Odnosi na relaciji Rusija - NATO

[Dreadnought]

Nemačka proterala dvojicu ruskih diplomata


Zvanični Berlin saopštio je da je dvojicu ruskih diplomata pri ambasadi Ruske Federacije u Nemačkoj proglasio personama non grata.

Prema rečima šefice nemačke diplomatije Analene Berbok, razlog proterivanja dvojice ruskih diplomata je slučaj ubistva militanta Zelimhana Hangošvilija u berlinskom parku Mali Tirgarten u avgustu 2019. godine.

- U pitanju je ubistvo prema nalogu države, kao što je to i utvrđenu na sudu, što predstavlja teško kršenje nemačkog zakonodavstva i suvereniteta. Zbog toga je ambasadoru saopštenu da proterujemo dva pripadnika ruske ambasade - kazala je ona.

Podsetimo, državljanin Gruzije Zelimhan Hangošvili, koji je ubijen u Nemačkoj, učestvovao je u planiranju i pripremi terorističkog napada u Beslanu i eksploziji voza u moskovskom metrou između stanica „Avtozavodska“ i „Pavelecka“ 2004. godine.

Inače, u Berlinu je završeno suđenje ruskom državljaninu Vadimu Sokolovu, koji je proglašen krivim za ubistvo Hangošvilija. Zbog ovog zločina Sokolov je dobio doživotnu kaznu zatvora.


izvor

[MOTORISTA]

Amerika će biti prinuđena da odgovori na stav Rusije
Novosti online 15. 12. 2021.

RASPOREĐIVANJE u Evropi američkog oružja zabranjenog Ugovorom o eliminaciji raketa srednjeg i manjeg dometa primoraće Rusiju da pruži oštar odgovor, smatra politikolog Jakov Kedmi.

Ranije je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio da je Moskva zabrinuta da bi se u Evropi, na predlog NATO-a, mogli pojaviti sistemi naoružanja koji su ranije bili zabranjeni ugovorom o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Prema njegovim rečima, nedostatak napretka ka političko-diplomatskom rešenju ovog problema dovešće do toga da će Moskva biti prinuđena da Zapadu da vojnotehnički odgovor, prenosi Pravda.Ru. Kedmi je izrazio uverenje da će SAD biti prinuđene da odgovore na stav Rusije, inače će morati da se obračunaju sa šefom ruskog Ministarstva odbrane Sergejem Šojguom, koji ima nekoliko opcija za odgovor na nerad američke strane.

- Pre ili kasnije će reagovati. Ako nema odgovora, pitajte Šojgua, on ima nekoliko planova u vezi s tim - primetio je stručnjak. Takođe je dodao da Vašington nema jasan vojni plan za Moskvu. Bela kuća se trenutno oslanja na stare taktike koje uključuju ekonomski pritisak.

Rusija može da usmeri "Iskandere" na NATO baze u EU

Rusija može da usmeri svoje rakete na ključne vojne baze država članica NATO-a, koji se nalaze na teritoriji Evropske unije, tvrdi ruski pukovnik u penziji Viktor Baranec.

Ranije je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio da je Moskva zabrinuta da bi se u Evropi, na predlog NATO-a, mogli pojaviti sistemi naoružanja koji su ranije bili zabranjeni ugovorom o raketama srednjeg i kraćeg dometa. Prema njegovim rečima, nedostatak napretka ka političko-diplomatskom rešenju ovog problema dovešće do toga da će Moskva biti prinuđena da Zapadu da vojnotehnički odgovor, prenosi Pravda.Ru. Baranec je napomenuo da reči Rjabkova pretpostavljaju pregrupisavanje i jačanje ruskih trupa u onim pravcima iz kojih izvire najveća pretnja NATO-a. Prema njegovim rečima, Moskva će rasporediti svoje snage na granici i usmeriti rakete na ključne vojne objekte NATO-a.

- To, naravno, ne znači da ćemo odmah gađati Nemačku, Poljsku i baltičke države interkontinentalnim balističkim raketama. Ni u kom slučaju. Ima inteligentnijeg oružja. To se zove taktičko-nuklearno oružje. Klasičan primer su operativno-taktički kompleksi "Iskander", koji mogu da ispaljuju i TNT i nuklearnu municiju - objasnio je Baranec, piše RIA FAN.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Среда, 15.12.2021.
Биљана Митриновић Рашевић

Путиново последње упозорење Џонсону

Нападом на Украјину Русија би сада себи нанела више штете него користи, тако да више логике има у тези да НАТО опседа њене границе

У лошим односима између Руске Федерације и Уједињеног Краљевства, телефонски разговор између председника Владимира Путина и премијера Бориса Џонсона није ни уприличен да би се ситуација смирила, него да би се показало да НАТО нема намеру да одустане од притиска на Москву. Јер ко би уверљивије од званичног Лондона пренео поруку Русима да би акција против Украјине била стратешка грешка са значајним последицама.

Ако су и заборављена сва спорна билатерална питања (а епизода тровања у Солзберију свакако није), провокативни Путинов одговор у вези с недавним инцидентом с британским разарачем у Црном мору сигурно још одзвања у Даунинг стриту. Упитан у јуну да ли се свет налазио на прагу трећег светског рата кад је руска ратна морнарица испалила упозоравајуће хице према разарачу код Крима, он је одговорио: „И да смо потопили британски разарач, не било рата”. Путин је тада додао да друга страна не би ушла у рат за који зна да би га изгубила и да није Русија дошла на границе НАТО-а, него они на њене. Иако таквој самоуверености не треба веровати на реч, ако се ишта може узети као извесно, то је чињеница да би се Русија бранила по сваку цену.

Посматрано из другог угла – Кремљ је спреман да нападне Украјину. НАТО ће бранити своје чланице на источном крилу, иако се чак ни у америчком сценарију не спомиње напад на њих, а САД и ЕУ увешће незапамћене санкције. У целој причи, чак и ако се игнорише руско оповргавање да тако нешто намеравају да ураде, здраворазумска логика налаже да би у тренутној ситуацији од инвазије на Украјину Русија имала више штете него користи. Зато није наодмет размотрити поставку да је Русија заиста та страна која би могла да буде нападнута. Ако не убрзо, онда барем да буде жестоко притиснута војном опсадом.

Америчке обавештајне службе, Пентагон и медији су после телефонског разговора Џозефа Бајдена и Владимира Путина мало утихнули с наративом да ће почетком године 175.000 руских војника извршити инвазију на Украјину. Али је британски премијер, с целим пакетом билатералних оптерећења, најбољи избор којим се одржава притисак на Москву. Путин је, дакле, Џонсону поновио да НАТО прети Русији ширењем свог потенцијала и „експанзијом на територију Украјине”, што је директна претња безбедности Русије. Џонсоново упозорење Москви уследило је након дводневног састанка Г-7 на којем су високорангиране дипломате упозориле Русију на „масовне последице” уколико нападне Украјину. То су раније учинили НАТО, САД, ЕУ.

Док Путин говори о разговорима који би спречили ширење НАТО-а на исток и распоређивање оружја које прети Русији у суседним државама, пре свега у Украјини, заменик шефа дипломатије Сергеј Рјабков упозорава да би одсуство напретка на политичком и дипломатском плану навело Русију да одговори војним средствима. „Био би то сукоб и то би била следећа рунда”, рекао је Рјабков у понедељак у интервјуу, упозоривши да ће Русија можда бити принуђена да распореди нуклеарне ракете средњег домета у Европи као одговор на планове НАТО-а. САД су се 2019. повукле из споразума постигнутог 1987.

У вези с ракетама домета до 5.500 километара већ постоји спор. НАТО оптужује Русију да их је поставила у Калињинградској области и на територији западно од Урала. „Ако их је већ распоредила, онда је ово празна претња”, каже Герхард Мангот, стручњак за руску спољну политику и контролу наоружања на Универзитету Инзбрук у Аустрији.

„Али ако је порицање Русије тачно, онда је упозорење Москве ’коначни сигнал’ НАТО-у да треба да уђе у преговоре с њима о споразуму о нераспоређивању ракета средњег домета”, каже Мангот Ројтерсу и додаје да, ако НАТО остане при ставу да неће да преговара о споразуму из којег се повукао, онда ћемо сигурно видети како Русија размешта ракете средњег домета на својој западној граници. Ројтерс иначе подсећа да се Рјабков последњих дана појављује као кључни гласник Москве, док Путин тражи безбедносне гаранције и суочава се с упозорењима уколико нападне Украјину.

Украјина одобрила долазак страних трупа на вежбе

Врховна рада јуче је усвојила закон о пријему страних оружаних снага у Украјину за учешће у мултинационалним вежбама следеће године. Трошкови за одржавање неколико таквих вежби износиће око 3,5 милиона евра и односе се на „Уједињене напоре 2022”, „Брзи трозубац”, британско-украјински „Козачки буздован 2022” и друге. Агенције подсећају да Украјина сваке године доноси такве одлуке, а за одржавање седам војних вежби у овој години је издвојено више од милион евра.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Salivan i Ušakov razgovarali o Ukrajini
Tanjug 16.12.2021.

Savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov i američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven razgovarali su danas telefonom o situaciji u vezi s Ukrajinom, saopštila je Bela kuća.

„Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan razgovarao je danas telefonom sa savetnikom za spoljnu politiku ruskog predsednika Jurijem Ušakovim, a u nastavku sastanka između predsednika Bajdena i Putina od 7. decembra“, navodi se u saopštenju Bele kuće, prenosi TASS.

Prema saopštenju Salivan je ponovio snažnu zabrinutost SAD zbog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom i naglasio da će Vašington nastaviti da blisko sarađuju sa evropskim saveznicima i partnerima u pokušaju da se bezbednosna i strateška pitanja reše putem diplomatije. Pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfrid će se 16. decembra u Briselu konsultovati sa saveznicima u NATO kako bi razvili koordinisan pristup.

Donfrid je u poseti Moskvi, Kijevu i Briselu, koju završava u četvrtak, a Ušakov je ranije danas potvrdio da je Rusija američkoj zvaničnici iznela paket predloga za bezbednosne garancije koje Moskva zahteva od SAD i NATO, navodi TASS.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Neprijateljski potezi Berlina neće ostati bez odgovora
Novosti online 15. 12. 2021.

RUSKA Federacija odgovoriće na odluku zvaničnog Berlina da protera dvojicu ruskih diplomata, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Rusije.

Kako je rekla portparolka ruskog MIP-a Marija Zaharova, neprijateljski potezi Berlina neće ostati bez adekvatnog odgovora. Dodala je i da će ubrzo biti sastavljen zvaničan odgovor Moskve na ovu odluku Nemačke.

Podsetimo, zvanični Berlin saopštio je da je dvojicu ruskih diplomata pri ambasadi Ruske Federacije u Nemačkoj proglasio personama non grata. Kao razlog proterivanja naveden je slučaj ubistva militanta Zelimhana Hangošvilija u berlinskom parku Mali Tirgarten u avgustu 2019. godine što je, prema tvrdnjama Berlina, teško kršenje nemačkog zakonodavstva i suvereniteta budući da je sud utvrdio da je ubistvo izvedeno prema nalogu države.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Alijansa zla doliva ulje na vatru
Novosti online 15. 12. 2021.

PORTPAROL Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da izjavama čelnika NATO-a nije moguće verovati, stoga će se Moskva usredsrediti isključivo na dejstva Alijanse.

Kako je rekla, Moskva je svoje predloge Severnoatlantskom savezu već uputila.

- Rečima koje dolaze od čelnika zemalja NATO-a nije moguće verovati jer te reči nisu potkrepljeni delima. Mi ćemo se orijentisati isključivo na njihova dejstva. Svoje predloge smo već poslali, očekujemo reakciju i praksi - kazala je Zaharova. Takođe je kazala i da situacija u Ukrajini izaziva ogromnu zabrinutost Moskve budući da NATO povećava isporuke naoružanja toj bivšoj sovjetskoj republici.

- Samo dolivaju ulje na vatru. Nastavljaju sa isporukama oružja, nastavljaju sa obukama. Oni to ne rade sa ciljem da se održi stabilnost i bezbednost već kako bi dolili ulje na vatru i dodatno zakomplikovali situaciju u zemlji u kojoj već bukti građanski rat - naglasila je.

Precizirala je da je od 2014. godine Amerika isporučila Ukrajini naoružanje u vrednosti od 2,5 milijarde dolara, a samo ove godine realizovano je isporuka u vrednosti od 400 miliona. Zaharova je podvukla da to „neće stvoriti uslove za sprovođenje Minskih sporazuma“ i mirno rešavanje konflikta, niti će rešiti humanitarne probleme stanovnika Donbasa. Ona je dodala i da u Ukrajini ima oko 10.000 pripadnika NATO–a, od kojih je 4.000 iz SAD, a 6.000 iz drugih država Alijanse.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Kremlj: Moguć još jedan razgovor Putina i Bajdena


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je moguće da će predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džozef Bajden još jednom razgovarati.

Međutim, kako je dodao, za sada nema nikakvih konkretnih dogovora oko rokova.

„Takva mogućnost zaista postoji. Mogao bi da se održi još jedan razgovor ali za sada nema dogovora oko rokova“, kazao je on.

Prethodno je Bajden izjavio da namerava da ponovo razgovara sa Putinom.

„Planiram da sa Putinom ponovo razgovaram i to poprilično detaljno“, kazao je on.


izvor

[Dreadnought]

Moskva poručuje Berlinu: Proterivanjem ruskih diplomata činite sebi medveđu uslugu


Odluka Nemačke o proterivanju ruskih diplomata je nepravedna i dodatno će zakomplikovati odnose Moskve i Berlina, izjavio je predsednik komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Leonid Slucki. Ruski senator Vladimir Džabarov kaže da je takvim postupkom novom nemačkom kancelaru učinjena medveđa usluga.

„Još jedno proglašenje personama non grata zaposlenih u ambasadi Rusije u Nemačkoj i optužbe za 'državni nalog' za ubistvo gruzijskog građanina će još više zakomplikovati rusko-nemačke odnose“, smatra on.

Odluka Berlina ne može da se smatra pravednom, jer je, kako kaže, „ceo postupak bio politički motivisan sa velikim rupama u bazi dokaza, što dovodi u sumnju objektivnost odluke“.

Pored toga, poslanik je dodao da žali što upravo takvim potezima počinje saradnja sa novom nemačkom vladom i podsetio da će odgovor Rusije biti adekvatan i recipročan.

S tim u vezi, prvi zamenik predsedavajućeg Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Vladimir Džabarov kaže da je ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok, koja je saopštila o proterivanju ruskih diplomata, tim postupkom učinila „medveđu uslugu“ nemačkom kancelaru Olafu Šolcu.

„Mislim da nova ministarka spoljnih poslova razvija imidž vatrenog rusofoba“, rekao je senator, dodajući da će „Berbokova ometati nemačkog kancelara u uspostavljanju odnosa sa Rusijom“.

Političar takođe smatra da Nemačkoj ne ide u korist da kvari odnose sa Rusijom, najvećim dobavljačem energenata.


izvor

[Dreadnought]

Stigli lovci F-15 u vazdušnu bazu u gradu Kimpija Turziji u Rumuniji


Američki lovci F-15 stigli su u Rumuniju kako bi se ojačalo prisustvo NATO u regionu Crnog mora.

"Američki lovci F-15 sleteli su u vazdušnu bazu u gradu Kimpija Turziji u Rumuniji. Italijanske, rumunske i američke snage će izvoditi zajedničke letove u cilju zaštite vazdušnog prostora saveznika u NATO. Cilj ovog planiranog razmeštanja je obezbeđivanje prisustva saveznika u regionu Crnog mora“, navodi se u saopštenju Alijanse.

Američki lovci će zajedno sa italijanskim avionima "Jurofajter" i rumunskim izvoditi letove od 18-22. decembra.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu krajem novembra je ukazao na aktiviranje zemalja NATO-a u blizini ruskih granica.

On je naglasio da je Moskva u takvim uslovima prinuđena da održava borbenu gotovost svojih nuklearnih snaga i razvija potencijal nenuklearnih snaga za obuzdavanje, preneo je Sputnjik.


izvor

[MOTORISTA]

Rusija negirala umešanost u ubistvo Čečena u Berlinu
Tanjug 16.12.2021.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je danas "neosnovane optužbe" prema kojima su ruski državni organi bili umešani u ubistvo bivšeg čecenskog militanta u berlinskom parku 2019. godine, javlja Rojters.

Nemački sud je u sredu ocenio da je Rusija naredila ubistvo Čečena i osudila agenta koji je izvršio ubistvo na doživotnu robiju. Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je presuda politička i da će Moskva odgovoriti adekvatnim merama za odluku Berlina od srede da protera dvojicu ruskih diplomata.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Pushing the point with Putin

A promise not to let history repeat itself: On Tuesday, the US's top diplomat for Europe issued the starkest warning yet to Russia not to invade Ukraine. The US State Department's Karen Donfried said the West intentionally held back with its response to Russia's annexation of Crimea in 2014. She said this will not happen a second time.

Meanwhile, German Foreign Minister Annalena Baerbock spoke with her Russian counterpart Sergei Lavrov, telling him that the "territorial integrity of Ukraine must not be violated."

The Foreign Ministry announced on Twitter that the two top diplomats had spoken over the phone about the ongoing crisis on the border between Russia and Ukraine.

[MOTORISTA]

Berlin se oglasio o sudbini Severnog toka 2
Tanjug 16.12.2021.

Nemački energetski regulator ne očekuje da će odluka o gasovodu "Severni tok 2" biti doneta u prvoj polovini sledeće godine, izjavio je danas Johen Homan, predsednik tog regulatornog tela poznatog kao "Federalna mrežna agencija".

- U prvoj polovini 2022. godine neće biti odluka - izjavio je Homan, a prenosi ruska agencija TAS S.

Prema njegovim rečima, regulator je ranije obustavio proces izdavanja dozvole za gasovod, sa čime će se, kako dodaje, nastaviti pošto regulatorni organ dobije neophodnu dokumentaciju od konzorcijuma "Nord Strim 2 AG". Kako podseća agencija TAS S, izgradnja "Severnog toka 2" u potpunosti je završena 10. septembra ove godine. Da bi počeo da pumpa gas, operater "Severnog toka 2" mora da dobije "zeleno svetlo" nemačkog regulatora.

Izdavanje dozvole je bilo suspendovano pošto operater "Nord Strim 2 AG" sa sedištem u Švajcarskoj mora da registruje podružnicu u Nemačkoj. Dok se to ne postigne, proces sertifikacije je zamrznut. Moskva je više puta isticala da je "Severni tok 2" komercijalni projekat, koji se realizuje zajedno sa evropskim partnerima.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Zaharova: Moskva poslala u NATO predloge za bezbednosna pitanja
Tanjug 16.12.2021.

Moskva je poslala NATO-u brojne predloge za bezbednosna pitanja, ali još uvek nije dobila odgovor, rekla je danas za RT DE portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

"Znamo šta su bezbednosna pitanja. Zbog toga stvaramo oružane snage, pozivajući naše zapadne partnere da se uključe u razgovore o načinima da svet bude sigurnije i stabilnije mesto, kao i da sprečimo sukobe i da rešavamo probleme mirnim putem," kazala je Zaharova, prenosi agencija TASS. Ona je dodala da zapadne zemlje pokušavaju da okrive Rusiju za raspoređivanje trupa na granici sa Ukrajinom, što je, kako je navela, ništa drugo do zapadna medijska propaganda.

Ona je preporučila da umesto postavljanja pitanja o poziciji ruskih trupa, zapadni mediji bi trebalo da se fokusiraju na to kako je mnogo NATO trupa bilo stacionirano u Ukrajini i koliko je naoružanja dato toj zemlji prethodnih godina. Zaharova je takođe u intervjuu ukazala na održavanje višestrukih vežbi koje je NATO izveo u Crnom moru.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

EU: Sankcije za Moskvu spremne, nada u diplomatasko resenje, Šolc upozorio Moskvu da "ne prelazi liniju"
Tanjug 16.12.2021.

Lideri Evropske unije fokusirali su se na današnjem samitu na mere za sprečavanje moguće ruske vojne invazije na susednu Ukrajinu, uz pretnje sankcijama za Moskvu i najavu diplomatskih razgovora, prenosi AP.

Istovremeno, Rusija je saopštila da je podnela nacrt dokumenata SAD u kojima se razrađuju bezbednosni aranžmani koji bi sprečili širenje NATO na Ukrajinu. Nagomilavanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom zauzelo je centralno mesto na samitu 27 lidera EU, nakon molbe ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog za uvođenje dodatnih sankcija Moskvi, a pre bilo kakvog mogućeg napada na njegovu zemlju, uz upozorenje da bi delovanje nakon bilo kakvog sukoba došlo prekasno.

Na pitanje novinara da li će Evropa reagovati na poziv Zelenskog, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je rekao da su spremni da preduzmu dodatne kaznene mere ako bude potrebno u skladu sa razvojem situacije. Očekuje se da će lideri EU danas odobriti nacrt zaključka samita, u koji je AP imao uvid, a u kojem se upozorava da će „svaka dalja vojna agresija na Ukrajinu imati ogromne posledice i ozbiljne troškove kao odgovor“. Nemački kancelar Olaf Šolc upozorio je Moskvu da "ne prelazi liniju".

"Nepovredivost granica je jedan od veoma važnih temelja mira u Evropi i svi zajedno učinićemo sve da osiguramo da ta nepovredivost zaista ostane netaknuta“, izjavio je Šolc. Litvanski predsednik Gitanas Nauseda rekao je da EU ne bi trebalo da potcenjuje pretnju koju predstavlja rusko gomilanje vojske i dodao da su potezi Moskve doveli do najgore bezbednosne situacije od raspada Sovjetskog Saveza. Mnogi od evropskih lidera su poručili da računaju na diplomatske pregovore kao način sprečavanja ruske vojne akcije u Ukrajini. Slovenački premijer Janez Janša, čija zemlja predsedava Evropskom unijom do kraja godine, predložio je pregovore Francuske, Nemačke, Ukrajine i Rusije.

"Možda ima nekih otvorenih kanala za neke ozbiljne pregovore tokom narednih dana", rekao je Janša.

Moskva negira da planira napad na Ukrajinu, ali američki obaveštajni zvaničnici navode da je Rusija prebacila 70.000 vojnika blizu Ukrajine i da se priprema za invaziju početkom sledeće godine. Francuska i Nemačka su 2015. godine posredovale u mirovnom sporazumu koji je pomogao da se okončaju neprijateljstva velikih razmera u istočnoj Ukrajini, gde se provladine snage bore protiv separatista, ali sukob, u kome je 14.000 ljudi ubijeno i dalje tinja, navodi AP. Kremlj je danas ponovo pozvao zapadne lidere da osiguraju pravno obavezujuće garancije koje sprečavaju širenje NATO na Ukrajinu i razmeštanje naoružanja Severnoatlantske alijanse na tom području, nazivajući to „crvenom linijom“ za Moskvu.

SAD i njihovi saveznici odbili su da daju takve garancije, ali su se ruski predsednik Vladimir Putin i američki predsednik Džozef Bajden prošle nedelje dogovorili o nastavku razgovora kako bi razmotrili pitanja koja izazivaju zabrinutost Rusije, prenosi AP.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Evropski parlament u rezoluciji o Ukrajini traži stroge sankcije za Moskvu
Tanjug 17.12.2021.

Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su danas na novi paket sankcija Moskvi kao odgovor na gomilanje ruskih vojnika uz granicu s Ukrajinom.

U pozadini rastućih tenzija oko Ukrajine, poslanici Evropskog parlamenta poručili su da svaka moguća agresija Rusija na tu zemlju mora da ima kao odgovor visoku ekonomsku i političku cenu za Moskvu. U rezoluciji usvojenoj danas sa 548 glasova za, 69 protiv i 54 uzdržana, parlament osuđuje sadašnje veliko gomilanje ruske vojske na ukrajinskoj granici. Poslanici Evropskog parlamenta zahtevaju da vlada u Moskvi odmah povuče svoje snage i prestane da preti susednoj zemlji.

EP se zalaže za novi paket sankcija koji bi trebao da se odnosi na ruske vojne zvaničnike i osobe bliske predsedniku Vladimiru Putinu, a pozivaju na zamrzavanje finansijske i fizičke imovine u EU, zabranu putovanja i isključivanje Rusije iz sistema plaćanja SWIFT, "što će povući za sobom isključenje ruskih kompanija sa međunarodnog finansijskog tržišta“. Poslanici Evropskog parlamenta takođe zahtevaju da EU preduzme kredibilne korake da smanji svoju zavisnost od ruskog uvoza energenata i pokaže snažniju energetsku solidarnost sa Ukrajinom. To bi trebalo da se uradi bližim povezivanjem energetske infrastrukture EU i Ukrajine.

U rezoluciji se poziva da se gasovod Severni tok 2 ne stavlja u funkciju, bez obzira da li u nekom trenutku ispunjava odredbe gasne direktive EU. Parlament takođe poziva zaraćene strane na istoku Ukrajine da se pridržavaju sporazuma o prekidu vatre, a poslanici EP pozivaju Rusiju da se konstruktivno angažuje u takozvanom Normandijskom formatu (koji okuplja predstavnike Nemačke, Rusije, Ukrajine i Francuske) kako bi se rešio sukob u Donbasu, uz sproveđenje svih ranije preuzetih međunarodnih obaveza, posebno po sporazumima iz Minska i Konvenciji UN o pravu mora.

Rezolucija takođe izražava punu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

Izvor: www.blic.rs