Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Zaharova: Aktivno radimo na realizaciji dogovora Putina i Bajdena


Aktivno se radi na realizaciji dogovora predsednika Rusije Vladimira Putina i američkog lidera Džozefa Bajdena na nedavnom samitu u Ženevi, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Ambasador Rusije u Americi Anatolij Antonov je stigao u Vašington i počeo je da ispunjava svoje dužnosti ambasadora Ruske Federacije. I sve, što je predsednik označio kao zadatke i smernice za rad, već je počelo aktivno da se proučava i da se na tome radi“, rekla je Zaharova na Jutjub kanalu „Solovjov lajv“.


izvor

[Dreadnought]

What's ahead for the Russia-U.S. relationship after the Putin-Biden summit?

The Putin-Biden summit, one of the most highly anticipated political events of the year, drew to a close earlier than scheduled on June 16 in Geneva. Convened at a time when Russia-U.S. relations have been at rock bottom, it was the first meeting between the two leaders since Biden took office in January. What did they discuss? What is the future of Russia-U.S. ties, and how will that relationship affect the global situation?

[MOTORISTA]

EU ne planira ublažavanje sankcija protiv Rusije - pre će ih pooštriti
Novosti onlajn 22. 06. 2021.

EVROPSKA unija ne razmatra ublažavanje sankcija protiv Rusije i pre će ih pooštriti nego što će ih ukinuti - saopštio je ministar spoljnih poslova Poljske Zbignev Rau u intervjuu za „Polski radio“.

- Kod ruske strane se ništa nije promenilo, tako da ne može biti reči o ublažavanju sankcija. U ovom slučaju, ako se i očekuju neke promene, one će biti pre usmerene na pooštravanje sankcija - tvrdi Rau otkrivajući detalje sastanka od 21. juna sa šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom. Prema njegovim rečima, ministri koji predstavljaju države istočne Evrope su „pozvali da se ne razmatra belorusko pitanje i beloruska kriza izolovano od ruske politike, jer je to ključ za razumevanje ovog problema i krize“. Odgovarajući na pitanje kako bi Evropska unija trebalo da formira odnose sa Rusijom, ministar spoljnih poslova Poljske tvrdi da je potrebno početi sa procenom uvažavanja ljudskih prava i položaja stanovnika u Rusiji.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ranije ukazao na to da Evropska unija umesto dijaloga zasnovanog na činjenicama bira neosnovane optužbe protiv Rusije i pokreće nelegitimne jednostrane sankcije. Ruski ministar je naglasio da su sankcije „pokrenute na osnovu proizvoljnog mišljenja Evropske unije“.

Podsetimo, ambasador Rusije u Poljskoj je bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova 15. aprila 2021. godine. Ambasadoru je bila uručena protesna nota koja sadrži informacije o proglašenju trojice službenika ruske Ambasade u Varšavi personama non grata. Ranije je bilo saopšteno da je ruski ambasador bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova, između ostalog, zbog uvođenja novih američkih sankcija Rusiji i situacije na istoku Ukrajine.

Izvor: www.novosti.rs

[dzumba]

Мени се чини да Европа овако гура Русију све више у савез и еконосмку сарадњу са Кином. То ће неминовно довести  и до веће орјентације Русије за извоз енергената, посебно гаса ка Кини и Азији. А то опет може да значи да ће дугорочно Европа имати проблема са набавкама јефтнијег руског гаса јер ће га све више узимати Кина. Ионако Кини замерају да превише загађује околину. Кина нема од ког другог да узме тај гас у већим количинама осим од Русије.

[MOTORISTA]

Putin informisao Merkelovu
IZVOR: TANJUG UTORAK, 22.06.2021.

Pres-služba Kremlja saopštila je da je Vladimir Putin odgovorio na zahtev Angele Merkel i informisao je o rezultatima razgovora koje je vodio u Ženevi.

"Na zahtev kabineta nemačke kancelarke predsednik Putin je preneo kancelarki Merkel glavne rezultate rusko-američkog samita održanog u Ženevi 16. juna", navodi se u saopštenju pres-službe Kremlja, prenosi TAS. Tokom telefonskog razgovora Merkelova je ukazala da evropska bezbednost u Evropi može da se osigura samo zajedničkim naporima.

Telefonski poziv inicirala je nemačka strana na 80-godišnjicu početka Velikog otadžbinskog rata kada je nacistička Nemačka napala Sovjetski savez. Merkelova i Putin su istakli da su prevazilaženje uzajamnog neprijateljstva i pomirenje naroda Rusije i Nemačke bili od ključnog značaja za posleratnu Evropu.

"Putin i Merkelova su saglasni da se nastave ovakvi kontakti", saopšteno je iz Kremlja.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Dokazi uputili: Napadi povezani sa Rusijom?
IZVOR: TANJUG UTORAK, 22.06.2021.

Sajber napadima u Poljskoj ovog meseca pogođeno je više od 100 mejl naloga koje koriste sadašnji i bivši vladini zvaničnici.

To je saopštila poljska kontraobaveštajna služba i dodala da dokazi upućuju da postoji veza između hakera i ruskih tajnih službi. Sugestija Poljske o saučesništvu ruske države dolazi nedugo nakon što je američki predsednik Džozef Bajden rekao ruskom predsedniku Vladmiru Putinu na sastanku u Ženevi da određena kritična infrastruktura treba da bude van dosega sajbernapada, preneo je Rojters.

Ruska Savezna služba bezbednosti (FSB) nije odmah odgovorila na zahtev britanske novinske agencije za komentar. Ruska vlada i Kremlj više puta su negirali da su izveli ili tolerisali sajbernapade nakon navoda SAD i drugih država o sajber napadima na teritoriju SAD i druga područja.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Putin poslao poruku Zapadu: Podsetio ih šta dešava kada pokušavaju da nagaze Rusiju
IZVOR: SPUTNIK UTORAK, 22.06.2021.

Vladimir Putin je na 80. godišnjicu napada nacističke Nemačke na SSSR podsetio šta se dešava kada izda vlastite nacionalne interese, i pokuša da nagazi Rusiju.

To su ocenili eksperti povodom autorskog članka lidera Rusije objavljenog u nemačkim medijima. Putin je u članku pod nazivom "Budimo otvoreni uprkos istoriji", posvećenom 80. godišnjici napada nacista na Sovjetski Savez, rekao i da je danas celokupan sistem evropske bezbednosti degradirao, da su tenzije u porastu, kao i da postoji rizik od nove trke u naoružanju. Kako je rekao, činilo se da bi ideja nekadašnjeg francuskog lidera Šarla de Gola o "zajedničkom kontinentu" mogla da postane realnost, međutim to se nije dogodilo.

Ruski politikolog Fjodor Birjukov konstatuje da na ovaj dan žalosti ne samo za Rusiju, nego i za čitavo čovečanstvo i celu Evropu, ruski predsednik još jednom podseća svoje evropske partnere kako se završavaju pokušaji Evrope kada izda vlastite nacionalne interese ali i kad pokuša da nagazi Rusiju.

"Drugi svetski rat i okupljanje Evrope pod zastavama Trećeg rajha je zapravo predstavljalo izdaju nacionalnih interesa evropskih naroda zarad jednog projekta (nacizma). Kao rezultat toga, Evropa se našla na ivici katastrofe iz koje ju je izvukao SSSR. Sovjetski vojnici su zaista u Evropu došli kao oslobodioci, kao sila koja će uspostaviti red i vratiti svet u normalan život. Isto se dešava i danas kada Evropa i evropske birokrate u NATO-u ponovo pokušavaju da izvrše pritisak na Rusiju. Naš predsednik upozorava da iz toga ne može izaći ništa dobro", istakao je Birjukov.

Ruski ekspert skreće pažnju i na to da ruski predsednik podseća na primere dostojne, efikasne i uzajamne saradnje koja je postojala u svako doba, i pre i posle rata. Ona postoji i sada, ali mnogi su, upozorava Birjukov, između ostalog i zato što revidiraju istoriju, zaboravili pouke Drugog svetskog rata.

"Neke snage u Evropi gaje revanšistička osećanja prema Rusiji. Danas, 22. juna, potrebno je podsetiti se kako se to završava. Moramo izvlačiti pouke iz istorije i pokušati da ne ponavljamo greške vlasti nekih evropskih zemalja tog doba, koje su se, zarad prolaznih ideja, odrekle svog suvereniteta i izdale svoje narode", rekao je Fjodor Birjukov.

NATO sputava

Zamenik direktora ruskog Fonda za razvoj savremene diplomatije Dmitrij Perlin, komentarišući članak ruskog predsednika, podseća da je Rusija, nakon što se Sovjetski Savez raspao, izabrala put svog spoljnopolitičkog razvoja, da je Evropa zajednički dom.

"Rusija, koju predstavlja Putin, govori o tome da sebe vidimo kao deo Evrope i deo stavova i ideja Šarla de Gola koji je video zajednički evropski prostor, od Urala do Atlantika. Putin, obraćajući se liderima Evrope, a pre svega Nemačkoj, kaže da je Rusija i dalje spremna da prati ovaj put", rekao je Perlin.

Istovremeno, Perlin ukazuje na to da Vladimir Putin u svom članku ističe da je upravo širenje NATO-a problem koji sputava razvoj velikog evropskog projekta. Shodno tome, kako kaže ekspert, na dnevnom redu Rusije i Evrope je pitanje da li će evropski lideri biti u stanju da vode samostalnu politiku, nezavisnu od SAD i NATO.

"Danas, birajući partnerstvo sa Sjedinjenim Državama, Evropa je nešto poput vazala SAD-a i njena politika je određena sporazumima sa Amerikom. Dakle, šanse za sprovođenje ideja o kojima je Putin pisao, nisu baš velike, jer je danas celokupna evropska birokratija zavisna od američke spoljne politike. Zbog toga, posledice trpe i obični Evropljani i evropske elite. Rusija je spremna da postane partner evropskih zemalja, ako one same odaberu ovaj put", zaključio je Perlin.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Poslanik ruske Dume: Putinov članak je ruka pružena Evropi


Autorski članak predsednika Rusije Vladimira Putina pod nazivom „Budimo otvoreni uprkos istoriji“, posvećen 80. godišnjici napada nacista na SSSR u listu „Cajt“, predstavlja pruženu ruku Evropi, koja sa Rusijom ima zajedničke bezbednosne okvire, izjavio je predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonid Slucki.

„Putinov članak je, u stvari, pružena ruka Evropi. Saradnja nam je suđena. Upravo evropske države najviše pate zbog američkih sankcija. Mi imamo zajednički kontinent i zajedničke bezbednosne okvire. Brisel bi trebalo da od ovoga pođe prilikom određivanja politike usmerene ka Rusiji“, izjavio je Slucki.

Pored toga, on je saopštio da u članku „ponovo, ali između redova, postoji poziv Evropi da zauzme nezavisni kurs i da se oslobodi od diktature Vašingtona".

„Nadam se da će ovaj poziv čuti na prostoru Evrope“, naveo je Slucki.

Ruski predsednik je u članku napisao da je procvat i bezbednost Evrope moguća samo zajedničkim snagama svih država, uključujući i Rusiju, a da je Rusija otvorena za kreativnu saradnju i da se zalaže za obnavljanje partnerstava sa Evropskom unijom.

Putin je naglasio da Rusija teži saradnji sa Evropom logikom izgradnje ujedinjene Evrope, ali je prevladao pristup NATO proširenja. Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova članak ruskog predsednika je objavljen u nemačkom listu jer je upućen Evropljanima.

izvor

[Dreadnought]

Američki portal: Pentagon uznemiren, vojne vežbe Rusije pretnja bez presedana


Vojne vežbe ruske Ratne mornarice „nedaleko od Havaja“ tokom koje je simulirano uništavanje protivničkih nosača aviona predstavljaju pretnju bez presedana za Sjedinjene Američke Države, piše portal „Drajv“.

„Ozbiljno prisustvo Moskve u tom regionu očigledno je toliko uznemirilo vladu SAD da je Pentagon morao da prebaci grupu nosača aviona u rejon gde su se održavali manevri“, smatra autor članka Tomas Njundik.

Lokacija generalno odgovara informacijama američkih medija „da ruski vojni brodovi uvežbavaju napade na uslovnog protivnika 300-500 milja od Havajskih ostrva“, tvrdi kolumnista.

Dejstva ruske Ratne mornarice u Tihom okeanu pratila su tri razarača tipa „Arleigh Burke“ i patrolni brod „Sentinel“. Kako navodi autor članka, kao odgovor na te manevre američko Ratno vazduhoplovstvo podiglo je grupu lovaca F-22A „Raptor“, koja se nalazi u tom regionu.

Prema mišljenju novinara, aktivnost ruske flote povezana je sa testiranjem novih američkih sistema protivraketne odbrane.

Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, vojne vežbe Ratne mornarice Rusije održavaju 4.600 kilometara jugoistočno od Kurilskih ostrva.

izvor

[Dreadnought]

Putin: Rusija ne diktira svoju volju – ali će uraditi sve zarad bezbednosti nacije


Rusija nikada nije diktirala svoju volju drugim zemljama, već je oduvek bila spremna na to da na ravnopravnim uslovima učestvuje u rešavanju svih globalnih i regionalnih problema koristeći političke i diplomatske metode, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Govoreći na Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti Putin je rekao da je politička volja i spremnost na kompromis jedini način da se ostvari pozitivan rezultat u sferi strateške bezbednosti.

„Rusija je predložila da se napravi nova formula bezbednosti koja bi uključila sve faktore koji utiču na stratešku stabilnost. Sigurni smo da bi politička volja i spremnost na kompromise dali pozitivan rezultat“, kazao je.

Prema njegovim rečima, dobar dokaz tome je produžetak Sporazuma o smanjenju strateškog i ofanzivnog naoružanja do 2026. godine.

Istovremeno, kako je naglasio Putin, Rusija će raditi sve kako bi osigurala bezbednost i mir svoje nacije, nastaviće da usavršava svoje oružane snage, da koristi sva raspoloživa diplomatska sredstva i da vodi dijalog sa svim zainteresovanim partnerima.

„U utorak smo obeležili veoma tužan datum – 80 godina od napada nacističke Nemačke na SSSR. Lekcije iz Drugog svetskog rata za nas imaju posebnu važnost. Radićemo sve kako bismo garantovali mir i bezbednost našeg naroda“, rekao je.

U osvrtu na razvoj naoružanja Putin je rekao i da Rusija ne pretenduje da ostvari vojno prevashodstvo, već su svi napori usmereni na to da se smanje rizici od nesuglasica putem dijaloga i dogovora, uključujući oblast kontrole naoružanja.


NATO odbija dijalog

Rusija je zabrinuta zbog porasta vojne infrastrukture NATO-a u blizini njenih granica, kao i zbog toga što Alijansa odbija da na konstruktivan način razmotri predloge za deeskalaciju tenzija, rekao je Putin.

Istovremeno, kako je ocenio, Rusija i dalje gaji nadu da će zdrav razum i želja za dijalogom pobediti kada je reč o rukovodstvu Severnoatlantske alijanse.

Takođe je kazao i da Rusija nikada neće zaboraviti na svoju odgovornost koju ima kada je reč o očuvanju bezbednosti susednih zemalja, samim tim će nastaviti da doprinosi deeskalaciji regionalnih konflikta.

Putin je podsetio da je zahvaljujući pomoći Rusije veliki deo sirijske teritorije oslobođen od međunarodnog terorizma i sprečen je raspad sirijske države.

„Ruski mirotvorci pouzdano garantuju mir i bezbednost u regionu i u velikoj meri doprinose poboljšanju humanitarne situacije i obnovi socijalne infrastrukture“, dodao je.


Glavni zadatak UN – sprečiti novi svetski rat

Glavni zadatak Ujedinjenih nacija je da se spreči novi svetski rat – sva nova pravila igre neophodno je uvoditi isključivo uz saglasnost te međunarodne organizacije, rekao je Putin.

„Od trenutka formiranja UN su bile i ostale fundament svih međunarodnih odnosa. Glavni zadatak ove organizacije je da se spreči novi globalni konflikt. Upravo zato sva nova pravila igre moraju da se uvode uz saglasnost ove organizacije inače će nastati haos i nepredvidivost“, zaključio je ruski predsednik.

izvor

[Dreadnought]

Putin warns of new arms race in Europe as tensions rise

The Great Patriotic War began exactly 80 years ago on June 22, 1941. In an interview with Germany’s Die Zeit newspaper, Vladimir Putin said that the end of the Cold War should have been ‘a common victory for Europe,’ but that tensions across the continent had needlessly resurged.

[Dreadnought]

Situacija u Evropi je eksplozivna — upozorava Šojgu


Situacija u Evropi je eksplozivna i zahteva donošenje odluka o deeskalaciji, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na konferenciji o međunarodnoj bezbednosti u Moskvi.

„Generalno, situacija u Evropi je eksplozivna i to zahteva preduzimanje konkretnih koraka za njenu deeskalaciju. Ruska strana je predložila brojne mere. Na primer, radilo se o isključivanju područja izvođenja vežbi koja su blizu linija razdvajanja“, rekao je on.

Istovremeno, ministar je skrenuo pažnju na to da NATO opravdava aktivan razvoj regionalnog sistema protivraketne odbrane (PRO), između ostalog, „obuzdavanjem“ Rusije.

„Još jedan trend poslednjih godina postaje sve veće raspoređivanje sistema PRO i njihovo povezivanje sa udarnim sredstvima. Ruski eksperti su više puta ukazivali na destabilizujuću ulogu protivraketne odbrane u azijsko-pacifičkom regionu. Naše procene situacije u potpunosti su potvrđene u Evropi u kojoj NATO sada predstavlja regionalnu PRO kao jedan od elemenata obuzdavanja Rusije. Stoga su izjave o tome da protivraketna odbrana nije usmerena protiv Rusije i Kine ispod svake kritike“, izjavio je ministar odbrane.

Šojgu je primetio da danas situaciju komplikuje činjenica da su nakon povlačenja Vašingtona iz rusko-američkog Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa uklonjena bilo kakva ograničenja u pogledu stvaranja i raspoređivanja raketa te klase, uključujući i u Aziji.

„Sa vojnog stanovišta, kombinacija udarne raketne komponente sa sredstvima PRO može da promeni odnos snaga ne samo u regionu, već i širom sveta. Ukoliko bude doneta odluka o razmeštanju raketa srednjeg dometa, ta situacija će predstavljati pretnju za istočne regione Ruske Federacije“, upozorio je ministar.


NATO – globalni blok za obuzdavanje Rusije i Kine

Šojgu je kazao i da je NATO postao globalni vojno-politički savez čiji je glavni zadatak obuzdavanje Rusije i Kine.

„Samit NATO-a održan 14. juna u Briselu je potvrda da se NATO transformisao iz regionalnog u globalni vojno-politički blok sa ciljem da obuzdava Rusiju i Kinu“, kazao je.

Govoreći o aktivnostima alijanse, Šojgu je rekao da NATO u poslednje vreme radi na uvežbavanju korišćenja „brzih ruta“ prebacivanja vojnih snaga do granica Savezne republike Rusije i Belorusije.

Dobar primer toga je, naveo je ruski ministar, vojna vežba „Difender Jurop“, tokom koje su se uvežbavale ofanzivne operacije na istočnom frontu Alijanse.


Kontrola naoružanja u Evropi zavisi od SAD

Razvoj situacije u oblasti kontrole naoružanja u Evropi umnogome zavisi od Sjedinjenih Američkih Država, kazao je Šojgu.

„Zaključci nedavno održanog samita predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Džozefa Bajdena su potvrdili da je problem obnove strateškog dijaloga više nego aktuelan. Nakupilo se mnogo pitanja koje je neophodno rešavati uzimajući u obzir interese svih strana“, naglasio je.

Istovremeno je rekao i da Bečki dokument predstavlja osnovu kada je reč o kontroli naoružanja, a revizija tog sporazuma moguća je isključivo ukoliko se povrati poverenje između vojnih sila.


Rusofobija pobeđuje pragmatizam

Rusofobija zemalja-članica NATO-a pobeđuje pragmatizam, a povlačenje vojske iz Avganistana može da rezultira obnovom građanskog rata u toj zemlji, rekao je Šojgu.

Kako je rekao, dok su NATO snage bile prisutne u Avganistanu Rusija je u više navrata pozivala na konsolidaciju napora kako bi se napravila usaglašena politika po pitanju rešavanja konflikta u toj zemlji, međutim rusofobija je pobedila pragmatizam i sada su neophodne hitne mere.

„Moramo priznati da za 20 godina prisustva Alijanse nisu ostvareni opipljivi rezultati kako bi se situacija u Avganistanu stabilizovala i, samim tim, formirale održive strukture državne vlasti“, naglasio je on.

On je ocenio da je sada neophodno iskoristiti potencijal Šangajske organizacije za saradnju jer bez saradnje sa Islamabadom i Teheranom nemoguće je rešiti „avganistansko čvorište“.


U toku je priprema za ofanzivu u kosmosu

Šojgu je upozorio i na to da čitav niz zemalja stvaraju komandne centre čiji je glavni zadatak sprovođenje ofanzivnih operacija u kosmosu i sajber prostoru.

Prema njegovim rečima, digitalizacija, robotizacija i hiperzvučne tehnologije izbijaju u prvi plan kada je reč o razvoju novog naoružanja.

„Svet se ubrzano uvlači u novu konfrontaciju koja je daleko opasnija nego što je to bio slučaj tokom Hladnog rata“, zaključio je.


izvor

[MOTORISTA]

Predstavnik Rusije u Eu: Mnogih ne bi bilo na karti sveta da nije bilo SSSR
Tanjug 23.06.2021.

Mnoge evropske zemlje, koje danas ruše memorijalne centre podignute u slavu pobedničkih sovjetskih ratnika iz Drugog svetskog rata, ne bi ni postojale na karti sveta da nije bilo odlučujućeg doprinosa S S SR u pobedi protiv nacizma, poručio je juče stalni predstavnik Ruske Federacije u EU Vladimir Čižov na seminaru o 80-oj godišnjici napada nacističke Nemačke na Sovjetski savez.

On je posebno ukazao da pokušaji menjanja istorije Drugog svetskog rata postoje već više decenija i s vremenom jačaju i pretvaraju se u ciljanu kampanju.

- Od kako sam 2005. stupio na dužnost stalnog predstavnika Rusije u EU prinuđen sam da budem prisutan, gledam i slušam pokušaje prekrajanja, ponovnog ispisivanja istorija Drugog svetskog rata i osporavanja odlučujućeg doprinosa naroda Sovjetskog Saveza u oslobađanju Evrope od pošasti nacizma. Revizionističke aspiracije nekih evropskih zemalja, ne onih najvećih i najuticajnijih, rasle su pred mojim očima i postajale sve uspešnije ciljane kampanje - kazao je Čižov, a prenosi TAS S.

On je upozorio da lakomisleno postupanje ili namerna distorzija istorijskih činjenica stvaraju atmosferu tolerancije prema eklatantnoj nacističkoj propagandi i idejama i podsetio da se to dešava u mnogim zemljama EU, ali i u nekim bivšim sovjetskim državama, uključujući Ukrajinu. Čižov je rekao da to predstavlja pretnju temeljnim principima demokratije i ljudskih prava, da vređa sećanje na milione žrtava Drugog svetskog rata, boraca koji su položili svoje živote za oslobađanje Evrope od nacizma.

- Rusija je 2020. godine zacementirala u svom Ustavu zaštitu istorijske istine o domovini, uključujući i razdoblje Drugog svetskog rata i obećavam svima da ćemo nastaviti da branimo uspomenu na veliku pobedu naših predaka - poručio je Čižov u obraćanju učesnicima seminara.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Putin: Nadam se da će NATO razmotriti predlog o deeskalaciji
Tanjug 23.06.2021.

Rusija ne može ništa drugo sem da bude zabrinuta zbog NATO-ovog tekućeg nagomilavanja vojske u blizini ruskih granica, ali Moskva se nada da će alijansa razmotriti ruske inicijative za deeskalaciju tenzija, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

- Naravno da ne možemo ništa drugo sem da budemo zabrinuti zbog neprestanog nagomilavanja vojnih kapaciteta i infrastrukture NATO-a u blizini ruskih granica, kao i činjenice da alijansa odbija da konstruktivno razmotri naše predloge za deeskalaciju tenzija i smanjenje rizika od nepredvidivih incidenata - rekao je ruski lider u video poruci učesnicima i gostima 9. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti, a prenosi agencija Tas s. Putin je naglasio da Moskva "očekuje taj zdrav razum" i da želi da razvoj konstruktivnih uzajamnih odnosa na kraju prevlada. Geopolitički procesi postaju sve turbulentniji u svetu uprkos nekim pozitivnim signalima, dok se erozija međunarodnog prava nastavlja, poručio je danas ruski predsednik.

- Pokušaji da se silom proguraju sopstveni interesi i ojačala sopstvena bezbednost na štetu bezbednosti drugih, nastavljaju se nesmanjenim tempom - izjavio je ruski lider u video poruci učesnicima i gostima 9. Moskovske konferencije o međunarodnoj bezbednosti, a prenosi agencija TAS S.

Rizici od širenja oružja za masovno uništenje, međunarodni kriminal, sajber zločini i terorizam su, prema njegovim rečima, ključne globalne pretnje.

- Postoje ozbiljne zabrinutosti zbog regionalnih oružanih sukoba i rizika od širenja oružja za masovno uništenje, aktivnosti prekograničnih kriminalnih grupa, trgovine drogom i sajber kriminalaca - izjavio je Putin, dodajući i da međunarodni terorizam još uvek predstavlja ključnu prijetnju.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Opa ... Upeklo i tamo 



Tenzije u Crnom moru: Rusi pucali na Britance


Crnomorska flota Rusije je zajedno sa Pograničnom službom FSB ispalila hitac upozorenja kako bi sprečila britanski razarač da naruši rusku državnu granicu.

Prethodno je britanski razarač dobio upozorenje da će biti upotrebljeno naoružanje ukoliko povredi granice Ruske Federacije, međutim, vojni brod na to upozorenje nije reagovao, navodi Ministarstvo odbrane Rusije.

"Razarač URO 'Defender' britanske mornarice je 23. juna u 11:52, krećući se severozapadnim delom Crnog mora, prešao državnu granicu Ruske Federacije i ušao tri kilometara u teritorijalno more u oblasti rta Fiolent“, piše u saopštenju.

Nakon toga, kako navodi Ministarstvo, pogranični brod ruske flote je ispalio dva hica upozorenja u 12.06 i 12.08, nakon čega je, u 12.19, avion Su-24M izveo upozoravajuće bombardovanje u pravu kretanja britanskog razarača, prenosi Sputnjik.

Nakon toga je britanski razarač, u 12.23, napustio granice teritorijalnih voda Ruske Federacije, zaključuje ruski vojni resor.

izvor