Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Zaustavite se ili sledi novi odlučan odgovor!
Novosti online 03. 08. 2021.

RUSIJA proteruje jednog od diplomata ambasade Estonije koji u roku od nedelju dana mora napustiti zemlju - saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

- Ambasador Estonije u Rusiji Margus Lajdre pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Rusije gde mu je ruska strana izrazila odlučan protest i uručila notu u kojoj se navodi da se na osnovu principa reciprociteta za personu non grata proglašava službenik estonske diplomatske misije u Moskvi, kome se daje rok od nedelju dana da napusti teritoriju Rusije - navodi se u saopštenju zamenika direktora Odeljenja za informacije i štampu MIP Rusije Aleksanda Bikantova. Istovremeno je sugerisao estonskim partnerima da se zaustave i da ne otežavaju situaciju koju su ionako zakomplikovali do krajnjih granica.

- U suprotnom će uslediti novi odlučan odgovor MIP Rusije. Pritom, sva odgovornost za pogoršanje bilateralnih odnosa u potpunosti će biti na estonskoj strani - ističe se u saopštenju.

Federalna služba bezbednosti Rusije saopštila je da je 6. jula u Sankt Peterburgu uhapšen estonski konzul Mart Late zbog špijunaže. Late je uhvaćen sa poverljivim dokumentima koje mu je predao ruski državljanin. Iz FSB su saopštili da su takve aktivnosti očigledno neprijateljske prema Rusiji. Kasnije je ruski MIP proglasio Estonca za personu non grata i saopštio da diplomata ima 48 časova da napusti zemlju. Talin je događaj okarakterisao kao „provokaciju FSB-a“. Prema rečima premijerke republike Kaje Kalas „diplomata je obavljao svoj posao u skladu sa svim pravnim aktima“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Amerika traži da 24 ruskih diplomata do 3. septembra napuste zemlju
Tanjug 03.08.2021.

Sjedinjene Američke Države predale su Rusiji spisak 24 diplomate koji treba da napuste zemlju do 3. septembra zbog isteka viza, izjavio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov u intervjuu za časopis "Nešenel interest".

Transkript intervjua postavljen je na Fejsbuk stranici ruske ambasade, preneo je TAS.

- Dobili smo spisak 24 diplomate za koje se očekuje da napuste zemlju pre 3. septembra 2021. godine - rekao je Antonov. On je istakao da će skoro svi otići bez zamena, jer je Vašington naglo pooštrio procedure izdavanja viza.

- Nadamo se da će zdrav razum prevladati i da ćemo moći da normalizujemo život ruskih i američkih diplomata u Sjedinjenim Američkim Državama i Rusiji na principu reciprociteta - rekao je Antonov, preneo je Rojters. On je, takođe, rekao da se nada da će se nedavno započeti dijalog između SAD i Rusije o pitanjima sajber bezbednosti nastaviti.

- Kao opciju, možemo raspravljati o sajber pretnjama sistemima za kontrolu naoružanja itd.

Moskva i Vašington već duže vreme se razilaze oko niza pitanja, a veze su dodatno zahladile nakon što je američki predsednik Džozef Bajden rekao da veruje da je ruski predsednik Vladimir Putin ubica. Tenzije su, međutim, popustile nakon susreta održanog 16. juna.

Izvor: ww.blic.rs

[MOTORISTA]

Среда, 04.08.2021.
Миленко Пешић

„Визни рат” Вашингтона и Москве

Америчке власти затражиле да 24 руске дипломате до 3. септембра напусте земљу, иако је Русија последњих дана одобрила боравак 22 сарадника амбасаде САД

Вашингтон је затражио да 24 руске дипломате до 3. септембра напусте земљу због истека визе. Уобичајени поступак, као што тврди Стејт департмент, или узвратна мера зато што је амбасада САД у Москви прошле недеље морала да отпусти 182 запослена из редова локалног особља због пооштрених прописа који забрањују ангажовање руских грађана? Да ли је реч о „меком” протеривању руских дипломата које има везе с обелодањеним сазнањем да су руски хакери провалили у електронску пошту федералних тужилаца? Бајденова администрација је због сајбер напада и мешања у америчке изборе 15. априла већ протерала 10 руских дипломата.

У реаговању на потез америчких власти амбасадор Русије у Вашингтону Анатолиј Антонов каже да је Русија у последњих неколико дана издала визе за 22 сарадника амбасаде САД у Москви, а заузврат је виза продужена само једном саветнику руске амбасаде. „Изгледа као ругање”, наводи он коментаришући поступак америчких власти, преноси „Спутњик”.

„Покушаји да нам продате маглу неће проћи, тако да од Стејт департмента очекујемо конструктиван приступ решењу проблема руских дипломатских представништава”, додао је амбасадор.

Антонов је рекао да су америчке власти предале списак с именима 24 дипломате којима виза истиче до 3. септембра, док, с друге стране, 130 сарадника руских представништава у Америци и њихове породице чекају продужење визе, али Американци и даље спроводе политику притиска. Представник Стејт департмента Нед Прајс није се сложио с тим како је ситуацију описао Антонов. Према његовим речима, Стејт департмент је недавно увео лимит за све стране дипломате, а за већину земаља то значи пет година боравка, уз могућност индивидуалног продужења виза. Прајс је новинарима рекао да руске дипломате које су три године радиле у Америци треба да напусте земљу или да се обрате за продужење визе. Сваки захтев ће се разматрати индивидуално.

То је изазвало негодовање Антонова: „Ми поступамо апсолутно у складу с правилима земље у којој дипломате бораве. Шаљемо документа у Стејт департмент на време, у тачно одређеним роковима. Ипак, реакција је никаква. Покушаји партнера да за све проблеме (у дипломатији) оптуже нас, а сами да се представе као невинашца изазива чуђење”, рекао је Антонов.

Руски амбасадор додаје да, ако Америка није спремна за анулирање свих мера и контрамера, онда Русија предлаже тактику „малих корака” – односно да се из визне размене искључе одређене категорије и да се постигне договор о једногодишњем продужетку виза онима којима су визе истекле.

Самит Џозефа Бајдена и Владимира Путина 16. јуна у Женеви показао је колике су разлике између две глобалне силе. Али, договором двојице лидера о узајамном враћању амбасадора чинило се, и поред тога што није дошло до напретка у односима, да се барем „хладни рат” вратио на дипломатски колосек. Помак је направљен и тиме што су у Женеви о новој контроли нуклеарног наоружања разговарали заменица америчког државног секретара Венди Шерман и заменик руског шефа дипломатије Сергеј Рјабков. Упркос међусобном опипавању пулса, из Вашингтона не престају да стижу оштре жаоке на рачун Кремља. Бајден је прошле седмице оптужио Русију да се већ меша у изборе који ће бити одржани за Конгрес.

У говору у Канцеларији директора националне обавештајне службе (ОДНИ) прошле седмице на основу тајног брифинга који је за њега припремила обавештајна заједница, амерички председник је рекао: „Погледајте шта Русија већ ради око избора и дезинформација 2022”.

Такве акције Москве представљају „чисто кршење нашег суверенитета”, рекао је председник пред око 120 представника америчке обавештајне заједнице који су се окупили у северној Вирџинији у седишту ОДНИ. Иако је Москва већ у више наврата негирала да има везе са сајбер нападима на владине агенције у Вашингтону, Министарство правде САД је у недељу саопштило да су руски хакери нападом на технолошку компанију „Солар виндс” која пружа услуге америчким агенцијама, крајем прошле године провалили и у електронску пошту тридесетак федералних тужилаштава. Министарство је саопштило да је 80 одсто мајкрософт имејл налога које користе запослени у четири америчка тужилаштва у Њујорку проваљено.

Колико сајбер напади оптерећују односе две земље видело се и у телефонском разговору Бајдена и Путина почетком јула. Како је саопштила Бела кућа, амерички председник поручио је руском лидеру да мора да предузме кораке против сајбер криминалаца који су активни у његовој земљи. У супротном, САД ће задржати право да бране своје грађане и кључну инфраструктуру.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Upozorenje Rusije: Crno more se pretvara u zonu opasne konfrontacije zbog NATO-a


Crno more se pretvara u zonu opasne vojne konfrontacije, a vojne vežbe NATO-a u regionu izazivaju sukobe, izjavio je za Sputnjik direktor Četvrtog evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Jurij Pilipson.

„Nažalost, moramo konstatovati da se danas Crno more pretvara iz regiona mira i dobrosusedstva u zonu opasne vojne konfrontacije. Potpuno je očigledno da takve 'vežbe' ne sprečavaju, nego provociraju konfliktne situacije“, odgovorio je diplomata na pitanje o tome kako vojne vežbe „Morski povetarac 2021“ utiču na bezbednosnu situaciju u Crnom moru.

Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti da preduzima mere usmerene na osiguravanje nacionalne bezbednosti diplomatskim i drugim sredstvima.

„Više puta smo upozoravali da eskalacija vojno-političke napetosti u blizini naših granica nosi konfrontacioni naboj“, zaključio je diplomata.

U Crnom moru su od 28. juna do 10. jula održane vojne vežbe „Morski povetarac 2021“. Glavni učesnici su Ukrajina, SAD, Kanada, Velika Britanija, Holandija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Turska i Letonija. U vežbama je učestvovalo 40 ratnih brodova, 30 letelica i više od 100 oklopnih vozila i automobila.

izvor

[MOTORISTA]

Ruski ambasador u Vašingtonu: Zbunjuju
IZVOR: SPUTNJIK PETAK, 6.08.2021.

Žaljenje američkog Stejt departmenta zbog nedolaska posmatrača OEBS-a na parlamentarne izbore u Dumi zbunjuje, jer je to izbor samog OEBS-a.

A Rusija je bila spremna da pozove posmatrače, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

„Izjava Stejt departmenta, blago rečeno, zbunjuje. Čini se da portparol Departmenta nije u potpunosti upoznat sa situacijom. Podsetimo, ruska strana bila je spremna da primi grupu posmatrača iz Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava u broju koji nije manji od onog koji je ova struktura slala na predsedničke izbore u SAD 2020. Odbijanje da pošalje stručnjake isključivo je izbor Kancelarije za ljudska prava”, rekao je Antonov. Prema njegovim rečima, nezavisno praćenje procesa glasanja dostojno poverenja ne treba da bude povezano sa brojem posmatrača.

„Želeli bismo da se američka strana podjednako delikatno odnosi prema izbornim procesima u Sjedinjenim Američkim Državama“, istakao je Antonov.

Ranije je portparol Stejt departmenta Ned Prajs izjavio da Sjedinjene Američke Države žale što će ograničenja koja su ruske vlasti uvele zbog epidemiološke situacije sprečiti OEBS da nezavisno posmatra izbore za Državnu dumu Rusije.

„Želeli bismo da se američka strana podjednako delikatno odnosi prema izbornim procesima u Sjedinjenim Američkim Državama“, istakao je Antonov.

Ranije je portparol Stejt departmenta Ned Prajs izjavio da Sjedinjene Američke Države žale što će ograničenja koja su ruske vlasti uvele zbog epidemiološke situacije sprečiti OEBS da nezavisno posmatra izbore za Državnu dumu Rusije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Novi rat na pomolu?
IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 7.08.2021.

Nuklearni rat između SAD i Rusije predstavlja stvarnu pretnju, smatra penzionisani agent američke vojne obaveštajne službe Rebeka Kofler.

"Opasnost od sukoba dveju sila postoji od trenutka raspada Sovjetskog Saveza zbog postojanja dva dijametralno suprotna pogleda na svet", napisala je Koflerova za "Hil". Autorka članka je pretpostavke za početak budućeg otvorenog sukoba videla u modernizaciji ruskog nuklearnog naoružanja. Po njenom mišljenju, nuklearna doktrina savremene Rusije mnogo je opasnija od njenog sovjetskog pandana koji je postojao tokom Hladnog rata.

"Nuklearni arsenal SSSR-a na kraju je postao psihološko oružje koje se nikada nije koristilo u borbi", istakla je ona. Međutim, Koflerova naglašava da ruska doktrina izlazi van okvira "teorijske" i počiva na "stvarnosti". Rusija je jedina zemlja koja ima potencijal da zbriše Ameriku sa lica zemlje nuklearnim udarima sa kopna, mora ili vazduha. Nema sumnje da su dve zemlje "spremne za nuklearni sukob", samo je pitanje kako ga sprečiti, zaključila je autorka članka.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Субота, 07.08.2021.

Британски авиони пресрели руске изнад Северног мора

ЛОНДОН – Борбени британски авиони Тајфун пресрели су руске војне авионе изнад Северног мора, у близини ваздушног простора Велике Британије, саопштило је данас ратно ваздухопловство ове земље.

Аларм за хитне реакције покренуо је авионе Краљевске флоте (РАФ) са аеродрома Лосимут на северу Шкотске, пренео је Би-Би-Си. Британски авиони пресрели су пар руских авиона типа ТУ-142, као и авион за борбу против подморница, а РАФ је све описао као ситуацију из ере Хладног рата, јавља Танјуг. Руске авионе је открио НАТО док су пролазили кроз ваздушно подручје где патролира Северноатланска алијанса.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Češki ministar: Odnosi sa Moskvom na tački zamrzavanja, lopta je na strani Rusije


Prvi recipročni korak za poboljšanje odnosa između Češke i Rusije treba da učini Moskva, izjavio je češki ministar spoljnih poslova Jakub Kulganek u intervjuu za praške novine „Pravo“.

„U trenutnoj situaciji lopta je na strani Rusije. Ali ovo (poboljšanje odnosa) je pitanje meseci, moguće i godina“, rekao je Kulganek.

Prema njegovim rečima, potrebna je unutarpolitička diskusija u Češkoj o razvoju daljih odnosa sa Rusijom.

„Dobro bi bilo da Češka dobije najširu moguću političku podršku za tako važan korak. Međutim, odluku bi trebalo da donese već sledeća vlada (u Češkoj se 8-9. oktobra održavaju parlamentarni izbori), mi možemo pomoći sprovođenjem revizije češko-ruskih odnosa“, zaključio je ministar.

Kulganek je uveren da Češka treba da održava ekonomske odnose sa Rusijom.

„Uveren sam da je potrebno održati ekonomske odnose i podržati češke firme koje su zainteresovane za rad u Rusiji, a kod nas otvaraju radna mesta. Smatram da su pozivi nekih političara za potpuno razbijanje trgovinskih odnosa sa Rusijom kratkovidi i nerazumni“, naglasio je Kulganek.

Ministar smatra da to što je Rusija stavila Češku na listu neprijateljskih država ne doprinosi obnavljanju odnosa među državama.

„Kao ministar spoljnih poslova nisam zadovoljan što su naši odnosi sa Rusijom na tački zamrzavanja. Mi nismo doveli do toga, mi smo morali da reagujemo i činili smo to ispravno. Osim toga, činjenica da nas je Rusija stavila na spisak neprijateljskih država ne pomaže (razvoju odnosa), već samo dovodi do eskalacije atmosfere“, zaključio je šef češke diplomatije.

izvor

[MOTORISTA]

Zašto nemački lideri biraju ruski gas iako je omražen: Šrederu doneo bogatstvo, Merkelova nije imala drugog izbora
J.R. 08.08.2021.

Samo nekoliko nedelja pre presudnih izbora kancelar Nemačke, ignorišući glasne proteste Istočne Evrope, potpisuje prekretnicu za gasovod ispod Baltika koji će ojačati uticaj lukavog ruskog vođe na evropsku energetsku bezbednost.

Ako ovo zvuči kao opis dešavanja iz jula 2021. godine, to je samo zato što se u svetu nemačke energetske politike istorija zaista ponavlja. Ova scena zapravo se odigrala početkom septembra 2005. godine. Nemački kancelar Gerhard Šreder već je bio na ivici da izubi vlast i da ona pripadne Angeli Merkel, kada je u Berlinu bio domaćin ceremonije sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom radi sklapanja sporazuma o cevovodu koji će kasnije postati poznat kao Severni tok. Putin nije bio nedavno u Berlinu kako bi proslavio sporazum između Merkelove i američkog predsednika Džoa Bajdena koji je konačno dao pristanak da druga faza gasovoda Severni tok 2 krene napred. Merkelova je, međutim, nazvala Putina.

- Ruski predsednik je pohvalio postojanu lojalnost nemačke strane u vezi sa završetkom ovog čisto komercijalnog projekta koji je osmišljen da ojača nemačku energetsku bezbednost - rekao je Кremlj u saopštenju.

Iako se gasovod, koji je gotovo završen, još suočava sa snažnim protivljenjem u američkom Кongresu i u većem delu EU, politički sporazum između Merkelove i Bajdena verovatno daje projektu dovoljan zamah da se on privede kraju. Poput originalnog gasovoda Severni tok, završenog 2011. godine, Severni tok 2 isporučivaće gas dužinom od 1.200 kilometara ispod Baltika, počev od okoline Sankt Peterburga, pa sve do severne obale Nemačke. Sa kombinovanim godišnjim kapacitetom od oko 110 milijardi kubnih metara gasa, dvostruki cevovodi će omogućiti Rusiji da zaobiđe kopnene rute kroz Ukrajinu, što snižava prag za dalje intervencije Moskve u regionu, kažu kritičari, poput aneksije Кrima i rata na istoku zemlje. Ono što nije sporno, bar izvan Nemačke, jeste da će projekat povećati oslanjanje Nemačke i Evrope na ruski gas. Berlin je to godinama negirao, tvrdeći da nije bitno da li ruski gas stiže u Nemačku preko Ukrajine ili ispod Baltika.

Razlika između cevovoda Severni tok i postojeće infrastrukture koja prolazi kroz Ukrajinu, pomalo je slična onoj između optičkog kabla i bakarne žice. Posle pet decenija upotrebe, stručnjaci kažu da bi za popravku ukrajinskog cevovoda bilo potrebno oko šest milijardi evra. Cevovodi Severnog toka 2, koji zajedno koštaju oko 17,5 milijardi evra, novi su i savremeni. Kada budu pokrenuti, ruski državni Gasprom moći će da šalje gas u Nemačku po nižoj ceni i uz manje gnjavaže, jer se naftni gigant ranije složio da plaća ukrajinske tranzitne takse, koje su poslednjih godina iznosile oko dve milijarde dolara godišnje. Nemačkoj industriji, kojoj su preko tpotrebni jeftini, pouzdani izvori energije, to se sviđa.

Sledeće godine Nemačka će isključiti svoj poslednji nuklearni reaktor i planira da zabrani proizvodnju električne energije na ugalj do 2038. godine. Iako udeo obnovljive energije u Nemačkoj raste, on je i dalje manji od 50 odsto od ukupne električne energije. To znači da zemlja ima veliku "rupu" koju treba da popuni i za to joj je potreban prirodni gas koji zagađuje manje od uglja. Кritičari projekta ističu da postoji mnogo drugih načina da Nemačka dobije prirodni gas, bilo da je to postojeća istočna ruta preko Ukrajine ili kroz Belorusiju i Poljsku, sa juga, preko Turske ili sa zapada, u obliku tečnog prirodnog gasa, poslatog brodovima iz Amerike. Ali u očima Nemačke, nijedna od tih opcija nije ni izbliza jednostavna i pouzdana kao Sverni tok 2.

Dakle, da li je Nemačka spremna da pusti Ukrajinu niz vodu i zaoštri odnose sa ključnim saveznicima od Varšave do Vašingtona kako bi obezbedila pristup jeftinom gasu? Jednom rečju, da. Zanimljivije je pitanje zašto, smatra "Politiko". Mnogo se pisalo o mističnoj moći koju Rusija ima nad mnogim nemačkim elitama. Ipak, kada su Šreder i Merkelova u pitanju, u igri su i prozaičniji faktori. Nekoliko nedelja nakon što je napustio kancelariju 2005. godine, Šreder je imenovan za predsednika Severnog toka, što ga je učinilo veoma bogatim čovekom. U očima njegovih kritičara, Šreder je žrtvovao svoju reputaciju pristajući da uđe u Putinovu "službu". Ipak, taj angažman mu je, ako ništa drugo, omogućio vrlo ugodnu penziju. Iako su Poljska i Ukrajina u to vreme protestovale zbog sporazuma, otpor prema njemu nije bio ni približno onakav kakav je danas. U 2005. godini mnogi na Zapadu su i dalje smatrali Putina potencijalnim partnerom. Tek godinama kasnije došlo je njegovo otvoreno neprijateljstvo sa Amerikom, rat protiv Gruzije i aneksija Кrima. U samoj Nemačkoj Severni tok nije bio kontroverzan. Šrederov prelazak u Putinovu službu samo nekoliko nedelja nakon što je podneo ostavku na mesto kancelara nije dočekan sa oduševljenjem, ali Rusija nije smatrana pretnjom.

Motivacija Merkelove za podršku Severnom toku je složenija i njeno razumevanje zahteva osvrt na 2011. Te godine, nakon japanske nuklearne katastrofe u Fukušimi, Merkelova je odlučila da poništi svoju prethodnu odluku o produženju života nemačkih nuklearnih reaktora. Zemlja je bila usred prelaska na obnovljivu energiju, a mnogi stručnjaci su tvrdili da joj je nužno potrebna nuklearna energija na duži period dok tranzicija ne bude gotova. Međutim, Nemci su bili toliko šokirani Fukušimom, da se Merkel brzo složila da se vrati planu koji je prvobitno usvojen pod Šrederom i Zelenima 2000. godine - da se poslednji reaktor u zemlji isključi 2022. U to vreme nuklearna energija je činila oko jedne petine nemačke proizvodnje električne energije. Otkazivanje produženja dovelo je do samog scenarija na koji su Merkelova i nemačka industrija upozoravali - nedostatak pristupačnih energetskih opcija za industriju. Sa gotovo potpunim ukidanjem nuklearne energije i ugljem koji postaje sve neprivlačniji zbog porasta cena, troškovi električne energije za industriju u Nemačkoj viši su nego što u bili u poslednjih deset godina.

Tu na scenu stupa Severni tok.

Nema ljubavi između Merkelove i Putina, njih dvoje se godinama sukobljavaju oko niza pitanja. Ali kancelarka je uverena da je ruski gas ključan za opsluživanje energetskih potreba Nemačke. Zapravo, jedino verodostojno objašnjenje njene spremnosti da stavi odnos Berlina sa Vašingtonom na tanak led zbog projekta je to što ona smatra da je on od vitalnog strateškog značaja. Nedavno je Merkelovu novinar pitao da li se kaje zbog svoje odluke da se povuče iz nuklearne energije. Ona je insistirala na tome da se ne kaje, ali je dodala da će zbog tog poteza Nemačka u doglednoj budućnosti morati da se osloni na gas.

- Ne možemo, kako su neki zahtevali, da odustanemo od nuklearne energije i uglja, a zatim i od prirodnog gasa u kratkom roku. To neće biti moguće - kazala je.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Moguć sukob Rusije i NATO-a
Novosti onlajn 08. 08. 2021.

MILITARIZACIJA granice sa Litvanijom od strane Minska, kao i predstojeće rusko-beloruske vojne vežbe nose u sebi rizik da izazovu incident sa trupama NATO-a u baltičkim zemljama i Poljskoj, izjavio je ministar spoljnih poslova Letonije Edgars Rinkevičs za „Fajnenšel tajms“.

Rinkevičs je naglasio da tokom predstojećih vojnih vežbi „Zapad 2021“ sledećeg meseca postoji velika verovatnoća za „nerazumevanje nekih dejstava“ od strane Rusije i Belorusije.

- Kada imate krizu na granici, kada imate velike vojne vežbe blizu granica NATO-a, kada povećate (svoje vojno) prisustvo na našoj strani – na litvanskoj, estonskoj i poljskoj strani – sve to, naravno, povećava verovatnoću za izbijanje incidenata - rekao je ministar.

Zajedničke rusko-beloruske vežbe „Zapad 2021“ biće održane od 10. do 19. septembra u Rusiji i Belorusiji. Krajem jula ruska vojska stigla je u Brest u sklopu priprema za vežbu.

Na granici Litvanije i Belorusije, gde je i dalje aktuelno pitanje migrantske krize, u noći 8. avgusta čuli su se hici i ispaljene signalne rakete. Minsk je to objasnio planiranim vežbama na granici. Viljnus je sa svoje strane izjavio da je sprečio da 80 migranata pređe granicu, ali da je graničarima sve teže da se izbore sa protokom ilegalnih imigranata koji žele da uđu u Evropsku uniju. Litvanija je izrazila spremnost da zatraži pomoć od zemalja-partnera Evropske unije.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ruska radarska služba otkrila 33 špijunska aviona
Tanjug 08.08.2021.

Ruska radarska služba otkrila je u poslednjih nedelju dana više od 30 stranih aviona angažovanih u obaveštajnim aktivnostima nadomak granica Rusije, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

U izveštaju ruskog dnevnika ''Krasnaja zvezda'' se navodi da su otkrivena ukupno 33 strana aviona u izviđačkim misijama i 11 bespilotnih letelica, prenosi TAS S. Njihove rute letova su kontrolisali ruski radari, ali ruski lovci su dva puta poletali i uspešno pratili strane letelice kako bi ih sprečili da narušavaju ruske granice i vazdušni prostor, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane Ruske Federacije.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Severni tok 2“ broji poslednje nedelje do završetka
Novosti onlajn 09. 08. 2021.

DO završetka izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ ostaju nedelje, saopštio je u intervjuu listu „Izvestija“ ambasador Rusije u nemačkoj Sergej Nečaev.

Kako navodi diplomata, rad na gasovodu se nalazi u finalnoj fazi.

- Polazimo od toga da nemačko-američki sporazum ne utiče na tempo izgradnje i rokove završetka Severnog toka 2 - rekao je on. Nečaev je dodao da sporazum Vašingtona i Berlina ne nameće nikakve obaveze Rusiji.

"Severni tok 2" je izgrađen na 99 odsto gasovoda iz Rusije u Nemačku, ukupne snage 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ranije su Berlin i Vašington izdali zajedničko saopštenje o „Severnom toku 2“ u kojem se navodi da je za izgradnju gasovoda potrebno obezbediti nastavak snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine posle 2024. godine. Nemačka se takođe obavezala da će tražiti od Brisela sankcije protiv Moskve ukoliko Rusija bude koristila izvoz energenata kao instrument uticaja.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Rusija o novim američkim sankcijama: Ove mere nisu „u duhu Ženeve“


Poslednje američke sankcije koje su uvedene nekim ruskim kompanijama su suprotne naporima za stabilizaciju bilateralnih odnosa, a takođe onemogućavaju izglede za bilo kakvu konstruktivnu saradnju, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

„Smatramo da je takav pristup neprihvatljiv i fundamentalno protivreči ‘duhu Ženeve’ kao i naporima za stabilizaciju bilateralnih odnosa. Naprotiv, Vašington takvim postupcima potiskuje mogućnosti bilo kakve konstruktivne saradnje“, izjavio je Antonov.

Amerika je danas uvela nove sankcije protiv tri ruske kompanije koje su optužene za narušavanje režima neširenja oružja za masovno uništenje u Iranu, Severnoj Koreji i Siriji, objavio je Stejt department.

Sankcije su uvedene naučno-proizvodnoj kompaniji „Puljsar“, kompaniji „Azija-Invest“ i „Čarter grin lajt Moskva“ koja se bavi iznajmljivanjem čartera.

Podsetimo, Amerika je 15. marta uvela sankcije Rusiji, uključujući proterivanje ruskih diplomata, na šta je Moskva recipročno odgovorila.


izvor

[MOTORISTA]

Rusija uvela sankcije nekolicini britanskih predstavnika kao odgovor na sankcije Londona
Tanjug 09.08.2021.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je uvelo sankcije nekolicini predstavnika Velike Britanije kao odgovor na ranije mere Londona usmerene protiv Moskve.

Nisu navedena imena britanskih predstavnika, ali je rečeno da će im biti zabranjen ulazak u Rusiju, preneo je Rojters.

"Kao odgovor na neprijateljske postupke britanskih vlasti i na osnovu principa reciprociteta, ruska strana je odlučila da uvede personalne sankcije srazmernom broju predstavnika Velike Britanije koji su blisko uključeni u antiruske aktivnosti", saopštilo je Ministarstvo.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Američki mediji otkrivaju: Zašto je Bajden „dozvolio“ završetak izgradnje „Severnog toka 2“


Odluka američkog predsednika da ne ometa završetak izgradnje „Severnog toka 2“ i da postigne sporazum sa Nemačkom je bio gest dobre volje za Rusiju, izjavio je analitičar „Nešnal interesta“ Vuk Vuksanović.

Prema njegovim rečima, iako je takav korak Vašingtona izazvao očekivanu negativnu reakciju zemalja Istočne Evrope, on je bio neophodan ne samo zbog mogućeg zbližavanja sa Moskvom u budućnosti, već i zbog obuzdavanja Pekinga.

Autor članka je podsetio da Kina smatra da joj je ključni suparnik Amerika i celokupan Zapad i da SAD neće postati garant bezbednosti u Evropi dok se ambicije Kine ne obuzdaju. Takođe, dijalog Moskve i Zapada se neće brzo dogoditi zbog mnogih poteškoća, a Evropljani će to pratiti sa velikom opreznošću, smatra analitičar.

„Saglasnost na završetak izgradnje ‘Severnog toka 2’ je bio korak koji je omogućio da se ne sruše svi mostovi saradnje sa Rusijom. Gest dobre volje na temu ‘Severnog toka 2’ je samo jedan mali element slagalice. Istočna Evropa će biti nezadovoljna, ali na to ne može da se utiče“, zaključio je novinar.


izvor