Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Pismo Bajdenu sa novim zahtevima uvod u oštru eskalaciju tenzija: "Neprihvatljivo. Proterajte"
IZVOR: TANJUG UTORAK, 5.10.2021.

Američki senatori pozvali su predsednika Bajdena da protera 300 ruskih diplomata iz SAD ukoliko Moskva ne bude izdala više viza za američke diplomate u Rusiji.

Predlog čelnika odbora za spoljnu politiku i obaveštajna pitanja u Senatu demokrata Boba Menendeza i Marka Vornera i republikanaca Džima Riša i Marka Rubija mogao bi da bude uvod u oštru eskalaciju u tekućem sporu oko osoblja u ambasadama u jeku tenzija na relaciji Vašington-Moskva, prenosi Rojters. Rusija je u avgustu zabranila američkoj ambasadi u Moskvi zadržavanje, zapošljavanje ruskog osoblja ili osoblja iz trećih zemalja, osim čuvara, primoravajući misiju da otpusti 182 zaposlena i desetine saradnika, saopšteno je iz Stejt department.

To praktično znači da u Rusiji ima svega oko 100 američkih diplomatskih predstavnika, u poređenju sa 400 ruskih diplomata koji su raspoređeni širom SAD, ukazali su senatori.

"Ova nesrazmernost u diplomatskom predstavljanju je neprihvatljiva", napisali su senatori u pismu upućenom predsedniku Bajdenu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Ne treba nam Hladni rat
Novosti online 05. 10. 2021.

ZEMLJE NATO treba da podrže saradnju sa Rusijom kako bi se izbegao novi Hladni rat ili trka u naoružanju, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

- Smatram da treba da podržavamo saradnju sa Rusijom, jer nam nije potreban ni Hladni rat ni trka u naoružanju - rekao je Stoltenberg, govoreći na Univerzitetu DŽordžtaun. On je, istovremeno, ocenio da su odnosi Rusije i NATO danas na najnižoj tački od Hladnog rata.

Podsetimo, Stoltenberg je tokom nedavnog sastanka sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom na marginama zasedanja Generalne skupštine UN predložio da se obnovi format „Rusija-NATO“, saopštio je predsednik Međunarodnog komiteta Saveta federacije Rusije Grigorij Karasin.

Lavrov je ranije istakao i da je Rusija spremna za dijalog sa Alijansom, ali da NATO kategorički odbija razgovor na vojnom nivou koji je bio prekinut kao kazna posle događaja na Krimu i u Ukrajini.

- Spremni smo da razgovaramo, ali profesionalno, a ne uz te emotivne, poluhisterične tonove - rekao je ruski ministar.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Senatori traže od Bajdena: Proterajte 300 ruskih diplomata ako Moskva ne ispoštuje princip pariteta


Više uticajnih američkih senatora uputilo je pismo američkom predsedniku Džozefu Bajdenu u kojem od njega zahtevaju da protera iz zemlje 300 ruskih diplomata ukoliko ruske vlasti ne pristanu na povećanje broja članova osoblja američke ambasade u Moskvi.

Pismo je objavljeno na veb-sajtu senatora iz redova republikanaca Marka Rubija.

„Rusija je dužna da izda dovoljno viza kako bi se približila paritetu između broja američkih diplomata koji rade u Rusiji i broja ruskih diplomata koji rade u Americi. Ako takve mere ne budu preduzete, pozivamo vas da počnete sa proterivanjem ruskih diplomata kako bi se diplomatsko prisustvo Amerike u Rusiji uskladilo s paritetom“, navode senatori.

U pismu se navodi i da se na čitavoj teritoriji SAD nalazi 400 ruskih diplomata, pri čemu je njihovo prisustvo ograničeno na sto. Senatori smatraju da je to nedopustivo i pozvali su šefa države da obezbede kadrove za američku ambasadu u glavnom gradu Rusije i podršku koja im je potrebna.

Pored Rubija, među potpisnicima pisma su i Mark Vorner (demokrata iz Virdžinije), Džim Riš (republikanac iz Ajdaha) i Robert Menendes (demokrata iz savezne države Nju Džerzi).


Šta kažu u Moskvi

Oglasilo se i rusko Ministarstvo spoljnih poslova:

„Nećemo čak ni podsećati da u Vašingtonu nema toliko ruskih diplomata. Ili kongresmeni koji se ne razumeju u međunarodne odnose pod tim podrazumevaju i zaposlene u predstavništvu UN?“, navode u Ministarstvu.
Kako ističu, ovakvi koraci samo vode ka zatvaranju američkih institucija u Rusiji.

Podsetimo, Moskva je zahtevala od Vašingtona da ne zapošljava Ruse u diplomatskim predstavništvima, što je bila recipročna mera na sankcije koje su SAD uvele u aprilu.

Američka ambasada, zbog recipročnih mera Rusije na sankcije, saopštila da prestaje sa obradom zahteva za vize, izuzev diplomatskih putovanja od 12. maja.


izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: Članstvo Gruzije i Ukrajine u NATO neće biti sutra, ali Rusija nema pravo da ga ometa


Rusija nema pravo da blokira Ukrajini i Gruziji članstvo u NATO-u, međutim, pristupanje se neće dogoditi sutra, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

„Samo članice NATO-a, Gruzija i Ukrajina imaju prava da odlučuju o njihovom ulasku. Ni Rusija, niti bilo koja druga država, nema pravo veta na tu odluku“, rekao je on na konferenciji u Vašingtonu.

Stoltenberg je naveo da ne zna kada će se to dogoditi i dodao, da je očigledno da to neće biti sutra.

On je pozvao zemlje-članice NATO-a da prošire podršku kandidatima za članstvo u Alijansu i saopštio da je o tom pitanju razgovarao sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom.


izvor

[Dreadnought]

„Ne budite toliko emotivni“: Kremlj o predlogu američkih senatora da se proteraju ruske diplomate


Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov prokomentarisao je predlog američkih senatora da se protera 300 ruskih diplomata ocenivši da je reč o „izuzetno emotivnom predlogu“.

„Da biste proterali toliko diplomata prvo je potrebno imati ih toliko na broju. To je pre svega emotivan predlog. Očigledno je da mnogi u Americi ni ne znaju koliko tamo ima ruskih diplomata“, rekao je on.

Peskov je rekao i da zbog svega što se dešava u odnosima Rusije i SAD strada običan narod.

„Trpe Rusi koji ne mogu da dobiju vizu, trpe Amerikanci koji takođe ne mogu da dobiju vizu. Sve što se dešava u našim odnosima odražava se na običan narod“, naglasio je.

Peskov je dodao i da politika Vašingtona, koja je usmerena na pogoršanje odnosa sa Rusijom, nije donela nikakve dobre rezultate.


izvor

[MOTORISTA]

Среда, 06.10.2021.

Путин очекује наставак раста потражње за природним гасом

Испоруке руског гаса Европи преко Украјине повећане за осам одсто

НОВО ОГАРЕВО - Гаспром је повећао испоруке гаса за Европу преко Украјине за 8,0 посто током девет месеци 2021. и премашиће обавезе које има по уговору, изјавио је руски председник Владимир Путин на данашњем састанку о развоју енергетског сектора.

„Наше уговорне обавезе о испорукама гаса преко гасног транспортног система Украјине износе 40 милијарди кубних метара гаса годишње, а за девет месеци ове године Гаспром је повећао количину пумпања гаса кроз украјински транспортни систем за више од 8,0 процената”, рекао је Путин, преноси агенција Тас с. Према његовим речима, „са сигурношћу се може рећи да ћемо премашити наше обавезе о снабдевању гасом преко територије Украјине."

Путин је нагласио да је недопустиво доношење политички мотивисаних одлука у енергетском сектору, мислећи на увођење пограничних карбонских такси.

„Актуелна ситуација на европском енергетском тржишту је још један жив пример да су исхитрени и при том политички мотивисани кораци неприхватљиви у било којој области, посебно кад се тичу снабдевања енергијом, одрживог пословања предузећа, благостања и квалитета живот милиона људи који директно зависе од тога”, подвукао је он. Шеф руске државе је нагласио да Гаспром никада није одбио да повећа испоруке природног гаса у Европу када му се доставе одговарајући захтеви, напомињући да су минимални и максимални ниво снабдевања утврђени уговорима о испорукама гаса у иностранство.

„Не постоји ниједан случај у историји да је Гаспром одбио да повећа испоруке својим потрошачима ако су послали релевантне захтеве" рекао је Путин. Као пример је навео Немачку, једног од највећих руских потрошача гаса, која је ове године повећала куповине за 10,1 милијарду кубних метара гаса или за 31,8 посто у односу на исти период 2020. године.

„Чак и 2020. године, када су укупне испоруке у Европу пале у односу на 2019, Немачкој смо испоручили 4,7 милијарди кубних метара гаса више, то јест за 112,9 посто”, додао је руски председник, преноси Танјуг. Путин је рекао да ће глобална потражња за природним гасом наставити да расте, и да ће се повећати и потрошња нафте.

„Према проценама међународних стручњака, укључујући ОПЕК, почев од 2035. године, стопа раста потражње за нафтом ће почети да успорава, али ће се, генерално, до 2045. године потрошња повећавати за око 0,7 посто годишње”, прецизирао је он. Такође је навео да ће, према прогнозама стручњака, „потражња за природним гасом наставити да расте по вишој стопи, за преко 1 посто годишње, пре свега зато што ће гас, као чистија врста горива у глобалном енергетском билансу заменити угаљ”.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Britanski mediji: NATO proteruje osam ruskih diplomata


NATO je odlučio da protera osam diplomata za koje se sumnja da su uključeni u neprijateljske aktivnosti, objavila je TV „Skaj njuz“.

„NATO je odlučio da prepolovi rusku misiju pri Alijansi kao odgovor na, navodne, neprijateljske aktivnosti, među kojima su ubistva i špijunaža. Osam diplomata, koje smatraju agentima obaveštajne službe, će biti zamoljeno da odu“, napisala je urednica britanske televizije Debora Hejns na Tviteru.

Umesto 20 ljudi, ruska misija će sada imati 10 članova. Diplomate treba da odu do kraja oktobra.

Podsetimo, Alijansa je već proterala ruske diplomate 2018. godine reagujući na slučaj Skripalja. Tada je akreditacija oduzeta osmorici članova Misije a trojici je uskraćeno izdavanje, pa je Misija svela broj saradnika na 20.


izvor

[dzumba]

„Не постоји ниједан случај у историји да је Гаспром одбио да повећа испоруке својим потрошачима ако су послали релевантне захтеве" рекао је Путин. Као пример је навео Немачку, једног од највећих руских потрошача гаса, која је ове године повећала куповине за 10,1 милијарду кубних метара гаса или за 31,8 посто у односу на исти период 2020. године.

Ако Русија испоручује уговорене количине, па их чак и повећава у складу са захтевима, зашто је настала енергетска криза, која обухвата не само гас, већ практично сву енергију која се производи?

Колико схватам неки стручњаци то правдају кризом око "Ковид-19", смањивањем па повећавањем тражње, недостатком радне снаге (које данас нема битно мање него пре две године), проблемима са транспортом робе из Азије у Европу и свиме другим, само не шпекулацијама на берзама. А мени се чини да је управо то, или првенствено то у питању. Неки "Сорош" у енергетском сектору решио да "мало" профитира. Пустио глас да ће бити кризе енергената и ето га... Давно је речено да ништа не подстиче толико инфлацију као прича да ће је бити. Тако је највероватније и у овом случају.

[fazan]

Ако Русија испоручује уговорене количине, па их чак и повећава у складу са захтевима, зашто је настала енергетска криза, која обухвата не само гас, већ практично сву енергију која се производи?

У питању је комбинација више фактора. Један од њих је да су, ради смањене потражње током пандемије, цене нафте и гаса у дужем периоду биле ниске.  Произвођачи ће сада, задржавањем производње на постојећем нивоу, набити цену и повећати профит, како би делимично покрили оно што су изгубили. Европска политика преласка на еколошки прихватљива горива довела је до смањења производње електричне енергије пре него што су осигуране алтернативе. (Докле иде лудост европске бирократије, најбоље говори одлука да се Северни ток 2 не изузме од правила за транспорт гаса. По тим правилима, најмање 50% капацитета мора бити резервисано за алтернативне добављаче који би користили гасовод. Проблем је што на руској страни гасовода не постоје други добављачи, тако да се овом одлуком ограничава капацитет гасовода за 50%). Ниске цене гаса не одговарају ни експлоатацији гаса из шкриљаца. Поред свега тога, рударење криптовалута троши огромне количине електричне енергије. Рударење биткоина троши више електричне енергије него цела Аргентина.

Када је ну питању Кина, треба додати још две ствари. Лоше време (полаве) је утицало на смањење производње електричне енергије из хидроелектрана. Све се то догађа у ситуацији када Кина треба да надокнади оно што није произведено током претходне две године. На то треба додати одустајање од угља, да би се спречило загађење.

[Dreadnought]

Putin: Rusija ima dovoljno gasa da obori cene u Evropi


Ruska strana je dužna da u potpunosti ispuni sve svoje ugovorne obaveze kada je reč o tranzitu gasa u Evropu preko Ukrajine, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na sednici o energetskim pitanjima.

„Kao prvo, nikoga ne treba stavljati u težak položaj, uključujući Ukrajinu, bez obzira na sve ono što se tiče današnjih rusko-ukrajinskih odnosa. A drugo, ne treba podrivati poverenje u ‘Gasprom’ kao apsolutno pouzdanog partnera u svim odnosima“, istakao je predsednik Rusije na sednici o energetici.

On je naložio ministru energetike Nikolaju Šuljginovu da prati situaciju kada je reč o poštovanju isporuka gasa preko Ukrajine u Evropu.

Putin je rekao i da su u „Gaspromu“ došli do zaključka da je za kompaniju povoljnije da plati Ukrajini kaznu za manji obim isporuke, nego da poveća obim punjenja novih sistema gasom koji ne idu preko njene teritorije.

„Ali, molim vas da se to ne čini. Potrebno je u potpunosti ispoštovati ugovorne obaveze o tranzitu našeg gasa preko teritorije Ukrajine“, istakao je Putin.

Ruski predsednik je rekao i da bi bilo moguće povećati isporuke gasa preko Ukrajine ali na sopstvenu štetu.
 
„Zaista, može da se poveća isporuka gasa preko Ukrajine. Ali, to bi bilo na štetu ‘Gasproma’ “, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, isporuke gasa novim gasovodima omogućile bi smanjenje emisije ugljendioksida u atmosferu 5,6 puta jer bi se koristila nova oprema i gas propuštao pod većim pritiskom.

To bi omogućilo da se uštedi oko tri milijarde dolara godišnje pri postojećem obimu isporuka, dodao je ruski predsednik.

Ukrajinski sistem za tranzit gasa, s druge strane, nije remontovan decenijama i svakog časa tamo može nešto da se dogodi i da posledice budu neprijatne, dodao je on.


O trgovini gasom: Nisu to satovi, kravate...

Putin je komentarisao i trgovinu gasom na berzama.

„U celini trgovina gasom na berzama … nije mnogo efikasna jer sa sobom nosi puno rizika, jer to nisu satovi, kravate, kratke pantalone, to čak nije ni nafta koju možete da proizvedete i skladištite gde god, pa čak i u tankerima u iščekivanju boljih prilika na tržištu. Gas se tako ne prodaje, njega ne možete tako da skladištite“, rekao je on.

Putin je dodao da je složen proces čak i kada je reč o tečnom gasu.

„To je komplikovan proces, veoma skup. I to tako ne funkcioniše. Jednostavno ne funkcioniše“, rekao je ruski predsednik.

Ponuda gasa na berzama može da se poveća ali ne na spotu u Evropi nego u Sankt Peterburgu, dodao je Putin.

„Predložili ste da se poveća ponuda na tržištu, na berzi, da bi se smanjila špekulativna potražnja i berzanske igre.To se može uraditi, ali ne na spot tržištu u Evropi, nego na berzi u Sankt Peterburgu“, rekao je Putin.

Kako je naglasio, povećanje ponude je moguće ali o tome treba dobro promisliti. Rusiji nisu potrebne špekulacije na gasnom tržištu, rekao je on.


Gas će zameniti ugalj i potražnja će i dalje rasti

Prema Putinovim rečima, potražnja za prirodnim gasom će i dalje rasti visokim tempom, više od jednog procenta godišnje, pre svega zbog toga što će kao čisto gorivo zameniti ugalj.

Naveo je procenu stranih eksperata da će u narednih pet godina potražnja za ugljem posebno u Aziji donekle porasti, za 10-15 godina se stabilizovati a onda će početi da pada.

Zbog svega toga neophodno je raditi na diversifikaciji privrede raditi na tome da se u oblastima zemlje gde se proizvodi uglja obezbede radna mesta izvan tog sektora. Ukazao je i na potrebu razvoja novih perspektivnih pravaca u energetici, kao što su vodonična energetika, upotreba obnovljivih izvora energije i drugo.

Ruski predsednik je naveo i da Evropljani nastoje da očuvaju karbonsku neutralnost na račun Rusije, ali da će se Moskva postarati da pokrene dijalog na bazi interes svih strana.

Predsednik uprave "Inter RAO" je na sastanku s Putinom u tom kontekstu rekao da u Nemačkoj proizvodnja uglja na kraju godine čini 27 odsto energetskog balansa, a u Rusiji 13 odsto, te da je u tom smislu "čudno boriti se za neutralnost".


izvor

[Dreadnought]

NATO potvrdio proterivanje ruskih diplomata, ruska Misija bez komentara


Predstavnici NATO-a su potvrdili Sputnjiku da su oduzeli akreditacije osmorici saradnika ruske Misije pri NATO-u.

„Potvrđujemo da su oduzete akreditacije osmorici saradnika ruske misije pri NATO-u koji se smatraju saradnicima obaveštajne službe. Takođe, možemo da potvrdimo i da smo smanjili broj akreditacija za Rusiju na deset“, rekao je izvor u Alijansi.

U Alijansi su naveli da će, bez obzira na nove okolnosti, i dalje biti otvorena za „sadržajan dijalog“ sa Rusijom.

„Politika NATO-a prema Rusiji ostaje dosledna. Mi smo pojačali odbranu i obuzdavanje kao odgovor na agresivne akcije Rusije, u isto vreme smo, kao i ranije, otvoreni za sadržajan dijalog“, saopštio je izvor u Alijansi.

U ruskoj Misiji pri NATO-u nisu komentarisali informaciju o proterivanju diplomata.

Ranije se pojavila informacija u medijima da je NATO odlučio da protera osam saradnika ruske misije zbog sumnje da su umešani u neprijateljske aktivnosti.

Rusija je više puta isticala da ne namerava nikoga da napada, a da se izjave o „ruskoj agresiji“ se koriste kao razlog kako bi se razmestila vojna tehnika NATO-a pored granica Rusije.

Podsetimo, Alijansa je već proterala ruske diplomate 2018. godine reagujući na slučaj Skripalja. Tada je akreditacija oduzeta osmorici članova Misije a trojici je uskraćeno izdavanje, pa je Misija svela broj saradnika na 20.


izvor

[Dreadnought]

Potpredsednik ruske vlade: Cene gasa posledica špekulativnih radnji


Tekuće cene gasa na berzi objektivno ne odražavaju realno stanje stvari na tržištu, ocenio je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak i dodao da ni ovde nije prošlo bez špekulativnih radnji.

„Faktori koji su se pojavili ne bi uticali na takav rast cena bez špekulativnog pristupa“, rekao je Novak na sednici o energetici kojoj je predsedavao ruski predsednik Vladimir Putin.

Kako je objasnio početak rasta cena označilo je leto sa veoma visokim temperaturama u Latinskoj Americi kada se tečni gas iz Amerike orijentisao na to tržište što je dovelo do deficita u Evropi i Aziji.

Novak kaže da u podzemnim skladištima gasa u Evropi, u poređenju s prošlom godinom, nedostaje 25 milijardi kubnih metara.

Prema njegovim rečima, normalizaciji na tržištu doprineće završetak procesa dobijanja sertifikata za „Severni tok 2“ i veća trgovina gasom na berzi u Sankt Peterburgu.
Novak ističe da treba brže stabilizovati situaciju na gasnom tržištu.

Prema njegovim rečima, rekordno visoke cene gasa u Evropi negativno utiču na tržište i vode ka intenzivnijem prelasku na obnovljive izvore nergije.

Na sednici je učestvovao i direktor „Rosnjefta“ Igor Sečin koji je ocenio da je situacija na tržištu nafte i naftnih derivata u Rusiji stabilna, da zalihe postoje a da je proizvodnja dva puta veća od potražnje.

Ako kompanija dobije dozvolu ruskih vlasti da izvozi 10 milijardi kubnih metara gasa u Evropu iz svojih izvora to će stabilizovati gasno tržište i dodatno napuniti budžet, rekao je on.

Podsetimo, cene gasa u Evropi iz dana u dan skaču, a danas su oborile novi rekord – vrednost novembarskih fjučersa prešla je brojku od 1.900 dolara za kubni metar, pokazuju podaci sa berze „ICE Futures“.

Šef Jamalo-Nenjeckog okruga Dmitrij Artjuhov zatražio je od Putina da se naloži izradu programa za zaliha gaza u njegovom okrugu.

On je obavestio Putina da se trenutno 70 odsto gasa u Rusiji eksploatiše u Nadim-Pur-Tazovskom regionu gde postoji sva potrebna infrastruktura, a da njegov region ima još veće potencijale.


izvor

[Dreadnought]

Sakso Banka: Evropu čekaju mračna vremena bez „Severnog toka 2“


Pokretanje „Severnog toka 2“ u četvrtom kvartalu 2021. godine moglo bi da dovede do istorijskog smanjenja cene prirodnog gasa, navodi se u prognozi Sakso Banke za četvrti kvartal ove godine.

„Ako Rusija uspe da u četvrtom kvartalu ove godine pusti gasovod 'Severni tok 2', ta odluka bi mogla dovesti do istorijskog pada cena prirodnog gasa", napominju stručnjaci u izveštaju.

Ole Hansen, direktor sektora strategije na robno-sirovinskom tržištu Sakso banke, upozorava da će se evropski potrošači i grane privrede koje troše dosta energije suočiti s visokim troškovima energenata, osim ako zima ne bude blaga ili ne dođe do povećanja protoka gasa, recimo, iz Rusije preko gasovoda „Severni tok 2".

„Ako zima ne bude blaža nego obično ili ne dođe do povećanja protoka gasa iz Rusije preko gasovoda 'Severni tok 2' ili LNG-a, evropski potrošači i privredne grane koje troše dosta energije možda čekaju mračna i skupa vremena“, napominje Hansen.

Ekspert je takođe naglasio da je nagli porast cena gasa i električne energije povezan sa nezadovoljenom potražnjom proizvođača.

„Dodajte tome najgori kvartal za energiju iz vetroparkova u poslednjih nekoliko godina, i pritisak na konvencionalna goriva kao što su gas, pa čak i ugalj će se povećati. Kao rezultat toga, severna hemisfera približava se zimi sa nivoom zaliha (u SAD -u, a posebno u Evropi) koje su znatno ispod proseka zabeleženog poslednjih godina“, dodao je Hansen.

Inače, cene gasa u Evropi su naglo porasle u poslednjih nekoliko meseci. Od početka avgusta, obračunska cena sledećih fjučersa po indeksu TTF haba u Holandiji skočila je više nego dvostruko, dostižući istorijski maksimum. U međuvremenu, kompanija „Nord strim 2 AG", operater gasovoda „Severni tok 2", saopštila je da je počela da puni gasom prvi krak gasovoda kako bi se postigao neophodan pritisak za dalje testiranje.


izvor

[Dreadnought]

Rusija o proterivanju diplomata: Eto koliko su iskrene izjave o deeskalaciji s Moskvom


Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško rekao je, posle odluke NATO da protera osam ruskih diplomata, da Moskva više ne veruje u iskrenost izjava Alijanse o dijalogu sa Rusijom.

„Još juče su NATO rukovodioci izjavljivali o važnosti deeskalacije u odnosima sa Rusijom, pozivali da se obnovi dijalog u okviru Saveta Rusija-NATO i da se u Brisel pošalje ambasador. Ako je juče neko i verovao u iskrenost tih izjava, danas takvih nema. Njihova prava vrednost je svima jasna. Posle spektakularnog kraja avganistanske epopeje kako bez bauka ‘ruske pretnje’. Nikako“, rekao je Gruško za ruski list „Komersant“.


Ruski poslanik o optužbama na račun ruskih diplomata: NATO nema dokaze

Lišavanje akreditacija osam saradnika ruske Misije pri NATO-u neće doprineti poboljšanju dijaloga, sve optužbe na račun Rusa su izmišljene, a Moskva može da preduzme i odgovarajuće mere, kaže predsednik Odbora za međunarodne poslove Dume Leonid Slucki.

„Kolektivni Zapad nastavlja diplomatsko suočavanje sa Rusijom. Lišavanje akreditacija osam saradnika ruske Misije pri NATO-u će još više smanjiti saradnju. Trenutno je mesto stalnog predstavnika Rusije u Briselu upražnjeno. Proterivanje saradnika diplomatske Misije Rusije sigurno neće doprineti uspostavljanju dijaloga“, navodi Slucki.

On je uveren da su sve optužbe na račun Rusa zbog navodnih „zlonamernih akcija“ neosnovane i da neće biti dokazane.

„U diplomatskoj praksi koraci, povezani sa gubitkom akreditacije, će biti recipročni. Ne sumnjam da će rusko Ministarstvo spoljnih poslova predložiti adekvatne recipročne mere, koje ne moraju da budu identične“, zaključio je Slucki.

Odluku NATO-a da protera osam saradnika ruske Misije pri Alijansi je komentarisao šef Komisije Saveta federacije za zaštitu državnog suvereniteta Andrej Klimov i rekao da ona neće ostati bez odgovora.

On je naveo da su predstavnici NATO-a pre izvesnog vremena na dovoljno visokom nivou nagovestili da bi želeli neku dozu pozitivnosti u razvoju odnosa sa Rusijom.

„Mi smo im odgovorili – hajde, preduzmite konkretne korake. Kao odgovor ništa nismo dobili, a onda je ovo usledilo. Ako su to konkretni koraci Alijanse, onda to nisu oni koraci koji obezbeđuju trajni mir, sigurnost, razumevanje i poverenje“, zaključio je političar.

Ranije su u Alijansi potvrdili da su oduzeli akreditacije osmorici saradnika ruske Misije pri NATO-u i da je Misija sa 20 skraćena na deset predstavnika.

Zapadni političari periodično daju izjave o „ruskoj pretnji“. Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da Rusija ne namerava nikoga da napada. Prema rečima ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Severnoatlantska alijansa je svesna da Moskva ne planira nikog da napada, već jednostavno koristi izgovor za raspoređivanje još trupa u blizini ruskih granica. Moskva je više puta izrazila zabrinutost zbog povećavanja snaga Alijanse u Evropi.


izvor

[Dreadnought]

Moskva odlučila: Uzvratićemo NATO-u


Moskva sprema uzvratne mere na odluku NATO da protera osam ruskih diplomata za koje alijansa tvrdi da su neprijavljeni obaveštajni oficiri.

To je izjavio danas predsedavajući odbora za spoljne poslove donjeg doma ruskog parlamenta Leonid Slucki.

U izveštaju agencije Intefaks se navodi da je jedan zvaničnik NATO ranije danas potvrdio izveštaču Rojtersa da alijansa povlači akreditacije osam ruskih diplomata, kao i da se broj pozicija koje će Rusija ubuduće moći da akredituje u NATO smanjuje na 10.

Agencija je prenela da je Slucki nagovestio da uzvratne mere Rusije neće nužno biti iste kao mere koje je primenio NATO.


izvor