Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Amerika udara i na školstvo: Sankcije ruskom institutu zbog veze sa Severnom Korejom


Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije protiv Evropskog instituta „Justo“ iz Moskve i rektora tog instituta Dmitrija Soina zbog, kako tvrdi Vašington, njihove povezanosti sa Severnom Korejom i kršenja ljudskih prava.

Kako se navodi u saopštenju, objavljenom na sajtu američkog Ministarstva, Evropski institut „Justo“ i rektor Soin pomogli su da se „građevinskim radnicima iz Severne Koreje izda na stotine ruskih studentskih viza“.

Američko Ministarstvo tvrdi da su neki radnici bili povezani sa organizacijom Severne Koreje koja ima veze sa programom za pravljenje oružja za masovno uništenje i „prihodi od njihovog rada mogli su biti iskorišćeni za podršku tog programa“.

Prema tome, rektor i njegov Institut našli su se na udaru američkih sankcija zbog „eksploatacije radnika iz Severne Koreje“.

Pored toga, na istom sankcionom spisku Vašingtona našlo se 10 pravnih lica i organizacija, uključujući Generalno tužilaštvo Severne Koreje, vojne institucije Mjanmara i Bangladeša, kao kineske i severokorejske kompanije „zbog dovođenja u vezu sa kršenjem ljudskih prava i represijama u nekoliko zemalja širom sveta“.

Na posebnoj ekonomskoj „crnoj listi“ našla se kineska kompanija „Senstajm“ koja je, kako tvrdi američka strana, poseduje drugu kompaniju koja je „napravila program za raspoznavanje lica koji može odrediti etničku pripadnost čoveka“.


izvor

[Dreadnought]

"Odnosi sa Rusijom zavise od ponašanja Moskve"


"Evropska unija želi da Moskva smanji napetost koju je stvorila gomilanjem trupa na granici sa Ukrajinom", izjavila je Ursula fon der Lajen.

"Brisel je spreman da pojača sankcije Rusiji u slučaju da ona napadne ovu susednu zemlju", dodala je ona.

U obraćanju novinarima zajedno sa novim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom predsednica Komisije je danas rekla da EU želi dobre odnose sa Rusijom, ali da oni zavise od toga kako će se Moskva ponašati.

"Želimo deeskalaciju i prekid svake agresije protiv ruskih suseda. U suprotnom Evropska unija će nastojati da pojača svoje sankcije i preduzme druge mere u ekonomskom i finansijskom sektoru, u dogovoru sa našim partnerima“, saopštila je Fon der Lajen na konferenciji za novinare", prenosi Rojters.

Ona je naglasila da Brisel želi dobre odnose sa Rusijom, ali da to zavisi pre svega od Moskve, koja kako je rekla zauzima preteći stav prema svojim susedima i tako podriva bezbednost Evrope.

Predsednica Komisije je poručila i da bi ruska agresija na Ukrajinu imala svoju cenu, ali nije želelela da direktno kaže da li bi takav potez Moskve pokrenuo sankcije EU protiv ruskog gasovoda Severni tok 2.

"Kao Komisija EU, od Evropskog saveta smo u junu dobili zaduženje da razvijemo opcije za Rusiju i to smo sada uradili. Svaka agresija mora da ima cenu, zato ćemo te opcije saopštiti Rusiji, ali ih nećemo iznositi u javnost“, rekla je fon der Lajen.

Ona je naglasila i da se Komisija vodi važnim principom da energija ne može biti sredstvo za vršenje pritiska i da evropska energetska bezbednost mora biti garantovana.


izvor

[Dreadnought]

Presretanje iznad Crnog mora: Američki špijunski avion ponovo kod ruskih granica


Ruski lovac Su-30 ispratio je američki izviđački avion „posejdon P-8A“ iznad Crnog mora, saopštio je Centar za upravljanje odbranom Rusije (deo Ministarstva odbrane Rusije).

Kako je precizirano, ruski radari su iznad neutralnih voda Crnog mora otkrili metu koja se približavala ruskim granicama. U vazduh je podignut lovac Su-30 dežurnih snaga PVO Južnog vojnog okruga.

„Posada ruskog lovca identifikovala je vazdušni cilj – reč je o izviđačkom avionu P-8A američke Ratne mornarice koji je ispraćen iznad Crnog mora“, ističe se u sapštenju ruskog Centra.

Nakon što se strani vojni avio okrenuo nazad i počeo da se udaljava od državne granice Rusije, ruski lovac Su-30 uspešno se vratio na aerodrom na kome je baziran.

„Nije dozvoljeno narušavanje državne granice Rusije“, saopštila je ruska vojska.

Let ruskog lovca realizovan je strogo u skladu sa međunarodnim pravilima korišćenja vazdušnog prostora.


izvor

[Dreadnought]

Rusija zabrinuta zbog transporta NATO vojne opreme preko grčke luke Aleksandrupolis


Rusija je zabrinuta zbog transporta NATO vojne opreme preko grčke luke Aleksandrupolis, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Povodom obnavljanja vojnog sporazuma između Atine i Vašingtona, Peskov je u intervjuu za grčki informativni kanal na engleskom jeziku Antena TV predočio da je u Grčkoj sve više američkih vojnika i vojne opreme pa, s obzirom da NATO smatra Rusiju svojim neprijateljem, lako je razumeti zabrinutost Moskve, prenosi TAS S.

Na konstataciju novinara da je Grčka zabrinuta zbog isporuke ruskih raketnih sistema protivvazdušne odbrane S-400 Turskoj, Peskov je ukazao da je reč defanzivnom sitemu, dok je u luku u Aleksandrupolis dopremljena oprema koja nije defanzivnog tipa.

Ipak, Peskov je izrazio uverenje da Grčka nikada neće biti protivnik Rusije.

"Mi imamo problem sa NATO-om koji se širi prema našim granicama. To smatramo neprijateljskim činom", poručio je Peskov.


izvor

[Dreadnought]

Ultimatum poljskog premijera Rusiji: Ili ste sa Evropom ili protiv nje


Poljski premijer Mateuš Moravjecki izneo je ultimativni stav prema Rusiji i njenom budućem odnosu sa evropskim zemljama.

On smatra da Rusija „ispituje granice dozvoljenog“ i želi da podeli Evropu.

„Rusija mora da se odluči: ili želi da bude sa Evropom ili protiv Evrope“, rekao je poljski premijer u intervjuu za italijanski list „Republika“.

Prema njegovom mišljenju, Zapad će pokazati slabost ako da dozvolu za puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“. Taj projekat, uveren je Moravjecki, trebalo je da bude simbol i instrument vladanja Rusije nad centralno-istočnom Evropom.

„Vreme ustupaka je završeno. Na tvrdu politiku moramo da imamo oštar odgovor u vidu drastičnih sankcija“, zaključio je poljski premijer.

Podsetimo, zapadne zemlje i Kijev u poslednje vreme učestalo optužuju Rusiju da priprema navodnu invaziju na Ukrajinu zbog čega sve češće govore o spremnosti da Moskvi u tom slučaju uvedu do sada neviđene sankcije.

Rusija je u više navrata opovrgla da planira tako nešto, ističući da je pomeranje vojnih snaga na njenoj teritoriji, koje izaziva uznemirenost Zapada a posebno susednih država, njeno suvereno i ustavno pravo.

Takođe u Moskvi naglašavaju da se na Zapadu ta teza koristi kao izgovor za dalje približavanje NATO granicama Rusije.


izvor

[Dreadnought]

Vašington želi da Nemačka učestvuje u novim sankcijama protiv Rusije


Američke vlasti zainteresovane su za partnerstvo sa Nemačkom po pitanju ekonomskih mera protiv Moskve u slučaju agresije Rusije protiv Ukrajine, saopštila je pres-služba američkog Ministarstva finansija nakon razgovora ministarke finansija SAD Dženet Jelen sa novim nemačkim kolegom Kristijanom Lindnerom.

„Ministarka Jelen potvrdila je zabrinutost predsednika (SAD Džozefa) Bajdena u vezi sa gomilanjem ruskih snaga oko Ukrajine i izrazila je zainteresovanost za partnerstvo sa Nemačkom po pitanju hitnih mera koje bi mogle brzo da se primene kako bi se kaznila ruska ekonomija“, navodi se u saopštenju.

Istovremeno, predsednik Bajden je saopštio na Tviteru da se raduje saradnji sa novom nemačkom vladom, između ostalog i po pitanju situacije između Rusije i Ukrajine.

„Razgovarao sam sa novim nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kako bih mu čestitao imenovanje na dužnost. Radujem se zajedničkom radu na čitavom nizu globalnih izazova, uključujući transatlantske napore u cilju odgovora na destabilizujuće gomilanje ruskih vojnih snaga duž ukrajinske granice“, napisao je američki lider.


izvor

[MOTORISTA]

Britanija pozvala G7 na zajednički odgovor Rusiji
Tanjug 12.12.2021.

Ministri spoljnih poslova Grupe sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja okupili su se danas u Liverpulu u Engleskoj, na sastanku kojim je dominiralo pitanje gomilanja ruskih trupa u blizini ukrajinske granice i ono što je zemlja domaćin Britanija nazvala "zlonamernim ponašanjem" Moskve.

„Moramo da se odbranimo od rastućih pretnji neprijateljskih aktera. I moramo da se snažno udružimo u suprotstavljanju agresorima koji žele da sužavaju granice slobode i demokratije“, rekla je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras otvarajući sastanak ministara spoljnih poslova Velike Britanije, SAD, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana, prenosi AP. Visoki američki zvaničnik koji je učestvovao današnjim diskusijama, rekao je agenciji da su ministri G-7 jedinstveni u svojoj "ekstremnoj zabrinutosti" zbog razvoja situacije na granici Rusije i Ukrajine. Zvaničnik je izjavio da su se ministri složili da će svaka ruska invazija na Ukrajinu naići na odgovor G-7, koji bi za Moskvu imao "obimne posledice i ozbiljne troškove."

Zvaničnik nije želeo da precizira kakve bi to posledice mogle biti, ali je rekao da će one biti sprovedene "veoma brzo" ukoliko Rusija ne posluša upozorenja da odustane od svojih planova, navodi AP. SAD i njeni saveznici su umanjili retoriku o vojnom odgovoru za odbranu Ukrajine, a napori su sada usmereni na oštre sankcije koje bi pogodile rusku ekonomiju, a ne samo pojedince. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, koji takođe prisustvuje dvodnevnoj konferenciji u Londonu, rekao je da su ministri odlučni „da nateraju Rusiju da shvati da bi sve što bi moglo da predstavlja napad na Ukrajinu imalo visoku cenu“.

Britanski ministar spoljnih poslova Liz Tras pozdravila je danas američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i druge kolege iz G-7 u predvorju muzeja Moderne umetnosti u Liverpulu. Ona je najavila da će sastanak diplomata iz Velike Britanije, Sjedinjenih Država, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije i Japana biti "demonstracija jedinstva između velikih ekonomija i istomišljenka" koji se protive agresiji prema Ukrajini. Tras je u razgovoru sa novinarima pre sastanka poručila da bi vojni potez na Ukrajinu bio "strateška greška sa teškim posledicama" za Moskvu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Rusija insistira na neširenju NATO-a na istok
Tanjug 11. 12. 2021.

MOSKVA insistira na razradi ozbiljnih dugoročnih bezbednosnih garancija sa zemljama NATO u konkretnom vremenskom periodu, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

- Predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je da insistiramo na tome da se u konkretnom roku i na osnovu principa jednake i nedeljive bezbednosti razrade ozbiljne dugoročne pravne garancije koje bi isključile bilo kakvo dalje širenje NATO na istok i raspoređivanje sistema naoružanja koji preti Rusiji na njenim zapadnim granicama - saopštilo je ministarstvo, prenosi TAS S.

NATO je poručio da se pitanje mogućeg članstva Ukrajine u Alijansi tiče samo Ukrajine i tog saveza i da niko ne može da se meša u ovaj proces,a u tom kontekstu, rusko ministarstvo je podsetilo da uz Vašingtonski sporazum, zemlje NATO imaju obaveze u pogledu nedeljive bezbednosti u evroatlantskom regionu, ali i na čitavom prostoru OEBS-a.

- Kršeći princip nedeljive i jednake bezbednosti i kršeći obećanja data sovjetskom rukovodstvu, NATO se svih ovih godina neprestano kretao ka istoku i ignorisao je zabrinutost Moskve. I svaki put nove članice NATO dodavale su antiruski naboj Alijansi - navodi se u saopštenju.

Rusko ministarstvo je poručilo i da je u u suštinskom interesu evropske bezbednosti da se zvanično poništi rezolucija sa samita NATO-a 2008. u Bukureštu koja predviđa da će Ukrajina i Gruzija biti članice NATO, jer je u suprotnosti sa obavezom vlada svih zemalja članica OEBS, da ne jačaju svoju bezbednost na račun bezbednosti drugih,navodi TAS S.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbacio je danas ruske zahteve da povuče obavezu prema Ukrajini iz 2008. da će ta zemlja jednog dana postati članica zapadne vojne alijanse.

- Pozicija NATO, kada je u pitanju naš odnos sa Ukrajinom, ostaje nepromenjena, osnovni je princip da svaka nacija ima pravo da izabere svoj put, uključujući i kakvim bezbednosnim aranžmanima želi da pripada - rekao je Stoltenberg novinarima u Briselu, preneo je Rojters.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

I šta je odgovor - jel možemo da se bavimo špijunažom ili ne?
Novosti onlajn 11. 12. 2021.

PORTPAROLKA Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova prokomentarisala je navode medija da američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) revidira metode obuke svojih obaveštajaca kako bi se fokusirala na Rusiju i Kinu rekavši da je to upravo glavna stvar za koju ista ta CIA optužuje Moskvu i Peking.

- Za iste te stvari SAD i NATO optužuju Rusiju i Kinu. Na šta se svodi, jel možemo da se bavimo špijunažama drugih zemalja li ne? Bilo bi dobro kad bi Si-En-EN na to dobio odgovor od Vašingtona - napisala je Zaharova.

Televizija Si-En-En je, pozivajući se na svoje izvore, saopštila da je CIA, nakon više od 20 godina fokusa na borbu protiv terorizma, počela da revidira metode obuke i pripreme obaveštajaca kako bi se fokusirala na Rusiju i Kinu. Kako navodi američka televizija, mnogi bivši oficiri američki obaveštajci smatraju da je potrebno vratiti se na tradicionalni, „tihi“ rad koji je neophodan za prikupljanje obaveštajnih podataka o „kompleksnim“ državama poput Kine.

Kina, konstatuju izvori Si-En-Ena, predstavlja najveći problem za CIA, ali ne i jedini. U decembru 2020. godine američke vlasti izdvojile su 300 miliona dolara za „suprotstavljanje uticaju Kine“ i 290 miliona dolara za suprotstavljanje Rusiji.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Петак, 10.12.2021.

Москва: Односи са Западом дошли до критичне тачке

Дијалог Русије и западних земаља о безбедносним гаранцијама преко је потребан, јер су односи дошли до критичне линије, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

Руска страна подсећа да је председник САД Џо Бајден током разговора са руским лидером Владимиром Путином „изразио спремност за успостављање озбиљног дијалога о питањима која се тичу осигуравања безбедности Русије”.

„Такав дијалог је преко потребан у овом моменту када односи Русије и колективног Запада настављају да деградирају и када су дошли до критичне тачке”, наводи се у саопштењу МИП Русије, пренео је Спутњик.

Москва захтева од САД и НАТО-а правно утврђивање споразума о неразмештању ударих система у суседним земљама, укључујући и земље које нису чланице Алијансе. Прецизирано је да ће Русија изнети свеобухватан предлог о правним безбедносним гаранцијама у оквиру припреме за следећу рунду руско-америчког дијалога о стратешкој стабилности. Москва такође чека конкретну реакцију НАТО-а на раније изнете предлоге руске стране о смањењу напетости у Европи, као и на предлог о обнављању редовног дијалога између војске на линији Русија-САД и Русија-НАТО.

Председник Русије Владимир Путин је 1. децембра предложио да се крене у преговоре око постизања правних гаранција за неширење НАТО-а на исток. Путин је нагласио да је најважнији задатак руске дипломатије добијање поузданих и дугорочних гаранција безбедности, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Stejt department šalje u Moskvu svog pregovarača – glavna tema Ukrajina


Sledeće sedmice u Moskvu će doputovati pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Karin Donfrid, saopšteno je iz Stejt departmenta.

Karin Donfrid će u Moskvi boraviti od 13. do 15. decembra kada će se sastati sa visokim ruskim predstavnicima vlasti.

Ruska strana, međutim, još uvek nije saopštila sa kimi će se Karin Donfrid konkretno sastati.

Nakon posete Moskvi Karin Donfrid će otputovati u Brisel gde će sa partnerima iz NATO i EU razgovarati o diplomatskom rešavanju situacije oko Ukrajine.


izvor

[MOTORISTA]

Protivljenje za ostvarenje gasovoda severni tok 2?
Tanjug 12. 12. 2021.

NEMAČKI kancelar Olaf Šolc boraviće danas u Varšavi gde će sa domaćinima razgovarati o migrantskoj krizi na poljsko-beloruskoj granici, sporu Poljske sa EU oko nezavisnosti pravosuđa, tenzijama sa Rusijom zbog grupisanja vojnih jedinica u blizini granica sa Ukrajinom i o sudbini ruskog gasovoda do Nemačke.

Dve strane su bile jasne šta očekuju od ove posete novog kancelara Nemačke. Poljski premijer Mateuš Moravjecki rekao je da će apelovati na Šolca da se usprotivi otvaranju gasovoda Severni tok 2, kojim bi se ruski gas transportovao do Nemačke prolaskom kroz Ukrajinu, jer bi ga predsednik Rusije Vladimir Putin mogao da iskoristi protiv Evrope, prenosi Rojters. Nemačka je podržala napore Poljske da se zaustavi talas izbeglica iz Belorusija prema EU iz Belorusije.

Evropska unija optužila Minsk da generiše krizu i najavila rešavanje tog problema. Nova nemačka vlada nije javno obećala da će zaustaviti gasovod Severni tok 2 ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, kao što su to zahtevale Poljska i Sjedinjene Države.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

G7 oštro upozoravaju Rusiju ako napadne Ukrajinu
Tanjug 12.12.2021.

Grupa sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja (G7) upozorila je Rusiju na "masovne posledice" ako ruski predsednik Vladimir Putin napadne Ukrajinu, navodi se u današnjem nacrtu saopštenja u koji je Rojters imao uvid.

Ministri spoljnih poslova Grupe sedam okupili su se juče u Liverpulu u Engleskoj, na sastanku kojim je dominiralo pitanje gomilanja ruskih trupa u blizini ukrajinske granice i pozvali Moskvu na deeskalaciju, prenosi agencija Rojters.

"Rusija ne treba da sumnja da bi dalja vojna agresija na Ukrajinu imala ogromne posledice i teške troškove", navodi se u nacrtu saopštenja, koji su potvrdili izvori G7.

Ukrajina se nalazi u centru krize u odnosima Istoka i Zapada jer optužuje Rusiju za gomilanje desetina hiljada vojnika u pripremi za moguću vojnu ofanzivu velikih razmera. Sa druge strane, Rusija poriče da je planirala bilo kakav napad i optužuje Ukrajinu i Sjedinjene Američke Države za destabilizirajuće ponašanje i kaže da su joj potrebne bezbednosne garancije za sopstvenu zaštitu, navodi britanska agencija.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Putin: Voleo bih da se sastanem sa Bajdenom


Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da bi voleo da se susretne sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom licem u lice.

"Definitivno ćemo se susreti uživo, voleo bih to", kazao je Putin kao odgovor na reči američkog kolege da mu je žao što se njih dvojica nisu susreli na samitu G20 u Rimu, preneo je TAS S.

Ipak, portparol Kremlja Dmitri Peskov naglasio je da je prerano da se govori o susretu licem u lice između ruskog i američkog predsednika.

Prema njegovim rečima, to je pitanje za budućnost.

"Sastanak uživo je pitanje budućnosti, rano je da pričamo o ovome", dodao je Peskov.

Bajden i Putin su razgovarali letos uživo u Ženevi, a prošle nedelje putem video linka.

Američki predsednik je rekao tokom razgovora da će Rusija biti finansijski izolovana ukoliko napadne Ukrajinu, potvrdio je Peskov.

"Istina je, Bajden je to rekao za slučaj invazije na Ukrajinu. Amerikanci već veruju da to nije obmana, već stvarna istina - Rusija će biti finansijski izolovana u tom slučaju i nešto tog tipa", dodao je Peskov.

Putin je tokom razgovora odgovorio da rusko vojno prisustvo na ruskoj teroriji nije pretnja nikome, naveo je Peskov.

"Obraćajući se američkom lideru, Putin je precizirao da Bajden priča o trupama koje su stacionirane na ruskom tlu i ne prete nikome", istakao je portparol Kremlja.

Prema Putinovim rečima, radi se o teritoriji Rusije i Evrope, koja je. kako je kazao, "naš zajednički dom", dok su Amerikanci "preko okeana".


izvor

[MOTORISTA]

Недеља, 12.12.2021.

Блинкен: Ништа од гасовода ако Русија нападне Украјину

ВАШИНГТОН - Мало је вероватно да ће кроз гасовод Северни ток 2 протицати гас уколико Русија обнови агресију против Украјине, изјавио је данас амерички државни секретар Ентони Блинкен, преноси Танјуг.

„Тај гасовод... кроз њега тренутно не пролази гас. Заправо, то је средство утицаја на Русију, јер све зависи од тога колико руски председник Владимир Путин жели да види да гас тече кроз тај гасовод - уколико и када постане оперативан. Мало је вероватно да ће то да се догоди уколико Русија обнови агресију на Украјину”, казао је Блинкен за НБЦ, а пренео Ројтерс.

Нешто раније, министри спољних послова групе Г7 упозорили су Русију да ће „сносити озбиљне последице уколико изврши агресију на Украјину”.

Izvor. www.politika.rs