Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Merkel naredne sedmice u Moskvi sa Putinom, dva dana kasnije ide u Ukrajinu
Srna 13.08.2021.

Nemačka kancelarka Angela Merkel posetiće Moskvu u petak, 20. avgusta, i sastaće se sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, saopšteno je danas iz Berlina.

U saopštenju se navodi da će ona dva dana kasnije posetiti Ukrajinu. Nisu objavljeni ostali detalji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zima će naterati EU da odobri ruskom gasovodu puštanje u rad
Novosti onlajn 14. 08. 2021.

RUSIJA će zbog aktuelnog deficita gasa već ove zime staviti Evropu pred izbor – ili da se smrzava ili da po ubrzanom postupku da saglasnost za puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“, navodi se u autorskom članku časopisa „Gazeta Viborča“.

Autor podseća da su zbog tog deficita cene za gas užasno skočile usled čega Moskva nema razloga da brine da će u bilo kom trenutku obim njenog izvoza „plavog energenta“ pasti. Do ovoga je došlo, kako objašnjava autor, jer je 5. avgusta izbila havarija u fabrici u Novom Urengoju usled čega je Rusija smanjila količinu gasa koju šalje Nemačkoj preko Poljske i Belorusije i to za 50 odsto, što je dovelo do rekordnog skoka cene ovog energenta. To je dovelo i do toga da „Gasprom“ obustavi punjenje svojih skladišta gasa u Evropi odakle ga posle prodaje evropskim potrošačima i to iz razloga kako bi osigurala neophodnu količinu za potrebe Rusije, što je dovelo do situacije da su već sad sva ta evropska skladišta poluprazna.

Međutim, autor je mišljenja da to ništa ne brine Rusiju jer će rast cene gasa dovesti do većih zarada, te da neće imati gubitke zbog polupraznih skladišta u Evropi imajući u vidu da je taj gas čist profit za ruskog gasnog giganta. A uzgred budi rečeno, s obzirom da se Amerika po pitanju svog kompresovanog gasa već opredelila za azijsko tržište – ni pitanje konkurencije više neće predstavljati problem.

- Kad se to sve stavi u okvir, može da se donese zaključak da će Rusija već ove zime biti u situaciji da Evropu stavi pred izbor – ili da se smrzava i plaća neverovatne cene za gas, ili da po brzom postupku odobri eksploataciju “Severnog toka 2” - zaključuje autor.

KAKO JE IŠLA IZGRADNJA „SEVERNOG TOKA 2“

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije. Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

Ranije su Berlin i Vašington izdali zajedničko saopštenje o „Severnom toku 2“ u kojem se navodi da je za izgradnju gasovoda potrebno obezbediti nastavak snabdevanja gorivom iz Rusije preko Ukrajine posle 2024. godine. Nemačka se takođe obavezala da će tražiti od Brisela sankcije protiv Moskve ukoliko Rusija bude koristila izvoz energenata kao instrument uticaja.

Moskva je više puta pozivala da se prestane sa politizacijom situacije, podsećajući da je gasovod koristan ne samo za Rusiju, već i za Evropsku uniju i naglašavajući da nikada nije koristila energetske resurse kao instrument pritiska.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Severna Makedonija proterala još jednog ruskog diplomatu
Tanjug 17.08.2021.

Diplomata iz ruske ambasade u Skoplju proglašen je za personu non grata i proteran iz Severne Makedonije, potvrdio je danas makedonski ministar spoljnih poslova Bujar Osmani.

Prema njegovim rečima, ruski zvaničnik je proteran po nalogu makedonske vlade zbog aktivnosti suprotnih Bečkoj konvencijii. Dodao je da je vlada time preduzela mere za zaštitu svoje nacionalne bezbednosti, ali i zaštitu bezbednosti saveznika i saveza kojem pripada, prenosi MIA.

Pojedini makedonski mediji objavili su ranije da je zamenik vojnog atašea ruske ambasade proteran jer je izveo "neprikladna diplomatska dejstva" i da nije poštovao diplomatska pravila u Severnoj Makedoniji. Severna Makodonije je u maju proglasila još jednog ruskog diplomatu za personu non grata, na šta je Rusija reagovala recipročnim merama i proterala jednog zaposlenog u makedonskoj ambasadi u Moskvi.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Moskva poručila Skoplju - "Uslediće odgovor"
Tanjug 17. 08. 2021.

ZAMENIK ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Gruško, izjavio je danas da će Moskva uskoro odgovoriti Severnoj Makedoniji zbog proterivanja još jednog ruskog diplomate iz te bivše jugoslovenske republike.

- Odgovor će, naravno, uslediti - kratko je izjavio Gruško.

Prethodno je makedonski ministar spoljnih poslova Bujar Osmani saopštio da je jedan ruski zvaničnik proteran po nalogu makedonske vlade zbog aktivnosti suprotnih Bečkoj konvenciji. Pojedini makedonski mediji objavili su ranije da je zamenik vojnog atašea ruske ambasade proteran jer je izveo „neprikladna diplomatska dejstva“ i da nije poštovao diplomatska pravila u Severnoj Makedoniji.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

"Tajfun" presreo ruski Su-24 kod granice Rumunije


Ratno vazduhoplovstvo Velike Britanije saopštilo je da je presrelo ruski avion iznad Crnog mora, u blizini granica Rumunije.

"Lovac Tajfun, Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva koji je baziran u Rumuniji uzleteo je kako bi presreo ruskog lovca u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Crnog mora", navodi se u saopštenju britanskog vazduhoplovstva.

Ruski lovac koji se, navodno, kretao ka vazdušnom prostoru Rumunije, "nije saopštio plan leta, niti razgovarao sa službom kontrole leta Rumunije, stvarajući time pretnju bezbednosti za sve korisnike vazdušnog prostora".

Prema rečima britanskog lovca, "Tajfun" je odmah poleteo i uskoro je avion bio presretnut i identifikovan kao ruski Su-24.

"On je doleteo na oko 20 milja od obale Rumunije, pre nego što smo ga presreli. Pratili smo ga dok nije napustio područje u kojem se prikupljaju informacije o letu i krenuo na severoistok. Nakon toga smo nastavili vazdušno patroliranje i vratili se u bazu", rekao je pilot britanskog aviona.


izvor

[MOTORISTA]

"Rusija je spremna za rat"
IZVOR: SPUTNIK SREDA, 18.08.2021.

Rusija je spremna za svaku vojnu pretnju, što joj daje ogromnu prednost nad SAD i državama NATO-a, napisao komentator Čarki Gao u članku za "Nešenel interest".

Po mišljenju Gaoa, Rusija održava i razvija praksu SSSR o suprotstavljanju hemijskoj, biološkoj, radiološkoj i nuklearnoj pretnji. Kao primer, novinar je podsetio na komplet ruske prve pomoći AI-4. Ona predviđa prisustvo različitih protivradijacionih i antibakterijskih sredstava, kao i protivotrova koji se mogu iskoristiti u slučaju hemijskog trovanja. Gao je naglasio da ruske jedinice redovno treniraju primenu individualnih sredstava zaštite. Istovremeno, prema rečima novinara, u državama NATO-a ovakve obuke se krajnje retko izvode.

Različitim vrstama pretnji, kako u civilnoj odbrani, tako i u vojnim uslovima, mnogo manje se posvećuje pažnja. Ranije je američki istraživački centar RAND, blizak Pentagonu i vojnoj industriji SAD, objavio izveštaj "Velika strategija Rusije – retorika i realnost". U njemu je izražena sumnja u ekonomski i vojni potencijal Rusije.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Sa Putinom o Avganistanu, Sporazumu iz Minska
Tanjug 18. 08. 2021.

NEMAČKA kancelarka Angela Merkel posetiće krajem nedelje Rusiju i Ukrajinu.

Merkelova će 20. avgusta otputovati u Rusiju, gde će razgovarati sa predsednikom Vladimirom Putinom, a kako je saopštila nemačka vlada u fokusu razgovora biće bilateralni odnosi, borba protiv pandemije i aktuelna međunarodna pitanja kao što je situacija u Avganistanu, ili primena Sporazuma iz Minska o miroljubivom rešenju konflikta u istočnoj Ukrajini. Tokom posete planirano je polaganje venaca na grob nepoznatog vojnika u Kremlju povodom 80-te godišnjice upada nemačkog Vermahta u S S S R.

Merkelova će 22. avgusta otputovati u Ukrajinu, gde će najpre obići spomen obeležje Večne slave i položiti venac na spomenik nepoznatom vojniku. Tokom posete Merkelovoj će predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uručiti Orden slobode, najviše priznanje Ukrajine. Merkelova će sa ukrajinskim domaćinom razgovarati o biletarelnim i ekonomskim i političkim temama, procesu reformi u Ukrajini i primeni Sporazuma iz Minska. Pored toga ona će se sastati i sa premijerom Denisom Šmihalom.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Glavni problem što vlasnik ne može da bude i operator
Novosti onlajn 18. 08. 2021.

NOVINARKA nemačkog lista "Handelsblat" Eva Fišer nabrojala je sedam glavnih poteškoća koji stoje pred realizacijom projekta "Severni tok 2".

NAJVEĆI PROBLEM za "Severni tok 2" je gasna direktiva EU, navodi se u članku. Problem za projekat može postati klauzula u dokumentu po kojoj vlasnik bilo kojeg gasovoda ne može istovremeno da bude i njegov operator, što se direktno tiče "Gasproma".

DRUGI PROBLEM je otpor Poljske i baltičkih država izgradnji gasovoda.

- Poljska – jedna od najvećih protivnika gasovoda, kao i baltičke države i Slovaci. Ona koristi geopolitičke argumente: navodno, EU će se naći u energetskoj zavisnosti od Rusije što će dovesti u opasnost bezbednost unije, piše Fišerova.

TREĆA POTEŠKOĆA većina poslanika Evropskog parlamenta ne podržava "Severni tok 2".

ČETVRTA PREPREKA – nemačka partija "zelenih". Ako nakon septembarskih izbora za bundestag predstavnici ove partije uđu u koalicionu vladu, novi kabinet ministara neće kao dosad tako zdušno podržavati ovaj projekat.

PETA PREPREKA još jedna prepreka na putu završetka projekta može postati novi savetnik američkog državnog sekretara za energetsku bezbednost Amos Hohštejn. On ima zadatak da svede na minimum geopolitičke rizike "Severnog toka 2".

ŠESTA PREPREKA su udruženja za zaštitu životne sredine Nemačke koja su podnela tužbu protiv gasovoda. Ekolozi pokušavaju da uz pomoć pravnih instrumenata zaustave izgradnju cevovoda u morskom delu Baltičkog mora, argumentujući to klimatskim promenama.

POSLEDNJA PREPREKA – političari same EU u oblasti zaštite životne sredine, zaključila je Fišerova.

Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.

Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Američki mediji: Putin na samitu sa Bajdenom tražio da Amerika ne razmešta vojsku u Srednjoj Aziji


Predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio je od američkog lidera Džozefa Bajdena da ne razmešta vojsku u zemljama koje okružuju Avganistan, saopštava „Volstrit džurnal“.
Kako navodi list, pozivajući se na neimenovane izvore, Putin je to zatražio od Bajdena tokom njihovog sastanka u Ženevi koji je održan u junu.

Prema navodima lista, Amerika je stoga bila prinuđena da koristi svoje baze u Kataru i brodove koji su pozicionirani u Persijskom zalivu što je drastično uvećalo troškove vojne operacije.

Prethodno je Amerika koristila baze u Uzbekistanu i Kirgiziji, međutim, ona ih je napustila 2005, odnosno, 2014. godine.

List takođe navodi i da je Putin ovaj stav izneo kako bi Rusija očuvala svoju poziciju u zemljama Srednje Azije.


izvor

[Dreadnought]

Putin and Merkel hold bilateral talks in Moscow

[Dreadnought]

Sastaju se Angela Merkel i Putin, među temama su Avganistan i Navaljni


Nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin razgovaraće danas u Moskvi o krizi u Avganistanu i tretmanu ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog u Ukrajini.

Druga izazovna pitanja koja će sigurno biti tema jeste kontroverzni gasovod "Severni tok 2", kojem se protive SAD a koji bi trebalo da bude završen ovog meseca.

Portparol Angele Merkel Štefan Zajbert, izjavio je ranije ove nedelje da će se razgovori u Moskvi "sigurno odnositi na velika otvorena međunarodna pitanja" kao što su Avganistan, sukob u istočnoj Ukrajini "za čije bi rešavanje Rusija mogla da učini mnogo više".

Tema će biti i Belorusija, kao je naveo Zajbert "država, diktator, koji se na najgori način suprotstavlja svom narodu i na koju, kako mi verujemo, rusko rukovodstvo ima uticaja".

Poseta Merkelove Moskvi dolazi kada se kancelarka bliži kraju svog skoro 16-godišnjeg vođenja Nemačke.

Ona i Putin, koji su od 2000. godine bili predsednik Rusije ili premijer, uspeli su da održe komunikaciju tokom godina uprkos brojnim političkim razlikama.

Međutim, njihovi odnosi su se pogoršali od 2014. godine, kada je Rusija anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i podržala separatističke pobunjenike na istoku Ukrajine.

Merkel odlazi u Rusiju na godišnjicu kada se Navaljni teško razboleo dok je bio u avionu iznad Sibira 20. avgusta 2020. Na insistiranje njegove supruge, opozicioni lider je prebačen na lečenje u Nemačku, gde su zvaničnici rekli da je otrovan sovjetskim nervnim agensom.

Navajlni, koji je Putinov najotvoreniji kritičar, proveo je pet meseci na lečenju u Nemačkoj i za trovanje okrivio Kremlj. Ruske vlasti su odbacile optužbu.

izvor

[Dreadnought]

Britanija proširila sankcije Rusiji


Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije saopštilo je da je proširilo sankcije Rusije zbog hemijskog oružja.

Kako se navodi, na sankcioni spisak dodato je još sedam ruskih državljana.

Reč je o pripadnicima ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) koje London sumnjiči da su umešani u navodno trovanje blogera Alekseja Navaljnog. Njima je zabranjen ulazak na teritoriju Velike Britanije i zamrznuta im je sva aktiva.

Podsetimo, Velika Britanija uvela je sankcije Rusiju zbog situacije sa Navaljnim još u oktobru 2020. godine.

Tada je sankcijama obuhvaćeno šest ruskih državljana, između ostalog i direktor FSB-a Aleksandar Bortnjikov.

izvor

[MOTORISTA]

Merkel ponovila zahtev Putinu: Oslobodite Navaljnog
SVET Autor :Anadolija, FoNet 20. avg. 2021

Nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila je od predsednika Rusije Vladimira Putina da oslobodi iz zatvora opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, kao i da obnovi sporazum sa Ukrajinom o tranzitu gasa, koji ističe 2024. godine.

„Ponovo sam zatražila oslobađanje Navaljnog i jasno dala do znanja da ćemo se toga držati“, rekla je Angela Merkel.

Ona je izjavila da je sa Putinom razgovarala i o sporazumu sa Ukrajinom o tranzitu gasa, koji bi, kako je ocenila, trebalo da bude produžen za još tri godine Podsetivši da se s Merkel poslednji put sastao na konferenciji o Libiji održanoj 19. januara prošle godine u Berlinu, glavnom gradu Nemačke, Putin je naglasio da su nakon te konferencije urađeni neki pomaci kada je u pitanju situacija u Libiji. Navodeći da je Nemačka jedan od najvažnijih partnera za Rusiju u Evropi i svetu, Putin je rekao:

„Nemačka je naš drugi trgovinski i ekonomski partner nakon Kine. Uprkos ozbiljnoj recesiji 2020. godine, trgovinska razmena udvostručila se u prvoj polovini ove godine“.

Mišljenja je da je dobro da su razgovarali iako imaju razilaženja kada su u pitanju neke teme.

„Imamo o puno toga razgovarati, od bilateralnih odnosa do međunarodnih pitanja“, naglasio je Putin.

Ističući da će ovo biti njen poslednji boravak u Rusiju u ulozi nemačke kancelarke, Merkel je rekla da ima mnogo toga za razgovarati s ruskim liderom, uključujući situaciju u Libiji i Avganistanu. Naglasila je da se Rusija i Nemačka ne slažu po brojnim pitanjima, ali da će dve zemlje nastaviti dijalog i ostati u kontaktu.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

London uveo sankcije protiv sedam Rusa, povezanih sa trovanjem Navaljnog
SVET Autor: Beta 20. avg. 2021

Britanska vlada saopštila je da je uvela sankcije protiv sedam Rusa, povezanih sa trovanjem protivnika Kremlja Alekseja Navaljnog, kome je pozlilo pre tačno godinu dana tokom leta u Sibiru.

Rusima, identifikovanim kao pripadnici ruske bezbednosne službe (FSB), zabranjeno je putovanje u Veliku Britaniju i zamrznuta im je imovina, navela je britanska vlada. London je u oktobru 2020. uveo sankcije protiv šest zvaničnika, među kojima su šef FSB-a Aleksandar Borotnikov i predstavnik ruske predsedničke administracije Sergej Kirijenko. Sankcije su uvedene i zbog umešanosti u trovanje Navaljnog.

Britanske vlasti dodale su da su sankcije protiv sedam Rusa uvedene jer smatraju da su te osobe „direktno odgovorne za pripremu i sprovodjenje napada na Navaljnog u Tomsku, 20. avgusta 2020. godine“. Među njima su tri navodna agenta FSB-a, Aleksej Aleksandrov, Vladimir Panaev i Ivan Osipov, koji su, prema navodima Londona, bili u Tomsku kada je otrovan Navaljni. Drugi sankcionisani Rusi su visoko rangirani predstavnici FSB, od kojih jedan general i jedan pukovnik.

Navaljni (45) je dva dana bio u komi

u jednoj bolnici u Sibiru pre nego što je prebačen u Berlin na dalje lečenje, a nemački lekari su utvrdili da je Navaljni otrovan novičokom, nervnim agensom iz sovjetske ere. Protivnik Kremlja se početkom januara vratio u Moskvu gde je odmah uhapšen. Trenutno izdržava zatvorsku kaznu od dve i po godine.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

"Izvedite Ameriku pred lice pravde"
IZVOR: SPUTNIK PETAK, 20.08.2021.

Umesto uvođenja sankcija ruskim državljanima Velika Britanija bi trebalo da privede pravdi predstavnike američkih obaveštajnih službi.

I sve to zbog nepoštovanja Konvencije za zabranu hemijskog oružja, to je izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusija Marija Zaharova.

"Bolje bi bilo da Britanija nađe u sebi snage umesto još jednog bega od stvarnosti i izvede pred lice pravde predstavnike američkih službi zbog nepoštovanja Konvencije o zabrani hemijskog oružja u delu koji se tiče njegovog uništenja", prokomentarisala je diplomata saopštenja o britanskim sankcijama protiv zaposlenih u FSB-u Rusije. Portparolka je podsetila i na reči šefa britanske diplomatije Dominika Raba da London "podržava demokratiju, slobodne i pravedne izbore, vladavinu prava i ljudska prava u Rusiji" u svetlu hapšenja ruskog blogera Alekseja Navaljnog i predstojećih izbora za Državnu dumu Rusije.

"Šteta što tako nije u Britaniji i nije u kontekstu sopstvenih političkih procesa. Uzgred, šta je sa Asanžom?", prokomentarisala je Zaharova.

Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije saopštilo je ranije da je proširilo sankcije Rusije zbog hemijskog oružja. Kako se navodi, na sankcioni spisak dodato je još sedam ruskih državljana. Reč je o pripadnicima ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) koje London sumnjiči da su umešani u navodno trovanje blogera Alekseja Navaljnog. Podsetimo, Velika Britanija uvela je sankcije Rusiju zbog situacije sa Navaljnim još u oktobru 2020. godine. Tada je sankcijama obuhvaćeno šest ruskih državljana, između ostalog i direktor FSB-a Aleksandar Bortnjikov.

Izvor: www.b92.net