Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Portparol Kremlja: Samit Putina i Bajdena protekao u pozitivnom tonu


Samitu lidera Rusije i Amerike prethodila je detaljna priprema i u startu smo upozorili na prevelika očekivanja, ali razgovori su protekli u pozitivnom tonu, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Jučerašnji dan je, zaista, bio naporan, posebno za predsednika Putina. Bilo je prilično posla, prethodila je detaljna priprema, i to, znamo, ne samo s ruske strane, nego i američke. Od samog starta smo upozoravali na prevelika očekivanja u vezi s tim samitom, ali sada možemo da kažemo, bazirajući se na proceni predsednika, da su razgovori protekli sa znakom plus“, rekao je Peskov u intervjuu za radio „Eho Moskve“.

On je dodao i da su predsednici imali mogućnost da na samitu iznesu svoje stavove.

„Samit je dao rezultat uzimajući u obzir to da su lideri imali mogućnost da direktno jedan drugom iznesu svoje stavove, da, manje-više, razumeju gde je saradnja moguća i gde nije moguća s obzirom na kategorička neslaganja u stavovima“, rekao je Peskov i dodao je to takođe plus.

Još jedna pozitivna stvar, prema njegovim rečima, bilo je to što ni uoči, ni tokom samita nije bilo nikakvih optužbi od strane Amerike na račun Rusije.

Jedna od tema razgovora lidera dve zemlje bila je Ukrajina, a portparol Kremlja je rekao da Amerika razume da Minski sporazumi nemaju alternativu.

„Ma kako to bilo čudno, bilo je potvrđeno shvatanje da je u slučaju normalizacije situacije u Ukrajini, u Donbasu, jedino sredstvo primena Minskih sporazuma, da je jedino što se može uraditi – realizacija Minskih sporazuma. Alternativu nemamo“, rekao je Peskov.

Dodao je da nije razmatrana mogućnost priključenja Amerike „normandijskom formatu“.

Prema rečima Peskova, neslaganja između Rusije i SAD postoje po pitanju Belorusije.

Upitan koje su to teme o kojima se Putin i Bajden ne slažu, on je odgovorio:

„Prirodno, postoje neslaganja o Belorusiji.“

Konstatovano je da se po tom pitanju stavovi ne mogu približiti.

Upitan da li su ruskom lideru tokom samita predočeni dokazi o tome da su sa ruske strane izvođeni sajber napadi u Americi, Peskov je rekao da se na pregovorima predsednika ne iznose operativni materijali.

Prvi susret lidera Amerike i Rusije, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina, odigrao se juče u Ženevi. Razgovori su trajali četiri i po sata, a posle samita ruski lider je rekao da se sa američkim kolegom dogovorio da počnu konsultacije o strateškoj stabilnosti na međuresornom nivou. Dodao je i da obe strane shvataju da imaju odgovornost za stratešku stabilnost u svetu.

Usvojena je i zajednička izjava u kojoj je istaknuto da su i Moskva i Vašington privrženi stavu da u nuklearnom ratu ne bi bilo pobednika i da stoga on nikada ne treba da bude pokrenut.

izvor

[MOTORISTA]

Iz Kremlja otkrili šta je pozitivni ishod samita SAD i Rusije
Tanjug 17. 06. 2021.

RUSIJA pozitivno ocenjuje činjenicu što Sjedinjene Države direktno ne okrivljuju ruske vlasti za najnovije sajber napade, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

- Pre i tokom jučerašnjge samita (predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i DŽoa Bajdena, u Ženevi), uočeno je da niko ne krivi rusku vladu, i da nisu iznete optužbe protiv ruske strane - naglasio je Peskov u intervjuu za radio "Eho Moskve", a prenosi agencija Tass- Ovo je veoma važno. Mi to shvatamo vrlo pozitivno - kazao je on.

Pregovori vođeni između dvojice lidera su, prema njegovim rečima, bili više "sa znakom plus", pošto su dve strane uspele da razumeju u kojim oblastima mogu da imaju interakciju, a gde ona nije moguća. Zvanična Moskva je, kako navodi, od samog početka samita upozoravala da nema velika očekivanja od pregovora, "ali sada možemo reći, prvenstveno na osnovu procene samog predsednika, da su pregovori više bili sa znakom plus".

Samit je bio produktivan "sa stanovšta da su lideri imali priliku da direktno izraze svoje stavove i razumeju više ili manje tamo gde mogu da imaju interakciju, a gde interakcija trenutno nije moguća zbog potpunog razilaženja u stavovima", rekao je Peskov. Ukazao je da bi SAD i Rusija trebalo da požure i da sednu za pregovarački sto kako bi diskutovale o strateškoj stabilnosti i kontroli naoružanja. Naveo je da su Putin i Bajden bili podeljeni oko pitanja Belorusije, kao i da SAD nisu iznele nikakve predloge o razmeni ruskog blogera Alekseja Navaljnog za neke od ruskih državljana koji su u zatvoru u SAD. Peskov je rekao da na samitu nije postignut nikakav sporazum o sajber bezbednosti, ali da su se dve strane saglasile da moraju da pokrenu dijalog o tom pitanju.

Portparol ruskog predsednika je izjavio i da će se ruski ambasador u roku od nekoliko dana vratiti u Vašington.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

DW: Treba ih razoružati
IZVOR: DW ČETVRTAK, 17.06.2021.

"Niko ne zna šta će doći nakon Putina ili nakon Bajdena. Zato nam je sada potreban sporazum o razoružanju".

To je u intervjuu za Dojče vele rekla Beatris Fin, direktorka organizacije ICAN koja je 2017. dobila Nobelovu nagradu za mir. SAD i Rusija poseduju najveći deo nuklearnog oružja na svetu. Dvojica predsednika sastali su se u Ženevi, a na pitanje DW šta očekuje od njih, Fin odgovara:

"Odnosi dveju zemalja konstantno su se pogoršavali tokom poslednjih deset godina. Videli smo da se povlače iz bilateralnih ugovora o naoružanju i da modernizuju svoje arsenale. Zato se nadam da će obojica prepoznati veliku pretnju i složiti se da rade na razoružanju, kontroli naoružanja i novom ugovoru START (o smanjenju strateškog nuklearnog oružja, prim.red)."

Između dve države nije ostalo mnogo ugovora koji bi regulisali razoružanje ili kontrolu naoružanja nakon raskida Sporazuma o oružju srednjeg dometa i kontrolnim letovima. Upitana šta bi bilo neophodno, Fin kaže da je prvog januara ove godine na snagu stupio globalni Ugovor Ujedinjenih nacija o ukidanju nuklearnog oružja, ali ni Sjedinjene Države ni Rusija još nisu pristupile tom ugovoru.

"Nadam se da će obe zemlje susret u Ženevi moći da iskoriste kao podsticaj kako bi učinile ono što ostatak sveta želi: smanjenje nuklearnog naoružanja. To počinje smanjivanjem arsenala dveju država i smanjenjem važnosti tog oružja u njihovim vojnim doktrinama", rekla je ona.

Na pitanje da li veruje da nova vlada Džozefa Bajdena zaista želi da se na tom polju angažuje, ona kaže da da postoji volja.

"Neposredno nakon što je predsednik Bajden stupio na dužnost, on je produžio je rok trajanja novog sporazuma START o interkontinentalnom naoružanju. Bilo je vrlo pozitivno što je to uradio tako brzo. To znači da obe strane sada imaju četiri godine za pregovore o novim sporazumima. Produženje statusa kvo, koje bi nas dovelo u veoma rizičnu situaciju, nije nam potrebno. Potrebno je više smanjenja, jer je toliko toga u pitanju. Ugrožena je globalna bezbednost", ističe Fin. "Nadam se da su se dvojica lidera u Ženevi približili, ne kako bi postigli konkretne sporazume, već kako bi odredili smernice za naredne četiri godine. Novi ugovor START, koji je potpisan 2010. godine, bi istekao. On je zapravo trebalo da dovede do smanjenja nuklearnog naoružanja, što nije pošlo za rukom. Dakle, sada živimo s ukradenim vremenom, da tako kažem. I moramo da požurimo, jer niko ne zna šta će doći nakon Putina ili šta će doći nakon Bajdena. Sada nam je potreban sporazum o razoružanju kako bismo smanjili rizik", navodi još ona.

A na pitanje kako izgleda situacija na ruskoj strani, odnosno kakav bi razlog imao Vladimir Putin da se angažuje na razoružanju, ističe:

"Postojeća trka u nuklearnom naoružanju izuzetno je rizična. Svaka upotreba nuklearnog oružja imala bi katastrofalne humanitarne posledice. Rusija nema kapacitet da se nosi s posledicama nuklearnog rata. Ne postoji zdravstveni sistem na svetu koji se može da se nosi s takvom katastrofom. Više nuklearnog oružja samo će povećati nesigurnost. Zato Rusija takođe ima razloga da smanji količinu tog oružja i stvori bezbedniji svet." Takođe, dodaje i da se uočava zabrinjavajući trend. "Kina, ali i Velika Britanija, povećavaju broj svojih nuklearnih bojevih glava za 40 odsto. Uprkos tome, ostaje činjenica da Rusija i Sjedinjene Države imaju 90 odsto svetskog arsenala. One moraju da preuzmu vođstvo. Ako žele da drugi dođu za pregovarački stol, one moraju da započnu", dodala je ona.

Beatris Fin (39) je direktorka „Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja“ (ICAN), koja mobiliše civilno društvo širom sveta protiv nuklearnog naoružanja. Ta švedska pravnica je u ime ICAN 2017. primila Nobelovu nagradu za mir.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Izručenje Navaljnog Americi - Portparol Kremlja otkrio u kom slučaju je to moguće
Tanjug 17. 06. 2021.

SJEDINJENE Američke Države nisu iznele nijedan predlog na samitu u Ženevi o razmeni ruskog blogera Alekseja Navaljnog za neke od ruskih državljana koji su u zatvoru u SAD, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

- Ne, nije bilo takvog razgovora, takvi predlozi nisu izneti - rekao je Peskov u intervjuu za radio Eho Moskve, a prenosi ruska agencija Tas s.

Odgovarajući na pitanje da li Navaljni može biti dodat na listu zatvorenika koje bi Rusija i SAD mogle razmeniti, Peskov je rekao da je to moguće "ako se ispostavi da je on američki državljanin i da radi za specijalne službe, odnosno da budem precizniji, ako to zvanično potvrde Amerikanci." Prema rečima portparola Kremlja, ruski i američki predsednik Vladimir Putin i DŽo Bajden razgovarali su o Navaljnom tokom susreta "jedan na jedan", a sadržaj takvih razgovora se "nikada potpuno ne otkriva".

- To pitanje je pomenuo američki predsednik, a onda je usledio odgovor ruskog predsednika, ništa više - rekao je Peskov. Naveo je i da još nema planova u vezi sa sledećim sastankom Putina i Bajdena. Govoreći o kretanju ruskih trupa u blizini ukrajinske granice, Peskov je rekao da je to pitanje pomenuto na samitu Putin-Bajden, ali da nikada nisu iznete optužbe na najvišem nivou. Odgovarajući na pitanje da li Putin želi da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, portparol Kremlja je rekao da je Putin spreman na to, ali da do sada nisu preduzeti nikakvi konkretni koraci na realizaciji.

Peskov je, takođe, ukazao da Putin ima precizne informacije o Fondaciji protiv korupcije (FBK) iza koje stoji Navaljni, a koja je, kako kaže, prepoznata kao nevladina i ekstremistička organizacija u Rusiji. Naime, Putin je na konferenciji za novinare održanoj nakon samita u Ženevi rekao da je ta Fondacija javno pozivala na masovne nemire u koje su bili uključeni i maloletnici. Takođe je naveo da je Fondacija davala javna uputstva o pravljenju molotovljevih koktela kako bi bili korišćeni protiv snaga reda i da je objavljivala lične podatke policijskih službenika.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Borelj: Teško da će se uskoro promeniti odnosi EU i Rusije
Tanjug 17.06.2021.

Nema mnogo nade da će se odnosi između Evropske unije i Rusije promeniti u skorije vreme, ocenio je juče šef diplomatije Evropske unije Žuzep Borelj.

On je rekao to nedelju dana uoči sastanka lidera 27 zemalja Evropske unije koji će razgovarati o politici prema Rusiji, preneo je Rojters.

- Pod trenutnim okolnostima, obnovljeno partnerstvo između EU i Rusije, kojim se predviđa bliža saradnja, deluje vrlo daleko - izjavio je Borelj, komentarišući novi izveštaj koji je Evropska komisija pripremila o pogoršanim odnosima između EU i Rusije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Nezaboravni momenat sa Putinove konferencije: Citatom Tolstoja otkrio svoju mračnu životnu filozofiju
J.R. 17.06.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin je "kanalisao svog unutrašnjeg Bond negativca" mračnim komentarom nakon samita sa američkim kolegom Džoom Bajdenom u Ženevi.

Ruski lider je upitan da li "rastu poverenje i sreća" između njega i Bajdena nakon jučerašnjeg sastanka.

- Ne postoji sreća u životu, samo njena fatamorgana na horizontu - rekao je Putin.

Odgovor je citat ruskog pisca Lava Tolstoja, koji je te reči uputio svom kolegi Ivanu Bunjinu. Bunjin, tada 23-godišnjak, rekao je da je Tolstoja upoznao jedne noći u Moskvi 1894. godine kada je autor "Rata i mira" i "Ane Karenjine" imao 65 godina. Tolstoj je tada ambicioznom romanopiscu uputio reči mudrosti, ali mu je rekao i da "ne očekuje previše od života“. Bunjin je bio toliko očaran svojim idolom da je pokušao da se ugleda na njega, pa je čak i ilegalno distribuirao njegovu literaturu. On se kasnije smatrao pravim naslednikom realističke tradicije u ruskoj književnosti koju su započeli Tolstoj i njegov savremenik Anton Čehov.

Na društvenim mrežama mnogi su primetili da Putinova potpuno odražava njegov imidž negativca iz filmova o Džejmsu Bondu. Jedan je prokomentarisao da je to istovremeno "najruskija" i "najbondskija" izjava koju je ruski lider ikad izrekao. Drugi su ga upoređivali sa negativcem iz Marvelovih filmova, rekavši da je njegov komentar zvučao kao da dolazi iz usta Tanosa.

Na početku jučerašnjeg samita u Švajcarskoj, Bela kuća je bila prinuđena da demantuje da je Bajden klimnuo glavom na pitanje da li "veruje". Dvojica lidera stigla su u vilu iz 18. veka sa pogledom na Ženevsko jezero, nekoliko minuta jedan za drugim. Bajden je prvi pružio ruku, a onda je unutar vile palo još jedno rukovanje. Međutim, kada se Bajden susreo sa drugim liderima prethodnih dana tokom turneje po Evropi, uglavnom su se pozdravljali udaranjem pesnica ili laktova. Činilo se da lideri izbegavaju kontakt očima, dok su se novinari utrkivali koji će pre da postavi pitanje.

- Da li verujete Putinu? Da li verujete jedan drugome? - viknuo je jedan od novinara, a Bajden je klimnuo glavom. Međutim, Bela kuća je brzo demantovala da se predsednik složio da "veruje Putinu" i zabunu je pripisala haotičnoj i bučnoj atmosferi.

Dvojica lidera su prethodno odlučila da ne drže zajedničku konferenciju, ali je Bajden nakon sastanka napravio pauzu od dva sata, kako bi njegova konferencija išla posle Putinove. Na taj način je bio u mogućnosti da odgovori na komentare ruskog šefa države.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Poljska prebacuje sisteme "džavelin" na istok zemlje


Oružane snage Poljske planiraju da prebace protivtenkovske raketne komplekse "džavelin" na istok zemlje, saopštio je ministar odbrane republike Mariuš Blašček.

Ovi sistemi su važni u sistemu obuzdavanja potencijalnog agresora, naglasio je šef resora.

Inače, treba podsetiti da se Poljska na istoku graniči sa Belorusijom.

Sisteme "džavelin" proizvode američke kompanije "Raytheon“ i "Lockheed Martin“. U martu 2020. godine Stejt department je odobrio prodaju 180 raketa i 79 lansirnih sistema Poljskoj. Ukupna vrednost ugovora – oko 100 miliona dolara.

izvor

[Dreadnought]

Putin o Bajdenu: Slika koju stvaraju mediji nema veze sa realnošću - njemu ništa ne promiče


Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da su na samitu sa američkim liderom u Ženevi definisani ključni stavovi u kojima može doći do približavanja dve zemlje . Postoje stvari koje su apsolutni prioritet i koje predstavljaju interes za obe zemlje, rekao je Putin i dodao  da je Bajden profesionalac kojem ništa ne promiče.

„Definisali smo pravce i tačke gde možemo govoriti o mogućem približavanju pozicija u budućnosti. Postoje stvari koje i za nas i za Sjedinjene Države predstavljaju apsolutni prioritet i interes“, rekao je Putin samo dan nakon sastanka sa američkim kolegom u Ženevi.

On je naveo da u to spada pitanje obuzdavanja trke u naoružanju.

Ruski predsednik je rekao da slika koju o američkom predsedniku Džozefu Bajdenu stvaraju mediji nema nikakve veze sa realnošću.

„Želim da kažem da ta slika predsednika Bajdena koju stvaraju mediji, i naši i čak američki mediji, nema nikakve veze sa realnošću“, rekao je Putin.
Kako je dodao, Bajden je profesionalac i s njim se mora veoma pažljivo raditi da se nešto ne bi propustilo.

„Njemu samo ništa ne promiče, budite uvereni u to“, rekao je ruski predsednik.

Prema njegovim rečima, američki predsednik sve radi vešto. Atmosferu na pregovorima je ocenio kao dobronamernu.

„On (Bajden) je koncentrisan, zna šta želi da postigne i to radi vrlo vešto, to se odmah oseti. Ali, pri svemu tome atmosfera je bila dobronamerna“, rekao je Putin.

Putin je još rekao da računa da će Bajdena pustiti da radi i da se situacija koja je postojala u rusko-američkim odnosima proteklih godina neće ponoviti.

„Nadam se da neće biti kao što je bilo prethodnih godina i da će ga pustiti da radi na miru“, rekao je on.

"Mi ćemo sa svoje strane štititi naše interese. Spremni smo da nastavimo ovaj dijalog onoliko koliko bude bila spremna američka strana", zaključio je Putin.

izvor

[Dreadnought]

Ruski ambasador se naredne nedelje vraća u Vašington


Moskva očekuje da će ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama Anatolij Antonov svoju sledeću radnu nedelju provesti u Vašingtonu, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Verujemo da će sledeću radnu nedelju ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama provesti upravo u Vašingtonu“, rekla je Zaharova na brifingu.

Nakon pregovora sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom na samitu u Ženevi 16. juna, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je postignut dogovor o vraćanju na svoja radna mesta ambasadora Rusije i SAD, Anatolija Antonova i Džona Salivana.

Podsetimo, Antonov je u martu vraćen na konsultacije.

izvor

[MOTORISTA]

Bajden i Putin su se baš dobro "zabavili" gledajući kako ruski agenti teraju novinare
Milijana Milikšić 17.06.2021.

Džo Bajden i Vladimir Putin vidno su se zabavili u sredu dok su ruski agenti terali novinare uoči njihovog samita održanog u sredu u Švajcarskoj.

Pravi stampedo je nastao neposredno pred samit ispred i unutar vile La Granž u Ženevi, kad su ruski i američki novinari pokušali da se natiskaju u sobi i zauzmu što bolje mesto za snimanje, dok su Putin i Bajden sa svoje strane pokušavali da iznesu uvodne reči, što je bilo jedino javno zakazano obraćanje. Da je scena haosa zabavila dva lidera pokazuje snimak sa dešavanja.



Na početku videa vidi se kako Putin krije smešak rukom (nejasno da li zbog prizora koji je tek krenuo da se odvija ili iz drugog razloga), potom je nervozno zadrmao nogom dok je sedeo u iščekivanju da novinari izađu kako bi razgovori mogli da otpočnu. Bajden je, s druge strane, u početku sedeo strpljivo, ali posle se i on nasmejao. Jedva je suzdržao širok osmeh, dok su agenti terali novinare govoreći: “Idemo, molim vas… znamo sve… morate da izađete… ovo je kraj”. Novinari su se "zgužvali", a iz potpunog haosa čuo se glas jednog od njih kako govori: “O, moj bože”.

“Njujork post” navodi da je gužva utopila većinu Bajdenovog uvodnog izlaganja, uključujući njegovu objavu da su i Rusija i SAD “velike sile”.

Haos i gungula

Novinari su se gurali i tiskali, vikali jedni na druge da se pomere, ali niko nije. Nakon svega minut-dva, rusko obezbeđenje izvuklo je crveni konopac da odvoji medije od lidera, prenela je za “Politiko” novinarka Anita Kumar.

- Rusko obezbeđenje je vikalo na novinare da izađu i počelo da gura novinare. Novinari i zvaničnici Bele kuće su vrištali da rusko obezbeđenje treba da prestane da ih dira. Mene su gurnuli više puta, skoro oborili na tlo, dok su se mnogi novinari saplitali na crveni konopac koji je sada bio skoro na podu. Kumar je dodala da su “oba predsednika gledala i slušala medijsku gužvu ispred njih, delujući kao da ih scena zabavlja. U jednom trenutku, Bajden se nagnuo, rekao nešto tumaču i osmehnuo se”.

Novinar AP-a Džonatan Lemir objavio je fotografiju nesvakidašnjeg prizora i napisao: “Scene sa gungule ranije danas na samitu Bajdena i Putina u Ženevi, sa ruskim obezbeđenjem kako me gura dok predsednik Bajden posmatra”.

Bela kuća nije još komentarisala Bajdenovu reakciju. Američki zvaničnici generalno zagovaraju veći pristup štampi na stranim putovanjima, ali su se dosadašnja Bajdenova putovanja na turneji po Evropi – samiti sa G7, NATO i EU – pratila medijski ograničeno.

"Izvisili" i novinari u Briselu

U ponedeljak se slično dogodilo na početku Bajdenovog sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama samita NATO u Briselu. Frustrirani američki novinari, piše “Njujork post”, “čekali su u hodniku 112 minuta i ostavljeni su da zavise od informacija turske vlade koja redovno zatvara novinare”. Ovakav tretman privukao je zabrinutost među američkim novinarima.

Ešli Parker, šefica biroa Bele kuće u “Vašington postu”, u “tvitu” je napisala da je “Bajden u inostranstvu kako bi zagovarao demokratiju protiv autokratije”, ali da je američka štampa, “ključni deo svake funkcionalne demokratije, dobila manje pristupa nego tokom prethodnih administracija”.

“Sada je prisiljena da se okrene ažuriranjima sa… Tviter naloga turske vlade”, dodala je.

Kasnije u ponedeljak Bajden je kasnio više od dva sata na pres konferenciju u Belgiji, a onda odgovarao na pitanja svega 16 minuta, dok je prošle nedelje američkim novinarima koji su pratili njegov put u Englesku zbog pandemije bilo striktno zabranjeno da napuste svoje hotele osim zbog zvaničnih dužnosti. Malo su pristupa imali Bajdenu i na zvaničnim dešavanjima sa svetskim liderima, uključujući susret s kraljicom Elizabetom II. Ipak, britanskim reporterima se posrećilo kad ih je Bajden sa suprugom Džil neočekivano posetio u bašti hotela.

Trampova sekretarka se tukla za novinare, a Bajden?

Na “Tviteru” je ovakav tretman štampe takođe privukao nimalo laskava poređenja aktuelne i bivše američke administracije.

Iako je Donald Tramp često govorio protiv medija, bio je poznat po dugim intervjuima, a njegova tadašnja pres sekretarka Stefani Grišam je čak ušla u fizički obračun sa severnokorejskim agentima 2019. u Demilitarizovanoj zoni kako bi obezbedila pristup američkim medijima.

Stiv Gest, pomoćnik republikanskog senatora iz Teksasa Toma Kruza, “tvitovao” je “razlika između Trampove i Bajdenove administracije”, prilažući fotografiju naslova članka iz 2019. “Stefani Grišam, Trampova nova pres sekretarka, bukvalno gura pristup štampe”.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Rusija: Fikcije NATO-a o „ruskoj agresiji“ ne jenjavaju – nastavljen destruktivni pristup


Rezultati samita NATO-a su očekivani, Alijansa zadržava destruktivan pristup u vidu „obuzdavanja i dijaloga“ sa „agresivnom“ Moskvom i živi u izmišljenoj stvarnosti, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

„Što se tiče Rusije, Alijansa je još uvek u izmišljenoj stvarnosti, opet čujemo o nekim agresivnim akcijama Rusije. Stav NATO-a prema Rusiji ostaje isti, destruktivan, takozvani dvojaki pristup u vidu 'obuzdavanja i dijaloga'. Zanimljivo, gde im je to pošlo za rukom“, izjavila je ona.

NATO očigledno mašta o globalnoj ulozi i priprema se za nadmetanje s Kinom, dodala je.


Pozorišta apsurda

Istovremeno, portparolka je ocenila da je izjava NATO-a o tome da predlog Rusije o moratorijumu na raspoređivanje raketa malog i srednje dometa izaziva nepoverenje – još jedan čin pozorišta apsurda.

„Naš predlog o uzajamnom moratorijumu na razmeštanje raketa srednjeg dometa u Evropi uz mogućnost provere njegove primene proglašen je nepouzdanim uz potpuno odbijanje da se o njemu razgovara. To je još jedan čin pozorišta apsurda“, izjavila je Zaharova.


O svemiru

Pretnje NATO-a o primeni kolektivne odbrane u slučaju napada u kosmosu otežavaju perspektivu postizanja dogovora u toj oblasti, smatra ona.

„Iznete su pretnje primenom člana pet Povelje NATO-a o kolektivnoj odbrani u slučaju - citiram, 'napada u svemiru i napada u sajber-prostoru'. Naravno, to spušta prag za upotrebu sile, pogoršava situaciju u sferi bezbednosti za sve zemlje i ozbiljno komplikuje izglede za postizanje univerzalnih sporazuma usmerenih na sprečavanje korišćenja svemirskog prostora i sajber-okruženja u vojne svrhe“, upozorila je portparolka.

Istovremeno, ocenila je da konfrontaciona antiruska retorika iskazana u završnom saopštenju samita G7 u pogledu Rusije ne doprinosi poboljšanju atmosfere u odnosima Moskve i Zapada, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Kako je rekla, Moskva je u isto vreme čula tezu o želji G7 za stabilnijim i predvidljivijim odnosima sa Rusijom.

„Nadamo se da to nisu prazne reči, već iskrene želje učesnika samita, a pored toga, moći će da potkrepe svoje izjave konkretnim praktičnim aktivnostima. Sa svoje strane, mi smo stabilnost i previljdljivost u međunarodnim odnosima pokazali ne samo jednom, već redovno to činimo. Ponovo potvrđujemo da smo spremni na uzajamne korake, podrazumeva se – strogo na osnovu ravnopravnosti, pragmatizma i uzajamnog poštovanja“, naglasila je Zaharova.

Samit NATO-a održan je u ponedeljak u Briselu uz učešće lidera zemalja-saveznica. Na sastanku je razmotren novi stratšeki koncept Alijanse do 2030. godine, Rusija, Kina, jačanje tehničkog razvoja, borba protiv klimatskih promena i pretnjama u sajber-prostoru i svemiru.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća o budućim rusko-američkim odnosima: Priča nije završena – tek počinje


Bela kuća smatra da je sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džoa Bajdena u Ženevi omogućio da se otvori put ka mogućem poboljšanju odnosa Moskve i Vašingtona, ali upozorava da uspeh u tome nije zagarantovan, izjavio je pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.

„Smatramo da je jučerašnji samit u Ženevi bio produktivan i efikasan u pogledu trasiranja puta ka napretku u rešavanju nekih od teških pitanja i jasnom nizu narednih poteza na kojima bi trebalo da rade naše dve zemlje. Međutim, ovo nipošto nije kraj priče, to je tek njen početak“, izjavio je predstavnik Bele kuće.

S tim u vezi, dodao je da će se u narednih šest meseci biti jasno kako će se ta priča završiti, kako je i Bajden ranije rekao.

Prema njegovim rečima, Vašington namerava da prati efikasnost primene dogovora postignutih u Ženevi najviše u četiri oblasti.

To su: sajber-bezbednost, dijalog o strateškoj stabilnosti, regionalna pitanja poput Avganistana, Sirije i Irana, praktični koraci usmereni na normalizaciju uslova rada diplomatskih predstavništva Rusije i SAD.

„To su neka od područja u kojima možemo da utvrdimo da li napredujemo ili ne“, objasnio je Salivan.

Bajden je tokom prve prekookeanske turneje izrazio negodovanje ruskom kolegi u domenu brojnih pitanja, vezanih za ljudska prama, rekao je Salivan.

„To se tiče i nepravednog hapšenja Alekseja Navaljnog, pokušaja onemogućavanja rada 'Radija Sloboda', kao i detaljnih javnih Bajdenovih izjava o ljudskim pravima i demokratiji“, precizirao je on.


Sajber-prostor: Rusiji postavljene „jasne granice“

Vašington smatra da su Rusiji postavljene „jasne granice“ za akcije koje SAD smatraju neprihvatljivim u sajber-prostoru, izjavio je pomoćnik američkog predsednika.

„Smatramo da smo završili to putovanje zajedničkom strategijom sa našim saveznicima i jasno definisali Rusiji granice i svoje mogućnosti u slučaju da ne preduzmu mere protiv kriminalaca koje izvode napade u sajber-prostoru na objekte naše izuzetno važne infrastrukture“, rekao je on na specijalnom telefonskom brifingu posevećnom rezultatima Bajdenove evropske turneje.

Bajden je, podsećanja radi, nakon sastanka sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom u sredu izjavio da je američka strana predala Moskvi spisak od 16 organizacija na koje su bili izvedeni sajber-napadi, a koje Vašington smatra nedopustivim.


Normalizovati uslove rada ambasada

Istovremeno, Bajdenov pomoćnik je rekao da se SAD i Rusija slažu oko toga da uslovi rada ambasada dveju zemalja moraju da se normalizuju.

„Predsednici SAD i Rusije dogovorili su se da vrate svoje ambasadore u prestonice. To je napor koji je za cilj ima da se diplomatska saradnja dovede u odgovarajuće stanje“, objasnio je on.

Što se tiče zapošljavanja lokalnog osoblja u Rusiji, predsednici su razgovarali o tome, kaže Salivan. Prema njegovim rečima, Bajden je rekao da obema stranama trebaju ambasade u glavnim gradovima koje efikasno funkcionišu, kako bi se gradili rusko-američki odnosi.

„Predsednik Putin je rekao da će preduzeti mere kako bi u našoj ambasadi bilo dovoljno zaposlenih“, dodao je.


Sirija, sistemi S-400

Istovremeno, Salivan je izjavio da Amerika prema rezultatima sastanka dvojice lidera vidi potencijal saradnje sa Rusijom u pogledu Sirije, pre svega humanitarnih koridora.

Osvrnuo se i na sporne ruske protivavionske raketne sisteme S-400 „Trijumf“ koje Ankara kupuje od Moskve, rekvaši da se Bajden i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan tokom nedavnih pregovora nisu postigli dogovor po tom pitanju. Kako kaže, dogovorili su se da nastave konsultacije o tome.

Salivan je dodao da administracija SAD smatra neobično produktivnom i sadržajnom seriju sastanaka koje je Bajden održao na najvišem nivou.

Kako je rekao, „glavni rezultat je to što se Džo Bajden samouvereno i profesionalno pokazao kao lider slobodnog sveta“.

izvor

[Dreadnought]

Premijer Češke: Potrebno je izgraditi nove odnose sa Rusijom


Češka bi trebalo da izgradi nove odnose sa Rusijom, izjavio je premijer češke Andrej Babiš u intervjuu radiju „Častota 1“.

Prema njegovim rečima, uskoro bi trebalo da budu održane konsultacije u kojima će učestvovati Ministarstvo spoljnih poslova i predstavnici svih parlamentarnih partija o odnosima sa Rusijom.

„Ministar spoljnih poslova Češke Jakub Kulganek sada organizuje sastanak sa opozicijom, pozvao je sve parlamentarne partije i pokrete kako bi saznao njihovo mišljenje.

Nesumnjivo je da moramo da izgradimo nove odnose sa Rusijom. Želim da kažem da je Češka suverena država, niko nema pravo da se meša u našu unutrašnju politiku i da utiče na izbore. Bilo bi dobro da se o tome razgovara u okviru parlamenta, a da se onda zajednički odreaguje“, izjavio je Babiš.

Odgovarajući na pitanje da li bi trebalo da Češka i Rusija, po uzoru na nedavni sastanak predsednika Amerike i Rusije, razmotre probleme u bilateralnim razgovorima u četiri oka, premijer je naveo da je to nesumnjivo potrebno uraditi.

izvor

[Dreadnought]

Bajdenova pres-konferencija – bez ruskih medija: Da li se predsednik uplašio njihovih pitanja?


Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da na konferenciji za štampu predsednika SAD Džoa Bajdena nije bilo ruskih novinara jer se američka strana plaši nezgodnih pitanja.

 „To što Amerikanci nisu pustili ruske novinare na svoju konferenciju za štampu je loše. Kod nas su u prvim redovima sedeli upravo američki novinari“, rekla je Zaharova tokom obraćanja na televiziji „RTVI“.

Na pitanje zbog čega ruski novinari nisu pušteni, portparolka je odgovorila da misli da se plaše neprijatnih pitanja.

„Čitava priča o necenzurisanju medijskog prostora, odsustva kontrole nad novinarima, o slobodi… Sve je to teorija, evo šta se dešava u praksi!“, istakla je Zaharova.

Kako je rekla, činjenica da američka strana nije dozvolila ruskim novinarima da prisustvuju konferenciji i nije ih pozvala unapred je njihova velika greška i gubitak.


izvor

[Dreadnought]

Kako su američki mediji videli sastanak Putina i Bajdena


Američka televizija „Si-En-En“ koja, kako se smatra, podržava Demokratsku stranku, kao i „Foks njuz“, koji često zastupa republikance, malo su se razišli u mišljenjima o samitu Rusije i Amerike u Ženevi.

Kako je javio „Si-En-En“, predsednik Rusije Vladimir Putin je uspeo da dobije ono što je želeo u razgovoru sa američkim liderom Džozefom Bajdenom.

„Putin je otišao u Ženevu i dobio upravo ono što je hteo. On je i napustio Švajcarsku sa velikom diplomatskom pobedom, samo time što se pojavio“, smatraju novinari televizije Ljuk Makgi i Metju Čens.

Kako navodi „Si-En-En“, samit je Putinu pružio mogućnost da zaustavi posledice pogoršanja odnosa između Moskve i Vašingtona, s obzirom da će „SAD sada, verovatno, nerado uvoditi nove sankcije“.

„Foks njuz“ je sa svoje strane okarakterisao samit neuspešnim.

„Sa Bajdenove tačke gledišta, to što se dogodilo u Ženevi bio je još jedan radni dan standardne diplomatije sa nadom na mogući uspeh. Ali, u svetu gde mediji koji znaju samo za ‘pobedu ili poraz’ profitiraju na konfrontaciji, sve to je bilo neka vrsta neuspeha“, smatra televizija.


izvor