Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

„Opasna igra“: Krim ocenio stav britanskog premijera o statusu poluostrva


Stanovnici Krima ogorčeni su incidentom sa britanskim razaračem koji je zašao u teritorijalne vode Rusije, izjavio je šef komiteta Krimskog parlamenta za međunarodne odnose Jurij Gempelj i pozvao London da poštuje izbor Krimljana.

Kako je objavio britanski list "Telegraf", konačnu odluku o prolasku britanskog razarača „Difender“ Crnim morem doneo je premijer Velike Britanije Boris Džonson. Jurij Gomelj, komentarišući ove navode, apelovao je na britanske vlasti da koriste isključivo diplomatske metode u odnosima sa Moskvom.

„Stav britanskog premijera (Borisa Džonsona) o plovidbi Crnim morem u blizini obala Krima je opasna igra koja može da dovede do prilično ozbiljnih sukoba koji će se veoma teško rešiti diplomatskim putem“, rekao je Gempelj, imajući u vidu Džonsonove reči da je britanski brod plovio u skladu sa zakonom budući da zvanični London ne priznaje teritorijalne pretenzije Rusije prema Krimu.

Prema rečima premijera, vode u kojima se nalazio britanski brod London smatra ukrajinskim.

Ruski političar je izjavio da Moskva razume opasnost od eskalacije situacije, pa kao odgovor „nisu preduzete oštre mere“. Međutim, upozorio je na dalje provokacije na državnoj granici, dodajući da odgovor neće dugo čekati.

Rusija razume opasnost od eskalacije situacije, stoga i nisu donete oštre mere, smatra on i upozorava da se izbegnu dalje provokacije na državnoj granici, jer odgovor neće dugo čekati.


Ruska ambasada o Krimu: Pentagon živi u iluzijama

O incidentu se oglasila i ambasada Rusije u SAD koja je nazvala neutemeljenim tvrdnje portparola Pentagona Džona Kirbija da su, prema informacijama uz Londona, podaci o hicima upozorenja britanskom razaraču – „ruske dezinformacije“.

 „Snimak događaja koji je objavio FSB Rusije je dostupan“, saopštila je ruska ambasada na Tviteru.

​Diplomatsko predstavništvo je dodalo da američko „poricanje očiglednog“ govori o tome da su Pentagonu „i dalje žive u iluzijama o stvarnoj situaciji na ruskom Krimu i oko njega“.

izvor

[Dreadnought]

Moskva o incidentu sa britanskim razaračem:
Vašington i London pokušavaju da izazovu sukob


Vašington i London svojim akcijama pokušavaju da izazovu sukob u situaciji sa ulaskom britanskog razarača u teritorijalne vode Rusije, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

„U Vašingtonu nastavljaju da žongliraju terminom 'dezinformacija' u pogledu političkog kursa koji trenutno sprovodimo u medijskom prostoru. Dezinformacija je američka tvrdnja da Krim nije deo Ruske Federacije“, objasnio je on.

To je najgrublja, najciničnija i najštetnija lažna informacija, smatra Rjabkov.

„Razlog za to što se dešava je činjenica da kolege u Vašingtonu i Londonu ne negiraju jednostavno stvarnost i život, one pokušavaju da svojim akcijama rasplamsaju situaciju i da, u suštini, izazovu konflikt“, istakao je zamenik ministra inostranih poslova Rusije.

Rjabkov je naglasio i da je incident sa britanskim razaračem na Crnom moru kršenje međunarodnog prava i da će Moskva štititi svoje granice svim raspoloživim sredstvima, pa i vojnim.

„To je potpuno u suprotnosti sa normama međunarodnog prava, ma šta da kaže u mikrofon komandant ili stariji pomoćnik razarača 'Difender' kada kao odgovor na upozorenje ruskog patrolnog broda FSB mrmlja da brod britanske mornarice plovi međunarodno priznatom rutom u teritorijalnim vodama Ukrajina i da samim tim poštuje međunarodno pravo“, objasnio je zamenik ministra.

To nisu teritorijalne vode Ukrajine, već Ruske Federacije, istakao je Rjabkov.

izvor

[Dreadnought]

Prvi put ceo snimak drame u Crnom moru: Kako je britanski razarač promenio kurs


Crnomorska flota Rusije zajedno sa Pograničnom službom FSB u sredu je ispalila tri hica upozorenja kako bi sprečila britanski razarač da naruši rusku državnu granicu. Pogledajte snimak ceo snimak koji je zabeležila Federalna služba bezbednosti.

Prema navodima Ministarstva odbrane Rusije, britanski razarač je prethodno dobio upozorenje da će biti upotrebljeno naoružanje ukoliko povredi granice Ruske Federacije, međutim, vojni brod na to upozorenje nije reagovao.

Na snimku se čuje da su ruski graničari više puta zahtevali od stranog vojnog broda da napusti njihove teritorijalne vode, a pošto se britanski razarač oglušio ispalili su hice upozorenja.


izvor

[Dreadnought]

Češka: Evropska unija ne može bez Rusije


Važno je da Evropska Unija i Rusija održavaju odnose, izjavio je češki premijer Andrej Babaš. Za to, po njegovom mišljenju, potrebno je odabrati odgovarajući format.

"Ne vidim potrebu da za pregovaračkim stolom sedi svih 27 država EU. Između sebe treba da se dogovorimo o temama dijaloga, dok bi neposredne pregovore mogli da vode, na primer, predsednik Francuske, kancelarka Nemačke, predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije", rekao je Babiš na marginama samita EU u Briselu.

Babiš je podsetio na doprinos Moskve rešavanju ozbiljnih svetskih kriza.

"SAD vode dijalog sa Rusijom, zašto ne bi mogla i EU? Ona igra važnu ulogu u rešavanju različitih problema, na primer, u Siriji. Treba se dogovoriti o obnovi te zemlje (Sirije), izraditi neku vrstu Maršalovog plana za nju, za šta je potrebna Ruska Federacija", zaključio je političar.

Ranije je "Blumberg" objavio da su lideri država EU odbacili predlog Nemačke i Francuske da se organizuje samit sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

izvor

[Dreadnought]

Britanski razarač i dalje u vodama Crnog mora: Stigao u Gruziju


Jedan od najmoćnijih vojnih razarača Velike Britanije HMS „Defender“ stigao je u gruzijsku luku Batumi, saopštila je britanska ambasada.

„Drago nam je što smo u Batumi primili jedan od najmoćnijih razarača britanske mornarice HMS 'Defender'. Ujedinjeno Kraljevstvo nastavlja da radi sa partnerima i saveznicima kako bi bila osigurana bezbednost u crnomorskom regionu“, saoštila je ambasada na svojoj Fejsbuk stranici.


izvor

[Dreadnought]

Zaharova poručuje Briselu: Dobro znate da ćemo srazmerno odgovoriti na pretnje sankcijama


Rusija je spremna da nastavi ravnopravan dijalog sa Evropskom unijom, ali takav dijalog ne može da bude uslovljen pretnjama sankcijama, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Kako kaže, Moskva će srazmerno odgovoriti na pretnje Brisela.

„Potvrđujemo spremnost na nastavak ravnopravnog dijaloga sa EU, uključujući i na teme pomenute u 'zaključcima' samita EU za koje postoji obostrani interes. Međutim, takav dijalog, uprkos nadama nekih prestonica zemalja EU, ne može da bude uslovljen. Posebno ne može da bude uslovljen pretnjama unilateralnim i nezakonitim sankcijama protiv naše zemlje, na koje će, kao što je poznato u Briselu, neminovno uslediti srazmeran odgovor“, istakla je portparolka.

Ona smatra da zaključci samita Evropske unije o Rusiji svedoče o sistemskim problemima EU sa izradom jasne strategije prema Moskvi.

„'Zaključci' u vezi sa Rusijom, doneti na sastanku Evropskog saveta 25. juna svedoče o nekoj meri sistemskih problema u EU sa izradom jasne strategije za izgradnju odnosa sa našom zemljom“, rekla je portparolka.

Prema njenim rečima, diskusije na samitu jasno su pokazale da „zajednički imenilac“ EU u ruskim pitanjima i dalje određuju antiruska raspoloženja država-članica Unije.

„Evropska unija faktički ostaje zarobljena u konjunkturnim interesima zemalja-članica, koji su u suprotnosti sa očekivanjima jednog broja evropskih stanovnika. U EU nastavljaju da 'vrte u krug' – ponovo su ostavljeni na snazi principi 'Federike Mogerini', usaglašeni 2016. godine, koji povezuju buduće odnose EU-Rusija sa primenom Minskih sporazuma, koje Kijev sabotira više od godinu dana“, smatra Zaharova.

izvor

[MOTORISTA]

Doneta odluka: EU produžila sankcije Rusiji za šest meseci
Srna 25.06.2021.

Šefovi država i vlada zemalja EU donijeli su političku odluku na dvodnevnom samitu u Briselu o produženju ekonomskih sankcija protiv Rusije za šest meseci, rekao je agenciji TASS izvor iz jedne delegacije u Evropskom savetu.

Aktuelne sankcije trebalo je da isteknu krajem jula. Izvor je rekao da je fokus bio na primeni sporazuma iz Minska o rešavanju sukoba na istoku Ukrajine, u okviru diskusije o Rusiji.

- Svi su se složili da nije bilo značajnog napretka. Naprotiv, videli smo zabrinjavajuće događaje na ukrajinsko-ruskoj granici u poslednjih nekoliko meseci. Zato se niko nije usprotivio produženju sankcija za još šest meseci - dodao je ovaj izvor.

Posle samita će biti pokrenuta formalna procedura i planirano je da bude okončana u narednim sedmicama. Nakon toga biće objavljena odgovarajuća regulativa u Službenom glasniku EU, dodao je neimenovani diplomata.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

EU Splits on Russia As Merkel and Macron Want Talks With Putin

[Dreadnought]

Makron: Ne treba mi samit EU da bih se video sa Putinom, nastaviću da ga viđam


Francuski predsednik Emanuel Makron stao je u odbranu propalog pokušaja Francuske i Nemačke da održe samit Evropske unije i Rusije, nakon što su lideri zemalja istočne Evrope oborili tu inicijativu.

„Nije bilo konsenzusa za održavanje brzog samita. Po mom mišljenju to nije tragedija“, rekao je Makron na konferenciji za novinare u Briselu nakon samita lidera EU.

On je dodao da „nije opsednut“ samitom sa liderima iz 27-članog bloka.

„Da budem iskren, ne treba mi samit EU da bih video Vladimira Putina. Video sam ga nekoliko puta kao predsednik i nastaviću da ga viđam“, poručio je Makron.

„Najvažnije je da ostanemo ujedinjeni. Podele nas slabe“, poručio je on.

Kako je ranije saopšteno, Kremlj žali što nije došlo do dogovora oko održavanja samita Rusija-EU na sastanku lidera država EU.

Iz Kremlja podsećaju da je predsednik Rusije Vladimir Putin i dalje zainteresovan za uspostavljanje radnih odnosa između Moskve i Brisela.

izvor

[MOTORISTA]

"Epski fijasko"
IZVOR: SPUTNJIK PETAK, 25.06.2021.

Moskva -- Rusija je ocenila da je incident sa britanskim razaračem "epski fijasko".

Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov je, komentarišući nedavni incident sa britanskim razaračem u Crnom moru, rekao da nagla promena kursa "Defendera" nakon ispaljenih hitaca upozorenja predstavlja "epski fijasko" kraljevske mornarice. Kako je ocenio, taj potez engleskog razarača predstavlja tamnu mrlju na imidžu kraljevske ratne mornarice.

Konašenkov je britanski brod nazvao i "masnom metom" za protivbrodske komplekse ruske Crnomorske flote.

"Pozivamo Pentagon i komandu britanske kraljevske mornarice koji šalju svoje brodove u Crno more da se ne igra sa sudbinom i ne ugleda na ukrajisnke admirale", naglasio je.

Podsetimo, kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, Crnomorska flota Rusije zajedno sa Pograničnom službom FSB ispalila je u sredu tri hica upozorenja kako bi sprečila britanski razarač da naruši rusku državnu granicu. Prema navodima ruskog vojnog resora, britanski razarač je prethodno dobio upozorenje da će biti upotrebljeno naoružanje ukoliko povredi granice Ruske Federacije, međutim, vojni brod na to upozorenje nije reagovao.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

"Neophodna strategija prema Rusiji": Kurc zabrinut zbog dubokih radzora u EU
Tanjug 25.06.2021.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc danas je, povodom razgovora koji su na samitu Evropske Unije vođeni o Rusiji i o zakonima o homoseksualcima u Mađarskoj, izrazio zabrinutost zbog dubokih razdora u EU.

On je, u izjavi novinarima, kazao da nije problem ako postoje različiti stavovi po unutrašnjopolitičkim pitanjima.

- Ali, ako nismo jedinstveni u spoljnoj politici onda je to loše. To slabi EU - naglasio je Kurc. Kada je reč o Rusiji, on je izrazio razočarenje što nije bilo hrabre odluke.

- Neophodna je strategija EU prema Rusiji. EU ne može čekati ako se sastaju američki i ruski predsednik. EU je geografski neposredni sused Rusije - podvukao je Kurc.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Putin je u evropskoj misiji, a Brisel opet duboko podeljen: Jedni traže sastanke, drugi sankcije
Milijana Milikšić 25.06.2021.

Ruski predsednik Vladimir Putin retko se obraća direktno građanima Zapada za prihvatanje i prijateljsku saradnju sa Rusijom. Još od njegovog čuvenog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007, njegov ton je više prkosan nego pomirljiv, a ipak je 22. juna, na 80 godišnjicu nacističkog napada na Sovjetski savez, centralno levi nemački list “Die Cajt” objavio Putinov autorski tekst u kojem on poziva Evropljane da odbace Sjedinjene Američke Države kao strateškog partnera i umesto toga povežu se sa Rusijom.

Putin je dovoljno dugo na međunarodnoj političkoj sceni da razume da je ovakav scenario “teško ostvarljiv”. A reakcije nemačkih medija kreću se od prezira do besa. “Špigl” piše kako je “Putin priznao greške – one Zapada”, dok je “Bild” napisao: “Putin laže i agituje u Die Cajtu”. Treba se, međutim, zapitati zašto je takav scenario nerealističan? Da li bi se mogao razraditi bez Putina i zašto je on baš sada izabrao da ga objavi, u vreme kad je njegova Rusija sve samo ne popularna na Zapadu. Pre svega četiri meseca je Đuzep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, nakon katastrofalne posete Moskvi napisao da se “Evropa i Rusija razilaze”.

“Deluje da se Rusija progresivno isključuje od Evrope i traga za demokratskim vrednostima kao egzistencijalnom pretnjom”, naveo je on tada. Ali Putin se u “Die Cajtu” - u kolumni pod naslovom "Budite otvoreni uprkos prošlosti" - iznenada prisetio ideje Šarla de Gola o Evropi koja se proteže od Atlantika do Urala, a koju je voleo njegov prethodnik Boris Jeljcin – Evropa “od Lisabona do Vladivostoka”.

“U okviru te logike – logike konstrukcije Velike Evrope ujedinjene zajedničkim vrednostima i interesima – Rusija je stremila da razvije svoje odnose s Evropljanima”, napisao je Putin, prema prevodu sa ruskog. Umesto da slepo prati SAD, Evropa bi trebalo da sarađuje s Rusijom po širokom spektru pitanja, od borbe protiv kovida do stvaranja zajedničkog ekonomskog i bezbednosnog prostora, istakao je Putin.

“Rusija je jedna od najvećih evropskih nacija i mi osećamo neraskidivu kulturnu i istorijsku vezu sa Evropom”, naveo je.

Ideja o “Velikoj Evropi” je možda imala bar neku šansu pre koju godinu, ocenjuje "Blumberg" kad ju je podržao francuski predsednik Emanuel Makron 2019, nakon sastanka s Putinom u tvrđavi Breganson. Razgovarajući s Putinom o šumskim požarima u Sibiru i topljenju permafrosta u toj oblasti Makron je rekao da veruje da je budućnost Rusije vezana za Evropu.

"Uveren sam da je budućnost Rusije u potpunosti vezana za Evropu. Verujemo u Evropu koja se prostire od Lisabona do Vladivostoka", istakao je Makron u “tvitu”.

Zahvaljujući Makronovim naporima Rusija se u junu vratila u Savet Evrope, nakon suspendovanja 2014. zbog aneksije Krima. Ali možda je Makron otišao predaleko. Imajući u vidu poslednje tenzije između Rusije, Evrope, pa i SAD i Kine – od aneksije Krima, trovanja Alekseja Navaljnija do sajber napada, uplitanja u američke izbore do gomilanja trupa na granici s Ukrajinom i diplomatskih “ratova” – teško da će ideja o “Evropi od Lisabona do Vladivostoka” skorije zaživeti.

Evropa podeljena po pitanju Rusije

Evropska unija je duboko podeljena u pristupu Moskvi, pokazao je samit evropskih lidera u četvrtak a članice koje se graniče sa Rusijom odbile su francusko-nemački plan za nastavak zvaničnih sastanaka s Putinom. Nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je lideri EU nisu postigli dogovor u četvrtak o samitu sa Rusijom.

- Bila je to vrlo sveobuhvatna i ne baš laka rasprava – rekla je Merkelova nakon prvog dana razgovora u Briselu. Ona je istakla da su lideri EU ponovo definisali uslove pod kojim su spremni da sarađuju i blisko komuniciraju sa Rusijom, ali da nije bilo dogovora o samitu. Samit su predložile Francuska i Nemačka, koje žele da ponovo pokrenu letnje sastanke s Putinom jer smatraju da je ovakav dijalog put napretka, ali se druge zemlje EU ne slažu s ovom strategijom i žele da zauzmu oštriji stav prema Moskvi, dok su baltičke zemlje naglasile su da je potreban oprezniji pristup ovom pitanju.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc i italijanski premijer Mario Dragi podržali su francusko-njemački prijedlog, ali su mnogi lideri bili protiv. Umesto samita, dogovoreno je da postojeće sankcije Moskvi budu produžene na šest meseci.


- Nije dovoljno što je američki predsednik govorio s ruskim. I Evropska unija mora stvoriti različite formate diskusije s Moskvom – rekla je Merkelova - Konflikti se bolje mogu rešiti, kako smo videli sa američkim predsednikom, kad ljudi međusobno razgovaraju – dodala je kasnije.

Makron, koji izgleda ne odustaje od ideje zajedništva, ocenio je da je dijalog neophodan za “stabilnost evropskog kontinenta”, ukazujući da Evropljani neće odustati od svojih vrednosti ili interesa u tom procesu. A Kremlj je pozdravio ovakav preokret u pristupu Francuske i Nemačke. Putinov portparol je to opisao kao “pozitivno”, preneo je “Juronjuz”.

Ali, baltičke države, Poljska, Švedska i Holandija žestiji se protive nastavku dijaloga sa ruskim predsednikom, nakon što su ih dve važne članice bloka iznenadile novim predlogom o ruskim odnosima tokom priprema za sastanke u Briselu u sredu. Ta grupa je istakla da Moskva jača agresivne akcije protiv EU zemalja i da sada nije vreme za dijalog. Holandski premijer Mark Rute rekao je u četvrtak da mu sastanak između predsednika evropskih institucija i Putina ne bi “smetao”, ali da sam – kao član Evropskog veća – neće učestvovati u bilo kakvom sastanku sa Putinom.

Pariz i Berlin smatraju da je saradnja sa Moskvom moguća, ukazujući na oblasti saradnje poput klimatskih promena, energetike, zdravlja, borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala. Ali, kako je rekao jedan evropski diplomata, Belgija i Danska smatraju da je predlog došao prekasno i da se ne treba očekivati da se slože oko toga prvog dana sastanka u Briselu.

Kremlj razočaran

Kremlj je danas saopštio da je razočaran neuspehom lidera EU da podrže predlog Francuske i Nemačke o održavanju samita EU i Rusije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u skorije vreme.

- Generalno, predsednik Putin je bio i još je zainteresovan za poboljšanje radnih odnosa između Moskve i Brisela - rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao dodao da je "pozicija EU fragmentisana, nije uvek konzistentna i ponekad je nejasna".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Makron: Nisam opsednut samitom sa Putinom
IZVOR: TANJUG PETAK, 25.06.2021.

Brisel -- Francuski predsednik Emanuel Makron stao je danas u odbranu propalog pokušaja Francuske i Nemačke da održe samit Evropske unije i Rusije.

"Nije bilo konsenzusa za održavanje brzog samita. Po mom mišljenju to nije tragedija", rekao je Makron na konferenciji za novinare u Briselu nakon samita lidera EU, gde su lideri zemalja istočne Evrope oborili tu inicijativu. On je dodao da nije opsednut samitom sa liderima iz 27-članog bloka.

"Da budem iskren, ne treba mi samit EU da bih video Vladimira Putina. Video sam ga nekoliko puta kao predsednik i nastaviću da ga viđam", poručio je Makron.

"Najvažnije je da ostanemo ujedinjeni. Podele nas slabe", poručio je on.

Samit sa Rusijom, koji su predložili Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, izazvao je podele među liderima EU okupljenim u Briselu. Održavanje samita između EU i Rusije je okončano nakon što je u martu 2014. godine Rusija pripojila Krim, nakon čega je Zapad uveo sankcije Moskvi. Dok su austrijski kancelar Sebastijan Kurc i italijanski premijer Mario Dragi naveli da podržavaju francusko-nemački predlog, mnogi drugi lideri su se usprotivili.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

петак, 25.06.2021.
Тања Вујић

САД и Немачка поново у раскораку због „Северног тока 2”

Док Азија троши гас не питајући за цену, овај енергент у Европи је најскупљи од глобалне кризе 2008. године

Америка нема бољег партнера ни пријатеља на свету од Немачке, али се Вашингтон и Берлин не слажу око „Северног тока 2”. САД и даље верују да је то претња енергетској безбедности Европе. Неопходни су конкретни кораци како би се „обезбедило да Русија не може да користи енергију као средство принуде ни против Украјине, нити било кога другог у Европи”.

Овим речима амерички шеф дипломатије Ентони Блинкен потврдио је у среду у Берлину, након сусрета с министром иностраних послова Хајком Масом и немачком канцеларком Ангелом Меркел, да спор две водеће чланице НАТО-а око судбине руско-западноевропског гасовода није изглађен. Управо тако је деловало прошлог месеца, када је амерички председник Џозеф Бајден објавио да САД не планирају даље увођење санкција против актера „Северног тока 2” због националних интереса Америке и јачања партнерства с Европом, посебно с Немачком. Мас је указао да су Берлину познате примедбе Вашингтона поводом „Северног тока 2”, као и да се ради на њиховом решавању, али временски оквир за окончање спора није наговештен. Решење би се ипак можда могло пронаћи до посете Ангеле Меркел Вашингтону 15. јула, пренео је АП. Након сусрета Меркелове и Блинкена у четири ока нико од њих није поменуо „Северни ток 2”. Меркелова је била дипломатски уздржана.

„Постоји заједничка основа не само око именовања геополитичких изазова у свету, већ и око договарања заједничког приступа. То се односи на Русију, Кину, али на питања које савезе можемо склопити, где леже наши интереси”, изјавила је канцеларка.

Представници Бајденове администрације инсистирају да постоје начини да се „Северни ток 2” заузда, чак и кад буде завршен, јер тек тада следи издавање дозвола за рад, осигурање и пробна тестирања, преноси АП позивајући се на неименоване изворе у Вашингтону. У међувремену, швајцарска фирма „Северни ток 2” (у власништву „Гаспрома”) аплицирала је, на захтев Агенције за енергетске мреже Немачке, за сертификат независног преносног оператера, пренео је Тас. Упоредо с том молбом „Северни ток 2” (регистрован у Цугу, Швајцарска) води три парнице (једну пред надлежним судом у Диселдорфу и две пред Европским судом правде у Луксембургу) против гасних правилника ЕУ који не допуштају да произвођачи енергената из трећих земаља управљају и системима дистрибуције гаса.

Непредвидиви крај америчко-немачких трзавица око „Северног тока 2” и неизвесни исход парничења нису могли европско тржиште природног гаса снаћи у незгоднијем тренутку. Наиме, цена тог енергента у Европи (која расте од јануара) достигла је почетком седмице највишу вредност од 2008. године (10,23 америчких долара/MMBtu; један MMBtu, односно метрички милион британских термалних јединица, једнак је 28,263682 кубна метра гаса дефинисане температуре и притиска). Велике врућине и драматичан раст тражње природног гаса са затишјем короне само су део разлога рекордног поскупљења.

Европске залихе природног гаса су на најнижем нивоу у последњих десетак годинa, а капацитети складиштења на историјском минимуму, све то у тренутку док Азија незајажљиво троши течни гас (ЛНГ) на тржишту, не питајући за цену, посебно Кина и Индија, наводи Блумберг. Уколико „Северни ток 2” не буде пуштен у рад до септембра, а Русија настави с танким испорукама гаса преко Украјине, велики је ризик да ће цена природног гаса даље расти, процењује се у лондонском Ситију.

„Ако комерцијалне испоруке почну у септембру, „Северни ток 2” би могао Европи до краја 2021. да допреми осам милијарди кубних метара гаса. То је десет одсто годишњих потреба Немачке”, процењује Том Мазец-Мансер, водећи енергетски аналитичар глобалне консултантске куће ИЦИС.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Uskoro počinju pregovori Rusije i SAD o strateškoj bezbednosti
Novosti online 25. 06. 2021.

AMBASADOR Rusije u SAD Anatolij Antonov, ubrzo nakon što se vratio u Ameriku, otišao je u Stejt department gde je imao prve sastanke o pripremi predstojećeg susreta Rusije i SAD po pitanju strateške stabilnosti, koji bi trebalo da se održi u julu.

- Neophodno je da napravimo formulu bezbednosti koja će obuhvatiti čitav kompleks problema čije bi rešavanje osiguralo bezbednost Rusije i SAD. Sve to treba da se desi na ravnopravnoj osnovi - rekao je on. Antonov je najavio i da će Rusiju na tom sastanku predvoditi zamenik ministra inostranih poslova.

Kada je reč o američkoj delegaciji, Antonov je rekao da tu postoji problem, budući da još uvek niko nije postavljen na funkciju koja bi odgovarala nivou zamenika ministra spoljnih poslova za pitanja strateške stabilnosti, samim tim najverovatnije će Vašington poslati nekoga sa nešto više instance. Ambasador Rusije je ocenio i da je neophodno da Rusija i SAD obnove kontakte i na nivou 2+2, odnosno na nivou ministarstava inostranih poslova i odbrane.

Podsetimo, nakon sastanka u Ženevi, predsednici Rusije i SAD, Vladimir Putin i DŽo Bajden dali su zajedničku izjavu posvećenu pitanjima strateške stabilnosti. Lideri su istakli da nikada ne sme doći do nuklearnog rata, kao i da u njemu ne bi bilo pobednika.

Izvor: www.novosti.rs