Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[MOTORISTA]

Четвртак, 09.12.2021.
Тања Вујић

Конгрес одустао од нових санкција „Северном току 2”

Пред­лог за­ко­на о вој­ном бу­џе­ту САД за 2022. без ан­ти­ру­ских аманд­ма­на, на шта је се­на­тор Тед Круз по­ру­чио да се „Бај­ден пре­дао Пу­ти­ну”

Судбина руско-западноевропског гасовода „Северни ток 2” нема везе с америчким законом о војном буџету за 2022. годину. Ова изненадна промена курса Конгреса САД – да из најновије верзије Предлога закона о војном буџету САД за идућу годину испусти све антируске амандмане – уследила је у уторак одмах после двочасовног видео-разговора лидера САД и Русије, Џозефа Бајдена и Владимира Путина.

По новом, предлог закона о армијском буџету, који на Капитол хилу треба да буде усвојен до Нове године (и послат председнику Бајдену на потпис), више не садржи три групе амандмана на којима су месецима инсистирали тандеми републиканских и демократских сенатора. Реч је о амандманима који се односе на санкционисање швајцарске фирме „Северни ток 2”, као и свих актера сертификације тог (у септембру завршеног) гасовода, забрану америчким држављанима да купују руске хартије од вредности, као и на санкционисање 35 држављана Русије због наводно сумњивих међународних послова.

„Демократе у Конгресу без образложења су одлучиле да одустану од санкционисања руских актера, иако су то још пре месец дана подржавали. То шаље најгору могућу поруку Украјини док руске трупе стоје на њеном прагу. Толико о томе колика је улога Конгреса у спољној политици”, оценио је републиканац Џим Риш, члан Комитета за спољне послове Сената САД.

Иначе, амерички шеф дипломатије Ентони Блинкен и специјални изасланик за глобалну енергетску сигурност Ејмос Хохстајн данима су међу демократама на Капитол хилу лобирали да дигну руке од амандмана против „Северног тока 2”. Иако је Бела кућа и даље одлучно против овог гасовода, санкције нису решење, од јесенас поручују Блинкен и Хохстајн партијским колегама. Пријемчивост демократских конгресмена за те поруке с врха Бајденове администрације изазвала је оштре реакције републиканаца, иницијатора амандмана. Јесте „баш лепо” што је председник Бајден разговарао с Путином, али то „неће спречити инвазију”, оценио је републикански сенатор Тед Круз, кључни предлагач свих досадашњих рунди санкција против „Северног тока 2”.

„Стотине хиљада руских војника гомилају се на граници с Украјином. Ова спољнополитичка катастрофа је грешка Џозефа Бајдена, односно директна последица Бајденове предаје Путину у случају ’Северни ток 2’. Ово тело могло је да учини велики корак и спречи рат у Европи. Демократе су ипак бирале да буду политички лојалне Џозефу Бајдену и Камали Харис”, поручио је Круз.

У међувремену, Предлог закона о армијском буџету САД за 2022. садржи одредбу о војној подршци Пентагона Кијеву вредној 300 милиона долара (50 милиона више од захтева Беле куће). Тако „Северни ток 2” наставља да поларизује амерички политички естаблишмент. Најновија дилема тамо тиче се процене да ли је „Северни ток 2” надаље потенцијална полуга у односима с Русијом, односно Немачком. И то ако се, као што на Западу понеки слуте, догоди да Русија нападне Украјину.

„Кад је реч о ’Северном току 2’, гас тренутно не тече тим цевоводом, што значи да не ради, те тако није ’полуга’ за Путина. То је ’полуга’ Запада. Ако Владимир Путин жели да види да гас тече, онда не би требало да ризикује и нападне Украјину”, оценио је Џејк Саливен, амерички саветник за националну безбедност.

У основи ове Саливенове процене стоји најпре најава шефа Беле куће Џозефа Бајдена да би САД и њихови европски савезници у случају руске инвазије на Украјину здружени увели „снажне” економске мере и друге казне. Америка би у случају упада Руса у Украјину, притиснула Немачку да „стопира гасовод ’Северни ток 2’, предочили су конгресменима неименовани званичници Бајденове администрације", пренео је Блумберг. Још није познато чиме би Вашингтон притиснуо нову владу у Берлину.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Okreće li Berlin leđa Moskvi


Da li će se politika Berlina promeniti prema Rusiji posle izbora Olafa Šolca na mesto saveznog kancelara je pitanje koje je otvoreno u ruskoj javnosti odmah nakon što je on zamenio Angelu Merkel na toj poziciji.

Ruski eksperti očekuju da se politički kurs Berlina verovatno neće drastično promeniti, uključujući i odnos prema Rusiji, dok zvanična Moskva takođe računa na kontinuitet politike Berlina u bilateralnim odnosima , uključujući i pitanje „Severnog toka 2“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov konstatovao je da Moskva i Berlin imaju nesuglasice, ali da ih ujedinjuje shvatanje da problemi mogu i treba da se rešavaju samo dijalogom.

Aleksandar Kamkin, naučni saradnik Centra za germanistiku pri Institutu Evrope Ruske akademije nauka, smatra da se, na globalnom nivou, politički vektori Nemačke neće menjati. Berlin će ostati privržen negovanju transatlantskih odnosa, pa ne treba očekivati korenite promene u spoljnoj politici u istočnom pravcu.

„Mislim da se ništa dramatično neće desiti, ali biće dosta progresivnog razvoja. Šolc je nesumnjivo iskusan političar. On dosledno ide ka ciljevima, sprovodeći politiku malih koraka. Njega ne nazivaju uzalud ‘Šolcomat’ ili, što bi se reklo, političkim robotom – emocije su mu strane, kao i nagle promene u politici koju sprovodi. On je, bez sumnje, fokusiran na transatlantske vrednosti, a za njega je glavno jačanje nemačko-američkih odnosa“, smatra Kamkin.


Šolcov princip „seoske diskoteke“

Komentarišući izbor socijaliste za novog šefa vlade nemački mediji ističu da se Socijaldemokratska partija tradicionalno zalaže za bliske veze sa Rusijom i da je ovo nastavak tzv. „nove istočne politike“ koju je formulisao socijalistički kancelar Vili Brant ranih sedamdesetih godina prošlog veka i koja je poslužila za zbližavanje Rusije i Nemačke.
 
Međutim, Kamkin smatra da Šolc nije Brant i da ne bi trebalo očekivati neke značajne proboje u dijalogu Moskve i Berlina. Ekspert je uveren da će novi nemački kancelar pokušati da održi balans između Moskve, Kijeva i drugih političkih igrača.

"Šolc očigledno nije Vili Brant sa svojom novom istočnom politikom. Šolc je izjavio da će se osloniti na pricnip ‘seoske diskoteke’ kada se ‘pleše sa onima u sali’. To je zanimljiva izjava, ali nije baš najjasnije šta se iza nje krije. Verovatno je hteo da kaže da će graditi viševektorsku spoljnu politiku na Istoku, vodeći računa o interesima Moskve, Kijeva i drugih država istočne Evrope“, ocenjuje Kamkin.

Letos, tokom predizborne debate, Šolc je slao dobre signale Rusiji i zalagao se za uspostavljanje direktnog dijaloga između Moskve i EU, ali se zbog toga našao na meti kritika liderke „Zelenih“ Analene Berbok, prve ministarke spoljnih poslova Nemačke i najoštrijeg kritičara Vladimira Putina u novoj nemačkoj vladi.

Dok se Šolc zalaže za „Severni tok 2“, Berbok želi da stopira puštanje u rad tog gasovoda koji gas iz Rusije kroz Baltičko more dovodi direktno u Nemačku. Jedan od njenih argumenata je da gasovod Nemačku čini previše zavisnom od Rusije, dok Ukrajina ostaje na cedilu, jer je „Severni tok 2“ zaobilazi.


Umerena politika prema Rusiji

Međutim, u jeku histerije koju raspiruju zapadni mediji pisanjima da Rusija navodno planira invaziju na tu zemlju Šolc i Berbok imaju slične stavove o tom pitanju. Berbok je upozorila da bi Rusija, u slučaju da „ponovo“ povredi državnost Ukrajine, platila visoku političku i ekonomsku cenu, dok je Šolc, odgovarajući na pitanje da li je Berlin spreman da iskoristi gasovod „Severni tok 2“ kao polugu pritiska u situaciji oko Ukrajine, rekao da svi treba da poštuju princip nepovredivosti granica, te da će u suprotnom uslediti „posledice“.

Eksperti ocenjuju da će Šolc u svojoj spoljnoj politici morati da usaglašava svoje stavove sa stavovima drugih partija, koji su propisani u koalicionom ugovoru, mada neki analitičari vide i njegovu ulogu u suzbijanju antiruske retorike Zelenih, pre svega šefice diplomatije Analene Berboki i vicekancelara Roberta Habeka.

Stranke "semafor koalicije" - Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali - potpisale su koalicioni sporazum, kojim je ozvaničen kraj šesnaestogodišnje vladavine Angele Merkel.

Upravo u sporazumu, koji su potpisale tri partije, navodi se da Nemačka ostaje privržena saradnji u okviru Evropske unije i Severnoatlantske alijanse, a takođe se poziva na razvoj „nove istočne politike“ na nivou EU i jačanje uloge Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Rusija je nazvana „važnim igračem u međunarodnoj areni“ sa kojim vlada namerava da vodi „konstruktivan dijalog“, dok istovremeno zahteva „hitan prekid pokušaja destabilizacije Ukrajine, nasilja u istočnoj Ukrajini i nezakonite aneksije Krima“.

Samog Šolca politikolozi nazivaju pristalicom „umerene politike“ prema Rusiji. On namerava da nastavi saradnju sa Rusijom u rešavanju problema kao što su borba protiv pandemije i klimatskih promena, predlaže uvođenje bezviznog režima za Ruse mlađe od 25 godina, kao i proširenje mogućnosti za Ruse da studiraju i rade u Nemačkoj. Što se Ukrajine tiče, Šolc ne vidi u bliskoj budućnosti mogućnost ulaska Ukrajine u NATO i EU, protivi se isporuci oružja Ukrajini, smatrajući da takav korak diskredituje poziciju Nemačke kao članice Normandijskog formata i Minskog procesa.


izvor

[MOTORISTA]

„Rusija koristi trupe za cenjkanje, ali neće se libiti da ih upotrebi“
SVET Autor: Ana Tašković 09. dec. 2021

Dugo očekivani razgovor američkog predsednika Džozefa Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina koji je u utorak popodne održan putem video poziva nije doneo razrešenje krize na granici Ukrajine i Rusije, gde Moskva, prema tvrdnjama američkih i ukrajinskih obaveštajnih službi, nedeljama unazad gomila vojsku. Ipak, ključna poruka sastanka je da dijalog postoji, kaže sagovornik „Nove“ Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije.

„Ukrajina je bila u centru razgovora dva predsednika. Bajden je naglašavao sankcije Rusiji u slučaju invazije na Ukrajinu, dok Putin insistira na tome da Zapad mora da poštuje ruske bezbednosne osetljivosti u Ukrajini, kao njenom najvažnijem susedu. Nije rešeno još uvek sve, ali ono što je ključno sa sastanka jeste da dijalog postoji i da se on nastavlja kao instrument deeskalacije“, rekao je Vuksanović za „Novu“. Na pitanje da li bi Rusija zaista mogla da napadne Ukrajinu i šta bi SAD mogla da uradi u tom slučaju, naš sagovornik ističe da Rusija za sada koristi trupe kao vid cenjkanja sa SAD.

„Neće ih olako upotrebiti jer ne žele još jedan sukob i ne žele da izazovu nove finansijske sankcije, ali ako vide da Ukrajina ide previše blizu Zapadu, neće se libiti da interveniše i da pritom preuzme sve rizike i plati visoku cenu pošto je Ukrajina ključna za ruske strateške interese“, kaže on. Dodaje da Rusija želi garancije da se NATO neće proširivati.

„To se najviše odnosi na Ukrajinu i želju Moskve da Ukrajina bude neutralna ili neformalno neutralna država. To nije uopšte tako lako, naročito sa Bajdenove strane, pošto ne samo da se ukrajinska vlada opire takvom scenariju, već i u Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama koje su anti-ruske i pro-ukrajinske i koje smatraju da nikakav kompromis ne treba napraviti sa Moskvi“, navodi Vuksanović. Naglašava da sigurno neće nestati sve tenzije između Rusije i SAD-a, ali da za sada ipak postoji impuls i u Vašingtonu i Moskvi da se održava dijalog i održava stabilnost u odnosu.

„Želja Moskve i Vašingtona da rade zajedno na pitanju iranskog nuklearnog programa je primer toga. Najvažnije od svega je i da Bajdenova administracija ne želi da se Moskva približi previše Pekingu“, rekao je on. Što se tiče dodatnih sankcija SAD-a prema Rusiju, navodi da je to za sada opcija koju SAD čuva samo u slučaju nove invazije na Ukrajinu.

„Pitanje je da li će Bajden reći da će biti ukinute neke od već postojećih sankcija ako Moskva učini neke ustupke“, kaže sagovornik Nove. Ističe da je ključni strateški problem to što Zapad ne može da zaštiti Ukrajinu.

„Rusija je tretira kao ključnu za svoju bezbednost usled geografije koja favorizuje Moskvu, i spremna je da zbog Ukrajine pretrpi gubitke i rizike koje niko na Zapadu nije“, kaže Vuksanović.

Podsećamo, prvi čovek SAD Džozef Bajden i njegov ruski kolega Vladimir Putin razgovarali su u utorak putem video poziva. Bajden je Putinu rekao da je „spreman na ono na šta Amerika nije bila spremna 2014. godine“, aludirajući na nove ekonomske sankcije, dok je Putin od Bajdena tražio pavne garancije da se NATO neće dalje širiti ka istoku. Ukrajinske procene ukazuju da je nadomak granice raspoređeno 94.000 ruskih vojnika, dok su američki obaveštajci izneli još dramatičniju procenu da će u naredenih nekoliko nedelja Rusija prikupiti čak 175.000 vojnika u tom području. Kijev i Vašington objavili su da bi potencijalna invazija mogla da se dogodi početkom sledeće godine.

Izvor: www.nova.rs

[MOTORISTA]

Prvi potez nove nemačke šefice diplomatije – pretnja Rusiji
SVET Autor: Beta 09. dec. 2021

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok upozorila je Rusiju da će platiti "visoku političku i ekonomsku cenu" ako preduzme bilo kakve vojne korake protiv Ukrajine.

Berbok je istakla potrebu da se koordiniše zajednički evropski stav o gomilanju ruskih vojnih snaga blizu granice sa Ukrajinom. Ona je rekla da „nema pregovora o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine“ i da prioritet mora biti izbegavanje vojne eskalacije.

„Rusija bi platila visoku političku i ekonomsku cenu za ponovno kršenje ukrajinske državnosti“, kazala je Berbok tokom zajedničke konferencije za novinare sa francuskim ministrom za Evropu i spoljne poslove Žan-Ivom Le Drijanom. Berbok je dodala da se rešenje može nači samo na diplomatskom putu, i da su i ona i Le Drijan spremni da se angažuju po tom pitanju.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

NATO besan na Bajdena? "Hitno razjasniti"


Istočnoevropske zemlje kritikovale su predlog američkog predsednika Džozefa Bajdena o pokretanju dijaloga Rusije i NATO povodom situacije u Ukrajini.

U članku "Blumberga" u kojem se poziva na neimenovanog diplomatu, agencija navodi da je stav Vašingtona po tom pitanju "razbesneo vladu jedne od tih država".

"Zahtevaju da se hitno razjasni šta to planira predsednik Bajden", naveo je izvor.

Kako se ističe u članku, "istočno krilo NATO" zabrinuto je zbog mogućih ustupaka Rusiji sa aspekta političkih garancija i ograničenja delovanja Alijanse.

Predsednik Amerike je, inače, razgovarao sa liderima "Bukureštanske devetorke", odnosno grupe država koje čine istočno krilo NATO, o ukrajinskoj krizi.

Razgovor je održan nakon video-konferencije Bajdena i ruskog lidera Vladimira Putina i telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

Razgovor je trajao oko 40 minuta. Detalji nisu objavljeni ali je američka administracija ranije saopštila da američki predsednik namerava da informiše partnere o razgovoru s Putinom, da čuje njihovo mišljenje o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji i da istakne privrženost SAD transatlantskoj solidarnosti.


O pitanjima koja brinu Rusiju kroz dijalog u već postojećim formatima

Istovremeno, u Beloj kući su istakli da su SAD spremne da diskutuju sa Rusijom o svim pitanjima koja izazivaju njenu zabrinutost i predlažu da se za to koriste postojeće platforme – Savet Rusija-NATO, OEBS, a aktivno se razmatraju i mogući pregovori sa partnerima u samoj Alijansi.

"Poziv ostaje na snazi i nastavljamo da tražimo način za dalju diplomatsku saradnju po čitavom nizu pitanja", poručuju iz Vašingtona.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je ranije da je Alijansa, odsustvom želje da se zajednički traže putevi za deeskalaciju, faktički sahranila Savet Rusija-NATO.

U takvim uslovima raditi na izazovima i opasnostima po regionalnu bezbednost je i nemoguće a i nema smisla. Alijansa je sama odustala od bilo kakve praktične saradnje sa Rusijom i od kontakata na vojnom nivou, istakla je ona.

Podsetimo, predstavnici NATO-a su u oktobru oduzeli akreditacije osmorici saradnika ruske Misije i naložili Rusiji da prepolovi broj članova stalne misije sa 20 na 10. Nakon toga je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da Moskva od 1. novembra obustavlja rad svog stalnog predstavništva pri NATO-u, kao i glavnog vojnog predstavnika.

Pored toga, takođe od 1. novembra Rusija obustavlja rad komunikacione vojne misije NATO u Rusiji i oduzimaju se akreditacije predstavnicima Alijanse.


izvor

[Dreadnought]

Putin: NATO želi da pretvori Rusiju u Moskoviju


Rusija je multinacionalna i multikonfesionalna zemlja, a ne Moskovija što bi od nje želeo da napravi NATO, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Na sastanku sa Savetom za razvoj civilnog društva i ljudska prava Putin se osvrnuo na obraćanje filmskog reditelja Aleksandra Sokurova koji je, između ostalog, predložio da se razmisli o sastavu ruske države i da se „puste“ svi koji žele da počnu da žive svojim životom. Putin je zauzvrat pozvao da se zemlja „ne gura“ nazad ka opasnoj liniji.

„Zar je ruski narod zainteresovan za cepanje i raspad Ruske Federacije, zar će to biti Rusija koja je nastajala kao multinacionalna i multikonfesionalna zemlja? Želite da nas pretvorite u Moskoviju? Pa, NATO želi to da uradi“, odgovorio je ruski lider.


Ruska vojska se razvija

Ruski lider se tokom sastanka osvrnuo i na izjavu Sokurova o problemima u ruskoj vojsci. Putin je podsetio da je ruska vojska prošla dug razvojni put u poređenju sa stanjem u kojem se nalazila devedesetih godina prošlog veka.

„Ne brinite se za našu vojsku, s njom je sve u redu, ona se razvija... U tako složenoj organizaciji koja broji skoro milion ljudi mora biti problema, ali ako pogledamo našu vojsku sredinom devedesetih i danas... Dovoljno je da samo oni koji nas proglašavaju protivnicima pročitaju karakteristike naše vojske kako bi shvatili kakav razvojni put je prošla naša vojska, gde je danas i na šta možemo da računamo u bliskoj budućnosti", izjavio je predsednik.

U cilju revidiranja istorije Rusije, na prelazu 15. i 16. veka na Zapadu je stvoren mit o „Moskoviji“ prema kome je navodno današnja Rusija samo naslednica Moskovske kneževine. Mit je stvoren u propagandne svrhe da bi se dokazalo da moskovski carevi i kneževi nemaju pravo da vladaju svim ruskim zemljama.


izvor

[Dreadnought]

Bela kuća otkriva kakve još sankcije može Rusija da očekuje


Sankcije protiv Rusije zbog Ukrajine će prevazići sve do sada uvedene, upozorili su u američkoj administracije.

„Predsednik SAD Džozef Bajden je jasno stavio do znanja da SAD u konsultaciji sa evropskim partnerima traže veoma oštre ekonomske sankcije. Mislim, da će neke od njih uključiti stvari koje se ranije u prošlosti nisu dešavale“, izjavio je predstavnik administracije na pitanje o mogućim sankcijama protiv Rusije.

On je dodao da Vašington ima nameru da u narednim danima nastavi pregovore sa evropskim partnerima i Rusijom kako bi se razrešila kriza u Ukrajini.


izvor

[MOTORISTA]

Zvaničnik SAD-a: Bajden nije napravio nikakve ustupke Putinu
SVET Autor: Tanjug 10. dec. 2021

Američki predsednik Džo Bajden nije napravio nikakve ustupke ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u ovonedeljnom telefonskom razgovoru, vezano za gomilanje ruske vojske na granici Ukrajine, izjavio je visoki zvaničnik američke administracije.

Bajden je tokom jučerašnjeg dana imao odvojene telefonske razgovore sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i centralnoevropskim saveznicima u NATO-u, radi diskusije o njegovom razgovoru sa Putinom, prenosi agencija Rojters. Visoki zvaničnik američke administracije je, takođe, rekao da je Bajden jasno stavio do znanja saveznicima u NATO svoju posvećenost članu 5 Severnoatlanskog sporazuma, odnosno odredbi koja sugeriše da se napad na jednog saveznika smatra napadom na sve njih.

Izvor: www.nova.rs

[Dreadnought]

General o glavnim pretnjama Rusiji: Jačanje NATO-a i konflikt u Ukrajini


Jačanje NATO potencijala pored granica sa Rusijom i mogućnost eskalacije sukoba u Donbasu predstavljaju glavnu pretnju bezbednosti na jugu zemlje, izjavio je komandant Južnog vojnog okruga Rusije, general Aleksandar Dvornikov.

„Pretnje vojnoj bezbednosti u zoni odgovornosti okruga ostaju jačanje NATO potencijala pored granica Rusije, sukobi u Siriji, moguća eskalacija oružanih konflikta u Ukrajini i Zakavkazju“, rekao je on u intervjuu listu „Krasna zvezda“.

General je naveo da su zbog toga glavni napori fokusirani na održavanje borbene i mobilizacijske gotovosti vojske Južnog vojnog okruga na onom nivou koji će garantovati pouzdanu zaštitu državnih interesa i bezbednost regiona.

Dvornik je dodao da je borbeni potencijal okruga i ranije bio impozantan, a sada je značajno porastao zahvaljujući i činjenici da udeo najnovijih i modernizovanih vidova naoružanja i tehnike čini 71 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Lovci ispratili pet aviona SAD i Francuske

To je snimak francuza od pre dva dana.


Ovo je snimak pet aviona SAD i Francuske.

Russian fighter jets escort FIVE US & French military planes from Black Sea

The Russian Defense Ministry has released a video of the incident. A Russian Su-27 tailed a tanker until it left the area.

France has confirmed it conducted missions on Dec 8 & 9 - but claimed they were within international norms and not heading towards the Russian border. The French side added that the Russian pilots acted professionally.

[Dreadnought]

Moskva o zahtevu za bezbednosne garancije NATO: Pogodili smo u nerv


Predsednik Rusije Vladimir Putin je predlogom o pisanim garancijama bezbednosti „pogodio nerv“ kada je reč o situaciji u evroatlantskom regionu, ocenio je zamenik šefa diplomatije Rusije Sergej Rjabkov. On kaže i da bi bilo naivno očekivati da Rusija u skorije vreme dobije te garancije od Zapada.

„Naivno bi bilo očekivati da ćemo garancije dobiti uskoro, onako kako je to formulisano“, rekao je Rjabkov tokom brifinga u MIA „Rusija sevodnja“.

Dodao je da ako Amerika odbije te garancije posledica će biti - pogoršanje situacije.

„Treba imati u vidu da ako oponenti na toj strani, pre svega SAD, ali i druge zemlje-saveznice, tzv. istomišljenici Amerike, odbiju to, pokušaju da to pitanje blokiraju, to će neizbežno za posledicu imati pogoršanje situacije u oblasti njihove bezbednosti“, rekao je ruski zvaničnik.
 
Ako ne postignemo dogovor približićemo se ozbiljnoj konfrontaciji, istakao je Rjabkov.

O tim garancijama, dodao je, moglo bi da se diskutuje u okviru dijaloga Rusije i Amerike o strateškoj stabilnosti.

Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin je 1. decembra predložio da se krene u pregovore oko postizanja pravnih garancija za neširenje NATO-a na istok.

Putin je naglasio da je najvažniji zadatak ruske diplomatije: dobijanje pouzdanih i dugoročnih garancija bezbednosti.


izvor

[Dreadnought]

"Kremlj namerava da svoj koncept vizije bezbednosti u Evropi prenese SAD i NATO"


"Kremlj namerava da svoj koncept vizije bezbednosti u Evropi prenese SAD i NATO".

Ovo je za medije izjavio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov, dodajući da je u toku rad na relevantnom dokumentu.

On je istakao da Moskva radi na definisanju svog koncepta vizije u smislu bezbednosnih garancija i potrebe da se zaustavi širenje NATO-a na istok, preneo je TASS.

"Putin je rekao Bajdenu da ćemo brzo pripremiti takav dokument, u roku od nedelju dana i da ćemo im ga predati", naveo je Peskov.

Američki predsednik je zauzvrat rekao da bi, što se tiče pitanja Severnoatlantske alijanse, želeo da angažuje jedan broj zemalja NATO-a u dijalogu, dodao je portparol Kremlja.

"Predsednik SAD će sada kontaktirati svoje kolege, verovatno je to već i uradio i nastaviće da održava kontakt", kazao je Peskov i dodao da Kremlj smatra da za početak treba da prenese svoj koncept vizije američkoj strani.


izvor

[Dreadnought]

Presretanje iznad Crnog mora: Američki špijunski avion ponovo kod ruskih granica


Ruski lovac Su-30 ispratio je američki izviđački avion „posejdon P-8A“ iznad Crnog mora, saopštio je Centar za upravljanje odbranom Rusije (deo Ministarstva odbrane Rusije).

Kako je precizirano, ruski radari su iznad neutralnih voda Crnog mora otkrili metu koja se približavala ruskim granicama. U vazduh je podignut lovac Su-30 dežurnih snaga PVO Južnog vojnog okruga.

„Posada ruskog lovca identifikovala je vazdušni cilj – reč je o izviđačkom avionu P-8A američke Ratne mornarice koji je ispraćen iznad Crnog mora“, ističe se u sapštenju ruskog Centra.

Nakon što se strani vojni avio okrenuo nazad i počeo da se udaljava od državne granice Rusije, ruski lovac Su-30 uspešno se vratio na aerodrom na kome je baziran.

„Nije dozvoljeno narušavanje državne granice Rusije“, saopštila je ruska vojska.

Let ruskog lovca realizovan je strogo u skladu sa međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora.


izvor

[Dreadnought]

Rusija: SAD ignorišu naša upozorenja, NATO nam se maksimalno približio


Prema njegovim rečima, to je upravo i razlog što je predsednik Rusije Vladimir Putin zatražio dugoročne i pravne garancije za bezbednost od Alijanse.

Konstatovao je da se u rusko-američkim odnosima formirala nezdrava situacija i da Vašington pravi toksičnu atmosferu. Dodao je i da administracija SAD nastavlja otvoreni neprijateljski odnos, ne prestaje sa primenom sankcija i sa neosnovanim optužbama prema Rusiji.

Prema njegovim rečima „sve to stvara veoma toksičnu atmosferu u rusko-američkim odnosima i sprečava uspostavljanje mirnog i profesionalnog dijaloga“.


izvor

[Dreadnought]

"Izbeći raketnu krizu u Evropi dok ne bude prekasno"


Rusija je danas je optužila Sjedinjene Države i NATO za širenje vojnih kapaciteta u istočnoj Evropi.

Istovremeno upozorila na opasnost od nove raketne krize u Evropi koja se mora sprečiti dok još ima vremena.

"Nova raketna kriza u Evropi mora da se izbegne pre nego što bude prekasno. Pojava raketa malog i srednjeg dometa na ovim prostorima je neprihvatljiva. Ovo je direktan način da se poveća konfrontacija", rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih psolova Sergej Rjabkov rekao je na onlajn brifingu, prenosi TASS.

On je rekao da ne treba kriviti Rusiju za nezdravu situaciju nastalu u odnosima SAD i Rusije.

"Američka administracija nastavlja da vodi otvorenu neprijateljsku politiku, uključujući sankcije, neosnovane optužbe protiv nas i preduzima zabrinjavajuće poteze. Sve to stvara skoro toksičnu atmosferu u rusko-američkim odnosima i sprečava uspostavljanje smirenog i profesionalnog dijaloga", rekao je Rjabkov.


izvor