајту, а пренео је Тас с. Према наводима литванског Министарства спољних послова, два руска војна авиона наводно су повредила ваздушни простор те земље изнад њених територијалних вода у Балтичком мору.

Руска амбасада у Вилњусу потврдила је Тас с-у да је њен дипломата позван у литванско Министарство спољних послова и да му је уручена дипломатска нота, јавља Танјуг.

И Естонија је данас саопштила да су два руска борбена авиона повредила њен ваздушни простор, што је, како тврде четврти такав инцидент током ове године, пренео је АП. Два руска ловца Сухој Су-35 ушла су у ваздушни простор Естоније у близини Хиуме, острва на Балтичком мору које припада Естонији и јуче ујутру ту провели мање од једног минута, наводи се у саопштењ естонске војске. Додаје се да одашиљачи у руским авионима нису били укључени, нису поднели план лета и није постојала двосмерна радио комуникација са естонском службом ваздушног саобраћаја.

Отправник послова руске амбасаде позван је у естонско министарство спољних послова где му је уручена нота о инциденту. Москва је негирала упад у ваздушни простор и навела да су авиони у уторак извели рутински лет изнад међународних вода Балтичког мора.

Лет се одвијао строго у складу са задатом рутом, током лета авиони нису скретали са руте што потврђују подаци о ваздушној ситуацији, саопштило је руско Министарство одбране, а пренео Интерфакс.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.
Тања Вујић

Да ли је могућ „Северни ток 3” између Сибира и Аљаске

Две водеће нуклеарне силе света најближе су једна другој у плитким водама Беринговог пролаза: гасовод, пруга или мост могли би послужити као пословна спона између две земље, коју су амерички бизнис и царска Русија подржавали још пре стотинак година

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Русија је спремна да настави са имплементацијом пројеката сличних „Северном току 2” са другим земљама, изјавио је 4. јуна шеф Кремља Владимир Путин на пленарном заседању Међународног економског форума у Санкт Петербургу. „Очекујемо да логика међусобних бенефита неизбежно стекне предност над различитим врстама вештачких баријера у текућој политичкој ситуацији. Од екстремног је значаја да се одрже и ојачају пословне везе међу државама”, додао је Путин након неочекиване објаве у Санкт Петербургу да је први од укупно два цевоводa „Северног тока 2” технички постављен. Које је све „друге земље” Путин могао имати на уму, ако се зна да сибирски гас већ увелико тече према Европи и Кини?

Дванаест дана после загонетне поруке из Санкт Петербурга амерички председник Џозеф Бајден и руски лидер Владимир Путин, састају се, према најавама, данас у Женеви.

Тренутни односи Америке и Русије на најнижој су тачки од пада Совјетског Савеза 1991. године, можда чак и од последњих година мандата Михаила Горбачова, оцењено је недавно на међународном округлом столу америчког Универзитета Станфорд. У међувремену, и Бајден и Путин, сваки на свој начин, најављују спремност за међусобне „стабилне и предвидиве односе”. Бројни посматрачи муку муче ових дана да разазнају теме евентуалног додира Америке и Русије данас. Осврт на географске карте и историју указује на једну могућност: на природни руско-амерички амфитеатар у Беринговом пролазу, осамдесетак километара испод Арктичког круга.

Наиме, усред релативно топлих и плитких вода Беринговог пролаза, просечне дубине око 55 метара, налазе се два острва: Велики Диомед (у саставу Русије) и Мали Диомед (територија САД) међусобно удаљена 3,8 километара. Мало је знано да амерички градитељи с погледом у далеку будућност већ деценијама вагају изградњу двокраког моста од рта Принц од Велса на Аљасци до руског града Уелена, с тунелом преко Великог Диомеда.

Много пре њих, руско-америчка телеграфска компанија покушала је још 1864. године да успостави комуникациону мрежу Сан Франциско – Москва преко Беринговог пролаза. На ову визију надовезала се пред крај 19. века група титана америчког бизниса и политичких визионара планом изградње „Космополитен железнице”, која је требало да опаше свет. Потом је инжењер Џозеф Штраус, пројектант моста Голден гејт у Сан Франциску, предложио изградњу железничке везе између Аљаске и Сибира. Почетком 20. века (1904. године) синдикат америчких железничких магната заговарао је изградњу пружног тунела од рта Принц од Велса на Аљасци до Иркутска, преко рта Дежњов. Руски цар Николај Други одобрио је 1905. године изградњу тунела. Избор железничке руте, прихватљив тада за обе стране, никако није био случајан. Између рта Дежњов и рта Принц од Велса, Берингов пролаз је најужи: удаљеност између Русије и Америке на том месту износи само 55 миља (89 километара).

Револуције и глобална крвопролића у 20. веку зауставили су градњу ових спона. За време хладног рата, руско-америчка граница између Великог Диомеда и Малог Диомеда била је проглашена за „Ледену завесу”.

Нови век донео је извесни помак. Владимир Путин, тада премијер Русије, одобрио је 2008. године план за изградњу железничке пруге до Беринговог пролаза у оквиру развојних планова Москве до 2030. године. Средином прошле деценије путна мрежа Аљаске продужена је на запад до места Танана (1.110 километара од Беринговог пролаза).

Простор за директан нови саобраћајни, пословни, а можда и енергетски додир Русије и Америке огромних могућности за сарадњу у 21. веку, нацртан је, можда, на географској карти Беринговог пролаза.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Bajden: Moja agenda nije uperena protiv Rusije, ton sastanka je bio dobar
SVET Autor: N1 Beograd, Beta 16. jun. 2021

Predsednik SAD Džozef Bajden kaže da je predsedniku Rusije posle sastanka u Ženevi rekao da njegova agenda nije uperena protiv Rusije, već u korist američkog naroda.

Bajden kaže da on i Putin dele odgovornost da upravljaju odnosima dve velike i moćne zemlje i da taj odnos treba da bude stabilan.

„Treba da sarađujemo u obostranom interesu, imamo razlike, ali želeo sam Putinu da kažem zašto radim ono što radim i kako odgovaram na aktivnosti uperene protiv Amerike. Rekao sam mu da moja agenda nije usmerena protiv Rusije već u korist američkog naroda. Da se borimo protiv kovida, obnovimo ekonomiju i zaštitimo američki narod. Rekao sm mu i da predsednik Amerike ne bi mogao da se obaveže narodu ako ne štiti opšte slobode svih u svetu. Mi ne dobijamo prava od vlade, posedujemo ih jer smo rođeni. Zato sam Putinu rekao da ćemo obratiti više pažnje na slučajeve kao što je Navaljni“, navodi Bajden. Predsednik SAD kaže i da neće dozvoliti da neko destabilizuje izbore u zemlji i da je Putinu poručio da moraju da imaju osnovna pravila kojih će se pridržavati.

„Razgovarali smo o detaljima za kontrolu naoružanja, da treba da sprečimo neželjene konflikte, pokrenućemo dijalog o strateškoj stabilnosti. Dosta smo razgovarali o sajber bezbednosti, rekao sam da neke oblasti moraju da budu van dometa napada, dao sam Putinu listu 16 definisanih infrastrukturnih objekata u Americi koji treba da budu van dometa napada. Odgovorne zemlje moraju da preduzmu mere protiv pojedinaca, imaćemo stručnjake koji će raditi na dogovoru šta je van dometa“, poručuje Bajden. Kaže i da je važno da postoje humanitarni koridori u Sirji, kao i da je u obostranom interesu da Iran ne napravi nuklearno oružje.

„I kako da postignemo da Arktik bude oblast saradnje, a ne konflikta. Bilo je važno da se sretnemo lično da ne bi bilo nesporazuma. Moram vam reći da je ton celog sastanka bio dobar i pozitivan, nije bilo nikakvih napetosti, ko se nije slagao rekao je to“, dodao je Bajden.

Bajden je rekao da su on i ruski predsednik razgovarali detaljno koje sledeće korake dve zemlje treba da preduzmu oko mera kontrole naoružanja da bi se smanjio rizik rata. To znači da će se diplomate i vojni stručnjaci obe zemlje sastati za, kako je rekao Bajden, „dijalog o strateškoj stabilnosti“ da postave osnove za buduće mere kontrole naoružanja i smanjenja rizika. Nije rekao kada će ti pregovori početi.

Plan je da se pripremi put za pregovore o sporazumu o kontroli naoružanja koji bi nasledio sporazum Novi Start koji ističe 2026. Bajden je rekao da je stavio naglasak na pitanja ljudskih prava tokom razgovora sa Putinom, tu su uključeni i slučajevi dvojice Amerikanaca za koje Bajden kaže da su „nepravedno zatvoreni“ u Rusiji. Američki predsednik je rekao da će nastaviti da izražava zabrinutost zbog slučajeva, kao što je slučaj ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, zatvorenog u Rusiji. Rekao je da će nastaviti da pokreće pitanja u vezi „osnovnih ljudskih prava“. Američki predsednik je osudio Putinova „smešna poređenja“ oko ljudskih prava. On je reagovao na Putinove odgovore kada je bio uptian o Navaljnom, kada je ruski predsednik ukazivao na upad u američki Kongres i na probleme u SAD.

Bajden je rekao da je lažno poređenje izmedju „napada kriminalaca“ na Kongres u Vašingtonu 6. januara, sa mirnim demonstracijama ljudi lišenih slobode izražavanja u Rusiji. Podsećamo, predsednik Rusije Vladimir Putin, obraćajući se na odvojenoj konferenciji posle samita sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom, rekao je da su se dogovorili da vrate ambasadore. Kako je preneo, razgovarali su o pregovorima o nuklearnom naoružanju, trgovini, a naveo je da su dogovorili da će dve zemlje održavati konsultacije o sajber bezbednosti, kao i da će raditi zajedno na svim pitanjima u vezi sa Arktikom. Putin je rekao da je američki predsednik postavio pitanje ljudskih prava u Rusiji, kao i da je razgovarano o razmeni zatvorenika i dodao: „Možda ćemo moći da pronađemo kompromis“. Preneo je da ga Bajden nije pozvao u Belu kuću.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Dva sata i mnogo tema – vraćanje diplomata, Navaljni, sajber napadi, Ukrajina…
SVET Autor: Vanja Đurić 16. jun. 2021

Nakon prvog zvaničnog susreta predsednika Amerike i Rusije, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina u Ženevi, dogovoreno je da se vrate diplomate proterane iz Moskve, odnosno Vašingtona. Oni su povučeni ranije tokom godine. Dvojica predsednika usvojila su zajedničku Deklaraciju o strateškoj nuklearnoj stabilnosti, razgovarali su o sajber bezbednosti, ljudskim pravima kao i ulozi Rusije u destabilizaciji Ukrajine. Bajden je poručio da su razgovori išli u dobrom pravcu, a Putin da su bili konstruktivni.

Prvi put od kako je počeo mandat američkom predsedniku Džozefu Bajdenu sreće se sa prvim čovekom Rusije – Vladimirom Putinom. Iako je razgovor trajao skoro četiri sata, to je bilo kraće nego što je planirano. Na pitanje novinara zašto, Bajden je uzvratio pitanjem – kada su poslednji put dvojica svetskih lidera razgovarala više od dva sata i dodao da su pokrili planirane teme.

„Rekao sam predsedniku Putinu da moja agenda nije protiv Rusije ili bilo koga drugog, već je u korist američkog naroda – da se borim protiv kovida 19, da obnovimo ekonomiju, da obnovimo odnose sa našim prijateljima i saveznicima i da zaštitimo američki narod“, naveo je nakon sastanka Bajden.

Putin je novinarima rekao da se u mnogim pitanjima stavovi mimoilaze, ali da je pokazana želja da se strane razumeju i da se stavovi približe. Međutim, napetosti i neslaganja oko nekih tema je bilo. Između ostalog u vezi sa sumnjama Vašingtona za sajber napade koordinisane iz Moskve.

„Smatramo da je sajber prostor izuzetno važan za obe zemlje, što pokazuju nedavni napad na američki sistem naftovoda u Teksasu i napad na zdravstveni sistem u Rusiji. Mislim da američka administracija nije posebno zainteresovana da to vidi, napade na Rusiju. Sve što rade su insinuacije, ono što nam treba je stručno mišljenje“, rekao je predsednik Rusije.

A Bajden je preneo: „Rekao sam da neke oblasti moraju da budu van dometa napada i dao sam mu listu i mislim da sam mu dao 16 određenih entiteta, 16 definisanih infrastrukturnih objekata u Americi koji moraju da budu van dometa napada. Naravno, to treba da se pokaže i u praksi, odgovorne zemlje moraju da preduzmu mere protiv pojedinaca i imaćemo stručnjake koji će raditi na dogovoru šta je van dometa“.

Uz sajber napada, kao tačka sporenja mogla bi da se opiše i uloga Rusije u destabilizaciji Ukrajine. Lider iz Moskve odbacio je zabrinutost Vašingtona zbog pojačanog vojnog prisustva Rusije u blizini istočne granice Ukrajine i govorio o tome šta je Ukrajina u novembru predložila.

„Šta je Ukrajina predložila? Predložili su povratak ukrajinske vojske u Donbas i drugo predložili su zatvaranje ukrajinsko-ruske granice i treće da se izbori održe tri meseca nakon ove prve dve tačke. Ne morate biti pravnik i ne morate biti neki specijalista da biste shvatili da to nema veze sa sporazumom u Minsku i da je kontradiktorno“, naveo je predsednik Rusije.

Odbacio je Putin i američku zabrinutost zbog hapšenja opozicionog političara Alekseja Navaljnog, a Bajden ponovio koliko su njemu i njegovoj zemlji ljudska prava važna. Na pitanje šta će biti u slučaju da Navaljni umre u zatvoru, Bajden je odgovorio da će to imati katastrofalne posledice po Rusiju.

„Jasno sam rekao predsedniku Putinu da ćemo nastaviti da se bavimo pitanjima kao što su osnovna ljudska prava, jer to je ono što mi jesmo. Smatramo da je to nešto na svi imaju jednako pravo, svi muškarci i žene. I u to treba da uključimo sve više ljudi“, kaže predsednik SAD.

Ruski lider je podvukao da je opozicionar znao da krši ruske pozitivne zakone, da je znao da je na poternici, ali da se ipak vratio u Rusiju sa namerom da bude uhapšen. Američki predsednik je izjavio da „novi hladni rat“ nikome nije u interesu, a ruski je otkrio da jedan drugog nisu pozvali u zvanične posete.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.

Заједничко саопштење Путина и Бајдена: САД и Русија доказале да су способне за напредак

ЖЕНЕВА – САД и Русија су доказале да су способне да постигну напредак у заједничким циљевима, чак и у периодима напетости, истакнуто је у заједничком саопштењу које је објављено после самита руског председника Владимира Путина и америчког председника Џозефа Бајдена.

Руско-америчка сарадња помаже у смањењу претњи наших сукоба и претњи нуклеарним ратом, стоји у заједничком саопштењу, пренео је Танјуг. Недавно продужење новог уговора Нови СТАРТ илуструје нашу посвећеност контроли нуклеарног наоружања, навела су двојица председника у саопштењу и додала да су данас поново потврдили принцип да се у нуклеарном рату не може победити и да се он никада не сме водити, пренео је Ројтерс.

Сједињене Америчке Државе и Русија започеће интегрисани билатерални дијалог о стратешкој стабилности како би поставиле темеље за будуће мере контроле наоружања и смањења ризика, наведено је у заједничком саопштењу двојице председника.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.

Бајден: Наша политика није против Русије, него је за амерички народ

ЖЕНЕВА – Председник САД Џозеф Бајден изјавио је на конференцији за новинаре да је руском лидеру Владимиру Путину пренео да ће људска права увек бити тема.

Бајден је потврдио да је током разговора са Путином посебно инсистирао на значају људских права. Председник САД је покренуо и питање пуштања на слободу двојице бивших америчких маринаца, Пола Вилана и Тревора Рида, који су тренутно у руском затвору, преноси Танјуг.

„Рекао сам Путину и да наша политика није против Русије или неког другог, него је за амерички народ”, указао је Бајден. Амерички председник дао је данас председнику Русије два поклона која представљају америчку културу, саопштила је Бела кућа. Како се наводи се у саопштењу, Бајден је поклонио Путину пар наочара компаније Рендолф САД и кристалну скулптуру америчког бизона, пренео је „Гардијан”. Амерички председник се често фотографише са наочарима за сунце док путује, навео је лист.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

среда, 16.06.2021.

Ако Наваљни умре последице ће бити погубне за Русију

ЖЕНЕВА – Председник САД Џозеф Бајден рекао је да је данас Путину да ће, ако руски опозициони лидер Алексеј Наваљни премине, последице бити погубне за Русију.

„Шта мислите о чему се ради када (Путин) каже да није реч о повређивању Наваљног и све оно што каже да би рационализовао третман Наваљног, а затим он (Наваљни) премине у затвору?”, запитао се Бајден, преноси Танјуг.

„Рекао сам му да и даље имам проблем са председником Сирије због кршења међународних норми, односно уговора о хемијском оружју”, истакао је председник САД, пренео је Си-Ен-Ен. „Ради се о поверењу. Реч је о њиховој способности да утичу на друге нације на позитиван начин”, додао је Бајден.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Ceo svet odahnuo nakon ovih reči dvojice predsednika
Novosti onlajn 16. 06. 2021.

BROJNI ruski političari pozdravili su zajedničku izjavu predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i DŽoa Bajdena u kojoj su lideri istakli da nikada ne sme doći do nuklearnog rata. Kako kažu, celom svetu je nakon tih reči laknulo.

Samit Putina i Bajdena u Ženevi trajao je četiri i po sata, uključujući i pauzu između prvog i drugog dela. Ruski lider je na konferenciji za novinare rekao da su pregovori bili dobri.

Produktivan susret

S tim u vezi, predsednik Komiteta za međunarodne poslove Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov ocenio je da se pregovori dvojice lidera mogu smatrati uspešnim. On je precizirao da je činjenica da su postignuti dogovori o konsultacijama u pogledu strateške bezbednosti, sajber-bezbednosti, kao i povratka ambasadora Rusije i SAD na posao, dovoljna da bi se taj sastanak smatrao produktivnim.

Ima nade za poboljšanje situacije u Donbasu

Zamenik administracije ruskog predsednika Dmitrij Kozak kaže da se nakon pregovora dvojice lidera pojavila nada za poboljšanje situacije oko Donbasa.

- Rekli smo da su Minski sporazumi bezalternativna osnova za političko, mirno rešavanje sukoba. Treba poštovati te sporazume, pre svega u političkoj sferi - rekao je on i dodao da se sa tim složila i američka strana. Kako je rekao, „ako američke kolegu uspeju da utiču, pre svega, na stav Kijeva, postoji šansa da će se nešto pomeriti sa mrtve tačke“.

Neprihvatljivost nuklearnog rata – najvažnije dostignuće samita

Istovremeno, bivši zamenik generalnog sekretara UN, predsednik Ruskog javnog saveta za međunarodnu saradnju i diplomatiju Sergej Ordžonikindze smatra da je najvažnije dostignuće samita zajednička izjava o neprihvatljivosti nuklearnog rata.

- To je najvažnije dostignuće samita. Izvanredno je dostignuće što smo u današnjoj stvarnosti dobili od SAD saglasnost na takvu frazu, uprkos geopolitičkim razlikama. Sva ostala pitanja, na primer o trgovini i tako dalje moguće je rešiti, ali to može da se učini samo u uslovima mira. U tim uslovima su mogući pregovori o svim drugim pitanjima - ocenio je on.

Celom svetu laknulo – neće biti rata

Zajedničku izjavu Putina i Bajdena prokomentarisao je i lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski, rekavši da je svet odahnuo nakon reči dvojice predsednika da je nuklearni rat nedopustiv.

- Danas je celo čovečanstvo prestalo da diše prilikom rukovanja dvojice velikih lidera – predsednika Rusije i SAD. Oni zaista vladaju svetom. I danas, uvidevši njihova lica, celom svetu je laknulo jer neće biti rata - napisao je političar na svom Telegram-kanalu.

Gorbačov: Putin i Bajden potvrdili moju i Reganovu formulu

Istovremeno, i bivši predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov pozdravio je Putinovu i Bajdenovu izjavu.

- Put do tog susreta je bio težak. Ponovo se prisećam kako smo išli na naš prvi sastanak sa bivšim predsednikom SAD Ronaldom Reganom i na kraju usvojili zajedničku izjavu. Sada vidim da su predsednici Rusije i SAD potvrdili našu frazuo nedopustivosti nuklearnog rata. Takođe, nije manje važno što će na toj osnovi biti pokrenute kompleksne konsultacije o strateškoj stabilnosti i nuklearnom oružju. Želim im uspeh - izjavio je Gorbačov.

Izvor: www.novosti.rs