Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Čega se najviše plaše NATO admiralI?
IZVOR: SPUTNJIK NEDELJA, 27.06.2021.

Električna torpeda - brza, nečujna i velikog dometa - predata su Ratnoj mornarici Rusije. Ona će zameniti zastarela sovjetska USET-80.

U leto 2018. godine mediji su javili da je podmornica B-261 "Novorosijsk" projekta 636.3 "Varšavjanka" dobila 18 torpeda UET-1. U isto vreme proizvođač torpeda kompanija "Dagdizelj" potpisala je ugovor za isporuku 73 torpeda do 2023. godine. Ministarstvo odbrane Rusije će za ovaj projekat izdvojiti 83 miliona evra. Novo naoružanje će ozbiljno osnažiti flotu dizel-podmornica. Između ostalog, podmornice "Varšavjanka", Crnomorske flote, biće naoružane sa UET-1. Državna ispitivanja su završena još prošle godine.

Precizne karakteristike jedinstvenih električnih torpeda su za sada tajna. Objavljeni su samo podaci o torpedima za izvoz, koja imaju manje borbene sposobnosti. Ova torpeda imaju domet oko 25 kilometara, brzinu do 50 čvorova i mogu da primete podvodni cilj na tri i po kilometra. Sistem navođenja je zvučni. Torpeda UET-1 predstavljaju sve prednosti električnih torpeda. Snaga motora ne zavisi od dubine na kojoj se kreće podmornica, što je veoma važno za protivpodmorničko naoružanje. Stabilno drže zadati kurs, jer se ne menjaju ni masa ni težište. Torpeda su bešumna i skoro da ne ostavljaju trag, tako da ih je teško pronaći.

Moćnija od prethodnih torpeda

Pre UET-1 postojala su torpeda USET-80 (univerzalna samonavođena električna torpeda), napravljena 1980-ih godina. Tokom decenija korišćenja ispostavilo se da su opasno naoružanje, pouzdano i skromno. Međutim, danas su znatno lošija od zapadnih. Elektromotor pokreće bakar-magnezijumova akumulatorska baterija, koja se aktivira pomoću morske vode. Domet im je 18 kilometara, a brzina - 45 čvorova. Dubina do koje idu je 1.000 metara. Očigledno je da su i torpeda UET-1, koja su planirana za izvoz, mnogo bolja od svojih prethodnika.

Nova torpeda će biti još jedinstvenija. USET-80 nije testiran na velikim geografskim širinama tokom 40 godina, gde se voda značajno razlikuje od vode na poligonu flote. Na Arktiku su mogući problemi sa baterijama, tako da je nejasno kako će se ponašati sistem samonavođenja kada se iznad njega nalazi neravno ledeno polje, koje šalje veliki broj signala. UET-1 torpeda su efikasna u bilo kojim uslovima.

Planira se da cena jednog torpeda bude sto miliona rubalja (više od milion evra). Iako je francuski pandan F-21 dva puta skuplji, cena je ipak visoka. Očigledno, Ministarstvo odbrane Rusije je zbog toga i ograničilo kupovinu sa 73 torpeda, što je dovoljno za maksimum četiri "Vrašavjanke".

Ni stara torpeda nisu za bacanje

Podvodna flota ne žuri da se odrekne termičkih torpeda, koja takođe imaju svoje prednosti.

Prvo, jeftinija su i lakša za proizvodnju. Drugo, imaju duži vek trajanja (torpeda na baterije traju do deset godina). Treće, termička municija se može više puta upotrebiti, što je veoma važno za obuku posada na podmornicama. Amerikanci, na primer, uzimaju već ispaljena torpeda "Mark 48", ponovo ih pune i vraćaju u torpedne cevi.

Najsavremenijom termičkom municijom u arsenalu ratne mornarice Rusije se smatra univerzalna dubokovodna samonavigacijska torpeda (UGST) "Fizik" kalibra 533 milimetara. Termički pogonski sistem radi pomoću jednokomponentnog tečnog goriva. Motor je skoro bešuman, a brzina torpeda je do 65 čvorova i ima domet od 60 kilometara.

Ratna mornarica Rusije je 2017. godine dobila torpeda "Fizik 2" koja imaju povećane taktičko-tehničke karakteristike. Pored toga, u Rusiji se radi i na najnovijim torpedima "Futljar". Poznato je da će ona imati najsavremeniji sistem samonavođenja sa povećanim dometom za pronalaženje podvodne mete. U slučaju da projekat "Futljar" bude uspešan on će naoružati nuklearne podmornice projekta 955 "Borej" i projekta 885 "Jasen", kao i njihove modifikacije.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Zeman liderima EU: Bajden se nije plašio kontakta sa Putinom, zbog čega se vi plašite?


Američki predsednik Džo Bajden nije se plašio susreta sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, ne bi trebalo da se plaše ni predstavnici Evropske unije, izjavio je predsednik Češke Miloš Zeman.

„Ljudi treba da komuniciraju. Za mene je to aksiom. Ukoliko ne čine to, mogu da se sumnjiče da imaju kompleks niže vrednosti, te da se zato boje kontakata sa drugom stranom. Bajden se nije plašio kontakata sa Putinom. Zbog čega treba da se plaše predstavnici EU?“, rekao je Zeman, imajući u vidu prvi susret lidera Amerike i Rusije koji se odigrao 16. juna u Ženevi.

Pored toga, predsednik je za prašku televiziju „Si-En-En prima njuz“ rekao da smatra da bi trebalo uzeti u obzir i da je Rusija važan ekonomski partner.


izvor

[MOTORISTA]

Poverljiva dokumenta Ministarstva završila "u vlažnoj hrpi na autobuskoj stanici": Gubitak prijavio zaposleni
IZVOR: GLAS AMERIKE NEDELJA, 27.06.2021.

Poverljiva dokumenta britanskog Ministarstva odbrane pronađena su na jednoj autobuskoj stanici na jugu Engleske.

Kako prenosi BBC, dokumenti su sadržali detalje o britanskom ratnom brodu i potencijalnoj reakciji Rusije na njegov prolazak kroz Crno more. BBC je u izveštaju naveo da je jedan građanin koji je želeo da ostane anoniman pronašao dokumenta, na ukupno gotovo 50 strana, "u vlažnoj hrpi na autobuskoj stanici u Kentu u utorak ujutro".

Ministarstvo odbrane saopštilo je da je prošle nedelje informisano "o incidentu u okviru kojeg je građanin pronašao osetljiva odbrambena dokumenta", preneo je "Glas Amerike".

"Ministarstvo veoma ozbiljno uzima u obzir bezbednost informacija i istraga je pokrenuta. Zaposleni je u to vreme prijavio gubitak (dokumenata)", naveo je portparol ministarstva.

BBC je preneo da su dokumenta, koja su sadržavala mejlove i internet prezentaciju, bila povezana sa britanskim ratnim brodom "Defender" koji je prošle nedelje plovio blizu Krima, koji je Rusija 2014. godine nelegalno pripojila od Ukrajine. Rusija je u sredu saopštila da je ispalila hice upozorenja i ispustila bombe na trasi kretanja britanskog razarača da bi ga naterala da napusti, kako Kremlj tvrdi, ruske teritorijalne vode. Međutim, Britanija i veći deo sveta navode da taj regon pripada Ukrajini. Moskva je kasnije pozvala britanskog ambasadora na razgovor u Ministarstvo inostranih poslova zbog, kako je navela, provokacije.

Britanija je odbacila ruske tvrdnje o incidentu. Navela je da veruje da su ispaljeni hici deo prethodno najavljanih ruskih "oružanih vežbi" i dodala da nisu ispuštene bombe. Potvrdila je da je razarač plovio ukrajinskim vodama, opisujući njegov kurs kao "bezazleni prolazak" u skladu sa međunarodnim pravom. BBC je preneo da se u dokumentima sugeriše da se očekivala moguća agresivna reakcija Rusije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

недеља, 27.06.2021.

Провоцирање нуклеарне силе прети глобалној безбедности

МОСКВА - Председник Државне думе, доњег дома руског парламента, Вјачеслав Володин позвао је међународне организације да осуде понашање британских власти након инцидента са британским разарачем у водама Црног мора и упозорио да било какве провокације против једне нуклеарне државе угрожавају мир и глобалну безбедност.

„Било би исправно за међународне организације - Уједињене нације, ОЕБС (Организација за европску безбедност и сарадњу) и ПС СЕ (Парламентарна скупштина Савета Европе), као и Европски парламент, да осуде акције британских власти и позову на одговорност оне који стоје иза таквог непромишљеног корака”, навео је Володин на свом налогу на Телеграму. Володин је упозорио да би последице британске провокације могле би да буду катастрофалне, преноси ТАС С.

„Било какве провокације против нуклеарне силе угрожавају мир и глобалну безбедност уопште"; рекао је Володин.

Он је оценио да је чудно да се, имајући ово у виду, ни САД ни Европска унија нису огласиле никаквим саопштењима о потреби да се уведу санкције против Велике Британије, преноси Танјуг. Володин сматра да они покушавају да потисну инцидент и да је то само још један пример примене двоструких стандарда.

Власти у Москви објавиле су у среду да су патролни брод и борбени авион испалили упозоравајуће хице у близини британског разарача „Дифендер”, јер је ушао у руске територијалне воде у близини Крима, што је Британија демантовала. Лондон тврди да је брод пролазио кроз украјинске територијалне воде у складу са међународним правом, одбацујући наводе Русије да је руска морнарица испалила хице упозорења.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

NATO u Crnom moru okupio "hordu od 32 broda", sutra počinje velika akcija!
Novosti online 27. 06. 2021.

RUSIJA bi trebalo da pažljivo nadgleda svaku fazu NATO vežbi "Morski povetarac 2021" u Crnom moru, smatra penzionisani ruski pukovnik Viktor Baranec.



Relevantnost takvih akcija potvrđuje nedavna provokacija britanskog razarača "Defender" u blizini krimske obale, rekao je Baranec na Youtube kanalu Soloviev LIVE.

- NATO vežbe "Morski povetarac 2021" u Crnom moru započinju 28. juna i mogu predstavljati bezbedonosnu pretnju poluostrvu Krim - siguran je Baranec. Prema Baranecu, bombarderi i lovci Ruskih vazduhoplovnih snaga i celokupan brodski sastav Crnomorske flote trebalo bi da budu u stanju pune borbene gotovosti kako bi se sprečio mogući napad Zapada.

- NATO je u Crnom moru okupio "hordu od 32 broda" koja može da ima rušilačke planove protiv Rusije - rekao je penzionisani ruski pukovnik. Baranec je prethodno, govoreći o incidentu u blizini krimske obale, uputio upozorenje neprijateljima Rusije da "ako ponove tako drski trik, sledeća bomba će pasti na London".

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Kako su tajna dokumenta britanske vojske završila na ulici na kiši - i šta se sve nalazi u njima?
Milijana Milikšić 27.06.2021.

Poverljiva dokumenta Ministarstva odbrane Velike Britanije sa detaljima o brodu “HMS Defender” i britanskoj vojsci pronađena su na autobuskoj stanici u Kentu.

Jedan deo dokumenata sadrži diskusiju o tome kako će verovatno Rusija da reaguje na prolazak broda u sredu kroz ukrajinske vode kod obale Krima, dok drugi detaljiše planove o mogućem britanskom vojnom prisustvu u Avganistanu nakon okončanja NATO operacija na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, preneo je BBC. Vlada je rekla da je pokrenuta istraga u vezi incidenta. Portparol Ministarstva odbrane rekao je da je jedan radnik prijavio gubitak osetljivih odbrambenih dokumenata.

- Bilo bi neprikladno dalje komentarisati – dodao je.

Dokumenta, kojih ima na skoro 50 strana, pronađena su na pokisloj gomili iza autobuske stanice u Kentu rano u utorak ujutro. Građanin koji ih je našao kontaktirao je BBC kad je shvatio osetljivu prirodu njihovog sadržaja. BBC veruje da su dokumenta – koja uključuju imejlove i “PowerPoint” prezentacije, došla iz kancelarije višeg zvaničnika britanskog Ministarstva odbrane. Dokumenta koja se odnose na razarač Kraljevske mornarice tipa 45, “HMS Defender”, pokazuju da je misija – opisana od strane Ministarstva kao “nevini prolazak kroz ukrajinske teritorijalne vode” – sve sa pokrivenim oružjem i brodskim helikopterom u svom hangaru, sprovedena u očekivanju da će Rusija možda reagovati agresivno.

“Žurka dobrodošlice”

U sredu je više od 20 ruskih letelica i dva broda obalske straže pratila ratni brod dok je plovio na oko 19 kilometara od obale Krima. Rusko Ministarstvo odbrane je reklo da je patrolni brod ispalio pucanj upozorenja, a avion izbacio bombu ispred razarača, ali je britanska vlada to porekla. Misija, nazvana “Op Ditroite”, bila je predmet diskusije na visokom nivou već u ponedeljak, pokazuju dokumenta, a zvaničnici su spekulisali o ruskoj reakciji na prolazak “HMS Defendera” blizu Krima.

- Šta znamo o mogućoj “žurki dobrodošlice”? – upitao je jedan zvaničnik u Stalnom zajedničkom sedištu (PJHQ) u Nortvudu.

Nedavne interakcije u istočnom Mediteranu između ruskih snaga i grupe nosača aviona predvođenih sa “HMS Kraljica Elizabeta” bile su “u ravni sa očekivanjima”, navodi se u dokumentu. Ali, zvaničnici su znali da će se to promeniti.

“Nakon tranzicije od odbrambene na operativnu aktivnost, veoma je verovatno da će interakcije RFN (ruska mornarica) i VKS (ruske vazduhoplovne snage) postati češće i asertivnije”, navodi se u jednom delu.

“Uplašena Britanija beži”

U nizu slajdova pripremljenih u PJHQ prikazuju se dve moguće rute, od kojih je jedna opisana kao “bezbedan i profesionalan direktan tranzit od Odese do Batumija”, uključujući kratak potez kroz “Shemu odvajanja saobraćaja (TSS) blizu jugozapadnog kraja Krima. Ova ruta, zaključuje se u slajdu, “obebezbediće priliku povezivanja sa ukrajinskom vladom… u onome što Velika Britanija priznaje kao ukrajinske teritorijalne vode”.

Izlistana su tri potencijalna ruska odgovora, od “bezbednog i profesionalnog” do “niti bezbednog niti profesionalnog”. U incidentu u sredu, Rusija je izabrala da reaguje agresivno, upozorenjima preko radija, plovilima obalske straže koja su prolazila na 100 metra od britanskog razarača i nadletanjem ratnih aviona. Razmatrana je i alternativna ruta ruta, koja bi držala “HMS Defender” dalje od spornih voda. Time bi se izbegla konfrontacija, kako se ističe u dokumentima, ali je postojao rizik da Rusija ovo predstavi kao dokaz kako “uplašena Britanija beži” i omogućilo joj da tvrdi da je Britanija sa zakašnjenjem prihvatila njeno svojatanje teritorijalnih voda Krima.

- Kao što bi javnost i očekivala, Ministarstvo odbrane pažljivo planira. Rutinski, to uključuje analize svih potencijalnih faktora koji utiču na operativne odluke – rekao je portparol Ministarstva. Pored vojnog planiranja, zvaničnici su predvideli različite verzije događaja.

- Mi imamo snažnu, legitimnu narativu – rekli su, ukazujući da prisustvo novinara BBC-a i “Dejli mejla” na palubi razarača “pruža opciju nezavisne potvrde akcija HMS Defendera”.

Dokumenta otkrivena u Kentu potvrđuju da je prolaz kroz TSS bio kalkulisana odluka britanske vlade da iskaže podršku Ukrajini, uprkos mogućim rizicima.

“Topovska diplomatija”?

BBC navodi da je to svakako bila upotreba ratnog broda sa diplomatskim ciljevima. Ali njen primarni cilj nije bio “podbadanje ruskog medveda” (fraza koja je kako ukazuje britanski medij upadljivo odsutna u dokumentima), već sloboda plovidbe i jasna podrška ukrajinskom suverenitetu nakon ruske aneksije Krima 2014. Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravu na moru iz 1982, prolazak stranog broda smatra se “nedužnim” kad nije štetan za mir, dobar poredak ili bezbednost obalske države. U očima većine sveta, piše BBC, ta država je Ukrajina a ne Rusija.

Dokumenti tu ne staju. Papiri uključujući i novosti o kampanjama za izvoz oružja, uključujući osetljive opservacije o oblastima u kojima bi se Britanija mogla naći u konkurenciji sa evropskim saveznicima. BBC navodi da postoji dašak anksioznosti nakon Bregzita u komentarima pripisanim „SofS“ (ministar odbrane Ben Volas), koji insistira na tome da šestočlana Evropska organizacija za zajedničku saradnju u naoružanju (OCCAR), čija je članica Britanija, “ne sme biti oteta entrizmom” (infiltriranjem) Evropske komisije. U papirima su i zabeleške za sednicu odbrambenog dijaloga između Britanije i SAD prošlog ponedeljka, uključujući zapažanja o prvim mesecima američkog predsednika Džoa Bajdena u kancelariji. Rani fokus Bajdenove administracije na Kinu i Indo-Pacifik, navodi se, pokazuje da “još uvek postoji veliki kontinuitet od prethodne administracije”. Tu su i predlozi šta bi Britanija trebala da traži.

“Treba da iskoristimo ovaj sastanak da vidimo koliko je administracija spremna da deli, ili da li je navedena ambicija većeg konsultovanja sa saveznicima iskrenija u principu nego u praksi”.

Osetljive preporuke

Većina dokumenata je obeležena kao “službeno osetljiva”, što je prema vladi relativno nizak nivo korišćene klasifikacije, “kad postoji jasan i opravdan zahtev da se pojača “potreba da se zna”, objašnjava BBC. Ali, jedan dokument, adresiran na privatnog sekretara Bena Volasa i obeležen kao “tajna, samo za britanske oči”, iznosi veoma osetljive preporuke za britansko vojno prisustvo u Avganistanu, nakon kraja Operacije Odlučne podrške, NATO misije koja se trenutno gasi nakon Bajdenove odluke početkom godine o povlačenju američkih trupa. Dokument diskutuje američki zahtev za britansku pomoć u nekoliko specifičnih oblasti i govori o pitanju da li će bilo koje britanske specijalne snage ostati u Avganistanu jednom kad se okonča povlačenje.

Medijski izveštaji već ukazuju da Britanija razmatra da ostavi nešto trupa. Zbog osetljivosti dokumenata BBC je odlučio da ne izvesti o detaljima koji bi mogli da ugroze bezbednost britanskog ili drugog osoblja u Avganistanu, ističe medijska kuća na svom portalu. Ali, usred izveštaja o pogoršanoj bezbednosnoj situaciji u zemlji, oglašeno je nekoliko upozorenja.

“Bilo kakvo britansko prisustvo u Avganistanu koje potraje… procenjeno je da će biti podložno targetiranju od strane kompleksne mreže aktera”, navodi se i ukazuje da i dalje stoji opcija potpunog povlačenja. Avganistan, piše, već postaje sve opasniji. Smanjeno prisustvo NATO snaga “već narušava svest o situaciji koju smo mi (i SAD) nekad uživali širom zemlje”. Dodaje se da nijedan Britanac nije ubijen u Avganistanu od američko-talibanskog sporazuma u februaru 2020, ali i upozorava da je “malo verovatno da će to ostati status kvo”.

Retko kad je, ukazuje BBC, kolekcija izgubljenih dokumenata pokrila tako širok spektar važnih oblasti. Ovo je "velika sramota" za Ministarstvo odbrane koje trenutno sprovodi detaljnu istragu oko toga kako su dokumenta završila na ćošku ulice, na kiši, u ranim časovima u utorak ujutro, zaključuje portal.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Američki mediji: Rusija ima način kako da udari na NATO iza leđa


Zahvaljujući lovcima MiG-31K, koji su razmešteni na avio-bazi Hmejmim u Siirji, Rusija ima način da nanese vazdušni napad na NATO sa južnog fronta, navodi se u članku koji  je objavljen na portalu „Militari voč“.

Kako se navodi u članku, ruski avioni imaju daleki domet, samim tim predstavljaju apsolutnu pretnju protiv snaga Severnoatlantske alijanse iz južnoistočnog pravca.

Između ostalog, analitičar američkog portala se osvrnuo i na naoružanje koje bi ti avioni mogli da imaju na sebi rekavši da, u slučaju da je reč o raketama „Kinžal“, tada bi napadi bili izuzetno precizni.

„Brzina tih raketa, uključujući i njihovu sposobnost manevra, čini ih veoma teškim za presretanje“, kaže autor.

Podsetimo, Ministarstvo odbrane Rusije je saopštilo ranije da su 25. juna počele zajedničke vojne vežbe operativne flote i Vazdušno-kosmičkih snaga. U manevrima učestvuje pet brodova i dve podmornice.

Pored njih, na vežbama će se naći i nosači hipersoničnog oružja MiG-31K, kao i bombarderi Tu-22M3.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov optužio Vašington za dvojne standarde: Bajden tako nije govorio u Ženevi...


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u svojoj kolumni za "Komersant" napisao je da izjave koje dolaze iz Vašingtona nakon samita predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Džozefa Bajdena u Ženevi nisu u potpunosti u skladu sa stavom koji je imala američka strana na sastanku šefova država.

Šef ruske diplomatije je podsetio da je dijalog Putina i Bajdena završen dogovorom da se pokrene suštinski dijalog o strateškoj stabilnosti – uz najvažniju konstataciju: nuklearni rat se ne sme dopustiti. Drugi rezultat, nastavio je Lavrov, bio je stav da treba nastaviti konsultacije po pitanju sajber bezbednosti, aktivnosti diplomatske misije, sudbini građana obe države koji se nalaze u zatvorima, kao i o problemu regionalnih konflikata.

Lavrov je naglasio da je Putin jasno ukazao da je rezultat u svim tim oblastima moguć samo uz pomoć pronalaženja obostrano korisne ravnoteže interesa strogo na ravnopravnoj osnovi. Pri tome, dodao je ministar, na pregovorima sa američkom stranom nije bilo primedbe tome.

"Ipak, praktično odmah nakon što se završio, američki zvaničnici, uključujući učesnike ženevskog sastanka, počeli su da iznose ranije floskule: rekli smo Moskvi, jasno smo je upozorili, izneli zahteve. Ova upozorenja su praćena pretnjama: ako Moskva u narednih nekoliko meseci ne prihvati "pravila igre" koja su joj izložena u Ženevi, biće podvrgnuta novom pritisku", napisao je Lavrov.

Osim toga, dodao je on, treba videti kako će se zapravo odvijati konsultacije o kojima se razgovaralo na samitu dve zemlje.

"Raniji tvrdi stav Vašingtona koji se odmah čuo nakon razgovora je vrlo indikativan, pogotovo jer su evropske prestonice, uhvativši raspoloženje "velikog brata", odmah počele aktivno i sa zadovoljstvom da pevaju sa njim. Suština izjava: spremne su za normalizaciju odnosa sa Moskvom, ali ona prvo treba da promeni svoje ponašanje", naglasio je Lavrov.

Po mišljenju ministra, stav evropskih država koje kopiraju američke činovnike, mogli su da usaglase na sastancima, koji su bili održani pre rusko-američkog samita: na samitima G7 u Kornvolu i NATO-a u Briselu, kao i posle razgovora Bajdena sa predsednikom Evropskom samitu Šarlom Mišelom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

izvor

[MOTORISTA]

понедељак, 28.06.2021.

Лавров: Запад намеће правила и мења међународно право

Западне земље намећу своја правила да би заменили постојеће инструменте међународног права и тако потврђују да настоје да „укину право” на светској политичкој сцени, предочио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у ауторском чланку објављеном у руским листовима Комерсант и Глобал Аферс.

„Лепота тих „правила” Запада је у томе што у њима нема специфичног садржаја. Када неко делује супротно вољи Запада, они одмах узвраћају неутемељеним оптужбама, без доказа о „кршењу правила” и позивају се на право да „казне прекршиоце”. Што су мање одређене оптужбе Запада, то се они осећају слободнијима да спроводе арбитрарне потезе и примењују прљаве тактике као вид притиска на своје супарнике. Током 1990-тих у Русији смо то називали „потчињавање (гажење) права”, указао је Лавров, преноси ТАШ.

Владама западних земаља се се не допада што се Москва заузима за државе које су постале жртве политичког коцкања Запада, предочава Лавров и подсећа да Запад оптужује Русију за „агресивно понашање” у многим деловима света.

„Тако се они односе према политици Москве усмереној на неутралисање ултра-радикалних и нео-нацистичких аспирација у свом непосредном окружењу, тамо где се крше права Руса и других етничких мањина, а руски језик, образовање и култура искорењују. Не свиђа им се ни то што се Русија заузима за земље које су постале жртве западног коцкања и изложене су нападима међунароних терориста и ризику да изгубе своју државност као што је то био случај са Сиријом”, навео је Лавров.

Према речима руског шефа дипломатије, Русија и Кина су означене као „ауторитарне силе” и главна препрека да остваре планови зацртани током јунског самита, преноси Танјуг. Пекинг се оптужује да демонстрира превише самопоуздања у остваривању својих економских интереса (Иницијатива Појас и пут) и шири војну и технолошку моћ у циљу повећања глобалног утицаја, указао је Лавров.

„Ипак, Запад се највише фокусира на унутрашња питања у тзв. недемократским земљама и преобликовању тих земаља како би се што боље уклопиле у западне калупе. То подразумева усклађивање неког специфичног друштва и културе са идејама о демократији какве проповедају Вашингтон и Брисел”, упозорио је Лавров.

Он је указао да све наведено представља утемељење за захтеве који се упућују Москви, Пекингу и свима другима, да „следе западне норме о људским правима, цивилном друштву, односу према опозицији и медијима, управљању и интеракцији између државних полуга моћи”.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров на крају је констатовао да Запад намерно избегава правне норме и изопштава их из правила која би наводно требало следити, али не даје валидна објашњења зашто би таква правила Запада требало да следе и други.

„На крају, ипак постоје хиљаде универзалних међународних правних инструмената којима се утврђују јасне обавезе сваке државе и транспарентни механизми за верификацију њиховог спровођења”, закључио је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров у ауторском тексту који су објавили листови Комерсант и Глобал Аферс.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Rusija: Amerika ne odgovara na naše apele zbog sajber napada na državne strukture


Moskva je poslala Sjedinjenim Američkim Državama više od 40 apela zbog sajber-napada na državne strukture i sisteme u Rusiji – pokretala je to pitanje i u Ženevi, ali odgovora još uvek nema što je neprihvatljivo, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

Govoreći o samitu u Ženevi, diplomata je istakao da je ruska strana „spomenula“ konkretan sajber-napad – „napad na zdravstveni sistem Voronješke oblasti uz korišćenje mogućnosti interneta“.

„Ali u poslednje vreme smo uputili više od 40 apela Amerikancima zbog konkretnih situacija kada je korišćen internet za napade na ruske strukture, pravna lica, državne strukture i tako dalje. Povremeno, izuzetno retko, to jest može se reći skoro nikad, Amerikanci ne odgovaraju na naše apele“, rekao je Rjabkov.

Takođe je istakao da je to „neprihvatljiv pristup“.

„SAD iz nekog razloga smatraju da mi moramo da reagujemo na sve njihove žalbe, a oni na naše prosto ne reaguju. Oni ih svesno ne registruju. To je štetan stav i neće dovesti ni do kakvog napretka“, podvukao je ruski diplomata.

Samit Rusija-SAD održan je u Ženevi 16. juna. Visoki predstavnik američke administracije je saopštio da su SAD objavile spisak 16 „neprihvatljivih“ sektora za sajber napade od strane i Rusije i SAD.

izvor

[Dreadnought]

UK’s HMS ‘Defender’ route was provocation, secret docs found AT BUS STOP reveal

The BBC has claimed that it received almost 50 pages of classified documents which reportedly contain details about the route of the Royal Navy’s HMS ‘Defender’, which Russia claims breached its waters in the Black Sea last week. Moscow has met the way the docs were discovered – at a bus stop, that is – with mockery.

[MOTORISTA]

Češka traži odštetu od Rusije
IZVOR: SPUTNIK PONEDELJAK, 28.06.2021.

Prag je tražio od Moskve da u potpunosti nadoknadi štetu nakon eksplozija u vojnom skladištu u selu Vrbjetice 2014. godine.

Zamenik ministra spoljnih poslova Martin Smolek uručio je odgovarajuću notu ruskom ambasadoru u Pragu Aleksandru Zmejevskom, piše list "Mlada fronta Dnes". Češke vlasti procenile su štetu na 650 miliona kruna, ili 25,5 miliona evra. Zamenik ministra takođe je Moskvu optužio za kršenje međunarodnog prava zbog činjenice da je Češka stavljena na spisak neprijateljskih država.

Prag je u aprilu ove godine saopštio da su ruske obaveštajne službe umešane u incident koji se dogodio u Vrbjeticama. Češka strana proterala je iz zemlje 18 zaposlenih u ruskoj ambasadi. Kao odgovor na to, Moskva je 20 ljudi iz češke diplomatske misije proglasila za persone non grata. U maju je Češka zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama stavljena na spisak neprijateljskih država.

U Rusiji su optužbe Praga nazvane apsurdnim, neosnovanim i izmišljenim, napominjući da je u pitanju deo velike kampanje Zapada protiv Moskve. Kako su naglasili u Kremlju, nedokazani napadi Češke naneli su ekstremnu štetu odnosima dveju zemalja.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

понедељак, 28.06.2021.
Слободан Самарџија

Провокација у Црном мору

Мастило на потписима испод коминикеа објављеног након сусрета руског и америчког председника Владимира Путин и Џозефа Бајдена 16. јуна у Женеви још се није ни осушило, а западни војни савез већ је искористио прилику да покаже своју агресивност у односу на источног ривала. Десило се то прошле среде у Црном мору, у територијалним водама које окружују тамошње полуострво Крим. Укратко, британски разарач „Дифендер” ушао је три километра у морски простор који контролише Русија. Реаговала је руска војна авијација, док су с брода обалске одбране у знак упозорења испаљена четири хица. Британци су схватили поруку и хитно се повукли.

Нема сумње да је у Лондону, као епицентру некадашње колонијалне политике, још уврежено мишљење како су сви простори на планети и даље британска интересна сфера. Ипак, тешко је отети се утиску да излет „Дифендера” није смишљен унутар зидова тамошњег „Адмиралитета”. Повила НАТО-а у редовном патролирању све чешће свраћају у црноморске воде. А подсетимо, већина земаља које га окружују припадају управо западном војном савезу.

У том контексту и стратешка позиција Крима исказује се у пуном обиму. Русија је успела да полуострво, које је шест деценија било под управом Кијева, врати 2014. под свој суверенитет. Био је то изузетно важан стратешки потез који је Москви омогућио да у великој мери контролише дешавања на простору који спаја Европу и Азију и преко којег су одувек ишли различити трговачки и освајачки путеви. Такође, све отвореније непристајање званичне Анкаре да беспоговорно слуша наређења из централе НАТО-а у Бриселу, као и ново гледање Турске на Русију и обратно, створили су у црноморском региону климу која у великој мери онемогућује војно блокирање ове друге од стране западних земаља.

Свесни могућих последица поводом повратка Крима под своје окриље у Русији су успели цео процес да спроведу на миран начин – изјашњавањем тамошњих житеља. Ово и није било тако компликовано будући да се полуострво још у давна времена сматрало делом територије велике евроазијске царевине. Уосталом, око 65 процената овдашњег живља изјашњавају се као Руси, њих 17 одсто су Татари, 12,5 одсто Украјинци, док остали припадају другим националностима. И поред свега, велики број држава до сада није подржао овакав повратак под окриље историјске матице.

Према очекивању, вест о инциденту с „Дифендером” и хицима испаљеним с бродова обалске страже брзо је обишла свет. И свуда је примљена, углавном, као још једна провокација НАТО-а. То су потврдила и размимоилажења учесника у овој бизарној епизоди, као и западних званичника у тумачењу шта се стварно десило: да ли је гранична линија пређена намерно, чиме се водила команда брода, и да ли је уопште било пуцњева упозорења, шта казује поморско право...

У Лондону, који Крим и даље сматра украјинским, цео догађај је окарактерисан као „неспоразум” и „омашка током редовног патролирања”. У Москви као кршење руског суверенитета. Џонатан Бил, дописник британског Би-Би-Сија који се у тренутку инцидента налазио на „Дифендеру”, врло је категоричан: „Скретање у руске воде учињено је свесно како би послужило као специфична порука, иако је посада чула пуцње упозорења”.

У саопштењу руског Министарства иностраних послова издатом поводом провокације у Црном мору наводи се да ће „свако ко се одлучи на сличну акцију сносити озбиљне последице”. Сергеј Рјабков, заменик шефа руске дипломатије, био је посебно оштар: „Ако наше западне колеге нису добро разумеле, ми смо спремни да бомбардујемо не само путању по којој се крећу противнички бродови, већ и сама пловила”.

Нема сумње да је провокација с „Дифендером” била планирана. Како год било, и Британци и Руси су јасно показали шта могу и шта смеју, без обзира на сва тумачења догађаја. Јасно је и да у случају сличне провокације у будућности руске нишанџије неће цеви својих оруђа усмеравати „на пловну путању уљеза”, већ ће гађати директно „у мету”. Какве би последице могао да изазове један такав чин није тешко претпоставити.

Ипак, мало је вероватно да би Црно море могло преко ноћи да се претвори у ратну арену. Државе које га окружују (осим Русије и Турске) нити су вољне да ратују, нити за то имају могућности. Уколико би и дозволиле смештање значајнијих капацитета НАТО-а на својим територијама, то би их аутоматски ставило на нишан руске артиљерије, ракета и авионских пројектила. С друге стране, Москва и Анкара се воде далеко прагматичнијим разлозима и тежиште међусобних односа све више пребацују – на сарадњу.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Češka traži odštetu od Rusije

понедељак, 28.06.2021.

Пре ће риба проговорити него што Руси платe одштету Чесима

Пре ће риба проговорити него што ће Праг дочекати надокнаду од Москве, изјавио је председник Одбора за међународне послове руске Думе Леонид Слуцки након медијских навода да је Чешка тражила од Русије да у потпуности надокнади штету након експлозија у војном складишту у селу Врбјетице 2014. године, за које Праг сумњичи руске обавештајне службе.

Конкретно, лист је навео да су чешке власти процениле штету на 650 милиона круна, или 25,5 милиона евра.

„Упорност Прага да намерно погоршава руско-чешке односе наставља да подрива изгледе за њихово могуће регулисање“, сматра Слуцки. Према његовим речима, званични Праг очигледно не намерава да реши без галаме читаву „комедију“ око наводног учешћа Руса Александра Петрова и Руслана Боширова у догађаје у Врбјетици, упркос свим изјавама о неслагању са укључивањем Чешке на списак непријатељских земаља.

„Апсурдност захтева Чешке које су изложили медији да Русија плати 25,5 милиона евра као одштету за експлозије на војним складиштима у Врбјетици може да се упореди само са апсурдношћу самих тврдњи о наводној умешаности руских специјалних служби у тај инцидент“, сматра Слуцки. „Шта рећи, чешки политичари пре ће дочекати да риба проговори него неку одштету од Русије. Све захтеве би требало да пошаљу организаторима и режисерима те неспретно изрежиране провокације“, закључио је Слуцки, преноси Спутњик.

Захарова: Чешке власти као изнуђивачи

Наводе листа „Млада фронта Днес“ о захтевима чешког руководства прокоментарисала је и портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова. Она је наводне захтеве чешких власти упоредила са поступцима изнуђивача.

„Желим да подсетим. Они који поступају на овај начин - без суда и истраге, уз претње и увреде од стране оних који траже новац, обично се називају изнуђивачима“.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

U Crnom moru 30 ratnih brodova i 40 aviona Alijanse izvode akcije opakih namera
Tanjug 28. 06. 2021.

UKRAJINA i NATO počeli su danas vojne vežbe u Crnom moru sa više desetina ratnih brodova i aviona za koje je Moskva najavila da će ih pažljivo pratiti.

Manevri "Morski povetarac 2021" izvode se nekoliko dana nakon incidenta u Crnom moru kada je, kako ruska vojska tvrdi, britanski razarač ušao u teritorijalne vode Rusije. Vežbe će trajati dve nedelje i u njima učestvuje 30 ratnih brodova i 40 aviona iz SAD, drugih članica NATO-a i Ukrajine, gde se u Odesi već nalazi američki razarač "Ros". Kapetan američke mornarice Kajl Gent rekao je da veliki broj učesnika vežbe odražava zajedničku posvećenost tome da se osigura slobodan pristup međunarodnim vodama, prenosi AP.

Rusko ministartvo odbrane sa druge strane najavilo je da će pažljivo pratiti manevre, prenosi TAS S.

- Crnomorska flota preduzima niz mera za praćenje operacija brodova NATO-a i drugih zemalja, učesnica u vežbi ''Morski povetarac'' - navodi se u saopštenju ministartva.

Portparol ruskog ministra odbrane Igor Konašenkov ranije je rekao da će pod plašstom vežbe "Morski povetarac 2021" ukrajinskoj vojsci i snagama u Donjecku i Lugansku biti dopremljeno moderno naoružanje i municija, prenosi TAS S.

Izvor: www.novosti.rs