Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

EU će razmotriti sporazum Rusije i Nemačke


Evropska unija je danas ponovila da gasovod Severni tok 2 između Rusije i Nemačke nije od zajedničkog interesa za EU.

Oni su rekli da će razmotriti sporazum između SAD i Nemačke postignut juče o tom projektu.

"Mi ćemo razgovarati o tome sa državama članicama EU i našim susedima, uključujući Ukrajinu", naveo je portparol Evropske komisije na redovnom pres brifingu, nakon što su se Vašington i Berlin obavezali da će ublažiti bezbednosnu pretnju koju predstavlja gasovod, prenosi Rojters.

Komisija je, takođe, pozdravila posvećenost Nemačke tome da primeni "duh i propise energetske bezbednosti EU", imajući u vidu napore Unije da ostvari veću energetsku nezavisnost od Rusije.


izvor

[MOTORISTA]

Kijev inicirao konsultacije sa EU o Severnom toku 2: "Pretnja po bezbednost Ukrajine"
Tanjug 22.07.2021.

Kijev je zvanično inicirao konsultacije sa EU i Nemačkom o gasovodu Severnom toku 2, za koji navodi da je pretnja po bezbednost Ukrajine, saopštio je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

On je sinoć na Tviteru naveo da su note već upućene Briselu i Berlinu, prenosi Rojters. SAD i Nemačka postigle su sporazum o ruskom gasovodu Severni tok 2, okončavši dugotrajni spor između dva saveznika po tom pitanju, javio je ranije u sredu Vašington Post. Na osnovu sporazuma, Nemačka je pristala da investira u ukrajinsku infrastrukturu zelene tehnologije, a SAD će prestati da blokiraju gasovod, naveo je Post.

Prethodno je nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nekoliko sati pre očekivanog objavljivanja sporazuma Nemačke i Sjedinjenih Država o spornom gasovodu Severni tok 2.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Gasprom spreman da nastavi sa tranzitom gasa preko Ukrajine
SVET Autor: FoNet 22. jul. 2021

Kompanija Gasprom spremna je da nastavi sa tranzitom gasa preko Ukrajine posle 2024. godine na osnovu ekonomskih mogućnosti i stanja ukrajinskog sistema za transport gasa, izjavio je predsednik Upravnog odbora ruske kompanije Aleksej Miler.

On je istakao da Gasprom, u slučaju potrebe, može i povećati isporuke preko Ukrajine, preneo je Sputnjik.

„Pitanja o otkupu novih količina gasa iz Rusije za tranzit preko teritorije Ukrajine trebalo bi da se rešavaju na osnovu tržišnih uslova i tržišnih cena“, pojasnio je prvi čovek Gasproma. Miler je naveo i da je učešće Nemačke u razgovorima o toj temi potpuno opravdano u kontekstu planova za dekarbonizaciju evropske ekonomije.

Nemačka i SAD postigli su sporazum koji predviđa završetak gasovoda „Severni tok 2“, ali su saopštili da će uvesti sankcije Rusiji ako energetske resurse bude koristila kao oružje protiv susednih zemalja.

Izvor. www.n1info.com

[MOTORISTA]

Четвртак, 22.07.2021.

Захарова Западу:Узалуд се трудите, Северни ток ће бити пуштен

МОСКВА - Гасовод „Северни ток 2” ће ускоро бити пуштен, више ништа неће угрозити завршетак тог пројекта будући да је све у складу са међународним нормама и одговара свим критеријума екологије, изјавила је портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

„Упркос покушајима да се политизује цео пројекат и осујети његова реализација, што је у интересу Запада, а пре свега САД, гасовод ће ускоро бити пуштен”, рекла је она на брифингу у Москви, пренео је Спутњик. Захарова је оценила да и, поред тога што је пројекат у складу са свим нормама међународног права, гасовод испуњава све критеријуме „зелене климатске карте” ЕУ.

„Ма колико чудне биле одлуке које ЕУ доноси и то под притиском САД, као што је то био случај након недавних америчко-немачких преговора, оне никако више не могу да промене објективну реалност да ће пројекат бити завршен”, нагласила је Захарова. Захарова је такође рекла и да Русија питање транзита гаса никада није користила као оружје и нема намеру да то чини убудуће. Како је рекла, Русија се залаже за деполитизацију енергетске сарадње.

„Никада нисмо имали намеру да обустављамо пошиљке гаса Украјини или кроз Украјину. Све што чинимо је искључиво комерцијалне природе”, додала је она, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Lavrov: Zapad pokušava da stvori pojas nestabilnosti oko Rusije


Zapad pokušava da stvori pojas nestabilnosti oko Rusije na račun Belorusije i Moldavije, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Naravno, ne gnušaju se očiglednih fejkova. Sve to treba uzeti u obzir. Oko nas pokušavaju da naprave pojas nestabilnosti terajući naše najbliže susede, nama bratske narode da prave izbore – ili Zapad ili RF – žele da osvajaju teritorije oko naše zemlje na razne načine – i vojno i ekonomski, i da nas okruže sanitarnim kordonom, da izvuku i neku korist iz toga što će Zapad imati presudan uticaj na razvoj susednih zemalja“, rekao je ruski ministar.

On je govorio na vebinaru „Spoljnopolitički uslovi u kojima protiče kampanja kandidata za izbor poslanika Dume“.

Kako je dodao, takav kurs Zapad bio je snažno izražen u Ukrajini a metode „obojenih revolucija“ pokušali su da poslednjih meseci da primene i u Belorusiji.

Prema njegovim rečima, Amerika i zemlje EU su pokrenule geopolitičku borbu za Moldaviju ne ustručavajući se otvorene propagande tokom predizborne kampanje.

„I sada bi naše zapadne kolege da prošire svoje prisustvo, uključujući i vojno, duž naših granica, među njima i u centralnoj Aziji i Zakavkazju“, dodao je ministar.


izvor

[MOTORISTA]

"Nervozni su - njihove iluzije su raspršene"
Novosti onlajn 23. 07. 2021.

Zapad ne voli Rusiju jer vodi nezavisnu politiku i bori se za sopstvene interese – od nje se očekivala drugačija politika, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

"Ne vole nas jer iluzije koje je Zapad imao prema nama, nakon raspada SSSR i nakon prvih godina Ruske Federacije - u onom smislu u kojem ona sada postoji – te iluzije su bile raspršene", objasnio je Lavrov. On je naglasio da se Rusija nikad ni od koga nije zatvarala, jednostavno se treba naviknuti "da nas ne vole". On je naglasio da Rusija ima svoju istoriju i dostojanstvo, kao i resurse da to održava.

- Nervozni su jer Rusija nije opravdala očekivanja i vodi nezavisnu politiku, posebno kada zapad želi svima da diktira, a ne da se dogovara sa svima ostalima… To će se na žalost i dalje manifestovati - dodao je ministar.

On je naglasio da se ova politika Zapada jasno manifestuje u dokumentima samita NATO-a i EU. Kako je saopštio šef ruske diplomatije, Rusiju svuda gledaju kao neprijatelja i pretnju, protiv koje treba istupiti jedinstveno. Međutim, Rusija će uvek braniti svoje interese, ali će ostaviti otvorena vrata za saradnju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rasporedićemo američke tenkove po Rusiji - štitiće Varšavu
Novosti onlajn 23. 07. 2021.

MINISTAR odbrane Poljske Mariuš Blaščak je u intervjuu za poljsku televiziju „vPoljsce“ obećao da će rasporediti američke tenkove „Abrams“ u Rusiji.

On je pozvao da se obrati pažnja na mesto gde će biti raspoređeni, a to je ravnica.

- Stratezi je nazivaju 'Smolenskim vratima', a zatim 'Brestovskim vratima', ona se proteže od zapada Rusije do Poljske. Tamo nema reka preko kojih bi moralo da se prelazi - rekao je Blaščak, istakavši da će ti tenkovi „jednostavno štititi Varšavu i Poljsku“.

Ministarstvo odbrane Poljske objavilo je na Tviteru odlomak njegovog intervjua sa citatom, ali su ga ubrzo nakon toga obrisali. Skrinšot sa tekstom objavio je bivši ministar odbrane Poljske Tomaš Semonjak.

- Ministarstvo je obrisalo video, ali nakon gledanja videa sa intervjuom na sajtu televizije moguće se uveriti da je Blaščak zaista govorio o raspoređivanju tenkova u Rusiji i Belorusiji. Gde predsednik stranke 'Pravo i pravda' nalazi takve nekompetentne ljude? - upitao je Semonjak koji je objavio skrinšot.

Ranije je Varšava saopštila da kupuje 250 američkih tenkova „Abrams“ u verziji M1A2 SEPv3 za više od 23 milijarde dolara. prema mišljenju ministra odbrane Poljske, „najbolji tenkovi na svetu“ su potrebni kako bi se smanjio rizik od napada na zemlju.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rusija: Novi razgovor sa SAD o pitanju strateške bezbednosti 28. jula
SVET Autor: Anadolija 23. jul. 2021

Delegacije Rusije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) razgovaraće o pitanju strateške bezbednosti 28. jula.

U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije podsetili su na sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina s američkim predsednikom Džoom Bajdenom u Ženevi, u Švajcarskoj, 16. juna. Dodaje se da će kao nastavak dogovora postignutih na tom sastanku, u okviru dijaloga Rusije i SAD-a, 28. jula u Ženevi biti održana nova runda sastanaka o strateškoj bezbednosti.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Sukobi sa Moskvom uvek su se završavali žalosno za Varšavu
Novosti onlajn 23. 07. 2021.

PRVI zamenik predsednika Komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Vladimir DŽabarov odreagovao je na izjavu ministra odbrane Poljske Mariuša Blaščaka koji je predložio da se američki tenkovi rasporede kod ruske granice, ocenivši njegov predlog kao veliku grešku i potpunu neodgovornost.

- Takva izjava u današnje vreme je zapravo guranje zemalja u sukob... To još jednom govori o tome da u osnovi čitave spoljnopolitičke doktrine Poljske leži duboka mržnja prema Rusiji. Verovatno to sve seže do istorijskih događaja iz prošlog veka. Ali nikada Rusija nije dozvolila Poljskoj da je nadvlada i uvek su se sukobi sa Rusijom završavali žalosno za Poljsku - istakao je ruski političar za portal „Lenta.ru“. Prema njegovom mišljenju, Amerikanci ni u najgorem snu ne mogu pretpostaviti da će se njihovi tenkovi naći na teritoriji Rusije.

- Oni će biti momentalno uništeni. To je jasno - kazao je DŽabarov. Senator je na kraju izrazio nadu da će se u Varšavi naći razumni ljudi koji će shvatiti da je takav način komunikacije sa Moskvom – ćorsokak.

"Pritom, sudeći po onome što se objavljuje u njihovim medijima, poljski narod je prilično prijateljski raspoložen prema ruskom, a rukovodstvo je prosto opsednuto rusofobijom. Oni podstiču ljude na agresiju u nadi da će se svi ti Amerikanci i zemlje NATO- u pravom trenutnu zauzeti za Poljsku i da će je štititi od 'ruske agresije'. Ali, kao prvo, Rusija ne planira da napada bilo koga, a kao drugo – ukoliko do nečega dođe niko od tih saveznika neće prstom mrdnuti da zaštite avanturiste među poljskim liderima“, zaključio je DŽabarov.

Kako prenosi portal „Voenoe obozrenie“, izjava poljskog ministra odbrane je izazvala reakcije i u njegovoj zemlji. Predstavnici opozicionih partija smatraju da se ministri iz vladajuće stranke „stalno bave dolivanjem ulja na vatru koju sami raspiruju“. Ministra su kritikovali i građani Poljske, zaključujući da je „ministar, očigledno, želeo da se dopadne američkoj administraciji“, prenosi portal. Podsetimo, ranije je poljski ministar odbrane, komentarišući kupovinu američkih tenkova „Abrams“, predložio da se oni rasporede na „Smolenskim vratima“ – ravnici koja pokriva teritoriju Rusije i Belorusije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šerman će predvoditi delegaciju SAD u dijalogu sa Rusijom, razgovor je zakazan za 28. jul
Tanjug 23.07.2021.

Zamenica državnog sekretara Vendi Šerman predvodiće američku delegaciju na sastanku američko-ruskog dijaloga o strateškoj stabilnosti 28. jula, saopštio je danas Stejt department.

Sastanak će se odžati u Ženevi. Ovaj sastanak je nastavak privrženosti koju su preuzeli američki predsednik Džo Bajden i ruski predsednik Vladimir Putin da vode namerni i robusni dijalog između dve nacije, a koji će težiti postavljanju temelja za buduće mere kontrole naoružanja i smanjenja rizika, navodi se u saopštenju Stejt depratmenta. Šermanova će u sredu otputovati u Ženevu, nakon sastanaka u Kini u neđelju i poneđeljak, 25. i 26. jula, i kratke posjete Omanu. Njoj će se na putovanju pridružiti zamjenik državnog sekretara SAD za kontrolu oružja i međunarodnu bezbjednost Boni Dženkins, čije je imenovanje potvrdio Senat Kongresa SAD ove sedmice.

- Sastanak prati obećanje predsjednika Bajdena i ruskog predsjednika Putina da se održi nameran i čvrst dijalog između dvije zemlje kojim će strane pokušati da postave temelje za kontrolu oružja u budućnosti i mjere smanjenja rizika - ističe se u saopštenju Stejt departmenta.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bajdena optužuju da je dao poklon ruskom lideru
I.Z.K. 23.07.2021.

Sjedinjene Američke države i Nemačka su postigle dogovor oko kontroverznog Severnog toka 2, za koji obe strane kažu da će zaustaviti Rusiju da koristi projekat kao političku polugu nad svojim evropskim saveznicima. Međutim, njihov dogovor je mnoge države ostavio nezadovoljnim.

Gotovo kompletiran novi cevovod imaće kapacitet da sprovede 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u Evropu ispod Baltičkog mora i udvostručiće izvoz ruskog gasa u Nemačku. Sporazum je postignut nakon sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena i nemačke kancelarke Angele Merkel. Dogovor je naišao je na žestok otpor pre svega Ukrajine, koja godišnje gubi oko 3 milijarde dolara kao naknadu za tranzit gasa, ali i zemalja EU – Poljske, Litvanije, Estonije i Letonije.

"Loš posao"

Američki predsednik Džo Bajden je u kampanji govorio kako će naporno raditi na suzbijanju opasnosti koje proizlaze iz „lažne politike Kremlja“. U to vreme “Severni tok 2“ je nazivao „lošim poslom“, a državni sekretar Entoni Blinken obećao je u potvrdnom svedočenju pred Odborom za spoljne odnose Senata da će raditi na zaustavljanju projekta. Međutim, izgleda da se Bajden predomislio.

Proletos je Bajdenova administracija odlučila da se povinuje zahtevima Berlina i preda Moskvi geopolitičko oružje odričući se sankcija koje su prethodno nametnute podružnici Gasproma koja vodi projekat i njenom izvršnom direktoru Matijasu Varnigu, bivšem agentu Štazija i Putinovom prijatelju. Ovo je otvorilo vrata završetku projekta, piše „The Hill“ Administracija je od februara pokušavala da postigne dogovor sa Berlinom kako bi nadoknadila štetu koju bi završetak projekta doneo Ukrajini i drugim zemljama istočne Evrope. Pet meseci kasnije, postignut je dogovor. U zamenu za dozvolu Moskvi da zaobiđe Istočnu Evropu snabdevanjem gasom, SAD i Nemačka obezbedile bi neki oblik ulaganja u ukrajinski energetski sektor.

Putinova provokacija

U međuvremenu, ukidanje sankcija ustvari je osnažilo loše ponašanje Kremlja. Gasprom je smanjio isporuke gasa u Evropu kako je tražnja rasla. Putin je javno rekao da će Gasprom poslati više gasa preko Ukrajine samo ako se Kijev bude ponašao kako treba. Ruski predsednik je takođe napisao i navodnu istorijsku analizu koja tvrdi da su Rusi i Ukrajinci (i Belorusi) jedan narod, a da Ukrajina može da uživi sigurnu i mirnu budućnost samo u bliskoj saradnji sa Rusijom.

"Loš cevovod, ali..."

Najavljujući sporazum, američka zvaničnica Viktorija Nuland rekla je novinarima da Severni tok 2 ostaje „loš gasovod“, ali je dodala da sporazum „predviđa sankcije Moskvi ako pokuša da ucenjuje Ukrajinu“, koja je upozorila da „cevovod ugrožava njenu bezbednost“, piše BBC. Cilj sporazuma je da „ublaži strah od evropske zavisnosti od ruske energije“.

Ukrajina se borila sa separatistima koje podržavaju Rusija od 2014. godine, dok je Moskva iste godine anektirala i poluostrvo Krim od Ukrajine. Početkom aprila ove godine gomilanje ruskih trupa na njenoj granici sa Ukrajinom izazvalo je bojazan da Moskva sprema još jedan napad na svog suseda. Prema uslovima sporazuma, SAD i Nemačka obavezale su se da će Rusiji nametnuti troškove kako bi je sprečile da cevovod koristi kao političko oružje.

„Ako Rusija pokuša da koristi energiju kao oružje ili počini dalja agresivna dela protiv Ukrajine, Nemačka će preduzeti mere na nacionalnom nivou i zalagati se za delotvorne mere na evropskom nivou, uključujući sankcije, kako bi ograničila ruske izvozne mogućnosti u Evropu u energetskom sektoru “, dodaje se u saopštenju.

Ukrajina najveći gubitnik

Međutim, neki „kritičari kažu da dogovor ne ide dovoljno daleko“, navodi Skaj Njuz. Poljska se pridružila Ukrajini u protivljenju projektu za koji tvrdi da „ugrožava bezbednost centralne i istočne Evrope“, navodi BBC. Ukrajina je „zahtevala formalne razgovore sa Briselom i Berlinom o cevovodu“, izveštava Politiko. Ukrajinski i poljski ministri spoljnih poslova objavili su zajedničku izjavu.

“Odluka o izgradnji Severnog toka 2, koja je usvojena 2015. godine nekoliko meseci nakon invazije Rusije i nezakonske aneksije ukrajinske teritorije, stvorila je političku, bezbednosnu, kao i krizu poverenja u Evropi. Trenutno se ova kriza pogoršava odbijanjem pokušaja da se zaustavi puštanje gasovoda. Takva odluka stvorila je dodatne političke, vojne i energetske pretnje za Ukrajinu i centralnu Evropu uopšte. Istovremeno, ona povećava mogućnosti Rusije da destruktivno utiče na bezbednosnu situaciju u Evropi i produbljuje razlike između država članica NATO-a i EU. Svaki verodostojan pokušaj ponovnog uspostavljanja ravnoteže bezbednosti u regionu mora uzeti u obzir moguće negativne rizike u tri oblasti: političkoj, vojnoj i energetskoj. Ti bi pokušaji morali da budu demokratski, da u fazi ugovaranja sporazuma predvide pregovore sa vladama zemalja koje su najviše pogođene negativnim posledicama Severnog toka 2”, naveli su Dmitrij Kuleba i Zbignjev Rau. Nažalost, kako su rekli, “aktuelni predlozi koji se formiraju za popunjavanje bezbednosne praznine ne mogu se smatrati dovoljnim za efikasnu minimalizaciju pretnji koje predstavlja Severni tok 2”.

“Pozivamo SAD i Nemačku da adekvatno odgovore na bezbednosnu krizu u našem regionu, od koje jedino Rusija ima koristi. Ukrajina i Poljska će raditi zajedno sa svojim saveznicima i partnerima protiv pokretanja Severnog potoka 2, sve dok ne budu razvijena rešenja za prevazilaženje bezbednosne krize, podršku zemljama u njihovim težnjama da postanu članice zapadnih demokratskih institucija, minimalizaciju pretnja po mir i energetsku bezbednost”, naveli su oni.

Iako su se Nemačka i SAD obavezale da će Ukrajina dobijati određenu naknadu, pitanje je da li će to nadomestiti oko 3 milijarde dolara koje je dobijala kao naknadu za tranzit gasa.

Glavobolja za Bajdena

Dogovor takođe stvara glavobolju Džou Bajdenu, koji je optužen za uručenje "poklona" Kremlju i "aktivno pomaganje Putinu u izgradnji njegovog gasovoda", kaže britanski Telegraf. Portparol američkog Stejt departmenta je rekao da Bela kuća i dalje smatra da je to „geopolitički projekat Kremlja koji ima za cilj da proširi ruski uticaj na evropske energetske resurse i da zaobiđe Ukrajinu“.

Administracija i dalje stoji iza izjave da je to “loš posao za Nemačku, loš posao za Ukrajinu i Evropu šire”. Međutim, postigavši dogovor sa Nemačkom i jasno stavljajući do znanja da sankcije neće zaustaviti završetak projekta, Bajden je postao podložan kritikama, pre svega republikanaca, da je izvršio „totalnu predaju Putinu“.

- Ovo će biti generacijska geopolitička pobeda za Putina i katastrofa za Sjedinjene Države i naše saveznike. Decenijama od sada ruski diktatori i dalje će ubirati milijarde od Bajdenovog poklona, a Evropa će i dalje biti izložena ruskim energetskim ucenama - rekao je republikanski kongresmen Ted Kruz.

Bajden je dobio kritike i od demokrata, pa je senatorka Džin Šahin upozorila da „još uvek nije uverena da ovaj sporazum - ili bilo koji bilateralni sporazum - može u dovoljnoj meri da pruži garancije našim evropskim saveznicima i umanji značajan ekonomski uticaj i bezbednosne implikacije završetka ovog gasovoda“. U međuvremenu je pomeren sastanak ukrajinskog i američkog predsednika koji je trebalo da se održi u julu.

Bela kuća je u sredu potvrdila da će to biti 30. avgust, u to vreme Kongres neće zasedati, što će Volodimiru Zelenskom otežati održavanje sastanaka sa saveznicima u Kongresu ili da okupi opoziciju Severnom toku 2 u Vašingtonu.

Putin zadovoljan

Kremlj je u sredu rekao da su ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazili zadovoljstvo skorim završetkom cevovoda Severni tok 2 tokom telefonskih razgovora.

- Lideri su zadovoljni što se izgradnja Severnog toka 2 bliži kraju - rekao je Kremlj u izjavi nakon razgovora.

Tokom telefonskog poziva, Putin je pohvalio "posvećenost" Nemačke projektu, rekao je Kremlj, ističući da je on "čisto komercijalan" i usmeren na jačanje energetske bezbednosti Nemačke i Evropske unije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Medvedev o postignutom dogovoru SAD i Nemačke o Severnom toku 2: "Nije savršen ali je bolji je uništenje projekta"
Tanjug 24.07.2021.

Dogovor koji su SAD i Nemačka postigle oko gasovoda Severni tok 2 bolji je od pokušaja da se uništi projekat, izjavio je danas zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.

- Iako nam se ne sviđaju određene formulacije, a takođe, postoje i razne izjave o odricanju odgovornosti u vezi sa sankcijama, to je ipak bolje od pokušaja uništavanja projekta koji je toliko važan za Evropu i skoro je završen - naglasio je Medvedev u intervjuu za Dojče vele, preneo je Tass.

Odgovarajući na pitanje o mogućim sankcijama, Medvedev je rekao: - Ako neko uvede sankcije, preživećemo ih. Što se tiče navoda o energetskoj zavisnosti Nemačke od Rusije, on je primetio da ako Nemačka zavisi od ruskih isporuka gasa, onda Rusija zavisi od tržišnih cena i obima izvoza. Zamenik predsednika Ruskog saveta bezbednosti istakao je da je Severni tok 2 komercijalni projekat.

- U jednom trenutku su se naši interesi sudarili sa interesima Sjedinjenih Američkih Država koje su odlučile da će profitirati više isporukom svog tečnog prirodnog gasa u Evropu - rekao je on.

Prema njegovim rečima, SAD su tada počele da vrše pritisak na situaciju oko projekta Severni tok 2.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

"Totalna predaja Putinu" - Amerika podržala


SAD i Nemačka su postigle dogovor oko kontroverznog Severnog toka 2.

Za njega obe strane kažu da će zaustaviti Rusiju da koristi projekat kao političku polugu nad svojim evropskim saveznicima.

Međutim, njihov dogovor je mnoge države ostavio nezadovoljnim.

Gotovo kompletiran novi cevovod imaće kapacitet da sprovede 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u Evropu ispod Baltičkog mora i udvostručiće izvoz ruskog gasa u Nemačku.

Sporazum je postignut nakon sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena i nemačke kancelarke Angele Merkel.

Dogovor je naišao je na žestok otpor pre svega Ukrajine, koja godišnje gubi oko 3 milijarde dolara kao naknadu za tranzit gasa, ali i zemalja EU – Poljske, Litvanije, Estonije i Letonije.

Američki predsednik Džo Bajden je u kampanji govorio kako će naporno raditi na suzbijanju opasnosti koje proizlaze iz "lažne politike Kremlja". U to vreme "Severni tok 2" je nazivao "lošim poslom", a državni sekretar Entoni Blinken obećao je u potvrdnom svedočenju pred Odborom za spoljne odnose Senata da će raditi na zaustavljanju projekta.

Međutim, izgleda da se Bajden predomislio.

Proletos je Bajdenova administracija odlučila da se povinuje zahtevima Berlina i preda Moskvi geopolitičko oružje odričući se sankcija koje su prethodno nametnute podružnici Gasproma koja vodi projekat i njenom izvršnom direktoru Matijasu Varnigu, bivšem agentu Štazija i Putinovom prijatelju. Ovo je otvorilo vrata završetku projekta, piše "The Hill".

Administracija je od februara pokušavala da postigne dogovor sa Berlinom kako bi nadoknadila štetu koju bi završetak projekta doneo Ukrajini i drugim zemljama istočne Evrope. Pet meseci kasnije, postignut je dogovor. U zamenu za dozvolu Moskvi da zaobiđe Istočnu Evropu snabdevanjem gasom, SAD i Nemačka obezbedile bi neki oblik ulaganja u ukrajinski energetski sektor.

U međuvremenu, ukidanje sankcija ustvari je osnažilo loše ponašanje Kremlja.

Gasprom je smanjio isporuke gasa u Evropu kako je tražnja rasla.

Putin je javno rekao da će Gasprom poslati više gasa preko Ukrajine samo ako se Kijev bude ponašao kako treba.

Ruski predsednik je takođe napisao i navodnu istorijsku analizu koja tvrdi da su Rusi i Ukrajinci (i Belorusi) jedan narod, a da Ukrajina može da uživi sigurnu i mirnu budućnost samo u bliskoj saradnji sa Rusijom.

Najavljujući sporazum, američka zvaničnica Viktorija Nuland rekla je novinarima da Severni tok 2 ostaje "loš gasovod", ali je dodala da sporazum „predviđa sankcije Moskvi ako pokuša da ucenjuje Ukrajinu", koja je upozorila da "cevovod ugrožava njenu bezbednost", piše BBC.

Cilj sporazuma je da "ublaži strah od evropske zavisnosti od ruske energije".

Ukrajina se borila sa separatistima koje podržavaju Rusija od 2014. godine, dok je Moskva iste godine anektirala i poluostrvo Krim od Ukrajine. Početkom aprila ove godine gomilanje ruskih trupa na njenoj granici sa Ukrajinom izazvalo je bojazan da Moskva sprema još jedan napad na svog suseda.

Prema uslovima sporazuma, SAD i Nemačka obavezale su se da će Rusiji nametnuti troškove kako bi je sprečile da cevovod koristi kao političko oružje.

"Ako Rusija pokuša da koristi energiju kao oružje ili počini dalja agresivna dela protiv Ukrajine, Nemačka će preduzeti mere na nacionalnom nivou i zalagati se za delotvorne mere na evropskom nivou, uključujući sankcije, kako bi ograničila ruske izvozne mogućnosti u Evropu u energetskom sektoru", dodaje se u saopštenju.

Međutim, neki "kritičari kažu da dogovor ne ide dovoljno daleko", navodi Skaj Njuz. Poljska se pridružila Ukrajini u protivljenju projektu za koji tvrdi da "ugrožava bezbednost centralne i istočne Evrope", navodi BBC.

Ukrajina je "zahtevala formalne razgovore sa Briselom i Berlinom o cevovodu", izveštava Politiko.

Ukrajinski i poljski ministri spoljnih poslova objavili su zajedničku izjavu.

"Odluka o izgradnji Severnog toka 2, koja je usvojena 2015. godine nekoliko meseci nakon invazije Rusije i nezakonske aneksije ukrajinske teritorije, stvorila je političku, bezbednosnu, kao i krizu poverenja u Evropi. Trenutno se ova kriza pogoršava odbijanjem pokušaja da se zaustavi puštanje gasovoda. Takva odluka stvorila je dodatne političke, vojne i energetske pretnje za Ukrajinu i centralnu Evropu uopšte. Istovremeno, ona povećava mogućnosti Rusije da destruktivno utiče na bezbednosnu situaciju u Evropi i produbljuje razlike između država članica NATO-a i EU. Svaki verodostojan pokušaj ponovnog uspostavljanja ravnoteže bezbednosti u regionu mora uzeti u obzir moguće negativne rizike u tri oblasti: političkoj, vojnoj i energetskoj. Ti bi pokušaji morali da budu demokratski, da u fazi ugovaranja sporazuma predvide pregovore sa vladama zemalja koje su najviše pogođene negativnim posledicama Severnog toka 2", naveli su Dmitrij Kuleba i Zbignjev Rau.

Nažalost, kako su rekli, "aktuelni predlozi koji se formiraju za popunjavanje bezbednosne praznine ne mogu se smatrati dovoljnim za efikasnu minimalizaciju pretnji koje predstavlja Severni tok 2".

"Pozivamo SAD i Nemačku da adekvatno odgovore na bezbednosnu krizu u našem regionu, od koje jedino Rusija ima koristi. Ukrajina i Poljska će raditi zajedno sa svojim saveznicima i partnerima protiv pokretanja Severnog potoka 2, sve dok ne budu razvijena rešenja za prevazilaženje bezbednosne krize, podršku zemljama u njihovim težnjama da postanu članice zapadnih demokratskih institucija, minimalizaciju pretnja po mir i energetsku bezbednost", naveli su oni.

Iako su se Nemačka i SAD obavezale da će Ukrajina dobijati određenu naknadu, pitanje je da li će to nadomestiti oko 3 milijarde dolara koje je dobijala kao naknadu za tranzit gasa.

Dogovor takođe stvara glavobolju Džou Bajdenu, koji je optužen za uručenje "poklona" Kremlju i "aktivno pomaganje Putinu u izgradnji njegovog gasovoda", kaže britanski Telegraf.

Portparol američkog Stejt departmenta je rekao da Bela kuća i dalje smatra da je to "geopolitički projekat Kremlja koji ima za cilj da proširi ruski uticaj na evropske energetske resurse i da zaobiđe Ukrajinu".

Administracija i dalje stoji iza izjave da je to "loš posao za Nemačku, loš posao za Ukrajinu i Evropu šire".

Međutim, postigavši dogovor sa Nemačkom i jasno stavljajući do znanja da sankcije neće zaustaviti završetak projekta, Bajden je postao podložan kritikama, pre svega republikanaca, da je izvršio "totalnu predaju Putinu".

"Ovo će biti generacijska geopolitička pobeda za Putina i katastrofa za Sjedinjene Države i naše saveznike. Decenijama od sada ruski diktatori i dalje će ubirati milijarde od Bajdenovog poklona, a Evropa će i dalje biti izložena ruskim energetskim ucenama", rekao je republikanski kongresmen Ted Kruz.

Bajden je dobio kritike i od demokrata, pa je senatorka Džin Šahin upozorila da "još uvek nije uverena da ovaj sporazum - ili bilo koji bilateralni sporazum - može u dovoljnoj meri da pruži garancije našim evropskim saveznicima i umanji značajan ekonomski uticaj i bezbednosne implikacije završetka ovog gasovoda".

U međuvremenu je pomeren sastanak ukrajinskog i američkog predsednika koji je trebalo da se održi u julu.

Bela kuća je u sredu potvrdila da će to biti 30. avgust, u to vreme Kongres neće zasedati, što će Volodimiru Zelenskom otežati održavanje sastanaka sa saveznicima u Kongresu ili da okupi opoziciju Severnom toku 2 u Vašingtonu.

Kremlj je u sredu rekao da su ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazili zadovoljstvo skorim završetkom cevovoda Severni tok 2 tokom telefonskih razgovora.

"Lideri su zadovoljni što se izgradnja Severnog toka 2 bliži kraju", rekao je Kremlj u izjavi nakon razgovora.

Tokom telefonskog poziva, Putin je pohvalio "posvećenost" Nemačke projektu, rekao je Kremlj, ističući da je on "čisto komercijalan" i usmeren na jačanje energetske bezbednosti Nemačke i Evropske unije.


izvor

[MOTORISTA]

Rusija preti? Zabrinutost raste
IZVOR: DW SUBOTA, 24.07.2021.

Nemačke vlasti vide interes pojedinih država da utiču i na savezne izbore 26. septembra. Intenzitet ovih pokušaja je, međutim, za sada na "niskom nivou".

Bio je to pokušaj, iako ne bogzna kako uspešan. Ipak, napad je izvršila jedna od najstrašnijih grupa na svetu, koja je više puta dokazala koliko su talentovani njeni hakeri. Poznati su kao "Cozy Bear" ili APT29 i navodno delaju po nalogu ruske obaveštajne službe za inostranstvo SVR. Više zaposlenih u nemačkim ministarstvima, između ostalog u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dobilo je takozvane fišing mejlove. Ko klikne na link, omogućuje hakerima upad i da instaliraju štetni softver na računar.

No, napadači ovog puta nisu bili uspešni jer je jedna partnerska strana služba upozorila Nemce na vreme. Cilj napada je bio veliki broj organizacija, među kojima su trustovi mozgova i ministarstva, pojasnio je jedan upućeni činovnik. "Udarili su gde su stigli", rekao je on o neuspešnom poklušaju hakera grupe APT29. Ovakva vrsta napada pak nije više ništa posebno. Ruske tajne službe su navodno poslednjih godina konstantno pokušavale da elektronskim putem dođu do osetljivih informacija, ponekad i uspešno.

Nervoza u državnim službama

S obzirom da je ostalo dva meseca do parlamentarnih izbora, nemačke bezbednosne službe su se unervozile. Postoji velika zabrinutost da bi se Rusija mogla umešati u kampanju kroz dezinformacije uz pomoć ranije ukradenih podataka. Šta ako Moskva na ovaj način pokuša da naudi određenoj partiji ili kandidatu - ili nekom drugom kandidatu pomogne da ostvari izbornu pobedu?

"Putinovi hakeri", kako ih naziva nemački javni servis, su tokom predsedničke kampanje u Sjedinjenim Državama 2016. godine prvo hakovali mejlove Demokratske stranke a potom objavili određene sadržaje. I na izborima u Francuskoj 2017. ruski hakeri su navodno ukrali hiljade mejlove Makronovom izbornom timu, koje su potom objavili na internetu. Takve operacije se u žargonu tajnih službi nazivaju Hack&Leak.

"Cilj dezinformacija je da se društveni konflikti dodatno zaoštre", kaže politikolog Tomas Rid sa američkog univerziteta "Džona Hopkins". Ističe da ovakve „političke sabotaže" nisu novina, već stari način rada tajnih službi. Novost je samo upotreba socijalnih mreža. Zato je u Nemačkoj pre tri godine osnovana radna grupa "Hibrid" u koju je uključeno više tajnih službi. Članovi radne grupe se sastaju pod vođstvom Ministarstva unutrašnjih poslova, kako bi razgovarali o "hibridnim pretnjama" - kibernetičkim napadima i širenju dezinformacija. Jedna podgrupa se bavi samo parlamentarnim izborima zbog dezinformacija, kao i inostranog uticaja na predstojeće izbore. Nedavno su obaveštajne službe upozoravale poslanike Bundestaga na moguće sajber napade lažnim mejlovima i ukazali na kampanju pod nazivom "Ghostwriter". Iza nje stoji navodno ruska Vojna tajna služba.

"Više do 300 napada"

U jednoj internoj prezentaciji je navedeno da je "Ghostwriter" pokušao "više od 300 napada" na 60 političara na lokalnom nivou i 70 poslanika u Bundestagu i pokrajinskim parlamentima. Prvi mejlovi su se pojavili u februaru, i izgledalo je da su stigli od operatera T-Online ili GMX.

"Trenutno se na različite načine pokušava mešanje u proces donošenja odluka na izborima za Bundestag", upozorava Konstantin Kule, porptarol poslaničkog kluba nemačkih Liberala.

"U kampanji nema savršenog diskursa i borba će biti sve žešća. Ali, ako neko tajno iz inostranstva pokuša da u određenom pravcu usmeri donošenje odluka, onda je to napad na slobodnu demokratiju i protiv toga se mora zaštiti."

Ali, iako je već odavno javnosti poznata kampanja "Ghostwriter" i vlasti daju preventivna upozorenja, i dalje se šalju opasni mejlovi. To je drskost koja iznenađuje i iskusne obaveštajce. "Oni jednostavno nastavljaju i dalje", kaže jedan nemački obaveštajac.

Izbori za Bundestag - zaštićeni od manipulisanja

Na prethodnim izborima u Nemačkoj primećeni su pokušaji manipulacije iz drugih zemalja, rekao je predsednik Saveznog zavoda za zaštitu ustavnog poretka Tomas Haldenvang. Vlasti vide interes pojedinih država da utiču i na savezne izbore 26. septembra. Intenzitet ovih pokušaja je, međutim, na "niskom nivou". Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer rekao je da rusku državnu televiziju RT ne vidi kao "hibridnu pretnju". "Ovo je propaganda, to svako može prozreti," dodao je. "Hibridne taktike" su višestruke strategije za destabilizaciju demokratskih društava, koje mogu obuhvatati vojne operacije, ekonomski pritisak, hakerske napade i propagandu preko medija i društvenih mreža.

Zvaničnik za nadgledanje izbora Georg Til je naglasio da su izbori na jesen zaštićeni od manipulisanja:

"Nemamo automate za glasanje. Broje se glasački listići".

S obzirom na porast broja infekcija korona virusom, on očekuje relativno visok procenat glasova preko pošte, zbog čega su preduzete odgovarajuće mere predostrožnosti. Sa kutijama za glasanje preko pošte postupaće se isto kao i sa onima u koje se listić ubacuje na biračkom mestu. Til je dodao: "Po mrežema se često šire informacije da se ti glasovi tretiraju drugačije, da to nije transparentno. Ali, to nije tačno, naravn oda oni glasaju poštom imaju ista prava kao i oni glasaju na biračkom mestu".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Tenzije u Crnom moru veštački dižu igrači izvan tog regiona!
Novosti onlajn 25. 07. 2021.

TENZIJE u Crnom moru se veštački podižu i to rade igrači izvan tog regiona, navode u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, ističući da će Moskva nastaviti pomno da prati primenu Konvencije iz Montrea.

U Ministarstvu ukazuju na posebnu ulogu Turske koja može da kontroliše prolazak ratnih brodova kroz zalive.

- Nastavićemo s pažnjom da pratimo situaciju u vezi s tim kako se u praksi primenjuju odredbe Konvencije, uključujući ograničenja ukupne maksimalne tonaže prilikom tranzita, kao i tonaže ratnih brodova država koje nisu deo crnomorskog regiona i vreme njihovog boravka u akvatoriji Crnog mora - naveli su u Ministarstvu povodom godišnjice potpisivanja Konvencije.

Moskva i Ankara imaju redovan dijalog a poslednji put o ovoj temi su u Antaliji 30. juna razgovarali ministri spoljnih poslova Sergej Lavrov i Mevlut Čavušoglu, dodaje se u saopštenju.

Podsetimo, krajem juna turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je označio početak izgradnje kanala „Istanbul“, koji će prolaziti paralelno sa Bosforskim moreuzom. Kanal će povezati Crno i Mramorno more. Iako je reč o jednom od najkrupnijih projekata u istoriji Turske on izaziva sporove kako zbog pitanja ekonomske svrsishodnosti, tako i zbog mogućih problema u vezi sa Konvencijom iz Montrea o statusu moreuza Bosfor i Dardaneli.

Konvencija iz Montrea, usvojena 1936. godine, omogućava slobodu prolaska kroz moreuze za trgovačke brodove svih zemalja, kako u mirno tako i u ratno vreme. Međutim, režim prolaska ratnih brodova drugačiji je za crnomorske i necrnomorske države. Za ratne brodove necrnomorskih sila uvedena su značajna ograničenja u pogledu klase i dužine boravka.

Izvor: www.novosti.rs