Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Amerika neće odustati


Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan poručio da će Vašington nastaviti sa svojim zahtevima za oslobađanje američkih državljana zatvorenih u Rusiji.

"Neću davati bilo kakva predviđanja, mogu samo da kažem da ćemo nastaviti na odlučan način da radimo na njihovom oslobađanju", izjavio je Salivan juče za CNN, prenosi Tass.

Američki zvaničnik nije pojasnio da li se trenutno radi na mogućoj zameni zatvorenih građana sa Rusijom, ali je izrazio nadu da ovi slučajevi mogu biti rešeni.

U sredu je Ženeva bila domaćin samita Rusije i SAD, a prema zvaničnim izveštajima, ruski i američki predsednik Vladimir Putin i Džo Bajden razgovarali su i na temu zamene zatvorenih državljana.

Putin je na konferenciji za novinare nakon razgovora nagovestio da bi moglo doći do odredjenih kompromisa po tom pitanju, a Bajden je pojasnio da je na sastanku posebno pomenuo američke državljane Pola Vilana i Trevora Rida koji su u zatvoru u Rusiji zbog špijunaže i napada na policiju.

izvor

[Dreadnought]

Neither friends nor foes | Unpacking the Putin-Biden summit

[Dreadnought]

Bajdenov savetnik: Ne slažem se da je samit u Ženevi bio od koristi samo za Rusiju


Vašingtonska administracija ne slaže se sa tvrdnjama da je samit Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u Ženevi bio od koristi samo ruskoj strani, rekao je pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan za „Si-En-En“.

Salivan je prokomentarisao tvrdnje o tome da je održavanje sastanka na najvišem nivou „pružilo platformu“ lideru Rusije Vladimiru Putinu.

„Kao prvo, Vladimir Putin ima platformu. Njena suština je u tome što je on predsednik jedne od svetskih nuklearnih sila. Iz našeg ugla, potrebno je da sarađujemo s njim. Moramo sarađivati s njim odlučno, čvrsto, principijelno. Kako je rekao predsednik Bajden, dijalog licem u lice nema alternativu sa stanovišta održavanja odnosa, koji su komplikovani i napeti“, rekao je Salivan.

Takođe je dodao da je Bajden želeo lično da razgovara o spornim pitanjima u Ženevi.

„Samo se zbog toga vredelo sastati sa predsednikom Putinom. Pored toga, predsednik Bajden je delovao u našim interesima u sferi bezbednosti smanjujući rizik od nuklearnog rata, povećavajući šanse za to da rešimo pitanja koja se tiču sajber bezbednosti i drugih sfera koje su za SAD od ključnog interesa... Tako da se ja jednostavno ne slažem sa izjavama kao da to nije trebalo Sjedinjenim Američkim Državama“, precizirao je pomoćnik američkog predsednika.

Ranije je bivši američki predsednik Donald Tramp izjavio za „Foks njuz“ da SAD nisu ništa dobile od samita Bajdena i Putina, a da je to za Rusiju bio „dobar dan“.

izvor

[Dreadnought]

Geneva Summit: US wins Biden time, Russia wins SWIFT sanctions time

[Dreadnought]

US-Russia Summit: Brief and Unfocused, Changes Little

[Dreadnought]

Lavrov: Neće biti igre samo na našoj strani terena


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao, sumirajući rezultate rusko-američkog samita u Ženevi, da neće biti moguća igra samo na ruskoj polovini terena. Kako je dodao, lideri dve zemlje su se dogovorili, diskutujući o načinima za izlazak iz krize, da ti potezi budu obostrano prihvatljivi.

„Čitao sam šta su na tu temu rekli američki zvaničnici, među njima i učesnici pregovora. Oni pokušavaju da se pozicioniraju tako da su rekli - treba vratiti osoblje koje će omogućiti funkcionisanje ambasade, treba da dobijemo odgovor Rusije na optužbe u vezi sa aktivnostima hakera koji deluju protiv američke infrastrukture i da izdejstvujemo da Rusija oslobodi Amerikance koji tamo služe zatvorske kazne. To nije pristup o kojem su govorili predsednici. Želeo bih da nas oni koji samit komentarišu na taj način čuju: neće biti igre samo na jednoj strani terena. Tako neće biti“, rekao je Lavrov novinarima u Moskvi.

On je rekao i da povratak ambasadora Rusije i Amerike u diplomatske misije, što je dogovoreno na samitu lidera u Ženevi, predstavlja simboličan ali važan gest.

„To je, pre svega, simboličan gest. Važan, ali simboličan. I ima određen značaj jer prisustvo ambasadora, a ne njihovih zamenika, uvek pruža mogućnost da se vode aktivniji razgovori uzimajući u obzir da oni imaju punomoćja svojih predsednika“, rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare sa beloruskim kolegom Vladimirom Makejom koji boravi u poseti Moskvi.

Povratak ambasadora omogućiće da se „raskrče ruševine“ koje su napravili Amerikanci kada su 2016. godine zaplenili imovinu ruske diplomatske misije i proterali ruske diplomate.

Kada je reč o perspektivama rešavanja krize u diplomatskim odnosima između Rusije i SAD sve je moguće, ali na bazi sinhronizovanih i uporedivih koraka, istakao je on.

„Predsednici su se dogovorili da je potrebno na neki način rešavati te probleme. Ali, to će biti moguće samo pod uslovom ako budemo sinhronizovano preduzimali korake koji će biti uporedivi i koji će u isto vreme rešavati pitanja i našeg prisustva u SAD i američkog u Rusiji“, rekao je Lavrov.

izvor

[Dreadnought]

Former Italian FM: West has golden opportunity to restore or even normalize relations with Russia

Russian President Vladimir Putin has met his American counterpart, Joe Biden, in the Swiss city of Geneva.

On this landmark occasion, RT speaks with Franco Frattini, former Italian Foreign Minister 2002-2004, 2008-201; currently President of the Italian Society for International Organization (SIOI).

[dzumba]

Никад ми није било јасно како технолошки, пре свега у ИТ технологијама, инфериорна Русија успева да савлада силне и врхунске заштите најсавременије светске силе у ИТ технологијама, какве су САД и тамо прави "дар-мар" почевши од утицаја на изборе, управљање енергетским и нуклеарним постројењима и банкама... ? Или можда САД баш и нису толико боље и успешније у ИТ технологијама. Или, уствари појма немају шта им се дешава па криве по навици Русе. Ваљда им је тако лакше.

[BrankoBananko]

Никад ми није било јасно како технолошки, пре свега у ИТ технологијама, инфериорна Русија успева да савлада силне и врхунске заштите најсавременије светске силе у ИТ технологијама, какве су САД и тамо прави "дар-мар" почевши од утицаја на изборе, управљање енергетским и нуклеарним постројењима и банкама... ? Или можда САД баш и нису толико боље и успешније у ИТ технологијама. Или, уствари појма немају шта им се дешава па криве по навици Русе. Ваљда им је тако лакше.

Sve je to namestaljka. I sa jedne i sa druge strane je cilj da oni kontrolisu sta mi ovde pisemo. Ne poziva Putin bez veze da im treba dogovor o internet sigurnosti. Tu im se interesi potpuno poklapaju. I na kraju ce se dogovoriti, pa ce birati ko ce biti haker i koga treba skloniti.

[MOTORISTA]

"Rusija je za nas veliki izazov"
IZVOR: TANJUG PETAK, 18.06.2021.

Evropska unija bi trebalo da održi dijalog sa Rusijom uprkos velikim razlikama po pitanju bezbednosti i konflikta u Ukrajini i Siriji.

To je danas izjavila nemačka kancelarka Angela Merkel uoči razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

"Rusija je za nas veliki izazov, ali Rusija je takođe kontinentalni sused EU i mi treba da obezbedimo da svi hibridni napadi budu zaustavljeni", rekla je Merkelova na zajedničkoj pres konferenciji, preneo je Rojters. "Ali, sa druge strane mi imamo interes da ostanemo u dijalogu sa Rusijom ako želimo bezbednost i stabilnost u EU, ma kako to teško bilo", dodala je ona.

Merkelova je navela da "veruje da kada se i američki predsednik Džozef Bajden sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i drži otvoren dijalog, onda je važno i da mi na evropskoj strani učinimo isto".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

петак, 18.06.2021.
Биљана Митриновић

Искра поверења између САД и Русије

Иако је Бајден из Женеве понео писану спремност Русије која значи њену предвидљивост у сфери безбедности, амерички медији углавном нису задовољни резултатима

Илустративну оцену самита у Женеви дао је сам руски председник цитирајући речи Толстојевог јунака: „У животу нема среће, постоје само њени одблесци – цените их и живите од њих”. Владимир Путин, који воли да цитира мисли руских класика (што страним медијима ствара главобољу у преводу), на конференцији за новинаре овако је оценио перспективу односа Русије и САД после разговора с Џозефом Бајденом, закључивши да је муња засветлела, иако „у овој ситуацији не може постојати врста породичног поверења”.

С обзиром на то да су дипломате обеју страна пре разговора биле веома уздржане у прогнози очекивања, а поготово не закључења било каквог писаног документа, заједничка изјава о стратешкој стабилности је била изненађење. Русија и САД њоме су се обавезале да ће ускоро покренути свеобухватан дијалог о овом питању. Изненађење је било тим веће јер је Бајденов претходник Доналд Трамп одбио да изда сличну заједничку изјаву. Она би могла да значи почетак рада на великом споразуму о контроли наоружања после продужења уговора СТАРТ 3, чије је продужење до сада било једини позитиван догађај у односима двеју сила.

И амерички председник је на својој конференцији за медије нагласио да САД и Русија сада имају јасну основу за заједнички рад и да ће у наредних шест месеци до годину дана показати да ли су успели да покрену стратешки дијалог. Уз одлуку о враћању амбасадора у Вашингтон и Москву и разговору о сајбер нападима даље од међусобних оптужби, ово је најважније достигнуће које може две силе извести на пут нормализације односа. Иако нико не верује да је тај циљ могуће остварити ускоро, барем би се могло очекивати да сада буду смањене међусобне оптужбе.

Повратак амбасадора (Анатолиј Антонов је већ три месеца у Москви, а Џон Саливан је пре два месеца отпутовао у Вашингтон), даје шансу за разговоре. Руске дипломате су најавиле да би Антонов могао да стигне у Вашингтон већ до краја месеца. У прилог смањењу тензија ишла би размена по двојице затвореника оптужених за шпијунажу.

Даље, суштина овог самита је испуњена тиме што су две стране успеле да разговарају, а да притом остану на позицијама својих интереса. Састанак у најужем кругу трајао је много дуже него што је планирано, док је проширени формат био скраћен. Лидери су се усагласили и успешно избегли излазак на терен ултиматума, остали су противници, али није било (барем то није објављено) захтева за уступке које би сматрали условом за решење одређених проблема. Иако је било таквих тема, нарочито за Русију (Украјина и унутрашња питања), чини се да је у вези с њима избегнута конфронтација. Према руској страни, о питању Украјине се разговарало, али не детаљно. Путин је нагласио да Русија у том случају има само једну обавезу – спровођење Минских споразума – уколико је Кијев спреман за то. „Колико сам разумео председника Бајдена, он се сагласио да би ти споразуми требало да буду централно решење за југоисток Украјине”, рекао је Путин и нагласио да укључење Украјине у НАТО представља „јаркоцрвену линију”.

Што се тиче судбине Алексеја Наваљног, Бајден је рекао да ће, ако Наваљни умре у затвору, последице по Русију бити погубне, а портпарол Кремља Дмитриј Песков је јуче нагласио да захтев за његову размену нико у америчкој делегацији није ни споменуо. У оквиру тема о којима Путин није желео да разговара била су људска права у Русији и стављање невладиних организација на листу страних агената. Видело се то по његовом одговору на новинарска питања, кад је споменуо да не жели да дозволи сукобе какви су се догодили унутар САД.

Иако је амерички председник са састанка понео писану спремност Русије, која значи њену предвидљивост у сфери безбедности, што је било његово основно очекивање, амерички медији углавном нису задовољни резултатима. Си-Ен-Ен је констатовао да је Путин однео победу на самиту у Женеви и да је томе допринео сам Бајден, између осталог, избегавши заједничку конференцију за новинаре како би избегао пи-ар катастрофу. Бајденов „грех” је у томе што је позвао Путина на састанак, пружио му могућност да заустави погоршање односа, као и да ће после сусрета Вашингтон оклевати да уведе нове економске санкције. „Тајм” такође критикује самит, јер је омогућио Путину да изађе на светску сцену под једнаким условима са САД. „Њујорк тајмс” је коментарисао да се Бајденов оптимизам граничи с „алармантном наивношћу” и поставио питање да ли је Бајден спреман да издржи руску агресију на источно крило НАТО-а, разорне сајбер нападе и погоршање људских права у земљи.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

петак, 18.06.2021.

Лавров: Војне вежбе показују агресивну намеру НАТО

МОСКВА - Северноатланска алијанса кроз војне вежбе „Бранилац Европе 21” показује своје агресивне намере, изјавио је данас министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров на крају разговора са шефом белоруске дипломатије Владимиром Макејем.

„Разговарали смо о акцијама НАТО-а који покушава да дестабилизује ситуацију на нашем заједничком европском континенту. Наравно, текуће војне вежбе великих размера 'Бранилац Европе 21' које и даље трају, оцењујемо као демонстрацију агресивних намера Алијансе. О томе се говорило и током наших контаката са америчким колегама”, нагласио је Лавров, пренео је Спутњик.

Војне вежбе „Бранилац Европе 21” имају за циљ вежбање распоређивања америчких снага у Европи. У марту су у луке у Албанији, Хрватској, Немачкој, Грчкој морским путем пребачени америчка војна техника и муниција. На војним вежбама „Бранилац Европе”, како преноси Танјуг, учествује више од 30.000 војника из 25 држава које ће вежбати на територији 13 држава.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Amerika izgleda nije naučila lekcije iz prošlosti, Bajden ispunio želje Kremlja
I.Z.K. 18.06.2021.

Mnogo pre nego što se američki predsednik Džo Bajden sastao sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, očekivanja od samite su bila mala.

Osim nekih osnovnih obavezivanja o vraćanju diplomata i saglasnosti za otvaranje "konstruktivnog" dijaloga sa SAD o pitanjima poput sajber bezbednosti i spoljne politike, Putin nije dao naznake da je prvi sastanak dvojice lidera kod njega nešto bitno promenio. Čini se da prijateljske reči neće zaustaviti ruskog lidera da nastavi nasilno da sprovodi svoju političku agendu, kako kod kuće u Rusiji, tako i u inostranstvu, gotovo potpuno nekažnjeno. Uprkos tome što je na konferenciji za štampu rekao da ne misli da postoji "bilo kakva vrsta neprijateljstva" između njega i Bajdena, Putin je krenuo u poznatu tiradu o tome kako je Amerika protiv Rusije.

Na pitanje CNN-a o sajber napadima na američke institucije koji dolaze sa ruskog tla, Putin je naveo primere sajber napada na Rusiju.

- Što se tiče sajber bezbednosti, dogovorili smo se da ćemo započeti konsultacije po tom pitanju i verujem da je to izuzetno važno. Očigledno je da obe strane moraju tamo da preuzmu određene obaveze - rekao je takođe.

Upitan za rusku unutrašnju politiku, Putin je više puta kritikovao američku stabilnost i moralni položaj, ukazujući na pobune na Kapitol 6. januara i ubistvo Džordža Flojda. Rekao je da mnogi crnci u Americi nemaju vremena ni da zinu, a već ih neko upuca i ubije. Na pitanje o ruskoj represiji protiv domaće političke opozicije - posebno o hapšenju Alekseja Navaljnog - ruski predsednik je čak sugerisao da je poznati disident zapravo želeo da bude uhapšen.

- Ovaj čovek je znao da krši ruski zakon. Dva puta je osuđivan... Svesno je želeo da prekrši zakon. Učinio je tačno ono što je želeo. Pa kakvu diskusiju možemo da vodimo(o njemu )? – pitao se Putin.

Na temu ruske ilegalne aneksije Krima, Putin je tvrdio da je vojna aktivnost njegove zemlje u regionu bila u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i da su Amerikanci zapravo bili agresor jer su „gradili vojne sposobnosti na ruskoj granici“. O osetljivom pitanju pridruživanja Ukrajine NATO-u, rekao je da „nema o čemu da se razgovara“.

Redovni posmatrači ruskog predsednika navikli su na takav nivo samopouzdanja i prezira. Putin je čovek toliko siguran u svoju apsolutnu moć kod kuće da može da uđe na sastanak sa najmoćnijom osobom na zemlji i da praktično nema šta da izgubi, piše CNN u svojoj analizi samita.

Sa čime se Putin izvukao

Optika samita bila je praktično skrojena da odgovara Putinovim domaćim potrebama. Sastanke su zatražile SAD, a to, što se tiče Kremlja, potvrđuje da je Putin lider rame uz rame predsedniku SAD.

- To je upravo ono što Kremlj želi. Da razgovara sa SAD ravnopravno i na takav način da druga strana ne zahteva promenu stava kao uslov dijaloga - kaže Oleg Ignatov, viši ruski analitičar Krizne grupe sa sedištem u Moskvi - Nema sumnje da će Putin nastaviti da testira Bajdena ako dijalog zastane ili se razvije u smeru koji je nepovoljan za Moskvu. Ovo još nije početak normalizacije odnosa. To je pauza u njihovom daljem pogoršanju - rekao je on.

Keir Džajls, viši savetnik za konsultantske poslove programa o Rusiji i Evroaziji u Četam Hausu, ističe da je suprotstavljanje SAD veliki deo Putinovog uspeha kod kuće.

- Njegov snažan odgovor kako na pitanja pitomih ruskih medija, tako i na izazove stranih novinara osvojiće bodove kod kuće onih Rusa koji dele njegovo uverenje da je Zapad taj koji je opasan, nepredvidiv i agresivan partner u vezi - rekao je on.

Putin dobio šta je želeo

Naravno, događaji u sredu igraju i na ruku narativa koji istrajava: Zapad, bez obzira koliko oštro razgovarao sa Rusijom, u velikoj meri nije u stanju da zadrži Putina i njegove saveznike. U očima Putinovih protivnika nije bilo dovoljno posledica za čoveka koji truje političke protivnike, petlja se u izbore u drugim zemljama, podržava sirijskog diktatora Bašara al Asada u bombardovanju sopstvene zemlje i anektira strane teritorije. U očima mnogih njegovih pristalica, Putinov sastanak sa američkim predsednikom izgledaće kao dokaz da su postupci ruskog “alfa psa” potpuno opravdani.

Oni mogu da tvrde da se on razumno složio da sarađuje sa SAD na velikim međunarodnim pitanjima poput sigurnosti i obnovio je konvencionalne diplomatske kanale. I to je uspeo dok je isticao nedostatke američkog društva i branio svoje. Samit je Putinu takođe dao priliku da zaustavi posledice pogoršanja odnosa između Moskve i Vašingtona, jer SAD sada ne žele da uvedu dodatne ekonomske sankcije protiv Rusije ili ukore Putina zbog hapšenja neistomišljenika kod kuće. Sve to moglo bi biti korisno kada Rusija ove godine održi parlamentarne izbore. Ukratko, Putin je otišao u Ženevu i dobio upravo ono što je želeo. A Švajcarsku je napustio ogromnom diplomatskom pobedom, jednostavno tako što se pojavio, zaključuje u svom tekstu CNN.

Lekcije iz istorije

Izgleda da su Amerikanci mogli da predvide ovakav ishod, s obzirom na to da je istorija upravo to pokazala. Rusko rukovodstvo ne žudi ni za čim toliko kao za međunarodnim priznanjem. Režim ne može da se osloni na domaće izvore legitimiteta - do kojih bi došao samo putem slobodnih i poštenih izbora, koje Rusija nije videla veoma dugo - ali može da obezbedi spoljno priznanje načinom svoje interakcije sa Zapadom. Sovjetski lideri su bili oduševljeni samitima, koji su im omogućili da stoje ponosno i ravnopravno sa predsednicima SAD. Projektovali su poruku domaćoj publici kao i saveznicima Moskve da se njihova politika sukoba isplati. SAD prepoznaju samo snagu, pa su pokrenule raspravu - prepoznali su nas, pa zar to ne pokazuje da smo jaki?

Sa američke strane, istorija pokazuje da su samiti bili slabo sredstvo za pokušaj uticaja na politiku u Moskvi. Samit Nikite Hruščova sa Ajzenhauerom 1959. godine - koji je usledio nedugo nakon brutalnog sovjetskog mešanja u Mađarsku i samo nekoliko meseci nakon zloglasnog ultimatuma u ​​Berlinu – jedan je od ranijih primera američkog neuspeha. Nepotrebno je reći da samit jedva da je doveo do trajnog poboljšanja sovjetsko-američkih odnosa, jer cilj Sovjeta zapravo nije bilo poboljšanje već da ih legitimiše američki predsednik. Nešto slično se dogodilo na samitu u Beču juna 1961. između Džona F. Kenedija i Hruščova. Taj samit je navodno bio odmeravanje ciljeva jednih i drugih i pronalaženje načina da se situacija satbilizuje, ali je samo ojačao samopouzdanje Hruščova. Nešto više od godinu dana kasnije, dve supersile našle su se u strmom nuklearnom sukobu nad Kubom, podseća "Moskov tajms".

Uprkos pauzama sa samitima, obrazac se nastavio. Samit Kartera i Brežnjeva u Beču 1979. godine ubrzo je pratila sovjetska invazija na Avganistan. Ako Brežnjev nije bio spreman da zameni američko priznanje za kooperativniji pristup u trećem svetu, onda bi trebalo očekivati mnogo manje od Putina, koji će se takođe oslanjati na slavu sa samita da poboljša položaj Rusije sa svojim prijateljima i klijentima poput Irana, Sirije, i Severne Koreje. Naivno je zamišljati da će Putin istinski pokušati da pronađe rešenja za regionalne probleme na način koji koristi Sjedinjenim Državama. Štaviše on će sada biti sve ohrabreniji da nastavi sa svojim poslom.

Za razliku od Brežnjeva, Putin je pokazao vrlo ograničeno interesovanje čak i za nuklearnu stabilnost. Da je Moskva iskreno zainteresovana za novi nuklearni sporazum, tada bi samit pružio divnu priliku za napredak. Ali takav sporazum se ne nazire.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Mediji: Sastanak Putina i Bajdena izazvao "traumu" kod poljske elite


U Poljskoj je u toku kriza "elita" i rukovodećih organa koja se negativno odražava na vođenje spoljne politike, napisao je novinar Jan Engelgard listu Myśl Polska.

"Ispostavlja se da vodimo politiku histerično, pozivajući na konfrontaciju i propovedi, čak i ako je to u suprotnosti sa stvarnošću oko nas i realnim interesima Poljske", naglasio je Engelgard.

U tekstu se naglašava da učesnici poljskog političkog konflikta, kako pristalice aktuelne vlasti, tako i opozicije, veruju da će Rusija napasti Poljsku.

Prema rečima autora, nedavni sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom bila je "ogromna trauma" za Varšavu, pošto njen sadašnji politički kurs nije usmeren na pregovore sa Moskvom, naglasio je novinar.


izvor

[Dreadnought]

Merkelova: Ako Amerika razgovara sa Rusijom, može i EU


Evropska unija treba da održava otvoreni dijalog sa Moskvom, kao što to rade SAD, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel na konferenciji za štampu sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom. On je prvi gost kojeg je primila predsednica nemačke vlade u 2021. godini.

"Narednog četvrtka i petka (na samitu EU) na dnevnom redu će se nalaziti, pre svega, odnosi sa Rusijom i Turskom", rekla je Merkelova.

"Danas želimo ponovo da usaglasimo naše stavove uoči samita 24-25. juna", dodala je ona, naglasivši da će, pre svega, razgovarati o spoljnopolitičkom kursu Moskve i Ankare.

"Moramo da konstatujemo da smo svi izloženi hibridnim napadima, ali, sa druge strane, veoma smo zainteresovani za bezbednost i stabilnost u EU, tako da ćemo ostati u dijalogu sa Rusijom, ma koliko to teško bilo", tvrdi kancelarka.

"Mislim da, ako se predsednik SAD Džo Bajden sastaje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i sa njim održava otvoreni dijalog, pošteno je da i mi, sa evropske strane, treba to da radimo", smatra Merkelova.

"Budući da se samo kroz dijalog može izraziti uzajamna pozicija. Što se tiče situacije u Ukrajini, znamo da samo pregovori u minskom formatu nude mogućnost da se pomerimo napred, makar za milimetar, iako je to veoma teško", smatra kancelarka.

izvor